Старо српско становништво жупе Будимља

ДНК порекло > Историја и генетика

<< < (2/24) > >>

Nebo:

--- Цитат: drajver Јул 18, 2024, 08:10:15 поподне ---2. Вајмеши (родовски назив, мада их је под овим презименом било у Метохији)

--- Крај цитата ---

У овом делу братства ниси навео три основна рода: Пантовиће, Алексиће и Вучиниће. Заправо, највећи део метохијских Вајмеша потиче од овог огранка братства, нарочито од Пантовића, ту исељених крајем 19. и у 20. веку, највећим делом у Гораждевац и у још неким насељима око Пећи.
Пантовићи су по главару Панту Ћетковићу који је живео у првој половини 19. века.

Од овог огранка су и Ћетковићи из Роваца које си навео.

Nebo:

--- Цитат: drajver Јул 18, 2024, 08:10:15 поподне ---Дробњаци Шекуларци за које не знам ком огранку припадају:
Мартић у Доњој Ржаници, Беране
Ровчанин у Ораху (Шекулар)
Шекуларци у Курикућама, Главацама и Вуче, Беране тестирани на 23 маркера
Асовићи у Доњој Ржаници, Беране
Бућковић у Дапсићима, Беране (од Церовића из Белог Поља?)
Поповићи у Беранама

--- Крај цитата ---

Шекуларци су посебан огранак. Цело братство живи у Горњим селима и околним местима подно Бјеласице. Потичу од Радосава Ћетковића, сина Вујка Ћетковог, којег је удова мајка повела са собом у Обрадовиће где се други пут удала. Њега су тамо прозвали Шекуларац и цело његово потомство носи ово презиме. Од њих је фудбалер Драгослав, као и историчар Божидар.

Nebo:

--- Цитат: drajver Јул 18, 2024, 08:10:15 поподне ---Недоумице:
да ли су Ћетковићи под тим презименом били присутни у Шекулару?
гдје су живјели Пантовићи који се помињу као дио Вајмеша?
да ли су Алексићи из Благаја код Пећи огранак Пантовића Вајмеша или Ћетковића?
да ли Брунчевићи-Вајмеши из Будимље припадају овом роду иако славе Јовањдан?

--- Крај цитата ---

У Црној Гори званична презимена су уведена тек 1907. године. Тако да су Ћетковићи носили и ово презиме и нека ужа презимена незванично.
Ћетко је родоначелник. Његова четири сина имали су патроним "Ћетков", а већ унуке су звали - Ћетковићи. Временом су се издвајала нова презимена, према неком зваменитом братственику, а у случају Бабића према мајци једног бројног огранка (почетак 19. века). Када је дошло до озваничења презимена, сваки огранак се уписао према свом тадашњем називу.

Мада, било је и разних одступања и након уписивања званичних презимена. Тако, нпр, потомци Ђорђија Бабића којег су звали - Ђоро, узели су Ђоровић као званично презиме, али је било људи из овог рода који су се уписали као Бабићи. Код Вајмеша (у ужем смислу, они "остали") код истог огранка почетком 20. века налазимо званична презимена: Ћетковић, Вајмеш, Пантовић, Алексић, Вучинић. Од њих су данас опстали само Пантовићи и Алексићи, остали огранци су изумрли (или се некуд иселили?).

За Пантовиће написах горе.

Алексићи су огранак Пантовића. И данас их има у Шекулару, а има и исељених у Метохији (барем их је било). Презиме Алексић су узели његови синови по свом оцу Алекси Пантовом (главар и стотинаш), и то тек 1935. године (до тада су као званична презимена носили Пантовић или Ћетковић).

Брунчевићи су огранак Стијовића у Будимљи. Ово је јако мали огранак, не знам колико их данас уопште има. Колико ја знам, они, као и сви ми остали, славе Ђурђевдан. Они знају да су Ћетковићи, али не знају тачно од којег огранка. С обзиром да су из Будимље, некако ми је најлогичније да имају везе с Ћетковићима из Доње Ржанице, а који су од ровачких Ћетковића (огранак Вајмеша, у којем су Пантовићи и Алексићи највећи родови).

Nebo:

--- Цитат: drajver Јул 18, 2024, 08:10:15 поподне ---1а1. Томовић (у Ровцима и Ћетковићима, помињу се двије гране Андријићи и Илијићи, као и муслимани Томовићи од Хусеин паше, за ког не знам о коме се ради?)

--- Крај цитата ---

Овде су мало помешане две приче.

Не знам који су то муслимани Томовићи, а ови Томовићи из Роваца потичу од Тома Аксовог Бабића (Аксов отац се доселио из Ћетковића у Ровца, што му дође преко планине кроз густу четинарску шуму) и сви су православни.

Томов млађи брат Вука био је немиран дух, па је у својим авантурама завршио као турски аскер (ради се о средини 19. века). У служби је јако добро напредовао и временом постао високи официр. Турци су га врбовали да пређе у ислам, што је он и учинио и добио име Хусеин. Да је био "паша" не знам и не верујем, али јесте био високи чин у османској војсци. О његовој кончини се зна нешто магловито, а породично предање каже да је обешен у Истанбулу због једног намерног пораза против црногорске војске у Вељем рату. Дакле, од њега не могу бити никакви Томовићи, јер је Томо био његов брат. Ако би имао потомства, били би Вукићи или Вуковићи. Његово име Вука се изговара са кратким узлазним нагласком на првом слогу. Постоји нека прича да су били у Истанбулу неки Иванишевићи који су његови потомци, али то су неки тешко проверљиви подаци...

Nebo:

--- Цитат: drajver Јул 18, 2024, 08:10:15 поподне ---2в. Ђорђијевић-Ђорђевић (у Ровцима и у Мурину, има исељених у Метохију, Топлицу, Чачак наводно од ових Бора Чорба)

--- Крај цитата ---

Ђорђијевићи нису од Вајмеша (у ужем смислу) већ од Бабића. Потичу од попа Ђорђија Бабића чији отац Максим се спустио у Мурину у првој половини 19. века.

Ово за Бору Ђорђевића сам и ја чуо. Да је неки његов предак дошао у Србију из Мурине, те да су га тамо уписали као Ђорђевић, јер Ђорђијевић и није баш тако уобичајено презиме. Наводно је тај предак узео женину славу Аранђеловдан. Колико је све ово тачно, не знам. Зна Бора. Ваљда :D

Навигација