Само кажем да су прото-Бугари дошли из Азије (то је опште познато), а ПРОТО-БУГАРИ НИСУ ИСТО ШТО И ДАНАШЊИ БУГАРИ.
Ова тема је о Бугарима, тако да су и прото-Бугари неизбежни ако желимо да расправљамо о Бугарима.
Ако ти је интерес сличан оном за Албанце, и њихов језик гдје протураш небулозне теорије онда се ту нема пуно расправљати. Дакле постављање само једне реконструкције Прабугара која вуче на туранску страну, а пропуштање истог код многих које уопште не вуку јасно значи лошу намјеру с твоје стране, онда би то имплицирало нпр. и мањи раст.. Но знаш ли ти Руски, ја познајем Руски и ту јасно стоји да су Прабугари били растом високи за своје доба, што је чест случај код владајућих касти.
Моје лично мишљење (не мора бити тачно, јер само Бог зна пуну истину а ми смртници можемо евентуално доћи до неке релативне истине) је да су прото-Бугари били један конгломерат туркијских, кавкаских, скитско-сарматсих, а можда и угро-финских племена. Али је туркијски елемент вероватно био најјачи.
Да су били когломерат сасвим могуће, обзиром да неки аутори етимолошки изводе из термина "Болгар" слично значење (мијешани). Али да оногурски може се рећи на првом мјесту, мада и сам оногурски по аутоматизму је са степско иранским утицајима.
Ако си хтео да кажеш да су Дробњаци били романофони Власи, онда те молим да за ту тврдњу изнесеш неке конкретне доказе, зато што ми је те приче о Власима више преко главе
Дробњаци су у дубровачком и которском архиву засвједочени као Власи, и ту никаквог спора не може бити. Што се тиче језика, ако су били Нормани наравно да су били романофони, јер којим језиком су говорили Нормани? Старонордијским? Не. Нормани су сами микс Викинга и домицилног становништва Нормандије, који су романизовани. Дакле Нормани у 11 вијеку нису једнако Викинзи.
Но везано за Арумуне, и источнороманске дијалекте, то је тешко рећи. Али ономастика ту може бити од велике помоћи, позабавићу се тиме, нисам гледао Дробњаке, иако имам збирку личних имена код њих од 14-15 вијека.
По њима су скоро сви Срби посрбљени Власи, са нешто турског, хрватског, албанског и бугарског уплива.
Због те усташке анти-српске пропаганде малтене да сам постао алергичан на реч Власи.
Српска, бугарска, грчка истиориографија Влахе проглашава за "планинске Србе, Бугаре, Грке", а румунска за Румуне. Истина је између као и обично вјероватно. Једном је један ономастичар поставио тезу о томе да су то планински Срби који су носили дугу косу па по власима дуге косе су прозвани Власима.
Власи су били сталеж са својом организацијом, катунима, кнезовима, примићурима, војнучким лагаторима.
Нпр. код подручја Старог Влаха, ту се заиста могу у старим пописима од прије 500 година примјетити имена која сугеришу романофоност, као нпр. Паун, Дракул, дакле која се срећу код сигурно романофоног становништва нпр. Кључа, тамо неке тромеђе данашње Румуније, Србије, Бугарске. Може се слободно рећи да за било какво појачано присуство имена са суфиксом -ул (одређени члан) долази или тадашња или нека ранија романофоност. Даље, ту су имена тичична за јужну-источнобалканску словенску популацију.. С друге стране иста имена се не јављају нпр. по Херцеговини, Црној Гори, али се код ових јаве нека друга имена, и то код неких племена. То указује да се ради о засебним влашким групама.
То што је неко I2a па и R1a, никаква гаранција није да нема везе са Власима, па код Цинцара итекако има и I2a и R1a. А ипак су они били изолована популација. Нпр. род Никшића су познато влашко племе, још се спомињу 1399. Власи су имали бољи статус од себара, меропага, зависних земљорадника. Сами су имали доста често неки статус локалне властеле, кад су Османлије дошли Никшићи су првобитно били и Хришћани спахије, 1455. се помиње седам тимарлија код њих. Многи, неки аутори ће рећи скоро сви Хришћани спахије су припадали влашком сталежу. Па и многа већа властела је била влашког поријекла као нпр. Косаче који се спомињу као Власи на њиховом стариначком подручју.
Као што Срби имају јак влашки утицај, тако и Румуни имају јак словенски. А наравно да и Хрвати имају примјетан влашки утицај.
Са Прото-Бугарима тешко, пре свега због генетике. А и касније мислим да нису на тај начин (са Бугарима) дошли на простор западног Балкана. Све упућује на влашке миграције с југа, али треба још конкретних доказа.
Ономастика, којом се бавим између осталог, је чини се изузетно јако оруђе код ових питања. Ево примјер. Лично име Васо/Васоје, као име родоначелника племена Васојевића је у османским дефтерима били изузетно ријетко на овим подручјима. У попису Скадарског санџака 1485. само један Васо у Кучима. Смедеревски санџак у 16. вијеку ништа, Босански 1604 само један Васоје код Олова, Херцеговачки 1477 ништа и 1585 само један Васо, ког Горажда, ту има на пројекту неки Бошњак Васојевић из Горажда. Земље Бранковића 1455 ништа.
Већ кад се прође данашња Македонија, и дође на подручје данашњег Аргос Орестикона (Хрупишта) у Касторији, 16. вијек: Васо бр. 1, Васо 2, Васо 5, Васо 10, Васо 20, Васо 30...
То случајност? Врло врло тешко. А и генетски се Васојевићи могу потенцијално довести у везу с тим неким простором. Влашка племена су чувала име родоначелника, и многа давала дјеци таква имена, слично је са Кричима, Угарцима, Никшићима, Бурмазима, Мириловићима итд..
Ту код Крича, њихових сигурних и вјероватних катуна, има неке прабугарске ономастике али то може бити и резултат утицаја на то подручје другог "правог" прабугарског елемента.
