Траг - корисне књиге, сајтови > Архиви и архивска грађа

Морачки поменик

(1/5) > >>

Nebo:
Допао ми је шака Морачки поменик, у којем има разног занимљивог материјала.

Поменик је једна од ретких књига Манастира Морача која је, игром случаја, избегла комунистичку паљевину 1952. године, уприличену поводом седам столећа Манастира. Том приликом, разуларени комунисти спалили су све од манастирских књига што су у Манастиру затекли. Тако је уништено непроцењиво историјско благо... Поменик се у том тренутку налазио код неке особе ван Манастира. Дуго је након тога стајао сакривен на неком тавану у Подгорици, да би крајем 1980-их био пронађен и враћен Цркви.

Према неким проценама, Поменик је започет у 14. веку и писан у наредним столећима. Најкаснији исписи би могли бити и из 19. века. Оно што је поуздано је да је Поменик повезан и укоричен 1645. године, јер тако и пише у самој књизи.

Лично, мислим да је Поменик започет знатно касније, средином 16. века. Наиме, почетни део Поменика је уредно припремљен са исписаним колонама уз које су касније дописивана имена. Колоне су подељене на: митрополите, краљеве, игумане, јеромонахе, монахе, монахиње, итд, итд. Касније иду и мирјани - кнезови и обични раби Божји. Чињеница да су уписани и Немањићи или припадници деспотских домова Лазаревића и Бранковића, или неки ранији митрополити, не мора нужно значити да је Поменик постојао у њихово време, већ су монаси ту одмах по започињању овог писанија уписали знамените србске владаре и црквене великодостојнике из прошлости.

Зашто закључујем да је поменик из средине 16. века: међу кнезовима први је уписан Вукић (Вучетин), чијом заслугом је Манастир Морача обновљен средином 16. века (између 1565. и 1574). Верујем да би, да Поменик заиста потиче из ранијих времена, већ неки кнез био уписан пре Вукића.

Поред обиља имена, велику ствар су морачки монаси учинили јер су писали и насеља из којих су приложници и други људи који су неким својим делима завредели да буду уписани у манастирски поменик. Треба напоменути да се не ради само о поклоницима који су лично обишли Манастир и дали прилог, нити само о мештанима околних насеља која су потпадала под надлежност Мораче. Морачки монаси су доста путовали и на тим својим путовањима од људи из разних крајева добијали прилоге и попуњавали листове Поменика са њиховим именима. Велики број приложника је нарочито из Срема, „Влашке земље“, Посавине, Бачке, са Косова и Метохије, и других места далеко од самог Манастира. Наравно, преовлађују приложници из Црне Горе, Брда и Старе Херцеговине, затим и Зете и Црногорског Приморја.

Овде ћу навести нешто топонимије и антропонимије из Поменика која може бити занимљива.

Nebo:
Насеља Оногошке жупе, према тадашњим називима:

Већина је иста и данас, али налазимо нека места у нешто другачијем облику. Ваља напоменути да је у новијем облику писања, често уместо Ѣ писано Е, које може означавати и (И)ЈЕ и Е, па ћу зато дати у оба облика (ијекавштина у загради). Што не искључује могућност да су некада ови топоними били изговарани и екавски. Ту су: Бастаси, Б(ј)елошевина, Васил(ј)евић, Глоухче (данашњи Глушци), Драговолић (Драговољићи), Моракова (Мораково), Облатно, ТрѢбиса (Требјеса), као и село Хрьваће, које се, судећи према распореду у Поменику, налазило негде у кругу наведениг оногошких насеља, али не знам које би данашње насеље то било. Сам Оногошт (каснији Никшић) пре 18. века уписиван је као Ѡногоѱе.

У Поменику су уписани и Б(ј)елопавлићи, Васоевићи, Колашиновићи, Махине, Ѡзрихнићи, ШекȢлари, Племе Збора Паѱтровић, итд.

Занимљиво је како су уписани Кричи, као Крïшци и Кришци. Ово би се, према осталим насељима пописаним у том делу, могло тумачити као област Кричак у Затарју.

Затим и неки старији облици насеља која данас знамо у Црној Гори:

Ꜫзера (Језера у Дробњаку), Зла Р(иј)ека (Андријевица), Л(ј)ешно (Лијешње), ЛȢг кодь БȢдӥмле (данас Доње Луге код Берана), Мезегали (Мезгале у Шекулару), ПрѢвиш (у Дробњаку), ТоȢшимла (Тушина), итд.

Nebo:
Ипак, најзанимљивија су имена која налазимо у Морачком поменику.

Мушка су уобичајенија и, ма колико била архаична, нама су позната из других пописника ранијих времена (повеље, хрисовуље, дефтери), с обзиром да се тамо великом већином наводе мушкарци.

Издвајам нека:

Воудраг (Вудраг) на Превишу (Дробњак),
Домаш, у Облатну код Оногошта (имамо село Домашево у источној Херцеговини),
Доукадин (Дукађин!?) у Тушимљи (ово је и за тему о необилним именима у прошлости Дробњачког племена),
Дракоул (Дракул) на Језерима (Дурмитор), као и у Кричима,
Юнко (Јунко) у Паштровићима,
Крагуи (Крагуј) у Кричима и још на неколико места (од овог имена, а не од птице, настао је и топоним – Крагујевац = Крагуја вас, Крагујево село),
Лаоуш (Лауш) у Лугу код Будимље,
МиклѢоуш (ово би се читало као – Миклеуш или Микљеуш; звучи као мађарско Миклош = Никола) у Драговољићима,
Оугринь (Угрин) у Озринићима,
Раона, у Бастасима, Облатну и др,
Селак на Превишу,
Хоташ у Грахову.

Nebo:
Женска имена приложница су, ипак, још занимљивија.

Налазимо, у 16, 17, 18. веку нека необична имена за ово поднебље, попут:

Бланка,
Ѩхра (Јахра?) у више насеља,
Каталина,
Лилиана, у Подгорици,
Мандалина и Маргита, необично честа имена,
Маргарита,
Пелегрина (!), у насељу уписаном као Пештера,
Платона (!), на Чеву,
Фроугина (Фругина) у једном насељу чији назив је нечитак; Фругина би, у преводу, била – Францускиња.

Затим и нека стара србска, архаична:

Алинка (на више места)
Весела (Равно) и Веселица (на више места), - ово ме подсећа на ону црногорску "Ој, весела веселице!",
Вукава (Добрско),
Вучица (веома често),
Госпава (више места)
Жарка,
Ѩглика (Јаглика, веома често),
Кошута, у Будимљи,
Неранча, у Плани, Превишу,
Радона (више места),
Славна (Загора).

Затим, име Фемиѩ (Фемија) у неколико насеља; вероватно од овог женског имена потиче презиме Фемића из Полимља.

У Зети налазимо приложницу именом Селанка (Сељанка?), што би био женски парњак имену Селак.

Име Дафина је прилично често у Поменику, међутим, на више места налазимо и име Дахвина, у Белојевићима, Злој реци, Маинама, Подбишћу (дакле, на јако широком подручју од Боке до Полимља); вероватно је од ове верзије имена изведено упрошћено Давина и од њега презиме – Давинић.

Посебно је занимљиво име Ћерана, које је јако често у Поменику. У већини случајева уписано је као Ћерана или Керана (Кјерана), али на неколико места налазимо Кћерана (Драговољићи, Колашин, Комани, Равни), а уз приложнике из Васојевића и као – Хћерана. Јасно је да име Ћерана у основи има реч – кћер. Од овог имена изведено је и не тако ретко, посебно у Црној Гори, презиме – Ћеранић.

Nebo:

--- Цитат: Nebo  Јул 10, 2019, 10:06:17 поподне ---Юнко (Јунко) у Паштровићима,

--- Крај цитата ---

Овај Јунко из Паштровића је добар кандидат за родоначелника паштровских Суђића из Петровца на мору.

По предању, потичу из Старе Србије, одакле су се у Приморје доселили у 14. веку. Испрва су се звали Главочи (15-16. век), па затим Јунковићи (16-18. век), а од преласка у Кастел-Ластву (Петровац) око 1800. године, прозвани су Суђићи по братственику Марку Јунковићу – Суђи, који је био судија („суђа“) и врло угледан грађанин.

Имамо тестираног Суђића, као G2a L497.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна