Аутор Тема: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799  (Прочитано 379098 пута)

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7269
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2180 послато: Август 20, 2023, 01:50:20 пре подне »
Да не буде само да су никшићке одиве део само једне од некада зараћених династија, Карађорђева жена је била такође никшићка одива, од Јовановића из Маслошева (код Тополе).
https://www.poreklo.rs/2013/08/14/poreklo-prezimena-selo-maslo%C5%A1evo-stragari-kragujevac/
Тако да почетак обе династије иде преко никшићких првих дама тадашње Србије, из наше "сељачке" Србије, брале (бралица :) )

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7269
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2181 послато: Август 20, 2023, 02:04:22 пре подне »
Мало је "зезнуто" кад видиш , какве све "фаце" чине твој род, од докумената, до песника и јунака...лакше је ограничити се на себе, и да кренеш "од нуле", да не добијеш "комплекс" од даљих сродника . Само избришеш везу са њима (у смислу да они немају везе са тобом у смислу постигнућа, и кренеш "од нуле" :) ) Значи, најбољи дуг отачаству је, бити мањи у свести, од предака, а бити вредан потомака (мада је све то компликованије)
« Последња измена: Август 20, 2023, 02:16:29 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2182 послато: Август 20, 2023, 04:08:10 поподне »
6. ДЕО:

ГЛАВОЊИЋ, Бистрица, Нова Варош, Лучиндан, Дуле је већ објавио, најновији је припадник А32852 гране. По предању најближи рођаци бистричким Главоњићима су Главоњићи у суседним Рутошима, Млађеновићи из Бистрице и одсељени Главоњићи у драгачевском селу Вича са славом Никољдан. Старије презиме Главоњића је Бошковић, а по неком другом предању које је забележио Петко Ђ. Бошковић у књизи "Преци и потомци, Бошковићи - Лучинци кроз историју" (Бијело Поље, 2006. године), Главоњићи су пореклом од потарских Бошковића из села Обод (Цер). Родоначелник је Бошко Станишин Перчинаш, од ровачког братства Шћепановић, по којем су се његови потомци прозвали Бошковићи, ширећи се већ у првим поколењима из Роваца у Никшићку Жупу (Оногошт), Херцеговину, Потарје и у Србију. Од ових потомака су настали бројни Бошковићи као и огранци који су променили презиме, укључујући и Главоњиће.

Бавио сам се ових дана Петковом књигом тј. страницама које ми је послао тестирани Главоњић и морам признати да одавно ништа умишљеније, уображеније и претенциозније од ових интерпретативних бисера о пореклу и развоју Бошковића нисам читао. Ово предање можда и није толико познато широј јавности, али је свакако најпознатије због својатања чувеног Руђера Бошковића а затим и осталих породица, широм херцеговачког простора. У питању су дакле оне чисте, претенциозне тврдње, са циљем да се бројним исељеницима и родовима који су временом "променили" старије презиме, објасни право порекло, у овом случају од ровачких Шћепановића одн. Бошка Перчинаша и потарских Бошковића. Да је предање настало негде половином 20. века, то је по мени ван сваке сумње, јер Петко Бошковић се управо позива на неке раније радове из тог периода, радове Мила С. Бошковића, Слободана Шћепановића и њихова дугогодишња истраживања, али Петко као и Предраг Шћепановић су свакако одговорни за додатну популаризацију овог предања. Због свега тога као и због генетичких резултата лучинштака који се доводе директно у везу са овим "предањем" а самим тим и са племеном Никшића, а која су прошла некако чини ми се незапажено и на овој и на осталим темама, имам потребу и жељу да о томе нешто више напишем.

Укратко, разлог Бошкове сеобе из Роваца почетком 17. века било је убиство, које је његов рођени брат Јован починио над својим ближњим рођаком. Постоји и верзија о сукобу Бошка и Турчина, због Бошковог пса, по којој је Турчин наравно извукао дебљи крај. Браћа су најпре кренула путем Оногошта, где су их примили по једној верзији Риђани, по другој Требјешани. Због Бошковог бунтовног темперамента и пргаве нарави, страдао је (опет) Турчин па су браћа убрзо била приморана да се селе у Бијело Поље. И поред кратког боравка, успомена на Бошка је ипак опстала у Жупи, у једном топониму Бошкова Чађеница. У Бијелом Пољу их дочека нова неприлика, куга, одакле се упућују у село Лепенац код Мојковца, а нешто касније одатле и у село Цер (Обод), где су се коначно скућили. Међутим, Јован је патио за завичајем, те касније ипак одлучује да се са својом ужом породицом врати у Ровца, где је засновао братство Муцовићи (наравно, сваки од ових догађаја је пропраћен додатним легендарним причама).

Бошко је имао осморицу синова, од којих су настали бројни Бошковићи као и њихови огранци. Па да кренемо редом, Андрија и Радојица се из Оногошта селе у Попово Поље, код Требиња и од њих двојице настају бројне католичке породице Бошковићи широм Херцеговине и неке православне, попут Шешеља и тд.

Друга двојица, Никола и Антоније селе се у Нови Пазар, одатле Никола путује у Дубровник и од његових потомака настају такође бројни католици Бошковићи, од којих су огранци Кристићи и Томичићи у Ораховом Долу у Попову али и породица Руђера Бошковића. Додуше, у овом чланку сазнајемо да су заправо Шешељи пореклом од Николе Бошковића, као и остале фамилије у Поповом Пољу са славом Лучиндан, Иванишевићи, Љепаве и тд.: https://www.poreklo.rs/2013/07/08/poreklo-ru%C4%91era-bo%C5%A1kovi%C4%87a/ Антоније је остао у Новом Пазару и од њега су православни Бошковићи око Новог Пазара и Ибарског Колашина (не помињу се у којим селима живе и шта славе).

Синови Мркоје и Лазар крећу из Обода у нововарошки крај, док Радован и Илија остају да живе у заједници са Бошком, чија потомства чини бројно братство Бошковић у Ободу.и Пољицама.
« Последња измена: Август 20, 2023, 04:11:01 поподне Владимир Бојановић »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2183 послато: Август 20, 2023, 09:15:47 поподне »
7. ДЕО:

Искрено, да сам и пре појаве генетских анализа био упознат са овим невероватним сторијама о Бошковим и Јовановим путешествијама, као и Бошкових потомака, рекао бих да највероватније не одговарају истини. Прво, надимак Перчинаш је прилично необичан, из разлога што су перчини били уобичајена појава код Срба у то време (Бошко је рођен крајем 16. века): https://srbski.weebly.com/istorija-i-srbstvo/kike-i-percini Као да аутори предања нису били свесни тога, не спорим постојање Бошка (и то код потарских Бошковића), само кажем да је надимак највероватније измишљен. А да ли су се она потврдила преко ГГ? Наравно да нису. Први а можда и највећи проблем представљају днк анализе двојице тестираних потарских Бошковића, који су припали I2-Y134578. Да, то је она хаплогрупа, која је пре 6-7 година проглашена хаплогрупом Тарских Никшића, да би бајковито-помпезну причу о "генетској засебности Тарских Никшића у односу на Никшиће Жупљане, Ровчане и Требјешане" пре 2 године, коначно и без икаквих научних основа, остали Пореклаши беспоговорно и привржено аминовали у књизи о Херцеговцима. Заправо се испоставило да су њени припадници, са славом Лучиндан, само један од прибраћених родова изворним Никшићима, а о пореклу ове хаплогрупе као и неким бочним и узводној Y56203 недавно сам писао на овој теми: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1571.msg188579#msg188579

Други проблем су утврђене различите хаплогрупе и код Шешеља I2>Y3120 "Динарик север" али и код тестираних родова из Поповог Поља, Иванишевића и Љепаве као и Сеничића из Драчева, сви су R1a>Z280>Y2608 (додуше, у Ровцима постоји један интересантан хаплотип, близак овим родовима, у питању је Булатовић - Бајовић R1a>Z280>Y2608). Дакле, не само да нико од ових тестираних фамилија није припао хаплогрупи изворних Никшића као ни изворних Шћепановића Y250780*, већ оне ни међусобно нису генетски блиске.

Када већ овако стоје ствари, може ли се веровати предању о Мркоју и Лазару (Бошковићима), одсељеним Бошковим синовима из Обода у нововарошки крај, од којих наводно потичу Главоњићи? Не може, тим пре што ни све остало не иде овом предању у прилог. Осим што Главоњиће доводи у директну везу са потарским Бошковићима, Петко то најпре чини са Бошковићима из истог села (Бистрице) иако им је крсна слава различита (Никољдан) и иако се Главоњићи са њима никада нису рођакали, чиме се открива методологија његовог истраживачког рада, која је у потпуној корелацији са методологијама његових поменутих претходника. Друго, да је спорно старије презиме Бошковић, доказ су драгачевски Главоњићи у Вичи (који се рођакају са бистричким Главоњићима од којих је тестирани) који почетком 20. века нису сачували никакву успомену на ово презиме (или рецимо на Лазаревић и/или Мркић, по Бошковим синовима Лазару и Мркоју), већ на презиме Баковић: https://www.poreklo.rs/2014/07/22/poreklo-prezimena-selo-vica-lucani/

Осим тога, ни међу Главоњама, бројним учесницима Првог српског устанка као ни у најранијим пописима за село Вичу, из 1822. и 1824. године, нема ниједног уписаног по имену претка Бошка, или Лазара и Мркоја: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg185061;topicseen#msg185061 Чак се ни у родословима Главоњића села Бистрице и Рутоши, које ми је тестирани проследио, нигде не помињу ова имена, ни у најранијим деловима родослова, од почетка 19. века, ни касније. То је прилично чудно, јер како објаснити ову контрадикторност, зашто је код Главоњића потпуно изостала ова родословна карактеристика, уколико су се предања о Бошковићима очувала вековима и кроз толики број генерација? Опште је познато да се у највећем броју случајева, код родослова бројних фамилија, понављају имена неких предака или име родоначелника породичног презимена (примера ради, у родослову моје фамилије Бојановић, имена Бојан или Бојо релативно су честа појава, до данашњих дана), али Бошка у родословљу Главоњића нигде нема.

Проблем се назире и у Записнику из 1982. године, који је настао на сабору Главоњића из Бистрице и Виче од стране Сретена Главоњића, у којем такође нема помена Бошка и његових синова, али се наводи да досељење Бошковића из Никшића у нововарошки крај датира из 1770. године. Овај податак једноставно не одговара времену досељења Бошкових синова, које се морало догодити бар 100 година раније. Сретен том приликом пише и да су се неки "Бошковићи из Никшића исељавали у Попове у Херцеговину (Попово Поље)", одакле му овај податак? Имало би неког смисла да су они припали А32852, овако, ово је по мени чист доказ да су Главоњићи још тада били информисани о измишљеном предању о "чувеним Бошковићима".

Главоњић ми је скренуо пажњу на Бошковиће из села Мушићи код Косјерића: https://www.poreklo.rs/2014/01/08/poreklo-prezimena-selo-musici-kosjeric/ било би можда корисно тестирати некога од њих, али свакако је приоритет тестирање Главоњића из Виче, што нам је у плану у скорије време да реализујемо. Можда нам презиме Баковић, записано од стране Косте Јовановића пре више од једног века, говори о другачијем пореклу ових Главоњића, што сугерише и њихова различита слава а која се поклапа са родом Баковића из околине Колашина? У сваком случају, оно што је за сада једино сигурно јесте то да су бистрички Главоњићи припали роду Срезојевића а наредне акције у матици су усмерене управо на профилизацији овог братства, о чему ће бити речи у наредном коментару. И да објавим још један резултат који смо добили прекјуче из YSEQ-а, МЛАЂЕНОВИЋ из Бистрице је такође испао А32852+, што је доказ сродности са Главоњићима. Ускоро настављамо са акцијом тестирања Млађеновића на приватне новеле Главоњића, пошто их је тестирани успешно номиновао, како би њихову евентуалну блискост потврдили и преко заједничких SNP мутација испод А32852.
« Последња измена: Август 20, 2023, 09:27:03 поподне Владимир Бојановић »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2184 послато: Август 21, 2023, 10:06:24 пре подне »
8. ДЕО:

Права је прилика да се сада надовежем на резултат Главоњића, са новопристиглим резултатима SNP тестирања.

ДРАШКОВИЋ, Ђуђевина, Колашин, Лучиндан, позитиван је на А32852.
ШЋЕПАНОВИЋ, Међуријечје, Колашин, Лучиндан, након Y250780+, такође је испао позитиван на А32852. Резултат Драшковића је био очекиван, због претходно тестираног Драшковића из села Липово код Колашина (А32852+) као и блиских им хаплотипова, док се припадност Шћепановића из Међуријечја овој подграни није могла ничим претпоставити (у табели СДНКП имамо једног тестираног Шћепановића из истог села на 23 маркера, али напомињем да се овде ради о двема различитим особама из два различита огранака Шћепановића).

У својој најновијој књизи "Ровачки Шћепановићи и огранци" (Колашин, 2020. године), Предраг Шћепановић је на основу свог вишедеценијског истраживачког рада класификовао ово ровачко братство у седам већих група огранака (стр. 31-81.). Оно што је за сада познато јесте да су Шћепановићи из прве (одн. један њен огранак Радојичићи, којем припадају Предраг, Драшковићи и тестирани ШЋЕПАНОВИЋ - ГОЛОМАН из села Дуловине) и седме групе (огранак под називом Пуришићи-Веснићи, од којих је новотестирани Шћепановић из Међуријечја) носиоци Y250780>А32852, док је трећа група Шћепановића остала на нивоу Y250780*. Друга, четврта, пета и шеста група, још увек нису генетски профилисане SNP или WGS тестовима.

По мом мишљењу, са чим се слаже и Предраг што је још битније, нема никакве сумње да су припадници А32852 подгране изворни Срезојевићи, због најмање два аргумента. Први је утврђена јасна позиција правих Шћепановића Y250780* (у односу на припаднике А32852 и Булатовиће у А29200 подграни), широко развијеног огранка познатог под називом Мандићи, коју смо добили захваљујући WGS резултату једног њиховог тестираног припадника id:YF083765: https://www.yfull.com/tree/I-Y250780/ Већ сам поменуо да ови Шћепановићи припадају трећој групи и по Предраговим речима, ради се о најбројнијем огранку међу Шћепановићима. Други аргумент су WGS и SNP резултати аутентичних Срезојевића, а то су ИЛИНЧИЋ, Мртво Дубоко, Колашин, А32852* (по П. Шћепановићу, матица Илинчића је село Међуријечје, одакле су се једни одселили у Мртво Дубоко) и ЈОВАНОВИЋ, Сретешка Гора, Колашин, А32852+. О овим фамилијама већ је било речи на теми:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg182063#msg182063
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg185191;topicseen#msg185191

Наравно, постоји и онај трећи аргумент, а то је крајње индикативан назив села Срезојевци код Горњег Милановца, у којем тестирани Вукомановићи А32852>CTS12249 чине најстарији род. Село се под овим именом не помиње пре 18. века а први пут 1718. године под називом SRISOJEWCI. Изгледа да је старији назив села био Царевићи, због забележеног Љубичиног места рођења, али и без овога имамо два јака, поменута аргумента, која нам тренутно не дозвољавају ниједно друго тумачење о пореклу подгране А32852.

Осим тога, међу Шћепановићима не постоје прецизне дефиниције предања о међусобним повезницама њихових седам група (па чак ни унутар неких од њих), као што је то рецимо случај код готово свих Булатовића. Многи огранци Шћепановића не познају своје даље претке до родоначелника Шћепана (Стјепана), њихови родослови углавном сежу до 17. или 18. века, не могу међу собом да се повежу нити знају у којем су степену сродства, што је Предрага годинама збуњивало и отежавало му рад на родословима. Појава припадника А32852 међу њима одн. појава Срезојевића, објашњава овакво збркано стање код Шћепановића, као што објашњава и многе друге "мистерије", попут рецимо исељења кнеза Радојице (Предраговог и претка тестираних Драшковића) у Веље Дубоко, који се поклапа са временом "инцидента" Бана Иваниша и тд.. Потребно је истаћи и сачувану традицију Ровчана о Срезојевићима, према којој су они били најбројније и најаче ровачко братство и коју такође потврђују ови резултати.

Предраг је направио план будућих SNP тестирања Шћепановића, по којем ће нетестиране групе бити генетски испрофилисане тестовима на Y250780 и А32852, док ће прва, трећа и седма група бити додатно испитане новим узорцима и у томе ће му свесрдно помоћи и новотестирани Драшковић из Ђуђевине, који ће за себе поручити WGS тест у некој од наредних акција. Послао сам им 10 комплета штапића, надајмо се да ће их све у наредним месецима употребити.

Такође, обезбеђен је и узорак од једног ВЛАХОВИЋА, припадника четвртог ровачког братства. У зависности од његовог резултата на Y250780, биће поручен и тест на А32852 и у случају минуса покушаћемо да га убедимо за WGS тестирање, чиме ћемо добити и подграну Влаховића на YFull стаблу. С тим у вези, апелујем на наше припаднике Y250780 подгране, да у најкраћем могућем року прикупимо новац (45€) за новотестираног рођака id:YF119195: https://www.yfull.com/live/tree/I-Y250780/ чији нам идентитет још увек није познат. Мишљења сам да иза овог налога стоји косовски Албанац или муслиман, јер је на бројне моје покушаје да ступим са њим у контакт, са различитих мејл адреса, остао нем. Хипотетички, могуће је да је управо id:YF119195 припадник Влаховића и уколико његов резултат изгубимо тј. уколико га YFull уклони са стабла због неплаћеног рачуна, неће се ни подграна Влаховића оформити у случају да наш нови кандидат (Влаховић) поручи WGS тест.


« Последња измена: Август 21, 2023, 10:16:06 пре подне Владимир Бојановић »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5170
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2185 послато: Август 21, 2023, 12:04:17 поподне »
Да ли сад већ има довољно података да се закључи сљедеће?

I2-FT190799>Y189944>Y250780 Жупљани од Гезимира и Ровчани
I2-FT190799>Y189944>Y331554 Жупљани од Милутина
I2-FT190799>Y189944>Y263686 Требјешани од Дракула

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2186 послато: Август 21, 2023, 01:05:56 поподне »
Да ли сад већ има довољно података да се закључи сљедеће?

I2-FT190799>Y189944>Y250780 Жупљани од Гезимира и Ровчани
Делимично тачна класификација, с обзиром да Y250780 није настала у Жупи. Њена матица је највероватније у области Потарја, одакле се један њен припадник одселио у Оногошт средином 14. века, где су се и развили огранци Жупљана (Гезимировићи) и Ровчана (Гојаковићи). То нам доказује северна разгранатост осталих припадника који су још увек на нивоу Y250780*, а који такође немају ни предања о пореклу из Жупе и Роваца. У наредном коментару објавићу значајне резултате SNP тестoва двојице Никшића, који иду у прилог овој хипотези, а један од њих би по мом мишљењу могао и да поцепа Y250780 подграну.

I2-FT190799>Y189944>Y331554 Жупљани од Милутина
Нетачно. Y331554 је мутација стара око 800 година и у време њеног настанка, њен први носилац није живео у околини Оногошта. Северна разгранатост Y331554 такође обара такву хипотезу, док је резултат Никића оборио предање о рођеној браћи из 15. века Драгу и Ливеру, родоначелницима Драговољића и Ливеровића.

I2-FT190799>Y189944>Y263686 Требјешани од Дракула
Тачно.
« Последња измена: Август 21, 2023, 01:09:41 поподне Владимир Бојановић »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5170
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2187 послато: Август 21, 2023, 01:20:21 поподне »
Делимично тачна класификација, с обзиром да Y250780 није настала у Жупи.
Питање мјеста настанка је секундарно, мене у првом реду занима уклопљеност генетичких података са предањима присутним у племену.

Нетачно. Y331554 је мутација стара око 800 година и у време њеног настанка, њен први носилац није живео у околини Оногошта. Северна разгранатост Y331554 такође обара такву хипотезу, док је резултат Никића оборио предање о рођеној браћи из 15. века Драгу и Ливеру, родоначелницима Драговољића и Ливеровића.

Није уопште битно да ли су рођена браћа, стричевићи или братучеди, најбитније је да су у истом никшићком огранку, тако да то јесте својеврсна потврда предања. Ни Драго ни Ливер нису потврђене историјске личности па да се на њих може реферисати у погледу времена у ком су живјели.

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2188 послато: Август 21, 2023, 07:18:10 поподне »
Питање мјеста настанка је секундарно, мене у првом реду занима уклопљеност генетичких података са предањима присутним у племену.
Да, у овом случају, племенска предања Гезимировића и Гојаковића су потврђена кроз заједничку Y250780 SNP мутацију.

Није уопште битно да ли су рођена браћа, стричевићи или братучеди, најбитније је да су у истом никшићком огранку, тако да то јесте својеврсна потврда предања. Ни Драго ни Ливер нису потврђене историјске личности па да се на њих може реферисати у погледу времена у ком су живјели.
По мишљењима ранијих истраживача, постоји историјска личност која се ипак може повезати са Ливером, из првог турског пописног документа, дефтера за херцеговачки вилајет из 1477. године. У делу џемата који је припадао Нахији Грачаници и извесном Томашу, сину Ивановом, пописан је Оливер, син Крце. По предању, Ливер је био син војводе Крајимира и живео је у 15. веку.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10054
  • I2a S17250 A1328
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2189 послато: Август 21, 2023, 10:31:22 поподне »
Да, у овом случају, племенска предања Гезимировића и Гојаковића су потврђена кроз заједничку Y250780 SNP мутацију.
По мишљењима ранијих истраживача, постоји историјска личност која се ипак може повезати са Ливером, из првог турског пописног документа, дефтера за херцеговачки вилајет из 1477. године. У делу џемата који је припадао Нахији Грачаници и извесном Томашу, сину Ивановом, пописан је Оливер, син Крце. По предању, Ливер је био син војводе Крајимира и живео је у 15. веку.

Постоји још један потенцијални предак (О)ливеровића из истог дефтера, Оливер, син Ивков, у џемату Милка сина Војихниног, у нахији Оногошт. Према племенском родослову Никшића, Оливер Крајимиров је чукунунук Никшин, што се временски може подударати са подацима из дефтера. Питање је, само, који је то Оливер.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2190 послато: Август 22, 2023, 03:11:38 поподне »
Постоји још један потенцијални предак (О)ливеровића из истог дефтера, Оливер, син Ивков, у џемату Милка сина Војихниног, у нахији Оногошт. Према племенском родослову Никшића, Оливер Крајимиров је чукунунук Никшин, што се временски може подударати са подацима из дефтера. Питање је, само, који је то Оливер.
Нахија Грачаница је старији назив жупе, али у њој се већ тада, дакле у другој половини 15. века, почела формирати једна релативно мала, катунски организована родовска групација досељених Никшића, по којима је Нахија у дефтеру и названа називом Грачаница/Никшићи, док је Нахија Оногошт, у то време и касније, припадала староседелачким оногоштанским родовима Угреновићима и Риђанима (Матаругама), тако да не би требало да буде дилеме око порекла и једног и другог уписаног Оливера.

Да би се боље разумела ова проблематика, ево пар одломака из рада Бојана Новаковића, ТЕРИТОРИЈАЛНО-УПРАВНА ОРГАНИЗАЦИЈА
ОНОГОШТА (НИКШИЋА) ОД XV ДО XVIII ВИЈЕКА
(стр. 22-24.):

"Према дефтеру из 1701, нахије Оногошт и Никшић су сједињене.
На територији дотадашње оногошке нахије кнез Угриновић је управљао
селима која и данас спорадично настањују старосједилачки родови који
славе Св. Јоакима и Ану и сматрају се Угреновићима, а кнез Зрно у
преосталим. То значи да је након успоставе турске власти територијал-
но-управни појам Оногошт практично сведен на земље Угреновића,
чија веза са Оногоштом није припадала само тамном периоду средњег
вијека. Због тога је и остала жива у народном сјећању.

Мада ни у једном познатом попису Угреновићи административно
не припадају Риђанима, у народном памћењу су остали дио те заједни-
це. Називи Риђани и Риђанске рупе за село и побрђе у Никшићком пољу
указује на сусједство Риђана са другом заједницом, у овом случају са
Угреновићима, што би требало да буде показатељ њихове различитости,
док топоним Риђанска пећина и племенски граничник у њеној близи-
ни, на граници Угреновића и Никшића (претходно Дробњака), а далеко
од риђанског племена и нахије, указује на старије стање када су пред
придошлицама (Дробњацима и Никшићима) фигурирали као цјелина.
Дакле, иако инкорпорирани у Риђане, Угреновићи су били засебна једи-
ница, што су остали и у заједници са Никшићима, каква год она била.


Крајем XV вијека Оногоштани су били сведени на поједине дје-
лове поља окружене риђанским и дробњачким посједима, а судар са
Никшићима одиграо се углавном у његовом јужном дијелу. Петру Шо-
бајићу су мјештани показивали у Студеначким главицама граничне
крстове докле су Никшићи помјерили границу према старосједиоци-
ма.
Циљ им је, свакако, био контрола над зоном око остатака тврђаве
Оногошт, што су и остварили. У таквим околностима старосједиоци су
били принуђени да прихвате заједницу у којој нијесу имали првенство.
Ипак, нахије Оногошт и Никшићи су дуго егзистирале једна крај друге.
Тек их у Дефтеру из 1701. налазимо сједињене, али са двојним називом
Оногошт и Никшић.
У међувремену је област називана старим пре-
дионим именом Оногошт, односно Никшићи по доминантном племену, али и поменутим двојним називом. Све то указује да је претјерано
одавно присутно увјерење да су се Никшићи веома рано и снажно на-
метнули Оногоштанима
."

Осим тога, отац Оливера из Нахије Оногошт се звао Ивко, а ово име није познато у предањима Никшића, док се "нашем" Оливеру отац звао Крце (Крца), што свакако може бити скраћени облик од имена Крајимир.
« Последња измена: Август 22, 2023, 03:24:22 поподне Владимир Бојановић »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2191 послато: Август 23, 2023, 01:58:03 пре подне »
9. ДЕО:

Делимично тачна класификација, с обзиром да Y250780 није настала у Жупи. Њена матица је највероватније у области Потарја, одакле се један њен припадник одселио у Оногошт средином 14. века, где су се и развили огранци Жупљана (Гезимировићи) и Ровчана (Гојаковићи). То нам доказује северна разгранатост осталих припадника који су још увек на нивоу Y250780*, а који такође немају ни предања о пореклу из Жупе и Роваца. У наредном коментару објавићу значајне резултате SNP тестoва двојице Никшића, који иду у прилог овој хипотези, а један од њих би по мом мишљењу могао и да поцепа Y250780 подграну.
ТОМИЋ, Кута, Никшић (Y250780+), негативан је на 6 приватних новела ТОМИЋА из Шутаца код Љига (WGS, Y250780*). Негативан је на A35368, A35370, Y332038, Y332040, Y332045 и Y332074, већ неко време чекамо резултат и на седми, последњи новел Y44905 испод Y250780. Нема сумње да ће Томић из Кута бити негативан и на њега.

Могли сте се уверити у 3. делу мог излагања, да је Никшићка Жупа већ сада лимитирана област на свега неколико никшићких пограна испод Y189944: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg190664#msg190664 Не само да међу Жупљанима не постоје припадници бројних FT190799 и Y189944 грана, већ се не откривају ни рођаци тестираних који су остали на нивоу Y250780*. Дакле, овим резултатом је оборена још једна произвољност која је изнета у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине од стране Синише Јерковића (стр. 668.), где је братство Томић из села Кута означено као једно од братстава "за која је припадност роду утврђена тестирањем огранака који живе ван Старе Херцеговине". Желео бих да се за сваки случај оградимо од евентуално злонамерних коментара и погрешног разумевања ове акције, уопште нам није била намера да обарамо ничије претпоставке, већ је примарни циљ акције био откривање даљег порекла тестираног Томића из Шутаца, који је иначе и спонзорисао ова SNP тестирањa Томића из Кута.

Жупљани Гезимировићи ће имати прилику да се додатно испрофилишу након WGS теста Рашковића из Кута, на начин како то већ раде потомци Гезимировог брата Гојака, Ровчани, тако што ће се највероватније открити заједничка SNP мутација Рашковића и Јоковића из Бјелошевине и касније појединачним тестирањима на исту осталих братственика (Бечановића, Бојовића, Крулановића, Томића, Шундића и тд.), док је Томић из Шутаца изгледа био у праву, када је своје старије порекло доводио у могућу везу са Колашином, због чега је својевремено и анимирао неке родове из Босуте, с тога било би можда корисно да учини додатни напор у преговорима како би коначно реализовали њихова тестирања
Још два нова кандидата смо придобили за SNP тестирања захваљујући Томићу из Шутаца, у питању су РАДОВАНОВИЋ и МАРТИНОВИЋ из села Босута код Аранђеловца: https://www.poreklo.rs/2013/05/30/poreklo-prezimena-selo-bosuta-aran%C4%91elovac/

"У Лисинама су:

-Колашинци (Радовановићи, Лекићи, Вучићевићи, Јовановићи, Стевановићи, Николићи, Минићи), који су досељени из Колашина у време Првог устанка, славе Лучиндан.

У Вису су:

-Мартиновићи (Гавриловићи, Даниловићи, Ђорђевићи, Лазићи, Мијатовићи), досељени из Колашина, кад и Колашинци, славе, као и они, Лучиндан али се не тврди да су једна фамилија."

Надамо се да ће бар неко од њих двојице припасти Никшићима. Штапићи у Босуту су послани.

ЈОКСИМОВИЋ, Горња Драгуша, Блаце, негативан је на Y250780, али му је ипак потврђена припадност роду Никшића и то позитивним резултатом на FT190799. Опширну анализу резултата теста на 23 маркера Јоксимовића, можете прочитати овде: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6706.msg172987#msg172987.

Можда су две поменуте разлике у овом тексту на маркерима YGATAH4 и DYS635, као и садашња структура становништва Ровачког Требаљева коју чине новији досељеници из Роваца, заиста указивале на "ближе порекло тестираног", међутим, овим негативним резултатом на Y250780 је и дефинитивно утврђена неприпадност Јоксимовића Булатовићима (Y250780>A29200). Мени је "животињски инстикт" говорио ипак другачије тј. да ће управо овакав епилог SNP тестирања Јоксимовића бити, због ове две некарактеристичне вредности за припаднике Y250780 као и због предања Ровчана из Требаљева, која се никако нису могла уклопити и довести у везу порекла Јоксимовића од њих, једноставном анализом временског контекста, када је забележено рођење исељеног Павла у Придворици 1854. године, директног претка тестираног Јоксимовића и када се догодило досељење првих Ровчана у Требаљево 1879. године.


Наиме, старо село Требаљево је у најранијим турским дефтерима из 15. века припадало Нахији Никшић (Лимски/Тарски Никшићи) и некада је заузимало простор данашњег Морачког и Ровачког Требаљева. Први Ровчани који су се доселили у Требаљево били су Булатовићи, и то из подбратства Аџић. Аџићи су се сместили на десној страни реке Таре, а за њима су пристизали и остали Ровчани, највећим делом 1886. године, по којима је ова страна села касније и добила назив Ровачко Требаљево. На супротној, левој страни Таре, доселили су се Морачани, због којих је овај део села добио име Морачко Требаљево. Осим Аџића и осталих досељених братственика Булатовића, у Ровачком Требаљеву су биле и по једна кућа Шћепановића и Влаховића, али су се оне временом угасиле. Од осталих становника у овом селу живели су и Бачићи, пореклом Морачани, који су се касније одселили у Бијело Поље. Од староседелачког становништва, Ровчани су приликом доласка у Требаљево затекли једино неког Мила и његову малобројну породицу, по којем је остао један топоним Милева њива. Овај Миле, непознатог порекла, иселио се из Требаљева након досељења Аџића.
« Последња измена: Август 23, 2023, 02:07:49 пре подне Владимир Бојановић »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2192 послато: Август 23, 2023, 02:14:26 пре подне »
10.ДЕО:

Аџићи су на кратко радили као нове чифчије на сеоским имањима бегова Балијагића, Хаџибулића и Анушића. И сада су сачувани топоними у селу који сведоче као успомене на ове муслиманске породице и њихове некадашње имовине у Треваљеву: Асића бријег, Лукачко брдо у М. Требаљеву, Балијагића поље, Зејнилов луг (по Зејнилу Хаџибулићу, најпознатијем четовођи муслимана у Доњем Колашину) у Р. Требаљеву и др. Интересантна је прича, коју су бегови пре него што су се одселили 1880. године из Ровачког Требаљева, пренели досељеним Аџићима, да је некада у овом селу постојала црква посвећена Св. Сави, тачније на месту Бор, где је данашње сеоско гробље. Након што је село запустело, бегови су једно време, по њиховом казивању, чували ову цркву, да би је касније из неког револта запалили. Овај догађај се догодио 1872. године.

Дакле, из свега овога можемо закључити као и из Милошеве анализе коју сам окачио, да се у време досељења првих Ровчана у ово село, старији слој Требаљеваца већ налазио далеко од своје матице и завичајног краја, на Косову и у Топлици. Јоксимовићи су несумњиво потомци аутентичних Требаљеваца одн. Тарских Никшића, у прилог томе иду и ови SNP резултати Јоксимовића и у овом тренутку, уз сво поштовање и уважавање осталих Никшића, његов WGS тест и утврђивање јасне позиције старог/исељеног рода Требаљеваца на YFull стаблу, представља приоритет над приоритетима.

Два су детаља битна за предикцију позиције Јоксимовића. Први је његов хаплотип, јер осим разлика на YGATAH4 и DYS63, остале вредности су модалне и уколико би га упоређивали са хаплотиповима осталих Никшића, заиста делује да су му најближи припадници Y250780 подгране. Други детаљ, веома битан, то је преслава Марковдан, за коју ми је госп. Звонко Јоксимовић испричао да се некада у његовој фамилији веома поштовала, чак и више од крсне славе Лучиндан (ради се о аутору монографије села Горње Драгуше а његов контакт сам добио од тестираног: https://toplickevesti.com/predstavljamo-knjigu-rodoslov-gornje-draguse-autora-milana-i-zvonka-joksimovica.html).

Подсећања ради, од свих тестираних изворних Никшића, за сада је откривено да Марковдан преслављава једино Вукчевић из Медвеђе код Трстеника, који се налази управо на нивоу Y250780*, као и неки прибраћени родови чије хаплогрупе су напостојеће у Никшићкој Жупи и Ровцима. Његова друга преслава је Савиндан, да ли ову преславу Вукчевића можемо довести у директну везу са некадашњом црквом у селу Требаљево, која је била посвећена Св. Сави? С тим у вези, истичем да је Савиндан преслава и ровачких братстава Срезојевића, Булатовића и Шћепановића (Јоксимовићи немају сазнање да су обележавали овај празник, али су ипак први Никшићи са преславом Марковдан који су негативни на Y250780). Због свега овога, мишљења сам да постоје велике шансе да Јоксимовић "поцепа" Y250780 подграну и тиме открије матично подручје развоја не само његове генеалогије, већ и почетног развоја генеалогија Никшића одсељених у Жупу Грачаницу (Оногошт) и у Ровца, као и оних који су остали на нивоу Y250780* (Вукчевић, Томић из Шутаца и др.).

Уколико се то не деси, онда заиста не бих могао претпоставити којој би подграни Никшића припао. У игри су сви огранци, можда су за формирање ниже гране са Јоксимовићима најозбиљнији Радуловићи из Седобра, даљим пореклом из околине Колашина и Мојковца, такође Тарски Никшићи у подграни Y336366 из Прошћења (мада ми њихови хаплотипови не уливају оптимизам), можда Војиновићи или неки други, а можда су Јоксиновићи нека нова неоткривена Y189944 или чак FT190799 грана, могућности су бројне. Предлози за даља тестирања су WGS тест (најбоље решење) или појединачни SNP тестови на Y251117 и Y251345 мутације, које се налазе између Y189944 и Y250780:

https://www.yseq.net/advanced_search_result.php?keywords=Y251117&search_in_description=1&osCsid=750cfcdd30eb4bf800ae878e65029b21&x=9&y=7

https://www.yseq.net/advanced_search_result.php?currency=EUR&keywords=Y251345&search_in_description=1&osCsid=750cfcdd30eb4bf800ae878e65029b21

Такође, г. Звонко Јоксимовић ми је поручио да ће покушати обезбедити узорке од Вељовића из Сувог Дола као и Матовића и Игњатовића из Горње Драгуше.
« Последња измена: Август 23, 2023, 02:26:54 пре подне Владимир Бојановић »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7269
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2193 послато: Август 23, 2023, 10:30:55 пре подне »
Моји Вучковићи нису преслављали Савиндан, само је Марковдан преслава (једино ако је то било раније па се изгубила та информација).
« Последња измена: Август 23, 2023, 10:33:01 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2194 послато: Август 23, 2023, 05:40:00 поподне »
Моји Вучковићи нису преслављали Савиндан, само је Марковдан преслава (једино ако је то било раније па се изгубила та информација).
Вероватно сам помислио да преслављавате Савиндан због овог коментара (болдовани делови):
Јуче сам можда дошао ближе решењу о ранијем пореклу своје породице. Лука ми је раније скренуо пажњу на тестираног Јовановића из Раковца код Рашке, који слави исту "комбинацију" слава (Лучиндан и Марковдан)...На страници везаној за село Раковац, наводи се да је ова фамилија дошла из Моравичког Старог Влаха и да су оснивачи села. Али у коментарима се налази и коментар извесног Драгана Раковца који каже следеће:
"У село Камењача, општина Трстеник, се крајем 19. века (претпоставка, јер већ 6 генерација живе у датом селу) доселило неколико породица које носе презиме по селу из ког су дошли (Раковац).
Славе св. Луку, св. Марка и св. Саву."
https://www.poreklo.rs/2018/07/24/poreklo-prezimena-selo-rakovac-raska/

У суседном селу Лопаш, општина Трстеник, такође постоје Раковци и за њих пише:
"Раковци

Досељени су из села Раково па су по томе добили презиме. При досељењу били су Вучковићи, по Вучку који се први доселио. Његов син је Миленко, па су по њему били Миленковићи, док коначно нису прешли на презиме Раковац. Вучко је рођен око 1760. године, а Миленко 1878 (ово је вероватно грешка, можда је 1778?). године. Сава је записиван као Сава и као Савко. Миленкова жена је Маргита.

Слава: Св. Лука."
https://www.poreklo.rs/2018/11/18/poreklo-prezimena-selo-lopas-trstenik/

Ово ме је заинтригирало, јер се помиње управо моје презиме, а моји су дошли у Медвеђу као Вучковићи (седам пасова ми је познато колико су у Медвеђи)...И моји и Раковци славе исту комбинацију слава, у попису села Лопаш се Раковцима помиње старо презиме Вучковић,а наша села дели само Западна Морава,...Што се тиче резултата Јовановића из Раковца, имамо 3 разлике, али и обојица имамо на ДИС19 вредност 17, док је модал 16
Све ок.  ;)

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7269
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2195 послато: Август 23, 2023, 05:55:15 поподне »
То сам тражио везу са Раковцима још пре њиховог резултата, па кад сам наишао на исто презиме као моје (уз исту преславу) посумњао сам, али резултат је демантовао везу. Занимљиво ако су и Јоксимовић преслављали Марковдан, а да су из Требаљева родом, једино ту квари причу што се тиче матице Марковдана као преславе, неприсуство те преславе у Требаљеву и уопште у том делу Црне Горе где су Никшићи. (мада ми је и Васиљевић из Чумића поменуо, да му се чини "кроз маглу" да је њему исто Марковдан преслава (запамтио је кроз анегдоту да су баш на Марковдан радили на њиви, па се неки пех десио, и одмах се сетио Марковдана , да нису требали да раде на тај дан), а он је формирао грану са Јовановићем из Мојковца, али све је то прича...нема за сада тамо родова са Марковданом
« Последња измена: Август 23, 2023, 06:01:41 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2196 послато: Август 23, 2023, 06:34:05 поподне »
То сам тражио везу са Раковцима још пре њиховог резултата, па кад сам наишао на исто презиме као моје (уз исту преславу) посумњао сам, али резултат је демантовао везу. Занимљиво ако су и Јоксимовић преслављали Марковдан, а да су из Требаљева родом, једино ту квари причу што се тиче матице Марковдана као преславе, неприсуство те преславе у Требаљеву и уопште у том делу Црне Горе где су Никшићи. (мада ми је и Васиљевић из Чумића поменуо, да му се чини "кроз маглу" да је њему исто Марковдан преслава (запамтио је кроз анегдоту да су баш на Марковдан радили на њиви, па се неки пех десио, и одмах се сетио Марковдана , да нису требали да раде на тај дан), а он је формирао грану са Јовановићем из Мојковца, али све је то прича...нема за сада тамо родова са Марковданом
Не, потпуно си погрешно разумео причу о матици, која се није односила на преславу, већ на матицу Y250780. Нигде нисам алудирао да је Требаљево матица преславе Марковдан, то једноставно није могуће утврдити. Ипак, могао си се уверити у Корићанчевом раду да је Лучиндан - Марковдан комбинација забележена и у Бихору, више пута сам га качио на теми, тако да су Треваљевци очито били само један од родова изворних Лимских/Тарских Никшића са овом карактеристиком. Такође, не можено тврдити ни да су сви Требаљевци преслављавали Марковдан, као ни сви Никшићи у мојковачком Прошћењу Св. Агатоника, већ вероватно само неки од огранака, као што је то случај у Кутима у Жупи, где међу тамошњим никшићким родовима има више преслава, знамо и да је међу Влаховићима у Ровцима различита преслава у односу на остале Ровчане (мислим да они имају две преславе, Илиндан и Никољдан) и тд.
« Последња измена: Август 23, 2023, 06:39:07 поподне Владимир Бојановић »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2197 послато: Август 28, 2023, 08:42:33 пре подне »
Драги Никшићи, знам да се многи од вас не сналазе у безбројним темама форума, а да не бих слао појединачно линкове о јучерашњој дискусији, то ћу урадити на нашој теми. Кренуло се са резултатом тестираног Карличића:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1646.msg191006#msg191006

а наставило се овде:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7026.msg191009#msg191009

Наравно, ми овде нисмо херметички затворени према било ком резултату, писаћемо и убудуће о својој прибраћеној браћи, нећемо уводити никакве забране ма којој хаплогрупи они припадали, па макар их нашли и међу Абориџинима или Ескимима.

Леп и пријатан празнични дан желим свима.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7269
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2198 послато: Октобар 03, 2023, 12:21:25 пре подне »
<a href="https://youtube.com/v/PXbQN_tK6BM?si=qRL5kbs3s7wJc9sC" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://youtube.com/v/PXbQN_tK6BM?si=qRL5kbs3s7wJc9sC</a>
Веселин Вујисић: Ровца и Ровчани
<a href="https://youtube.com/v/TpnGgCjD_Uo?si=2k7osQ6TWzhnTcQP" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://youtube.com/v/TpnGgCjD_Uo?si=2k7osQ6TWzhnTcQP</a>
Радован Бећировић: Мојковачка битка (део изводи Максим Војводић)
« Последња измена: Октобар 03, 2023, 09:05:40 пре подне НиколаВук »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2199 послато: Октобар 03, 2023, 11:52:30 пре подне »
<a href="https://youtube.com/v/PXbQN_tK6BM?si=qRL5kbs3s7wJc9sC" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://youtube.com/v/PXbQN_tK6BM?si=qRL5kbs3s7wJc9sC</a>
Веселин Вујисић: Ровца и Ровчани
<a href="https://youtube.com/v/TpnGgCjD_Uo?si=2k7osQ6TWzhnTcQP" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://youtube.com/v/TpnGgCjD_Uo?si=2k7osQ6TWzhnTcQP</a>
Радован Бећировић: Мојковачка битка (део изводи Максим Војводић)
Није Никшић а нису ни гусле, али је једна од мојих омиљених :) (ко има стрпљења и воље, нека је целу послуша):

<a href="https://youtube.com/v/fK5rcwgpKfc?si=kmqLaDNXgMOr-VOG" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://youtube.com/v/fK5rcwgpKfc?si=kmqLaDNXgMOr-VOG</a>
« Последња измена: Октобар 03, 2023, 01:14:09 поподне НиколаВук »