Траг - корисне књиге, сајтови > Архиви и архивска грађа

Дигитални репозиторијум Историјског архива Београда

(1/6) > >>

argajl:
Преносим објаву са фејсбук странице историјског архива Београда

Преко милион картона житеља и близу пет стотина црквених матичних књига на једном месту:

Дигитални репозиторијум Историјског архива Београда <https://www.digitalni.arhiv-beograda.org> (3. XII 2019).

Регистрационом пријавом на Дигитални репозиторијум Историјског архива Београда корисници стичу могућност онлајн коришћења значајне и обимне грађе садржане у две архивске целине: Картотека житеља града Београда и Збирка црквених матичних књига.

Картотека житеља Београда (и Земуна) према фондовској припадности представља део фонда Управа града Београда (УГБ). Обухвата временски период од 1924. до 1944. године (делом се односи на период до 1950 године), а укупан број картона износи нешто преко једног милиона. Структуром података картони представљају непресушан резервоар за проучавање демографских карактеристика главног града Краљевине СХС/Југославије/ФНРЈ у означеном периоду. Сви картони су скенирани двострано у .tif формату, након чега је извршена израда анотација, тј уношење података у наменски израђену базу која омогућује претрагу. Од података су у базу унесени: име, презиме и име родитеља. И Збирка црквених матичних књига спада у веома тражену архивску грађу од стране корисника, којима ће свакако веома значити могућност њене онлајн претраге и коришћења. Ова целина је формирана од матичних књига и пратећих регистара из 43 верска објекта са територије Београда. Већина је настала радом православних цркава, од којих је најстарија из Земуна из XVIII века, а најстарија књига у збирци је из римокатоличке цркве из 1721. године. Од књига насталих деловањем других вероисповести чувају се две матичне књиге из јеврејске општине (Сефарди и Ешкенази) за период од 1865. до 1909. године. У бази је тренутно претраживо близу пет стотина дигитализованих књига. Треба напоменути и да доступне дигиталне копије обе целине одликује високо квалитетна резолуција и читљивост, која је додатно подржана опцијом приказа документа преко целог екрана и коришћењем дигиталне лупе.

argajl:
Дакле ово је (колико је мени познато) први дигитализовнаи архив у Србији. Сада сам добио приступ па могу да дам и прве утиске

Постоје две колекције - Картотека житеља Београда 1922–1954 и Збирка матичних књига ширег подручја Београда

Картотека житеља је претражива по Имену презимену, имену родитеља итд, и то је сјајно.

Скенови су високог квалитета.


Детаљније информације:
Картотека житеља града Београда

Картони житеља који се чувају у фонду Управа града Београда, a настали су радом Централне пријавнице града Београда, представљају грађу од изузетног заначаја. То су пријаве пребивалишта грађана који су живели или боравили у Београду и Земуну у периоду од 1922–1954. године. У 851 кутији чува се око 1.000.000 картона. Сваки картон садржи личне податке о особи која је имала пребивалиште у Београду или је на одређено време у њему боравила (адреса; презиме и име; занимање; држављанство; датум рођења; место рођења; брачно стање; вера; име оца и мајке и мајчино девојачко презиме; претходно боравиште у Београду или у другом месту; подаци о супружнику и деци; претходне адресе пребивалишта у Београду). Подаци из ове грађе интересантни су како домаћим тако и иностраним истраживачима који се баве проучавањем свог порекла или раде на изради научних студија, дисертација, дипломских радовa и слично. Историјски архив Београда је 2015. године под покровитељством Града Београда и Секретаријата за културу града Београда, а касније и уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије, започео сложени процес скенирања картона. По завршеном скенирању приступило се вишекорисничком раду оператера на уносу метаподатака у за то прилагођеној апликацији. Метаподаци су повезани са скеновима који су се очитавали на екрану, извршене су корекције уноса, оспособљена је претрага и штампа резултата за потребе корисника уз интеграцију програма за манипулацију тим садржајима названог Archeion компаније Safedoc у информациони систем Архива. Крајњи резултат рада je претражива база података која је данас доступна грађанима преко интернета.

НАПОМЕНА: Како је велики број оператера радио на уносу података, а садржаји на картонима су писани руком, постоји могућност погрешног ишчитавања и уноса садржаја. Такве грешке ће се временом кориговати.

Збирка црквених матичних књига

Обавеза вођења црквених матичних књига уведена је у Србији око 1837. године од када, углавном, постоје и сачуване матичне књиге. Као грађа од изузетног значаја црквене матичне књиге представљају извор првог реда. Ове матичне књиге су после Другог светског рата однете из цркава, уз обавезу државе да их препише и потом врати. То није спроведено, тако да су књиге остале у архивима све до данас. Историјски архив Београда, према последњем урађеном попису, чува:

494 црквенe матичнe књигe са ширег подручја Београда 1721 – 1913. период
459 књига српске православне цркве
33 римо-католичке књиге
2 књиге Јеврејске општине

Збирка је формирана од матичних књига и пратећих регистара из 43 верска објекта са територије Београда. Књиге пружају податке о становништву Београда, наталитету и морталитету, социјалном пореклу, о значајним историјским личностима. Често се потражују у читаоници Архива (око 10% од укупних годишњих захтева) и из иностранства.

Историјски архив Београда је на овогодишњем конкурсу Министарства правде добио средства за пројекат „Дигитализација Збирке црквених матичних књига – I фаза“којим је предвиђена дигитализација и доступање корисницима у онлајн режиму црквених матичних књига из ужег градског језгра. Основни циљ овог пројекта дигитализације је заштита црквених матичних књига као културног добра и омогућавање њиховог лакшег коришћења у дигиталном облику, у научно-истраживачке сврхе, за потребе грађана и државних органа.

По завршетку овог пројекта Историјски архив Београда ће у наредној фази извршити и дигитализацију преосталих црквених матичних књига које се чувају у Архиву и доступити их корисницима.

Amicus:
Ово је заиста изванредна збирка најзанимљивије архивске грађе, и с којом смо неки већ имали прилике да се упознамо, највише захваљујући нашем члану Platinu, који вести из света архивистике увек први сазна.

Мноштво имена и података за родослове за често проблематичне градске средине, где је истраживање порекла грађанских породица колико лакше због доста грађе толико и теже због огромне количине грађе. Али када се иста дигитализује, и макар овако у основном учини претраживом, то увелико олакшава истраживање.

Историјском архиву Београда стварно свака част и највећа могућа хзвала што је ова грађа дигитализована и на овај начин учињена доступном.

Онај с ону главу:

--- Цитат: argajl  Децембар 12, 2019, 03:10:54 поподне ---Дакле ово је (колико је мени познато) први дигитализовнаи архив у Србији. Сада сам добио приступ па могу да дам и прве утиске

Постоје две колекције - Картотека житеља Београда 1922–1954 и Збирка матичних књига ширег подручја Београда

Картотека житеља је претражива по Имену презимену, имену родитеља итд, и то је сјајно.

Скенови су високог квалитета.


--- Крај цитата ---

Је ли могуће тражити децу?

Да ли су особе више пута уписиване ако су промениле адресу и друго, типа: ако је двадесетдвогодишња (дакле пунолетна) Милица (кћи Јанка) Миловановићева пописана 1930-их у Шуматовачкој 8 као девојка, а 1940. је увелико удата и сада је Милица (супруга Томе) Хаџи-Поповићка у Кнегиње Олге 12, да ли ће бити уписана двапут или ћемо моћи претрагом да схватимо да је реч о истој особи?

Platin:
Биће уписана код родитеља (тј. на картону оца) до пунолетства односно удаје. Касније, код мужа. Напослетку, може и посебно, као разведена.
Синови могу да буду на сопственим картонима, није проблем. Само је остављен коментар "од датума пријављен посебно".

Колико сам видео, бракови деце нису баш ажурно уписивани (или сам просто имао искуства са таквима). У сваком случају, најчешће се удата ћерка уписује код мужа именом и рођеним презименом.

Предња страна картона служи за податке о самом лицу и породици. Полеђина служи за уписивање адреса (око 20 места је у шаблону).

Није могуће претраживати по деци или по месту рођења (ово друго је велики проблем у Београду). Нисам оптимиста да ћемо ово видети.

Погледао сам по датим подацима и нисам пронашао одговарајућу Милицу.

Дешава се да код имена родитеља буде уписан један или други, па и оба. Зашто буде мајка уписана иако је отац познат, не знам.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна