Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799

[Милош]

Наставак...
Не да је упитно већ је потпуно бесмислено везивати Васиљевића за село Васиљевићи у Жупи. Да те подсетим, Васиљевићи из Чумића су пореклом из суседног Овсишта: https://www.poreklo.rs/2012/06/09/poreklo-prezimena-selo-%C4%8Dumi%C4%87-kragujevac/

"Васиљевићи (3 к., Св. Лука), досељени 1825. године из села Овсишта (општина Топола)."

А у Овсишту, међу родовима са славом Лучиндан, нема ни помена Васиљевића: https://www.poreklo.rs/2012/07/10/poreklo-prezimena-selo-ovsi%C5%A1te-topola/

"Никодијевићи (Милошевићи, Димитријевићи, Павловићи) 15 к., славе Св. Луку. Старо им презиме Јајићи – Крџалићи. Њихов предак Крџалија ратовао уз Карађорђа. Доселили се од Сјенице.

Гавриловићи (Лукићи, Павловићи, Николићи) 18 к., славе Св. Луку. За Карађорђеве владе дошли од Сјенице. Прадед Гаврило био каплар код Карађорђа.

Буљубашићи (Милојевићи, Стевановићи, Васићи, Ђорђевићи) 16 к., славе Св. Луку. Доселили се кад и Гавриловићи од Сјенице.

Са Гавриловићима су се доселили, а мисле да су са њима род:

Миловановићи (Грујићи 8к.), славе Св. Луку."

Дакле, очито се ради о патронимском настанку презимена Васиљевић, по досељеном Васиљу у Чумић из Овсишта. Осим тога, управо си ти анимирао Васиљевића за SNP тест, мислећи да су родови из Овсишта потомци исељених Тарских Никшића.
Према речима новог кандидата Скерлића, они се не рођакају са Зечевићима и Реаковићима, што се и у литератури може закључити: https://www.poreklo.rs/2013/08/13/poreklo-prezimena-selo-lipovac-topola/ Интересантно је да су по њему преци фамилија Скерлић, Аврамовић и Лазић кратко време боравили у Гружи, па су одатле дошли у Липовац, док је за Зечевиће наведена миграција у Липовац преко Старог Влаха. Не знамо још да ли ће Скерлић бити позитиван на FT190799, можда и не буде, али помало чуди што си их већ сврстао у род Никшића и што им превремено "тражиш" матицу у Жупи. Посебно ако се узме у обзир оно што си раније писао о њима и њиховом пореклу:

Постоји још порука о твојим надањима да ови родови припадну твојој хаплогрупи, да их не цитирам све..
Хваташ се за непостојећу сламку, пошто никакви Рејаковићи у Жупи, ни старији ни млађи, никада нису идентификовани као род Никшића.
У праву си, не пиши ништа.
 Claude os, aperi oculos! Мало латинског и од мене. 

Кад будемо имали резултат некога од родова из Овсишта са Лучинданом и видим дефтер за та јасеничка села, онда можемо да причамо о неком одсељеном "Васиљу". Али све да су Васиљевићи из Потарја, за шта немамо непосредне доказе, Јовановићи из Прошћења нису.

Пајевићи су у грани са Ливеровићима, зар не? Не знам шта ту треба извести, коју егзибицију, да буде нешто друго, а не оно што пише.

Ја сам ти за Липовчане дао податке из дефтера, а ти ми наводиш казивање тестираног и посредна предања из литературе као јачи аргумент. Реаковић је толико специфично и ретко презиме, да наћи Рејаковиће у Жупи Никшићкој је много више од случајности.

Иначе и даље навијам да сви они буду моја грана.

[Милош]

Видећу шта могу да урадим по том питању, претпостављам да му неће бити проблем да се тестира за почетак на Y250780, чисто да проверимо статус и моју прогнозу под 2). Осим тога, тестираћемо и једног Бечановића из Кута, за почетак такође на Y250780.

Ово би било одлично. Разјаснили би ове недоумице.

[Владимир Бојановић]

Кад будемо имали резултат некога од родова из Овсишта са Лучинданом и видим дефтер за та јасеничка села, онда можемо да причамо о неком одсељеном "Васиљу". Али све да су Васиљевићи из Потарја, за шта немамо непосредне доказе, Јовановићи из Прошћења нису.

Никакав проблем, пронаћи ћемо и неког из Овсишта. А одакле су Јовановићи? Из Жупе? На основу чега то тврдиш, на основу предања Спајића? Милетић Милош, највећи хејтер једне од категорија родословља на форуму Порекло, одједном је почео да верује у предања, само због једне заједничке STR вредности Бечановића и Спајића. Биће ово још једна шупља прогноза, попут оне недавне:

Јесте та вредност чудна, али и поред тога рекао бих да је Пајевић повезан са Ђекићем из Сопотнице, који је иначе позитиван на Y250780. Ђекић нема 449, али има 437=14, за коју бих рекао да је јако битан за поједине родове, који се везују за Ровцу: Синђић, Милетић, као и неки необјављени, али и Шћепановић из Гојаковића код Мојковца, који је на Yfull стаблу Y250780*.

Живи били па видели.

Пајевићи су у грани са Ливеровићима, зар не? Не знам шта ту треба извести, коју егзибицију, да буде нешто друго, а не оно што пише.

Не, не може се рећи да је Пајевић у грани са Ливеровићима јер је ово братство настало тек у другој половини 15. века. Заједнички и најближи SNP Пајевића и Дачевића - Ливеровића је Y329074, а његову праву старост сазнаћемо тек након WGS теста још неког Ливеровића. Познато је да Никшићи нису староседеоци Оногошта, и да су их приликом њиховог досељења у Оногошт "дочекали" Угреновићи, Лужани, Риђани, Дробњаци.. тако да се за сада једино за Y250780 може тврдити да је настала у Жупи, што нам доказује и припадност Жупљана овој подграни, а то се још увек не може рећи за Y329074>Y358110, којој су припали Пајевић, Дамљановић и тестирани из Звечанске, Дакле, раног грањања ове подгране је било, поставља се већ питање, где се грањање одвијало, уколико се не пронађе ниједан Жупљанин позитиван на Y358110? Одговор се може пронаћи у пореклу Пајевића - Веруха и њиховог стартног и миграторног пута у Доње Полимље, а то је област Потарја.

Ја сам ти за Липовчане дао податке из дефтера, а ти ми наводиш казивање тестираног и посредна предања из литературе као јачи аргумент. Реаковић је толико специфично и ретко презиме, да наћи Рејаковиће у Жупи Никшићкој је много више од случајности.

Дефтер уопште није релевантан за причу о њиховом даљем пореклу, као ни презиме Рејаковић у Жупи, прво из разлога што си навео податак из 20. века, а друго - што ни припадност тих Рејаковића из села Рубежа роду Никшића - Жупљана нигде није забележена.

Иначе и даље навијам да сви они буду моја грана.

Ево, навијам и ја да буду твоја грана, свеједно је, ионако сте наши прибраћеници.

[ДушанВучко]

Никакав проблем, пронаћи ћемо и неког из Овсишта.

Ништа, имамо мог даљег рођака Николића који су од Гавриловића (моја прабаба са мајчине стране је из те куће):
"Гавриловићи (Лукићи, Павловићи, Николићи) 18 к., славе Св. Луку. За Карађорђеве владе дошли од Сјенице. Прадед Гаврило био каплар код Карађорђа."
Али преговоре на ту тему препуштам теби (слабо ми иде убеђивање рођака за тестирање, а ти си ту искусан  ). Мада ми се раније изјаснио да не би имао ништа против, ти си ту конкретнији, тј. од акције , тако да потенцијално имамо кандидата из Овсишта

Што се тиче Васиљевића из Чумића, они имају предање да се из Овсишта наводно доселио Васиљ (али то је само у предању). То би значило да је само презиме настало у Чумићу

[Милош]

Никакав проблем, пронаћи ћемо и неког из Овсишта. А одакле су Јовановићи? Из Жупе? На основу чега то тврдиш, на основу предања Спајића? Милетић Милош, највећи хејтер једне од категорија родословља на форуму Порекло, одједном је почео да верује у предања, само због једне заједничке STR вредности Бечановића и Спајића. Биће ово још једна шупља прогноза, попут оне недавне: Живи били па видели.
Не, не може се рећи да је Пајевић у грани са Ливеровићима јер је ово братство настало тек у другој половини 15. века. Заједнички и најближи SNP Пајевића и Дачевића - Ливеровића је Y329074, а његову праву старост сазнаћемо тек након WGS теста још неког Ливеровића. Познато је да Никшићи нису староседеоци Оногошта, и да су их приликом њиховог досељења у Оногошт "дочекали" Угреновићи, Лужани, Риђани, Дробњаци.. тако да се за сада једино за Y250780 може тврдити да је настала у Жупи, што нам доказује и припадност Жупљана овој подграни, а то се још увек не може рећи за Y329074>Y358110, којој су припали Пајевић, Дамљановић и тестирани из Звечанске, Дакле, раног грањања ове подгране је било, поставља се већ питање, где се грањање одвијало, уколико се не пронађе ниједан Жупљанин позитиван на Y358110? Одговор се може пронаћи у пореклу Пајевића - Веруха и њиховог стартног и миграторног пута у Доње Полимље, а то је област Потарја.
Дефтер уопште није релевантан за причу о њиховом даљем пореклу, као ни презиме Рејаковић у Жупи, прво из разлога што си навео податак из 20. века, а друго - што ни припадност тих Рејаковића из села Рубежа роду Никшића - Жупљана нигде није забележена.
Ево, навијам и ја да буду твоја грана, свеједно је, ионако сте наши прибраћеници.

Добро, било је шупљих прогноза са моје, али и са твоје стране. Сад ја треба да реплицирам твојим ранијим шупљим прогнозама и тако до сутра...И нисам, како кажеш, хејтер предања, само их узимам са великом дозом опреза.

Што се тиче тумачења разноврсности гране, мислим да је сувишно да понављам, јер не видим сврху, али да кажем још једном: старије гране, а не млађе ,одређују разноврсност и матицу неког рода. Покушаћу да направим хоризонтално стабло за Никшиће, где се то лепо види.

Дефтер сам споменуо у смислу заједничког порекла Реаковића, Зечевића и Скерлића, а не у смислу даљег порекла. Упорно ми изврћеш речи.

Можда смо прибраћеници, али не ваши, него Никшића... и то једног њиховог рода, који ћемо врло тешко детектовати директно. Једино овако посредно, без чврстих доказа, стилом рекла-казала.

[Владимир Бојановић]

Ништа, имамо мог даљег рођака Николића који су од Гавриловића (моја прабаба са мајчине стране је из те куће):
"Гавриловићи (Лукићи, Павловићи, Николићи) 18 к., славе Св. Луку. За Карађорђеве владе дошли од Сјенице. Прадед Гаврило био каплар код Карађорђа."
Али преговоре на ту тему препуштам теби (слабо ми иде убеђивање рођака за тестирање, а ти си ту искусан  ). Мада ми се раније изјаснио да не би имао ништа против, ти си ту конкретнији, тј. од акције , тако да потенцијално имамо кандидата из Овсишта

А после сви заједно правимо журку, уз хармоникицу и старовлашку (моју) ракијицу. 

Што се тиче Васиљевића из Чумића, они имају предање да се из Овсишта наводно доселио Васиљ (али то је само у предању). То би значило да је само презиме настало у Чумићу

Ма Милоша су ова најновија открића скроз пореметила и покварила му компас. Следећи на реду је WGS Милекића из Доње Краварице код Лучана (Y189944+, Y250780-), њихово предање је 1899. године записао Јован Ердељановић о пореклу из Бихора, а постоји још једно незаписано а које ми је пренео тестирани Милекић: презиме је настало у матичној области (Бихор) и пренето у Драгачево. О овоме сам већ писао на теми. На Милошу је терет доказивања, да некако повеже и Милекиће са Жупом, нека их потражи и међу страдалим особама из Другог св. рата, ма није никакав проблем.

Покушаћу да направим хоризонтално стабло за Никшиће, где се то лепо види.

Нема потребе да журиш, остали WGS резултати Никшића ће ускоро, буди стрпљив. 

[Владимир Бојановић]

Нема потребе да журиш, остали WGS резултати Никшића ће ускоро, буди стрпљив. 

А не смеју се заборавити ранији SNP резултати као ни будући који нас тек очекују, а који су подједнако значајни за профилизацију племена. Ових дана треба да нам стигну резултати Шундића из Васиљевића, Ђуровића из Заграда, Пиндовића из Старог села, Боровине (Y189944+)на Y250780, Еровић је поручио А32852, Костић из Дучица (Y250780+) га такође чека. Добио сам информацију и да ће СПАЈИЋ из Рогатице поручити тест на Y250780, а послаћу Рашковићу и прибор за Бечановића (и један за Никића из Драговољића).

[НиколаВук]

Имам недоумицу око једног мог новела. Назив му је A835, што ми је било сумњиво јер се прилично разликује од назива осталих новела који почињу на Y и имају шестоцифрене бројеве у наставку. На www.genetichomeland.com сам пронашао да он постоји, што би значило да то ипак није "мој" новел, што је донекле "потврдила" и Yfull-ова опција "Check SNPs", где пише да сам позитиван на њега али да се он не користи за анализу. Ово су његови подаци:

G-A
hg19: 14501909
hg38: 12390114

У пољу "Identification" на Genetic Homeland сајту пише "Don Magnuson".

Ако не би рачунали тај "сумњиви новел", онда бих уместо 7 имао 6 новела.

[Милош]

Имам недоумицу око једног мог новела. Назив му је A835, што ми је било сумњиво јер се прилично разликује од назива осталих новела који почињу на Y и имају шестоцифрене бројеве у наставку. На www.genetichomeland.com сам пронашао да он постоји, што би значило да то ипак није "мој" новел, што је донекле "потврдила" и Yfull-ова опција "Check SNPs", где пише да сам позитиван на њега али да се он не користи за анализу. Ово су његови подаци:

G-A
hg19: 14501909
hg38: 12390114

У пољу "Identification" на Genetic Homeland сајту пише "Don Magnuson".

Ако не би рачунали тај "сумњиви новел", онда бих уместо 7 имао 6 новела.

Видим да се на Yseq-y води под I1. Дакле ти имаш исту промену, на истој позицији. Мислим да је све у реду са њим и да је он један од твојих новела.

[Драган Обреновић]

Видим да се на Yseq-y води под I1. Дакле ти имаш исту промену, на истој позицији. Мислим да је све у реду са њим и да је он један од твојих новела.

Да, дешава се да се да иста мутација настане на истој позицији на Y хромозому, али у различитим тренуцима и у потпуно различитим мушким линијама (хаплогрупама). Није то ни тако ретка ситуација. Зато се при анализи посматра снип у контексту других детектованих снипова, а не изоловано.

У Николином случају то ефективно јесте новел, до сада неоткривен у I2 мушкој линији.

[Владимир Бојановић]

Имам недоумицу око једног мог новела. Назив му је A835, што ми је било сумњиво јер се прилично разликује од назива осталих новела који почињу на Y и имају шестоцифрене бројеве у наставку. На www.genetichomeland.com сам пронашао да он постоји, што би значило да то ипак није "мој" новел, што је донекле "потврдила" и Yfull-ова опција "Check SNPs", где пише да сам позитиван на њега али да се он не користи за анализу. Ово су његови подаци:

G-A
hg19: 14501909
hg38: 12390114

У пољу "Identification" на Genetic Homeland сајту пише "Don Magnuson".

Ако не би рачунали тај "сумњиви новел", онда бих уместо 7 имао 6 новела.

И код Вујачића имамо сличан случај, ово су његови приватни новели:
https://www.yseq.net/advanced_search_result.php?keywords=FT218934+or+Y252855+or+Y252996

Код FT218934 стоји ознака "Haplogroup Q", поента је да се на истој позицији десила иста промена, тако да је и са твојим новелом све О.К.

[НиколаВук]

Видим да се на Yseq-y води под I1. Дакле ти имаш исту промену, на истој позицији. Мислим да је све у реду са њим и да је он један од твојих новела.

Да, дешава се да се да иста мутација настане на истој позицији на Y хромозому, али у различитим тренуцима и у потпуно различитим мушким линијама (хаплогрупама). Није то ни тако ретка ситуација. Зато се при анализи посматра снип у контексту других детектованих снипова, а не изоловано.

У Николином случају то ефективно јесте новел, до сада неоткривен у I2 мушкој линији.

И код Вујачића имамо сличан случај, ово су његови приватни новели:
https://www.yseq.net/advanced_search_result.php?keywords=FT218934+or+Y252855+or+Y252996

Код FT218934 стоји ознака "Haplogroup Q", поента је да се на истој позицији десила иста промена, тако да је и са твојим новелом све О.К.

Хвала момци, сада је ситуација јаснија. 

[drajver]

Мали прилог историји Никшића у Русији.

У кључној бици јапанско-руског рата тзв. бици у Жутом мору 10. августа 1904. године, погинуо је и један Никшић. Ради се о поручнику Сергеју Васиљевичу Драгичевичу-Никшичу, навигатору бојног брода Цесаревич.
"Приблизительно в 17:45 от попавших в рубку осколков 305-мм снаряда получили ранения и отравления газами все находившиеся в рубке: командир корабля капитан 1 ранга Н. М. Иванов, лейтенанты: старший штурман броненосца С. В. Драгичевич-Никшич (смертельно), старший артиллерийский офицер Д. В. Ненюков, старший минный офицер В. К. Пилкин, флагманский артиллерист К. Ф. Кетлинский, а также 5 матросов, в том числе рулевой."



Иначе, Драгичевичи-Никшичи су 1907. године добили некакав грб (племство им је потврђено средином 19. вијека). Не знам да ли је тај грб негдје већ објављиван, али из сљедећег податка види се да постоји у руским архивама. Било би интересантно видјети како изгледа, можда би неки детаљи на њему могли указати на поријекло рода.

"Дело Департамента Герольдии Правительствующего Сената о выдачи диплома Драгичевичам-Никшичам от 20.12.1907.
• РГИА, ф.1343, оп.35, д.7870"

[ДушанВучко]

Мали прилог историји Никшића у Русији.

У кључној бици јапанско-руског рата тзв. бици у Жутом мору 10. августа 1904. године, погинуо је и један Никшић. Ради се о поручнику Сергеју Васиљевичу Драгичевичу-Никшичу, навигатору бојног брода Цесаревич.
"Приблизительно в 17:45 от попавших в рубку осколков 305-мм снаряда получили ранения и отравления газами все находившиеся в рубке: командир корабля капитан 1 ранга Н. М. Иванов, лейтенанты: старший штурман броненосца С. В. Драгичевич-Никшич (смертельно), старший артиллерийский офицер Д. В. Ненюков, старший минный офицер В. К. Пилкин, флагманский артиллерист К. Ф. Кетлинский, а также 5 матросов, в том числе рулевой."



Иначе, Драгичевичи-Никшичи су 1907. године добили некакав грб (племство им је потврђено средином 19. вијека). Не знам да ли је тај грб негдје већ објављиван, али из сљедећег податка види се да постоји у руским архивама. Било би интересантно видјети како изгледа, можда би неки детаљи на њему могли указати на поријекло рода.

"Дело Департамента Герольдии Правительствующего Сената о выдачи диплома Драгичевичам-Никшичам от 20.12.1907.
• РГИА, ф.1343, оп.35, д.7870"

Има још један чланак о његовом сроднику, Семену Лукичу Драгићевићу Никшићу, где пише да су били племство у Херсону:

По определениям Херсонского Дворянского Депутатского Собрания от 9 октября 1820 года и 13 октября 1845 года, и по указу Департамента Герольдии Правительствующего Сената от 9 марта 1854 года за № 1396, род Драгичевич-Никшич внесен в четвертую часть родословной книги Херсонского дворянства.

Из дворян Херсонской губернии.Одесское военное училище,выпуск 1908 года.Из юнкеров в подпоручики,в Николаевский крепостной пехотный полк.
Поручик 40-го Сибирского стрелкового полка. Переводится в Отдельный корпус жандармов (ВП от 18.05.1914).
Участник мировой войны. 105-й пехотный Оренбургский полк, поручик. Ранен в 1914 году.Пожалован за отличия в делах против неприятеля орденом Св.Анны 4-й ст. с надписью «За храбрость» (ВП от 18.02.1915).
В белых войсках Восточного фронта; начальник Омской городской милиции, затем начальник городской милиции Владивостока. В эмиграции в Китае. Умер 20 ноября 1936 в Тяньцзине.
https://ria1914.info/index.php/%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%87-%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D1%88%D0%B8%D1%87_%D0%A1%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD_%D0%9B%D1%83%D0%BA%D0%B8%D1%87
Могуће да су потомци Требјешана исељених у Одесу (Херсон је близу)

[ДушанВучко]

Могуће да су потомци Требјешана исељених у Одесу (Херсон је близу)

Јесу:
У Одеској вароши Молдованки су се скрасили, где су начинили конаке. Помогао им је својим везама тамошњи угледни грађанин Лука Љесар Црногорац, богати и уважени трговац. Неки од њих добили су од руског цара, дан хода "лежећу" земљу од 12.000 "десетина земље", од Одесе, на север. Ту су у "Славено-сербском селу" или "Српском селу", поред кућа подигли 1807. године православну цркву. Храм је био "посвећен" 1815. године, празнику Св. јеванђелисте Луке. Када је 1789. године страдала православна црква током рата на Требјеси, спашене су неке драгоцености. Остале су исте годинама у Рисну, а њихов чувар капетан се није одазвао тражењу Бошка Бућића из Одесе, да буду однете у Русију, и припадну поменутој цркви Св. Луке. Међутим нису то дозволили преостали Требјешани у Херцеговини, мислећи да ће им требати за нови храм када га буду подигли.

Професор Симоновић је 1837. године као предавач на Одеском лицеју, био међу само неколико пренумерата књиге Симе Милутиновића Сарајлије. Сима се свуда па и ту потписивао са псеудонимом "Чубро Чојковић Црногорац", а у Одесу је отишло 10 егземлара, код професора скупљача претплате.[19] Исте године професор узима дело истог аутора о историји Србије, и наводи се у списку пренумераната да је он: императорски саветник, инспектор школа и наставник предмета политичке економије и финансија. Уз њега иду и други претплатници из Одесе: Филип Лучић комерцијални саветник родом из Херцеговине, Михаил Милутин Савић руски капетан пловидбе родом из Херцеговине, Христифор Никшић капетан Бокељ, Јован Драгићевић жандарм Бокељ ...
.
Претплатници српски читаоци из Одесе наручили су примерак своје књиге 1842. године. Били су то редом образовани људи коју је привукла народна традиција Херцеговаца који су се иначе, населили почетком 19. века на руској ненастањеној земљи. Судбину тих Срба у Одеси и околини, читали су интелектуалци Одески: Платон Алекс. Симоновић "статски саветник и кавалир", Иван Драгићевић - Никшић штабс-капитан , Соловјек професор, Николај Мурзакевић професор и секретар Одеског друштва историји и древности и Матеј Лучић трговац.

Вукова збирка српских народних јуначких песама привукла је 1845-1846. године бројне наше родољубе, читаоце у Одеси. Направили су пренумерантски пункт у који су ушли претплатници: Платон Симоновић "статски савјетник" и друго, Г. Глигоријевић народни советник, Драгичевић Никшић капетан, и трговци - Ђурановић Никола и Ђорђије, Лучић Матија, Скулић Михаило, Перазић, Милутиновић, Јелић, Липавац, Квекић, Поповићи Марко и Јован те Милановић.
https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8_%D1%83_%D0%9E%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B8
Што се тиче Драгићевића Никшића, овде могуће да се у ова три пасуса може видети хронологија исте особе:
1837 Јован Драгићевић жандарм Бокељ
1842 Иван Драгићевић Никшић штабс капетан ( чин између поручника и капетана у руској царској војсци, вероватно је у међувремену ступио у војну службу и од Јована се уписивао на руском-Иван)
1845-46 Драгићевић Никшић капетан (у међувремену је унапређен у чин капетана)

[ДушанВучко]

Професор Симоновић је 1837. године као предавач на Одеском лицеју, био међу само неколико пренумерата књиге Симе Милутиновића Сарајлије.
.
Претплатници српски читаоци из Одесе наручили су примерак своје књиге 1842. године. Били су то редом образовани људи коју је привукла народна традиција Херцеговаца који су се иначе, населили почетком 19. века на руској ненастањеној земљи. Судбину тих Срба у Одеси и околини, читали су интелектуалци Одески: Платон Алекс. Симоновић "статски саветник и кавалир", Иван Драгићевић - Никшић штабс-капитан , Соловјек професор, Николај Мурзакевић професор и секретар Одеског друштва историји и древности и Матеј Лучић трговац.

Вукова збирка српских народних јуначких песама привукла је 1845-1846. године бројне наше родољубе, читаоце у Одеси. Направили су пренумерантски пункт у који су ушли претплатници: Платон Симоновић "статски савјетник" и друго...

Dr Platon Simonović, ruski državni savetnik, došao je iz Odese sa porodicom u Srbiju. Simonović su poreklom iz Trebjese kod grada Nikšića, iz plemena Nikšić, a naselili su se svojim srodnicima u Srpskom Selu kod Odese 1805. godine. Naime, posle učešća u rusko-turskim ratovima na poziv Rusije 1788-1789, i pokušaja opsade Nikšića, morali su da napuste Trebjese koje su nakon toga Turci razorili. Od 1792 do 1805, dogovaran je prelazak Trebješana u Rusiju. Ruski car Aleksandar Prvi je 1805. dodelio Trebješanima zemljište u nenaseljenoj ravnici, dan hoda na sever od Odese, gde su oni podigli naselje kome je car dao ime Slavjano-Serbskoje, danas Serbka. 1806. Trebješani su uključeni u vojsku generala Mihaila Andrejevića Miloradovića, koja je krenula u Vlašku, gde je zauzet Bukurešt, u kome su se kasnije sretali sa Karađorđevim izaslanicima. Trebješani 1812. učestvuju u odbrani Rusije, prilikom Napoleonove invazije. 1820. upisani su u Dvorjansku rodoslovnu knjigu Hersonske gubernije
 Dr Platon Simonović je iz Odese došao u Srbiju. Njegov sin je pukovnik Aleksandar Simonović, komornik kraljice Natalije, koja je takođe deo detinjstva provela u Odesi.

Porekla iz ove porodice je i ruski nacionalista i predsednik Saveza pravoslavnih horugvenosaca Leonid Donatovič Simonovič-Nikšič.
https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B8_(%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B0)

[Владимир Бојановић]

Скрећем пажњу на још једно важно откриће: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=391.msg174452#msg174452 Интересантан резултат породице Боровина из околине Хан Пијеска, који уз приповест о старијем презимену Војводић и пореклу од Морачана открива/потврђује изворност Никшића у областима Мојковца и Колашина. Овде је ситуација око хаплотипа доста јаснија у односу на Пајевића, Боровине би сасвим сигурно били трећи Војводићи међу Никшићима испод Y189944, јер су велике разлике у маркерима са Матијашевићем-Војводићем из Ђераћа код Лучана, као и са требјешким Војводићем, Ђоковићем из Југовића код Никшића (Боровина са њима има по 7 разлика на упоредива 23 маркера, двоструке су на DYS389ii са Матијашевићем и DYS481 са Ђоковићем). С обзиром да му Ђоковић-Војводић није близак, "блискост" са Вујачићем из Струга је случајна и није релевантна за ову причу, јер Вујачић, иако Требјешанин, није потомак Војводића а и Боровину јасно одваја висока вредност на поменутом DYS481=31 од ове групације Никшића. Надам се да ће наш пријатељ Radul имати успеха у анимирању Боровине за даља тестирања, која би имала великог значаја за профилизацију као и за додатни прогрес у разумевању генеалогије Тарских Никшића.

БОРОВИНА (старије презиме ВОЈВОДИЋ), село Ријеке, Хан Пијесак, позитиван је на Y189944. Дакле, ево и тестираног Боровине у корпусу никшићке братије, честитке и добро нам дошао. У монографији Хан Пијесак, простор - вријеме - људи, од групе аутора Јово И. Крсмановић, Саво В. Сокановић, Мирко М. Косорић, о Боровинама пише следеће (519 стр.):

  "Породица Боровина
   Са пута Кусаче – Гођење скреће се десно путем у засеок Боровине на излазу из шуме
близу села Ријеке. Око села се налази пут са лијеве и десне стране села.
   На Кршћанцу лево до шуме била је црква. И сада постоје темељи. Срушена је и
однешена. Ту је гробље Боровина. Сахрањен је извесни прота који је ту службовао. Ту су
некада умрле доносили из даљих мјеста да би их сахрањивали код цркве. У непосредној
близини Боровина су некадашња пруга, мјеста Брезак и Слатина. Јеловци су на југу, а
на сјеверозападу село Кусаче.

   По причи Боровине су поријеклом Морачани, а племе Бјелопавлић. Досељени
на садашњу локацију која се зове Кршћанац (село Боровине), општина Хан Пијесак.
Одатле су једни одселили у Долове на Гласинац и Мало Поље. Сви славе Лучиндан.
Презивали су се Војводић, а касније по Бору, Боровине.
   Боро са своја Два брата по досељавању се разилазе. Боро остаје на Кршћанцу, а друга
два брата одлазе у околину Власенице и само један задржава презиме Војводић..."

Још пре овог SNP резултата оборено је предање о племену Бјелопавлић, тестом на 23 маркера, док нам први део предања "поријеклом Морачани" заправо говори одакле је селидба старих Војводића кренула, а то је највероватније колашинска област. У наставку акције проверићемо да ли ово братство припада жупско - ровачкој генеалогији, конкретно ровачкој. Поручен је Y250780.

БОРОВИНА - ВОЈВОДИЋ, Ријеке, Хан Пијесак, негативан је на Y250780. Ровчанину из Граба је стигао заменски прибор из Италије пошто му први није прошао проверу квалитета, као Матијашевићу прошле године, па ће га уступити Боровини по акцијској цени, наравно уколико буде заинтересован. Мишљења сам да нам је WGS Боровине у овом тренутку преко потребнији, с обзиром да се на основу кратког хаплотипа не може са сигурношћу тврдити његова припадност неком одређеном роду испод Y189944, док је припадност Ровчанина Y336366 подграни скоро извесна. То би се могло испитати и на други начин, поруџбом SNP теста на Y336366 (уколико претходно буде прихваћен од стране YSEQ-а) или евентуално тестом на DYS460 (подсећам, вредност 11 на овом маркеру је карактеристична за носиоце ове подгране Тарских Никшића, Јовановића из Прошћења и Васиљевића из Чумића).

Што се тиче поменутих Спајића, у међувремену сам сазнао још неке податке о овој фамилији: Танасије Пејатовић је у књизи Средње Полимље и Потарје забележио следеће:

"Спахић (Голеша, Дубрава, Потпеће, Стројиловићи, Ограде, Лукова Глава, Булоци, Батковићи), доселили се из села Потпеће, слава Св. Лука". Овде је очито дошло до грешке аутора или штампарске грешке, јер Спахића православаца нема у овим прибојским и пљеваљским селима, већ Спајића. Спахића има у градским насељима, али ради се о муслиманским породицама. Друга грешка је мање битна али да и њу поменем, а то је наведен назив једног прибојског села Стројиловићи. Заправо се ради о селу Стројловићи, то сам открио у мејлу од истраживача и дугогодишњег сарадника Порекла госп. Зорана Малешића из Пријепоља. По Малешићу непознато је када су се Спајићи доселили у ове крајеве, а половином 19. века налазили су се у селима пљеваљског (Комини, Бољанићи), прибојског (Ограде, Стројловићи, Восковина) и пријепољског краја (Бабине (Писанија Манастира Милешеве (1863-1897)). Данас их осим у Бабинама има и у селу Думљане те у граду Пријепољу и у приградским насељима. Сви Спајићи су истога рода и старином су из Роваца, дакле, и код њих имамо микс предања, тачније две верзије даљег порекла, по једној да су од Бечановића из Кута и по другој да су Ровчани.

Тестирани Спајић је из села Пљеско код Рогатице. Његови преци су се доселили из села Подблаће у садашњој општини Пљевља, које се налази близу тромеђе Црне Горе, Србије и БиХ. Из Подблаћа се исељавају у Рудо, а одатле у Рогатицу, тачније у засеок Мишћевина. У случају да добијемо минус Спајића на Y250780, не мора се чекати на резултат Бечановића већ би се одмах могло наставити са тестом на DYS460. А уколико се са друге стране утврди да је Бечановић носилац Y250780, потражићемо и остала, притајена братства генетичког рода Тарских Никшића за SNP или WGS тестирања: Кршикапе, Павловиће и Видаковиће.

[Bokez]

Тестирани Спајић је из села Пљеско код Рогатице. Његови преци су се доселили из села Подблаће у садашњој општини Пљевља, које се налази близу тромеђе Црне Горе, Србије и БиХ. Из Подблаћа се исељавају у Рудо, а одатле у Рогатицу, тачније у засеок Мишћевина. У случају да добијемо минус Спајића на Y250780, не мора се чекати на резултат Бечановића већ би се одмах могло наставити са тестом на DYS460. А уколико се са друге стране утврди да је Бечановић носилац Y250780, потражићемо и остала, притајена братства генетичког рода Тарских Никшића за SNP или WGS тестирања: Кршикапе, Павловиће и Видаковиће.

У Спаиће требали би и да спадају и Мојковачки Минићи колико сам читао. Кршикапе, Павловићи, Видаковићи и Минићи.?

[Владимир Бојановић]

Стигао је још један резултат, ПИНДОВИЋ из Старог Села код Никшића, негативан је на FT190799. Пре њега и Ћираковић из истог села је добио идентичан резултат. Рашковић је недавно наговестио овакав расплет догађаја:

Рашковић из Кута је поред ШУНДИЋА из Васиљевића успео пронаћи једног ПИНДОВИЋА из Старог Села и припадника братства ЂУРОВИЋ из Заграда за SNP тестове. Шундић и Ђуровић ће поручити тест на Y250780 с обзиром на предања о пореклу од Гезимира, док ће Пиндовић бити тестиран најпре на FT190799 због негативног резултата Ћираковића, јер су управо једни другима по предањима најближи. По речима Рашковића и по неким причама мештана, у Старом Селу би требало да има староседелачких родова, тако да и неће бити неко изненађење уколико и Пиндовићи не испадну Никшићи.

По причи Жупљана и становника Старог Села, тамо је некада управљао бан Виљаја до доласка Никшића у Жупу, сада већина становника овог села славе Лучиндан и немогуће је утврдити без генетичких анализа ко су изворни Никшићи а ко прибраћени родови, осим за Матијашевиће који су досељени из Драговољића. Од староседелаца који не славе Св. Луку тамо су још породице Џогановићи, Коџуловићи и у близини Виљајиног моста породица Маснић, по неким историчарима ради се о Лужанима. Не знам да ли има неко од тестираних од ових породица, ако има могли би нешто предложити даље Ћираковићu или Пиндовићу.

Дакле, очито и у Никшићкој Жупи има приличан број прибраћених родова Никшићима, што је донекле и очекивано, с обзиром на дефтер из 1477. године и релативно мали катун пописаних Никшића у нахији Грачаница. Подсећања ради, братство Чворовић из Заграда је раније такође испало негативно на FT190799.

У Спаиће требали би и да спадају и Мојковачки Минићи колико сам читао. Кршикапе, Павловићи, Видаковићи и Минићи.?

Мислим да се овде ради о аутентичним Минићима из братства Булатовић, имамо једног тестираног Минића из Орашца и његов хаплотип је близак осталим тестираним Булатовићима. Требало би неког Минића из Прошћења тестирати чисто да се ова веза са Булатовићима потврди (Булатовићи су испали позитивни на Y250780).

[Bokez]

Мислим да се овде ради о аутентичним Минићима из братства Булатовић, имамо једног тестираног Минића из Орашца и његов хаплотип је близак осталим тестираним Булатовићима. Требало би неког Минића из Прошћења тестирати чисто да се ова веза са Булатовићима потврди (Булатовићи су испали позитивни на Y250780).

А они коју су негативни на Y250780 су Жупљани ако сам добро испратио? Нема још јасне диференцијације између Ровчана и Жупљана?