Траг - корисне књиге, сајтови > Архиви и архивска грађа

Доступност, превођење и објављивање османске архивске грађе

(1/8) > >>

Милош:

--- Цитат: Equinox  Август 04, 2017, 07:54:23 поподне ---Хвала, Милоше! Слажем се са претпоставкама и надам се да ће нам у наредном периоду бити доступнија изворна грађа попут Османских пописа, која ће разјаснити многе дилеме.
Сама чињеница да се Кадићи већ у 16. веку помињу са презименом, које је било својствено Дубровчанима и досељеним становницима говори у прилог томе јер је у том периоду српско становништво пописивано са патронимицима.

--- Крај цитата ---

У кpaткoj пpeпиcци ca Cpђaнoм Kaтићeм, peкao биx дa je чoвeк пo тoм питaњу пecимиcтa. Нa жaлocт и ja caм, нaкoн њeгoвoг oбjaшњeњa...

rajo:

--- Цитат: Милош  Август 04, 2017, 11:54:35 поподне ---У кpaткoj пpeпиcци ca Cpђaнoм Kaтићeм, peкao биx дa je чoвeк пo тoм питaњу пecимиcтa. Нa жaлocт и ja caм, нaкoн њeгoвoг oбjaшњeњa...

--- Крај цитата ---

Може ли укратко како стоје ствари по овом питању?

Милош:

--- Цитат: rajo  Август 04, 2017, 11:58:04 поподне ---Може ли укратко како стоје ствари по овом питању?

--- Крај цитата ---

У cуштини дpжaвa дecтимулишe oбjaвљивaњe oвe гpaђe, тaкo штo зa дoбиjaњe нaучниx звaњa, тa ce кaтeгopиja уoпштe нe paчунa... Taкo дa тpeнутнo никo нe paди нa тoмe, бap дoк ce тo нe пpoмeни...

Equinox:

--- Цитат: Милош  Август 05, 2017, 12:22:23 пре подне ---У cуштини дpжaвa дecтимулишe oбjaвљивaњe oвe гpaђe, тaкo штo зa дoбиjaњe нaучниx звaњa, тa ce кaтeгopиja уoпштe нe paчунa... Taкo дa тpeнутнo никo нe paди нa тoмe, бap дoк ce тo нe пpoмeни...

--- Крај цитата ---

Јесте, Милоше, држава као да чини све што је у њеној моћи да дестимулише истраживање основне грађе. Срђан је један од ретко компетентних људи, односно стручњака у овој области чији рад на жалост, није препознат у оној мери у којој би на пример, да ради у некој уређеној држави. Његов рад се по мени, граничи са просветитељским јер човек, као врсни историчар, посматра и тумачи друштвене промене у прошлости кроз развој привреде и привредна кретања, што је суштински другачије од тумачења наше класичне историографије, која тежи да тимачи исте промене кроз различите верске, етничке и културолошке антагонизме, што је довело до пораста екстремног национализма и искривљивање реалне слике стварности. Ја дуго имам проблем са начиним на који је наша историографија забележила наш народ, као прилично непросвећен, пасиван и непредузимљив, који је увек био неком потчињен, што заиста ме одговара истини. Етничка структура, о којој сведоче османски пописи управо говори супротно а да не причамо о другим документима и уговорима које Срђан или превео или у које је имао увид, попут закупа хасова у Трепчи, а по којима се јасно види да су Срби, односно локално становништво, имали власништво над добрима и активно учествовали у привредном животу.

Сад, нешто мало позитивнија прича. Ја сам се видео са Срђаном пре једно два месеца и замолио га за помоћ у прикупљању података у османском архиву у Истанбулу. Требао сам ту идеју да изложим на Скупштини Друштва у јуну, али сам на жалост био спречен да дођем из приватних разлога тако да се надам да ћемо моћи сви да седнемо и мало попричамо на ту тему на једном од редовних састанака након летње паузе.

Pavo:
Osmanski izvori pokrivaju bar 400 godina srpske prošlosti i žalosno je koliko malo povjesničara u Srbiji uopće može čitati te izvore jer struka ne stimulira specijalizaciju osmanista.  Razmišljajući o tom prije par dana, ovo je neka lista onih koji znaju:

Srđan Katić
Tatjana Katić
Olga Zirojević(gđa. Zirojević ima 83 godine)
Dragana Amedoski
Ema Miljković

Ako netko drugi zna osmanski turski, nisam primjetio da izdaje išta.  U Hrvatskoj je i gore.  Od starije generacije je tu Nenad Moačanin, a od mlađe mislim samo Dino Mujadžević.  Značajno je da kad su u hrvatskoj izdavani defter sanždaka Požega iz 1579. i nedavno defter krajeva vraćenih Osmanlijama nakon Morejskog rata, prijevod s osmanskog je radila Fazileta Hafizović s Orijentalnog Instituta u Sarajevu.  Pa čak i u BIH ima malo mladih osmanista(i gđa. Hafizović je u svojim sedamdesetim).  Turski izvori koji su izašli u zadnjih 10-15 godina su uglavnom u prijevodima pokojnih osmanista kao Adema Handžića, Fehima Spahe, Ahmeda Aličića i Hivzije Hasandedića. 

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна