Ево да се захвалим Ђорђу овде и јавно, много ми је помогао.
По његовом преводу стране за село Грдовићи из турског пописа џизје за ужички крај из 1795. (који је Селаковић први помињао овде из Павловићевог доктората о организацији смедеревског санџака), Грдовићи имају само четири куће где се у једној помињу:
Јефто (отац Спасоје)
Радоје (отац Јефто) - напомена: може се читати и као Радоња, али сам оставио само овако јер предање наводи Радоја, а и каснији пописи то потврђују
Ово је први пут - да ја знам - да се Јефто изричито помиње у писаном извору.
Даље сам трагао у Архиву Србије да видим шта се још може наћи, па да се повеже са овим открићем:
1823. тефтер чибука кнежина рујанска за Грдовиће, помиње се само Радое Остоић
1824. тефтер чибука кнежина рујанска за Грдовиће, опет само Радое Остоић
1825. тефтер чибука моравског за Грдовиће, Радое Евтовић и Стеван Остоић
1832. тефтер арачки капетанија Рујан за Грдовиће, Радое Ефтовић и Стеван Ефтов (нажалост, нисам записао године)
1834. тефтер спахијских прихода округ ужички, капетанија рујанска, Грдовићи: Радое Евтовић и Стеван Радоев
1840. тефтер пореских глава округ ужички, срез црногорски, Грдовићи: Радое Евтовић и Стефан Евтовић
1849. попис рујански срез, Грдовићи: Радое Евтовић, земљорадник, 71 година са синовима и Стефан Евтовић, земљорадник, 45 година, са синовима
1857. попис ариљски срез, Грдовићи: Радое Евтовић, земљорадник, 79 година, са синовима и Стефан Евтовић, 53 године, са синовима
1860. попис стоке, ужички округ, Грдовићи: Радое Евтовић и Стеван Евтовић
У попису из 1863. нема ни Радоја ни Стефана, помињу се само Радојеви синови. Вероватно су обојица умрли дотад, за Стефана има извор из Пећинареве књиге да је 1863. био оставински спор између сина који је остао у Грдовићима и мог наврдеде Милана који се одселио у Коњску, данашњи Михајловац код Смедерева, па је тамо пописан.
Закључак - за сада - јесте да је предање потврђено, макар за Радоја. Што се нашег родоначелника Стефана тиче, с обзиром на разлику у годинама са Радојем, јасно је зашто га нема са Јефтом и Радојем 1795, јер би био рођен тек 1804.
Међутим, копка ме та разлика у годинама. Гледајући
како је Селаковић истраживао своје порекло, помислих да није и код мене предање побркало родбинске односе: да није можда Стефан заправо Радојев син, уместо Јефтов? Постоји ли начин кроз пописе да видим које ја хипотеза вероватнија? Као што се види болдовано горе, Стефан се презивао по једанпут и Остојић, и Ефтов, и Радоев, а највише (4 пута) Евтовић... Увек су писани један поред другог, и увек прво Радоје, па онда Стефан.
Надам се да ово моје трагање није досадно за читање и да ће можда надахнути и друге да прегледају књиге старосавне
Мени је бар све ово било јако узбудљиво.