Не знам да ли се раније разговарало о овоме, али како тумачите разноврсност крсних слава код овог рода?
Док у матици (у Влаховићима) имамо славу Аранђеловдан, код исељеника имамо Ђурђевдан, Никољдан и Јовањдан (најчешће славе код Срба).
Нека правила су сљедећа:
Јовањдан (Јањатовићи) имају 13-20 на 385а-б, њихова матица је очигледно у Лици,
Никољдан (Шепе и Радонићи) имају модалну 13-19 на 385а-б, њихова матица је вјероватно у Лици,
Ђурђевдан (Бороцки, Вукојевић, Станарчевић, Војновић) имају 14 на 385а, с тим да Војновић има и 20 на 385б, њихова матица је, као што рече Радон, у СИ Босни, премда је предање Вукојевића да су у Славонију дошли из Лике,
Ђурђевдан (Синобади), имају модалну 13-19 на 385а-б, али се јасно издвајају са 27 на 481, њихова матица је Книнско поље, али постоји предање (неспорно је оно о поријеклу из Херцеговине) о доласку из Босне (Змијање?),
Ђурђевдан (Змијањци - Кочић/Дулић и Антонић), имају модалну 13-19 на 385а-б, али има и међусобних разлика, посебно на 389ii, који је онако спорији маркер, те не бих рекао да су ближе повезани, али вјероватно дио исте миграторне струје, или имали заједничког претка прије настанка њихових презимена,
Ђурђевдан (Радовић), има јединствену 11 на 391, али 13-20 на 385а-б, као и Јањетовићи, који опет славе другу славу. Рекао бих да је он "измутиран" на 391, а да је са 13-20 на 385а-б ипак ближе повезан са екипом којима је матица СИ Босна, који имају модалну 13-19, који славе исту славу, и који су му географски ближе (он је из Шапца).
Овдје видимо неколико различитих миграторних струја из Херцеговине:
према Далмацији: Синобади
према Змијању: Кочић/Дулић и Антонић,
према Лици (могуће претходно Далмација): слављеници Јовањдана и Никољдана, али могуће и Вукојевић, Ђурђевдан,
према СИ Босни, слављеници Ђурђевдана, 14 на 385а.
Ако сам некога испустио, немојте ми замјерити.
Још једно питање: шта је са Чолићем из табеле? Прилично сам сигуран да је био у табели.