Da li je tacno da turski defter za popis iz 1851/1852 godine jos uvek nije kompletno preveden vec samo neki delovi kao gore navedeni deo za opstinu Kakanj ? Konkretno me interesuje status da li ima išta prevedeno za područije Bihaćkog pašaluka , današnje područije bosanske krajine
Ако говоримо о попису из 1850/51, не ради се о дефтеру, него о дефтерима. Само за Бањалучки санџак их има, чини ми се, девет, са око 1500 страна и то говорим само о дефтерима немуслимана (пописивани су одвојено муслиманим, немуслимани и Роми). Цијену преводиоци формирају по страници изворника и она варира, али је у последње вријеме негдје око 15 евра по страници оригинала. Омјер оригинала и превода је око 1:1,5, што ће рећи да се у преводу добије 50% више страница него што их има у изворнику.
Што се тиче самих граница санџака (Бихаћки, Бањалучки, Травнички, Зворничи, Сарајевски, Херцеговачки и Новопазарски), тешко је то и поредити са данашњим територијалним уређењем, па је од највеће помоћи аустроугарски попис из 1879. године, који је у највећој мјери задржао административну подјелу с краја турске владавине. Бихаћки санџак је у односу на Бањалучки захватао релативно мало, а многи се изненаде када схвате докле је досезао Травнички.
Бихаћки санџак је релативно мало превођен, колико је мени познато, а и има прилично мали проценат пописаних презимена, бар што се тиче дефтера немуслимана.
Што се тиче неког организованог превођења, за државу су то велике паре, а премала корист, док привредници с правом упиру прстом у државу и говоре да не виде зашто би они финансирали преводе нечег што је од националног значаја. Примјер ради, погледајте само Бањалучки санџак - 1500 страна по 15 евра би било 22.500 евра, а за штампање таквог и толиког издања отишло би ко зна колико још. Реално, наши државници толико провуку кроз ауспухе службених возила у врло малим временским јединицама, али за ово се нема...
Тешким напорима се нешто може рјешавати на локалном нивоу, као што смо ми урадили за Бијељину, Угљевик, Озрен, али све то иде споро.
