ДНК порекло > Историја и генетика

Старо српско становништво жупе Будимља

(1/24) > >>

drajver:
Отварам ову тему како би се прокоментарисало порекло старих српских родова са подручја жупе Будимља у горњем Полимљу, прије свега у односу на генетичке резултате. Отприлике слично како је то било представљено и на теми о жупи Плав.

Као и жупа Плав, и жупа Будимља је једна од најстаријих српских жупа, уско везана за породичне посједе Немањића и Завидовића. Такође је била и сједиште једне од првих српских епископија- Будимљанске, а касније су на њеном подручју били бројни посједи српских краљевских лаври Жиче, Бањске, Дечана. О самој жупи је прилично много писано, па се не бих освртао толико на историју жупе, колико на историју њених старијих родова.

Простор жупе како се види на доњој карти обухватао је угрубо гледано подручје данашњих општина Берана и Андријевице. На том простору присутне су двије групе становништва: род Васојевића, који је генетички хомоген и прилично бројан и старије становништво разнородних Србљака или Ашана. Тежиште теме је више на поријеклу србљачких родова, јер Васојевићи нису живјели на подручју ове жупе у средњем вијеку.


 

Nebo:
Добра тема. Подржавам!

drajver:

--- Цитат: Nebo  Јул 18, 2024, 04:08:04 поподне ---Добра тема. Подржавам!

--- Крај цитата ---

Кад подржаваш да одмах кренемо са твојима. Гледао сам мало шта је писано на форуму и порталу, па сам покушао извући неку најсажетију причу око рода шекуларских Дробњака. Исправи ме ако сам негдје омануо.

По предању род потиче од неког дјетета из Дробњака којег је мајка довела у ујчевину у Шекулар. Тај долазак предање датира у период прије 250-300 година. Колико ми је познато засад нема неке директније генетичке потврде за ово предање. Шекуларски Дробњаци припадају хаплогрупи I2-Y4882>A1328>Y177643>FT461579>Y441928 и имају генетичку раносредњовјековну везу (7. вијек) са Јањићима из Слата/Невесиње и преко мутације FT461579 нешто старију везу из периода словенских сеоба са тестираним Румунима из Молдавије и Влашке, родом крајишких Аранђеловштака (Родићи и др.), Османовићима из Бихора и Коленовићима из Полимља. Чини се да је читава та грана I-FT461579 прилично разноврсна у Полимљу, што би можда могло указивати на заједнички смјер досељавања неке словенске групе са сјевера у подручје Полимља.

drajver:
Што се тиче структуре самог рода, доста сам користио текст Рада Бракочевића на порталу и Небине текстове. Ипак има доста недоумица.

Шекуларски Дробњаци

1. Ћетковићи (родовски назив, колико видим нико не носи то презиме?, насеље у Шекулару се зове Ћетковићи, иако административно данас то није насеље, не знам да ли припада Ораху или Мезгаљама?)
1а. Бабићи (у Ћетковићим, Калудри, Ровцима и Осоју, Пећ) тестиран 17 маркера
1а1. Томовић (у Ровцима и Ћетковићима, помињу се двије гране Андријићи и Илијићи, као и муслимани Томовићи од Хусеин паше, за ког не знам о коме се ради?)
1а2. Ђоровић (у Ћетковићима, и у више метохијских насеља Добруча, Захаћ, Рзнић, Љумбарда)
1а3. Млађеновић (у Ћетковићима и у Ромунама, Метохија)

2. Вајмеши (родовски назив, мада их је под овим презименом било у Метохији)
2а. Марковић из Пећи
2a1. Галевић ( у Доњој Ржаници)
2б. Девићи (у доњој Ржаници, Ровцима и у Метохији) тестиран, радио дубински тест потврђен Y441928
2в. Ђорђијевић-Ђорђевић (у Ровцима и у Мурину, има исељених у Метохију, Топлицу, Чачак наводно од ових Бора Чорба)
2г. Милошевић (у Ровцима и у Ромуне Метохија)
2д1. Никић (у Ровцима и Љумбарди, Метохија)
2д2. Недовић (у Ровцима и Пуз код Клине, Метохија)
2ђ. Радошевић (у Ровцима)
2ђ1. Вујичић (у Ровцима и Метохији)
2ђ1а. Ивовић (у Ровцима и Љешане, Метохија)

Дробњаци Шекуларци за које не знам ком огранку припадају:
Мартић у Доњој Ржаници, Беране
Ровчанин у Ораху (Шекулар)
Шекуларци у Курикућама, Главацама и Вуче, Беране тестирани на 23 маркера
Асовићи у Доњој Ржаници, Беране
Бућковић у Дапсићима, Беране (од Церовића из Белог Поља?)
Поповићи у Беранама

Недоумице:
да ли су Ћетковићи под тим презименом били присутни у Шекулару?
гдје су живјели Пантовићи који се помињу као дио Вајмеша?
да ли су Алексићи из Благаја код Пећи огранак Пантовића Вајмеша или Ћетковића?
да ли Брунчевићи-Вајмеши из Будимље припадају овом роду иако славе Јовањдан?

Поменућу још неке исељене породице овог рода које наводи Раде Бракочевић:
Петровићи у Гораждевцу
Зарићи у Гораждевцу
Вучетићи у Пећи
Јововићи у Пећи
Церовићи, Бело Поље код Пећи тестиран на 23 маркера

Као што се може видјети, род је прилично разгранат и бројан како у Полимљу, тако и у Метохији. Главна су насеља Ћетковићи у Шекулару и Ровца која се наслањају на Шекулар. Претпостављам да је то и матично подручје рода.

Nebo:

--- Цитат: drajver  Јул 18, 2024, 08:10:15 поподне ---1. Ћетковићи (родовски назив, колико видим нико не носи то презиме?, насеље у Шекулару се зове Ћетковићи, иако административно данас то није насеље, не знам да ли припада Ораху или Мезгаљама?)

--- Крај цитата ---

Село се зове Ћетковиће. Данас је у саставу МЗ Мезгале.

Братствено презиме Ћетковић више нико не носи као званично. Последњи Ћетковићи са тим презименом од нашег рода су забележени почетком 20. века. Презиме је остало међу неким појединцима из огранка којем припадају Алексићи и Пантовићи (потомство Вучине Ћетковог трећег сина).

Ћетковићи су сви, укључујући и Вајмеше. Надимак Вајмеш је заједнички за све Ћетковиће, али се временом братство издефинисало у два огранка - Бабићи (као најбројнији род братства у самом Шекулару) и остали. Ове остале су други Шекуларци наставили називати Вајмешима, тако да би нека основна "подела" братства Ћетковића била на Бабиће и Вајмеше.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна