Аутор Тема: Комунистички злочини у Црной Гори  (Прочитано 1570 пута)

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1140
Комунистички злочини у Црной Гори
« послато: Јануар 08, 2020, 04:32:09 поподне »
Кроз катунски камењар вийуга стаза, између крша, рѣтке удолине с нешто обрадиве земље и понекога дома. Стаза, каменита и тешко проходна се налази у Команах, племену старе Црне Горе.  Почиње у засеоку Руцойевићи и иде ка Доловомъ, гдѣ се завршава у близини школе, йедне од двейу на подручйу племена. Врѣме йе хладно, зимско. У току йе рат, дан йе 26. просинца мѣсеца, лѣта господњега 1941-а.
У рану зору, стазом се креће срѣдовѣчан човѣк, учитељ. Немаше оружя. Хиташе ка свойой школи, гдѣ га чекаху дѣца койой трѣбаше пренѣти знање и припремити их за живот у суровом свѣту ратом захваћене Европе. Наш учитељ, Ђуро Благотин Пейовић, пењући се уз брдо стазом, стиже до мѣста Ладойевине, и већ се налази близу школе у Доловах. Тада одйекнуше пуцњи из пушака. Йедан, па йош йедан, и йош йедан. Учитељ паде.

Ово йе само йедно од шест убистава из друге половине 1941 и почетка 1942 у Команах.

Ђуро Благотин бѣше присталица краљевине, али не бѣше приступио ни ЙВО нити партизанскоме покрету. Његов син, 18-годишњи Дамян, у то доба бѣше партизан, и ватрени присталица Комунистичке партийе. Као и његова 19-годишња кћер Даринка. Одмах по убиству оца обойе напуштайу партизане. Дамян одмах приступа найближой йединици ЙВО, зайедно са 15-годишњим братом Бранком. Ужаснути убиством свойега рођака, четничкоме покрету приступайу йош неколицина Пейовића, потомака Ђуровога дѣда Сава. Међу њима бѣше и Вуксан Перишин, брат од стрица, зайедно са свойим найстарийим сином Божидарем.
Убрзо затим, комунистички зликовци напуштайу Црну Гору, бѣжећи ка Босни од гњѣва становништва због бройних убистава, "пасйих" гробаља, яма и сличних грозота, у много чем подсѣћайућих на сѣче кнезова из 1804.

Ђурови синови остайу у ЙВО све до края, када буду заробљени комунистими, и послѣ одлежане казне бивайу пуштени кући. Но не бѣху сви њихове среће. Иван Радойев, брат од стрица Ђура Благотина бива стрѣљан на Ћемовском пољу мая 1945 године, као прѣдратни войни старешина. Из стрѣљачкога строя бѣше иступио Душан Йованов Ђурановић из Бандића, не желећи учествовати у убиству, и због тога имаше невоља са запослењем током каснийих година живота.

Данас знамо да йе руководилац и учестник Ђурова убиства Бошко Марков Радуловић, комесар партийске ћелийе Комана и Бандића, погинувши 1943 у Босни. Његово име данас носи школа у Доловах, прѣд койом стойи његова биста. Иста та школа у койой дѣцу учаше учитељ Ђуро.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"