Скорашње поруке1
Крајишки родови / Брињско-удбински Кнежевићи никољштаци
« Последња порука drajver послато данас у 09:50:44 пре подне »У Сербским народним новинама од 18.јуна 1842. године могла се прочитати и сљедећа вијест:
" Из Лике од 17. јуна по римском календару, славно познати руски Савјетник, Димитрије Књажевич, путујући лане кроз Лику у Далмацију, посјетио је при његовом повратку из Далмације овдашње село Мутилић, и ту живећу граничарску фамилију Кнежевићеву, па је богато обдари. Вративши се послије у Русију, изволео је г. Савјетник Књажевић једну скупоцјену икону , представљајућу Преображење Господње за цркву мутилићку за спомен послати, гдје је некад његов отац крштен био. Икона ова има 14 и по стопависине, а једанаест и четврт стопа ширине и обложена је у црвени баршун. Кроз богато позлаћене, на икони налазеће се дровоизрезе (Skulpturen) провиђају се поједини удови представљања образа у најфинијем стилу; главни образ је пако од врата до ноге полакизвишен ( у полурељефу) (Halberhoben) од платине (бело злато). Цело закључавају достојно богато украшени крајоукраси. Вредност самог малања цени се одприлике на 50 ц. дуката. Остраг иконе стоји на једној сребрној таблици сљедећи руски руски натпис:
"Храму Преображења Господњег у селу Мутилићу
У спомен на Максима Димитријевича Књажевича, рођеног у овом селу 1756. године и примивши у овој цркви свето крштење, посветивши свој касније свој живот на службу Руској Империји и упокојивши се у Казану 01 децембра 1809. године.
Усрдно приносе удовица његова Јелисавета и дјеца: синови Димитрије, Александар, Николај и Владислав и ћерка Екатерина,
У Санкт-Петербургу, октобра 1841. године"
Примивши ми ову икону преко наше бечке , тајне дворске и државне Канцеларије, уручили смо је крбавском протопрезвитеру г. Спиридону Личини (такође сродник г. Савјетника Д. Кнежевића), који ју је на дан Вазнесења Господњег осветио, а сабраном народу изговорио слово овоме торжеству сходно, представљајући му животописаније фамилије Кнежевића. Житељи села Мутилића изјављују дакле пред целим публикумом своју најтоплију, искрену благодарност гореименованој ГГ. приложницима за њихов тако ријетки и скупоцјени дар, а фамилија Кнежевића живиће у њиховом памствовању, док год буде Велебит сњежну главу носио."
Забиљежени догађај се десио пред црквом са сљедеће слике:
Ко зна шта се десило са иконом коју су даривали Књажевичи, али о дародавцима из Русије и Кнежевићима из Мутилића има нешто више података.
" Из Лике од 17. јуна по римском календару, славно познати руски Савјетник, Димитрије Књажевич, путујући лане кроз Лику у Далмацију, посјетио је при његовом повратку из Далмације овдашње село Мутилић, и ту живећу граничарску фамилију Кнежевићеву, па је богато обдари. Вративши се послије у Русију, изволео је г. Савјетник Књажевић једну скупоцјену икону , представљајућу Преображење Господње за цркву мутилићку за спомен послати, гдје је некад његов отац крштен био. Икона ова има 14 и по стопависине, а једанаест и четврт стопа ширине и обложена је у црвени баршун. Кроз богато позлаћене, на икони налазеће се дровоизрезе (Skulpturen) провиђају се поједини удови представљања образа у најфинијем стилу; главни образ је пако од врата до ноге полакизвишен ( у полурељефу) (Halberhoben) од платине (бело злато). Цело закључавају достојно богато украшени крајоукраси. Вредност самог малања цени се одприлике на 50 ц. дуката. Остраг иконе стоји на једној сребрној таблици сљедећи руски руски натпис:
"Храму Преображења Господњег у селу Мутилићу
У спомен на Максима Димитријевича Књажевича, рођеног у овом селу 1756. године и примивши у овој цркви свето крштење, посветивши свој касније свој живот на службу Руској Империји и упокојивши се у Казану 01 децембра 1809. године.
Усрдно приносе удовица његова Јелисавета и дјеца: синови Димитрије, Александар, Николај и Владислав и ћерка Екатерина,
У Санкт-Петербургу, октобра 1841. године"
Примивши ми ову икону преко наше бечке , тајне дворске и државне Канцеларије, уручили смо је крбавском протопрезвитеру г. Спиридону Личини (такође сродник г. Савјетника Д. Кнежевића), који ју је на дан Вазнесења Господњег осветио, а сабраном народу изговорио слово овоме торжеству сходно, представљајући му животописаније фамилије Кнежевића. Житељи села Мутилића изјављују дакле пред целим публикумом своју најтоплију, искрену благодарност гореименованој ГГ. приложницима за њихов тако ријетки и скупоцјени дар, а фамилија Кнежевића живиће у њиховом памствовању, док год буде Велебит сњежну главу носио."
Забиљежени догађај се десио пред црквом са сљедеће слике:
Ко зна шта се десило са иконом коју су даривали Књажевичи, али о дародавцима из Русије и Кнежевићима из Мутилића има нешто више података.
