По твом излагању, требало би да су Словенски и Балтски се развијали паралелно у Балто-Словенској наводној заједници. Но томе у прилог не иде то, да је Балтски језик доста архаичнији у поређењу са Словенским
Древњеподобност се вазда односи на једну опредјељену област. Зато је опасно погрешно изјавити да је, рецимо литавскиј древњеподобнији но старословјенскиј, исто како је погрешно изјавити да је пољски древњеподобнији но србски. Правилно је увидјети да је старословјенски древњеподобнији ( од та два језика) у области граматике заради обилности глаголских времена и причешћа, а у области озвучења древњеподобнији су балтски језици јер нијесу претрпјели гласовна измјењења која је претрпјео прасловјенски.
Оно к чему се ја склањам је да су балтски и прасловјенски се расчланили давније но се предпоставља, но и након расчлањења били вазда један поред другога и присно зајмодејствовали а при том се веома мало мијењали. Доба расчлањења је послије сатемизације, а током палатализације. Палатализација је извршена у оба, кажимо смјело "дијалекта", при том не увијек с поклапањем. Нпр. лит. keturi, а прасловјенски četuri, иако би се у литавском очекивало исто četuri (латгалски има cetri). На таковим примјерима видимо, да су се словјенски, литавски и латгалски почели удаљавати јоште пређе палатализације, но су је спровели истовременно и сваки на свој начин и са својим измима.
Не знам колики је уравањ познања прасловјенскога, а камо ли литавскога језика, у наших читатеља, али најде ли се тко вјешт, покушат'ћу му представити уравањ сличности.
Инфинитив на -ти, слични лични наставци с тим што је литавски претрпјео измењења, а прасловјенски остао подобнији оному како бјеше у древности.
mylėti - militi
myliu - miliam
myli - miliši
myli - militu
mylime - milimus
mylite - milite
myli - milintПрабалтски је морао имјети исто подобне личне наставке у старини, али их је упростио.
mylė
siu - mili
šumylė
si - mili
ssimylė
s - mili
stmylė
sime - mili
samusmylė
site - mili
stemylė
s - mili
šintСловјенски је у једно доба свршио гласовну промјену у којој слогови са/су преходе у ха/ху, највјеројатнеје преко преходнога степена ша/шу. си/се исто као у литавском остаје ши/ше. На тај начин литавски milisu постаје milihu (милихъ), а наставак локатива множине "aisu" у прасловјенском бјеше исто "ai
su" a potom "ai
hu" a potom "ě
hъ"
Друга словјенска гласовна промјена је оглушење сугласника на крају ријечи.
Свако с и т на крају ријечу су оглушили. Тако литавске ријечи завршавају на -ас, -ус (као грчске и латинске) а у словјенскога је то задње -с просто оглушено.
nebas > neba´ > nebo, но у косим падежним облицима -с остаје очувано nebesa, слично као чудо - чудеса, коло - колеса.
dait
ent, dait
enta > dět
ę, dět
ęta (За оне који воле више коријен речи дијете је "дај", који је прегласом постао "дој", као у дојити. Тако да "дијете" првобитно значи "дојенче".)
Враћам се к слици сличности:
milišu > milihu > мили
хъ
miliss > mili´ > мили(ø)
milist > mili > мили(ø)
milisamus > milihamu > мили
хомъ
miliste > miliste > мили
сте
milišint > milišę > мили
ше
2. Да видимо глаголске придјеве:
Лит Прасло Старосло
радни : mýlįs (m) mýlintis (f) vs milens, milentjis > milę, milęći
трпни : mýlimas (m) mylima vs milimus, milima > milimu, milima
3. глаголски прилози
садашњи: mylint vs milent > milę (коначно т се глуши, но храни се у ж.роду миле
ћи)
прошли: mylejus vs milius > miliu > miliv ( но "с" се храни у ж.роду милив
ши)
Не само да су глаголски облици преподобни и аналогни, него и гласовна промјена прелазка тт, дт > ст је заједничка. Узмимо глагол sěsti. Коријен овога глагола је sěd- a sědam, sědeši, sedetu ... У инфинитиву sědti се је преобразило у sěsti (dt>st). Иста измјена дешава се и у литавском. Према тому глагол се спреза као sė́du sė́di а инфинитив гласи sė́sti.
Предлози:
старосл. об от из по пре про при съ въз за
прасло. ab at iz pa per pra pri su uz za
лит. ap at iš pa per pra pri su už už
Глаголи се граде истим начином: нести се рече nešti, отнести се рече atnešti, принести је prinešti, възнести је užnešti итд.
Наставци склањања именица и придјева се поклапају 95%.
---------------------------------------------------------------------------------------------
Где настаје почетак словјенских гласовних измјена које литавски не проходи?
Литавски "kainoti" и прасловјенски "kainiti". Док у литавски задржава исти облик, словјенски почина превраћати своје kа, ku > cа, cu тако да настаје "cainiti" , а потом сажима "ai" u "ě" добивајући "cěniti".
Лит. šaltas, а праслов. šaldus > haldu, а потом се грана на хлад, хлод, холод.
Лит. dausas , а праслов. dausus > dauhu > duhъ
Могуће малопознате ријечи, које употребљавам
древњеподобност - архаичност
опредјељен - конкретан
причешће - партицип
озвучење - фонетика
уравањ - ниво
подобност - сличност