Локални изрази и сленгови

[Nikola М]

Простор Кордуна има такође посебне изразе који се употребљавају (неки су заступљени и у суседним регијама) као што су:
подумјента - дрвена греда која се прва поставља изнад темеља куће
думен - греда
хајер, шајер, сјеник - зграда за складиштење сена
лотре - мердевине
рашпа - турпија
пођељач - макља (алат за обраду дрвета)
жага - тестера
рокље - сукња
вертун/фертун - кецеља
шкриљак - шешир
гмајина - пашњак
цокље - цокуле
буце - чизме
рогуље - виле
грабље - грабуље
гањак - део куће - врста трема (у Панонији постоји синоним за гањак, а то је ганг или конг)
благо - домаће животиње (нпр. иде домаћин да покаже своје благо - краве, коње,...)
шаренина - одећа
ампер - кофа
шкаф - посуда за воду

[Vlax]

^Заборавио си ћену 

[Nikola М]

^Заборавио си ћену 

Истина је, заборавио сам, али ћу додати онда још нешто како кордунаши диване (говоре): Виде ћене лоче варенику.  лоче - пије; вареника - млеко.

[Vlax]

Локати варенику је општепознато, ћено је већ специфичнији за Лику и Кордун.
Такође за штиге сам чуо само од Кордунаша

[Nikola М]

Локати варенику је општепознато, ћено је већ специфичнији за Лику и Кордун.
Такође за штиге сам чуо само од Кордунаша

Штиге су врсте мердевина, чешће су то неке краће мердевине, док се лотрама називају дуге мердевине.

[drajver]

Локати варенику је општепознато, ћено је већ специфичнији за Лику и Кордун.
Такође за штиге сам чуо само од Кордунаша

Да, на Грмечу је ћено заправо цеко.

Ћено би можда могао бити и албанизам (алб. qen- пас)

[Јовица Кртинић]

Да, на Грмечу је ћено заправо цеко.

Ћено би можда могао бити и албанизам (алб. qen- пас)

Скуза ме, драјвер, ћено ће пре бит латински утицај и код нас и код Арбанас. Талијани велиду за ћену - кане (il cane).

[Vlax]

Да, на Грмечу је ћено заправо цеко.

Ћено би можда могао бити и албанизам (алб. qen- пас)

На Грмечу цеко, ћуко, паћо... А мердевине су шкале, док су лотре дио коњских кола.

За ћену сам увек мислио да искварено од неког талијанског дијалектизма, нисам знао да је на албанском ћени. Мада и то је вјеровaтно извучено од латинског canis.

Од Личана сам чуо да за мачку кажу каца (дугоузлазни нагласак) што је од њемачког Katze

[drajver]

Скуза ме, драјвер, ћено ће пре бит латински утицај и код нас и код Арбанас. Талијани велиду за ћену - кане (il cane).

Скузам, Број 1, али албански облик је кудикамо ближи личком ћени од талијанског кане. 

[Nebo]

У завичају мојих предака по женској линији, у источној и брдовитој Славонији, за пса се говорило - цуко.

Својевремено сам имао један мали нотес где сам биљежио локализме из тог краја које сам чуо од моје пок. бабе, али не знам где се исти налази. Штета, то је стварно збирка бисера локалних израза.

Сад ми на памет падају неки неуобичајени изрази, попут:

лабртаст - брбљив,
провракан - прегласан у причи,
бјеломусаст - бледуњав, светле пути.

[drajver]

Мени је занимљив придјев "усован" који сам много пута чуо у Крајини у дјетињству. У суштини имам неку представу о томе какав би то могао бити човјек који је усован, а малоприје погледам има ли неко тумачење на мрежи. Рјечници необичних ријечи углавном пишу да усован значи свадљив човјек. Међутим, свадљив је сувише блага ријеч за "усовног".

И онда на једном муслиманском форуму нађем ту градацију, која много боље одговара стварном значењу:

"Ters nije samo ljutica i prznica, pojam je znatno širi i označava osobu teške naravi kojem je teško/nemoguće ugoditi. Najbolja definicija pojma ters koju sam ja pročitao jeste ''osoba u čijim očima svijet nikad nije na visini zadatka''.

"Usovan je teške a uz to i prijeke naravi, dakle ters na kvadrat. Gdje bi ters kavgao usovan bi se već pobio."

[Vidak]

Podgorički izraz "zvek" kad je nešto nevjerojatno. Od riječi uvećati to jest daleko se čuje.

[Nebo]

Мени је занимљив придјев "усован"

Колико ја знам, овај придев се користи за неко јело које је превише масно, тешко.
Вероватно се за човека каже да је усован када је много тешке нарави, тешко сварљив што би се рекло, као неко превише тешко јело.

[Nebo]

Podgorički izraz "zvek" kad je nešto nevjerojatno. Od riječi uvećati to jest daleko se čuje.

Реч звек у ЦГ је отприлике оно што се у Бгд жаргонски каже - лудило 

[Vlax]

И ја сам покушавао дефинисати ријеч усован.
Јесте усован пријеке нарави, али мислим да је више тврдоглав, недоказан, "на своју руку", тежак човјек. Могао би се повезати са придевом "загуљен" који се употребљава у Србији, али усован има ту дозу агресије.

Постоји она крајишка пјесма:

Био једном један клинац,
православни Далматинац,
мало чудан и усован,
кажу да се звао Јован...

П.С. Небо, нисам чуо да се у Крајину користи у том контексту, али очигледно има везе.

[drajver]

Један израз из сарајевског сленга који сам некад често и сам користио:

Бити рахат, не може се превести на прави начин, то значи и да ти је све потаман и да си безбрижан, смирен и сигуран, али као да носи у себи и неку трансцеденцију, готово нирвану. 

Миљенко Јерговић својевремено овако одговара сарајевском новинару:

• Kako se, kad navratite u rodni grad, osjećate? Rahat ili izgubljeno! Kao stranac?
- Kao stranac. U zadnjih frtalj stoljeća, možda i malo više, posvuda sam se naučio osjećati kao stranac. I dobar mi je taj osjećaj. Kao stranac se baš rahat osjećam.

[Vidak]

Реч звек у ЦГ је отприлике оно што се у Бгд жаргонски каже - лудило 

Može se koristiti i u tom smislu mada ga ja češće čujem kao "ovo je zvek" - nevjerojatno.

[Nebo]

Небо, нисам чуо да се у Крајину користи у том контексту, али очигледно има везе.

Изгледа да има сличну садржину неке тежине (јела или нарави). Немам много везе са Крајином, па не знам за шта се тамо употребљава, али чух за тај израз у овом неком контексту који описах.

[Nebo]

Može se koristiti i u tom smislu mada ga ja češće čujem kao "ovo je zvek" - nevjerojatno.

Па, то београдско "лудило" управо то и значи, нешто ванредно, неуобичајено, невероватно.
Као - како смо се провели, лудило!
Нема везе са психијатријским стањима 

[Nikola М]

Ево још неких израза са простора Кордуна:
салауковина - временска неприлика, киша, ветар и сл.
ороз - певац, али се могло и чути орожак када тепају певцу
цвебе - суво грожђе
цимплет - врста тепсије за печење
чавргање - најчешће се односи на метално посуђе
раца - патка, пловка
жмаре - чварци
строжа - врста душека (простирке) која је испуњена сувим листовима кукуруза
ворић - твор
шкопа - слама за покривање кровова (најчешће се односи на сламу од ражи која је била најквалитетнија за покривање кровова)
лука - ливада
бент - брана или нека врста уставе на потоку, речици