11. ДЕО:У ишчекивању одговора Уредништва на питање порекла Никшића на Лиму и Тари:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7026.msg191339#msg191339 , на питање проблема методологије Синише Јерковића и Милоша Милетића, засноване на кратким хаплотиповима и нерепрезентативном узорку, који су са својим брзоплетим промишљањима и личним, инстиктивним утисцима још 2016. године дошли до искривљених чињеница и закључака о Никшићима и до сензационалних одлука, попут интерпретација у књизи о Херцеговцима, да су "генетичке анализе доказале генетичку различитост и засебност рода Тарских Никшића у односу на Никшиће (Ровчане, Требјешане и Жупљане)", матици племена Никшић и тд. које су, по мом мишљењу, једне од највећих грешака у савременој српској историографији и етнографији, као и на остала, бројна питања, која редовно постављам већ више од две године (посебно о припадницима Y134578 хаплогрупе са крсном славом Лучиндан), настављамо даље са резултатима секвенцирања целог генома тестираних Никшића, до којих и даље долазимо користећи услуге иностраних лабораторија из прошлогодишњих акција за Black Friday. За све оне родословне познаваоце и поштоваоце генеалогије Никшића - Ровчана, као и за оне који су слабије упознати са овом тематиком али у довољној мери заинтересовани за исту, следи анализа WGS и упоредних SNP резултата новотестираних припадника ровачког братства Булатовић.
МИНИЋ (id:YF121801), Орашац, Аранђеловац, Лучиндан, поцепао је грану Тодоровића - Марићевића Y254753 из истог села и његова тренутна позиција на стаблу Никшића се налази на нивоу
Y255062*, у подграни А29200 која репрезентује Ровчане - Булатовиће:
https://www.yfull.com/live/tree/I-A29200/ МИНИЋ, Веље Дубоко/Ровца, Колашин, Лучиндан, најпре је добио позитиван резултат на Y255062, а затим је испао позитиван на још 4 приватна новела Минића из Орашца, под ознакама
А36497, А36498, А36499 и FT126897. Чека се још један резултат, у питању је тест на А36496. Поред ових 5, Минићу из Орашца је изоловано још 4 новела, али они нису прихваћени од стране лабораторије YSЕQ, тако да је статус новотестираног Минића из Роваца на ове SNP мутације до даљњег непознат. Циљеви овог тестирања је генетичка профилизација рода Минића, једног од подбратстава Булатовића - Батрићеваца, као и јасније утврђивање старости Y255062, терминалног SNP-а за Миниће и Марићевиће одн. утврђивања њиховог међусобног степена сродности. Пре него што наставим са анализом ових резултата, потрудићу се да темељно и систематично представим фасцинирајућу спрегу усмених предања Ровчана, традиције старе више од 600 година, историјских извора, догађаја и генетичке генеалогије као науке одн. њихове генетичке профилизације (са посебним освртом на један од два већих огранака Булатовића Батрићевце), до које смо дошли управо захваљујући дубинским тестовима али и резултатима претходно тестираних Булатовића на 23 маркера преко СДНКП.
Године 1465. Турци освајају земље херцега Стефана Вукчића и његових синова и у првом попису ових земаља, из 1477. године, уписана су и Ровца, као џемат, катун сточара од 51 домаћинства, са влашким повластицама и Вуксаном као кнезом. Катун је имао своја зимска и летња боравишта, зимска су била: Богутов До, Гостиље, Плате, Јаниште (Јагњило) и Крановић (Каранове Рупе), а летња: Штитово, Вукотица, Пониквица и Брњик. Дакле, Ровчани се још у 15. веку помињу као типични сточари катунског типа, чија је стока лети боравила у вишим а зими у нижим деловима своје територије. По предању Ровчана, досељени Гојак Никшин је имао четворицу синова:
Булата, Срезоја, Шћепана и Влаха. У поменутом попису катуна Роваца, налазе се Срезојеви, Стјепанови (Шћепанови) и Влахови синови, али сва народна предања тврде да је ровачки кнез Вуксан, био Булатов син.
Подсећања ради, генетичка генеалогија је доказала истинитост предања о Гојаковим синовима, укључујући и она о Гезимиру (Гојаковом брату) и његовом сину Шакоју одн. њиховим потомцима у жупским селима Кута, Бјелошевина и Васиљевићи, које на YFull стаблу репрезентује WGS резултат
Јоковића id:YF104573 из Бјелошевине Y250780*, заједно уз остале SNP потврде тестираних Жупљана, док су са друге стране, што се Ровчана тиче, тестирани
Булатовићи су формирали А29200 грану,
Срезојевићи су се позиционирали у бочној А32852, док су
Шћепановићи (id:YF083765) и даље на нивоу Y250780*:
https://www.yfull.com/live/tree/I-Y250780/ Недостаје нам само још један WGS резултат изворног Шћепановића, како бисмо сазнали и најузводнију SNP мутацију овога братства, док ће се ускоро успешно профилисати и четврто ровачко братство
Влаховић, један узорак се већ налази у процесу секвенцирања целог генома у YSEQ-у, док ће други узорак ускоро приспети у лабораторију (такође је поручен WGS тест). Остали припадници генеалогија Y250780*, дакле, генеалогија које се налазе бочно у односу на Жупљане и Ровчане (или боље речено, у односу на једну одсељену линију Y250780 у североисточну област Оногошта, која се као што знамо грана на Гезимировиће и на позната тамошња бројна братства и подбратства, и на Гојаковиће у суседним Ровцима), потомци су заправо влаха Никшића, чији се развој дешавао независно а упоредо са развојем осталих никшићких подграна у матичним пределима настанка племена Никшић, и то у пределу Старе Рашке, одн. између река Лим и Тара, у селима која су нешто касније и уписивана у турским дефтерима током 15. и 16. века, у вилајету Никшићи одн. Нахији Никшићи. Данас се ова села налазе у границама општина Бијело Поље, Мојковац и Колашин (на грбљанске красне дворе и банове, Луштицу, Зету и Немањиће и на племићко порекло Никше оногоштанског и његових потомака и уопште свих Никшића - једноставно заборавите).
