ДНК порекло > Историја и генетика

Роуран каганат

(1/8) > >>

нцп:
Пре неки дан на теми о једној реткој хплогрупи -мушкој линији на Балкану C-M86 неко помену "Роуран каганат", као и на теми о пореклу српског етнонима.

И тако, заинтересовавши се, за тај каганат мало читах оно што има на Википедији. Ту егзистира занимљива мапа.

https://en.m.wikipedia.org/wiki/Rouran_Khaganate

нцп:
Не могу да поставим мапу простирања Роуранског каганата.

Али на тој мапи се види крајње десно територија коју захвата племе Кумо XI или Татаби.

Па се сетих да у српском језику егзистира назив "Татабице" за стенице као врсту инсеката.

То је врло занимљиво. Језик можда чува сећање на бројност Татаба па кад се појаве стенице каже се "има их ко Татаба" и на крају "татабица".

Можда треба више обратити пажњу на ове наше "N" мушке линије.

А, и на Кумане. Ко је њих довео на ове просторе ("Балкан")?

vid.knezevic:

--- Цитат ---А, и на Кумане. Ко је њих довео на ове просторе ("Балкан")?

--- Крај цитата ---
Долазак Кумана је слично као и за друге степске народе везан за пораз који су доживели на својој територији од конкурентских народа. Једини изузетак од тог правила су Монголи,зато је њихов поход био толико силовит. Познати су и под називом Половци, где се се плава боја односи највероватније за боју коња. Још увек се разматра опција да је Куманско име било збирни назив за више сродних народа. У нашем крају су највише били везани за долазе у Угарску и Бугарску. Крвно су везани за Немањиће преко Драгутинове жене, једне од Милутинових жена (занимљиво биле су сестре) и Душанове жене која је имала Куманско порекло са обе стране.
Један куриозитет је да је највећи куманолог у Србији а и шире  Александар Узелац (највероватније хаплогрупа N).

НиколаВук:

--- Цитат: vid.knezevic  Август 12, 2024, 10:16:01 пре подне ---Долазак Кумана је слично као и за друге степске народе везан за пораз који су доживели на својој територији од конкурентских народа. Једини изузетак од тог правила су Монголи,зато је њихов поход био толико силовит. Познати су и под називом Половци, где се се плава боја односи највероватније за боју коња. Још увек се разматра опција да је Куманско име било збирни назив за више сродних народа. У нашем крају су највише били везани за долазе у Угарску и Бугарску. Крвно су везани за Немањиће преко Драгутинове жене, једне од Милутинових жена (занимљиво биле су сестре) и Душанове жене која је имала Куманско порекло са обе стране.
Један куриозитет је да је највећи куманолог у Србији а и шире  Александар Узелац (највероватније хаплогрупа N).

--- Крај цитата ---

С тим да су Кумани вршили упаде на Балкан и нешто раније, пре доласка Монгола. Они би требало да су присутни у Влашкој низији већ од краја 11. века, када одатле истерују Печењеге.

НиколаВук:

--- Цитат: нцп  Август 12, 2024, 07:37:22 пре подне ---Пре неки дан на теми о једној реткој хплогрупи -мушкој линији на Балкану C-M86 неко помену "Роуран каганат", као и на теми о пореклу српског етнонима.

И тако, заинтересовавши се, за тај каганат мало читах оно што има на Википедији. Ту егзистира занимљива мапа.

https://en.m.wikipedia.org/wiki/Rouran_Khaganate



--- Крај цитата ---

Већ сам писао о Хсианбејима у контексту могућег порекла српског етнонима на истоименој теми:


--- Цитат: НиколаВук  Децембар 15, 2019, 09:08:14 поподне ---Моја хипотеза је да је српски етноним међу Словене дошао аварским посредством. Већ сам писао о Хсианбејима-Сербима, великој конфедерацији прото-монголских (китанских) племена, којима је био сродан и народ Вухуан као и тзв. Роуран; Вухуан су настали тако што се народ Донгху раздвојио на две гране, једну су чинили Вухуан а другу Хсианбеји-Серби, док су Роуран једни од наследника Хсианбеја. И за Вухуан и за Роуран се сумња да се иза ових синизираних назива крије име Авара.

https://en.wikipedia.org/wiki/Rouran_Khaganate

Нажалост, унутрашња организација Аварског Каганата нам је остала углавном непозната, јер о њој, просто, историјски извори ћуте. Постоје само индиције о њој добијене посредством археолошких истраживања, као и једног јединог податка о Куверу, Аспаруховом брату и Кувратовом сину који је, након покоравања Старобугара (Оногура) од стране Хазара половином 7. века, успео да са делом народа побегне у Панонију, где је од кагана на управу добио Срем у коме су у то време, поред Оногура, Авара и Словена, били насељени и тзв. "Сермезијанци", Ромеји заробљени током бројних похода Авара по Балкану и њихови потомци. На основу тог штурог податка је видљиво да је Каганат свакако имао неку врсту унутрашње организације и територијалне поделе, која је можда била налик територијалној организацији раних Мађара, након насељавања у Панонији (Мађари су тај образац организовања свакако преузели од других степских народа и племена). Мађари су покорену територију распоредили између својих седам племена, уз још три племена накнадно придружених туркијских Кавара. Вероватно су сличан принцип следили и Авари приликом свог доласка у Панонију, можда и раније, док су се још увек налазили у црноморским степама. С обзиром да су пореклом били везани за Хсианбеје-Сербе, није искључено да се неки од њихових кланова и даље називао тим старим и очигледно престижним именом. Тај хипотетички клан је могао, још пре освајања Паноније, да влада територијом на којој се налазило више словенских племена која су му била потчињена (нпр. негде на простору Буковине или румунском делу Молдавије) и да том скупу племена наметне своје име, притом их везујући новим идентитетом у једну целину. Тај клан се, као и остали Авари, населио у Панонији 567-568. заједно са себи потчињеним Словенима, који су сасвим сигурно били бројнији од првобитних аварских припадника клана. Након неуспешне опсаде Цариграда 626. године, долази до великог устанка Словена у Каганату, у коме су значајну улогу вероватно имали словенски припадници хипотетичког клана Серба-Срба, где је део племена избегао у правцу северозапада, ка данашњој Чешкој и источној Немачкој (рјусенска култура коју Седов везује за долазак Срба се у тим крајевима појављује управо током прве половине 7. века), док је други, већи део населио Балкан у договору са царом Ираклијем, стварајући брану према Каганату притом задржавајући име и политичко-војну организацију првобитних припадника клана. Захваљујући тој бољој организованости, они и на Балкану и у централној Европи успевају да око себе окупе друга, слабије организована словенска племена и прошире назив који им је постао идентитетска основица. Ово је, наравно, само моја хипотеза, али мислим да није сувише "на дугом штапу" с обзиром на приличну уникатност српског етнонима и историјске околности у вези са насељавањем Авара и Словена и њиховим међусобним односима.

--- Крај цитата ---

Језик Роурана и њихових вероватних наследника Авара је изгледа био "пара-монголски" (један од рођака каснијег монголског, не његов директни предак).

Alexander Vovin (2018) suggests that the Rouran language of the Rouran Khaganate was a Mongolic language, close but not identical to Middle Mongolian.

Shimunek (2017) proposes that the elite core of the Avars spoke a "Para-Mongolic language" of the "Serbi–Awar" group, that is a sister branch of the Mongolic languages. Together, the Serbi–Awar and Mongolic languages make up the Serbi–Mongolic languages.

https://en.wikipedia.org/wiki/Para-Mongolic_languages
https://en.wikipedia.org/wiki/Rouran_language
https://en.wikipedia.org/wiki/Serbi%E2%80%93Mongolic_languages

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна