Аутор Тема: Светски ДНК дан 2017  (Прочитано 190176 пута)

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5483
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #680 послато: Мај 10, 2017, 02:29:55 пре подне »
Јасно ми је да би била невероватна случајност да немамо никакве везе са Ерорима из Пазаришта. Да, нисам још тестирао те СНП-ове. Искрено, нисам у последњих годину-две стизао ни да прочитам нешто више и продубим своје површно знање о генетици, па и о СНП-овима. Имаћу овај твој предлог у виду. Којим тестом би могло да се утврди да ли смо и колико блиски Ковачанима - Филимоновићима?

Филимоновић је Z17855>A1221, а ти си S17250. То су две паралелне гране, тако да сте према овој математици  прилично удаљени...

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 531
  • I2-PH908>Y109645
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #681 послато: Мај 10, 2017, 08:53:15 пре подне »
Занимљиво је да је Ердељановић за Ђуричиће записао да остале Цуце за њих као доказ тога да су старинци наводе њихову "мрку кожу". Мада генетски још нисмо тестирали Ђуричиће у Цуцама, а тестирани Рајчевић се поклапа са осталим Цуцама Бајковићима, тј. није другачији у односу на њих. Било би добро кад бисмо имали резултат и самих Ђуричића из Ровина.

Тестирани Рајчевић је свијетле косе и очију.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #682 послато: Мај 10, 2017, 10:04:14 пре подне »
Мислим да је то на основу тестираних, па и да су из истог села, немогуће сазнати, осим да се тестира Матија :) Тј. да из истог села могу бити тестирана двојица са истим презименом али један да буде старинац а један "прави"...Тако да раније шпекулације да је Матија мацурски род а не Никшић, овим резултатом пада у воду...Може бити и једно и друго, а не само оно друго...Као и мој теча Драшковић из Колашина, кога сам очигледно превремено прогласио за Мацуру, на основу оног резултата од пре годину дана :)
Kom ogranku (trbuščiću) Draškovića pripada teča?

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #683 послато: Мај 10, 2017, 11:50:09 пре подне »
Нови пресек резултата тестираних. :)





Горња карта је сада оживљена, па је могуће детаљно испратити сваки од резултата. :)
« Последња измена: Мај 10, 2017, 12:01:10 поподне Amicus »



Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2338
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #684 послато: Мај 10, 2017, 12:04:31 поподне »
Нови пресек резултата тестираних. :)





Горња карта је сада оживљена, па је могуће детаљно испратити сваки од резултата. :)

За Р1б пише шест комада, а има их пет на карти.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13154
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #685 послато: Мај 10, 2017, 12:10:02 поподне »
За Р1б пише шест комада, а има их пет на карти.

Не види се Богићевац, преклопили су га ови I2a. ;)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #686 послато: Мај 10, 2017, 12:25:08 поподне »
Не види се Богићевац, преклопили су га ови I2a. ;)

Тако је, у неколико случајева, то се не види док се не спусти у дато место... јер се преклапају. ;)



Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7252
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #687 послато: Мај 10, 2017, 12:35:36 поподне »
Kom ogranku (trbuščiću) Draškovića pripada teča?
Незнам :)

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1849
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #688 послато: Мај 10, 2017, 12:49:19 поподне »
Значи за сада ни један G2a и Ј1...    :o

На мрежи Јовица Кртинић

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4194
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #689 послато: Мај 10, 2017, 01:04:36 поподне »
Стаматовић,Никољдан, Сирогојно/Златибор

Припада хаплогрупи I2-PH908. Очекиван резултат јер смо имали већ једног тестираног са блиским резултатима на затвореном дијелу форума. Стаматовићи како смо и раније закључили највејроватније припадају старим пиперским старинцима Рогамљанима. Мислио сма да сврстам и Рајковића из Косијера у исти род са Стаматовићем, али ћемо сачекати објављивање и другог Стаматовића. Иако Рајковић и Стаматовић имају маркера разлике, не треба да чуди, јер се ради везу старој можда и 500 година. Сем тога, на примјеру два Стаматовића се види како чак и мењу самим Стаматовићима у Сирогојну има измутираних маркера.

Стаматовићи су у Сирогојно доселили из Црне Горе, а преко Старог Влаха.
Управо сазнах да је у блиском сродству са овим Стаматовићем чувени Станоје Главаш.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #690 послато: Мај 10, 2017, 01:06:32 поподне »
Незнам :)
Па питај течин, теча ипак није дугме. :D

симо

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #691 послато: Мај 10, 2017, 01:10:02 поподне »
Управо сазнах да је у блиском сродству са овим Стаматовићем чувени Станоје Главаш.

Како, кад су преци Станоја Главаша из Дебра у Македонији, а ужички Стаматовићи поријеклом из Црне Горе?

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #692 послато: Мај 10, 2017, 01:22:13 поподне »
Станоје Главаш је ушао у легенду, тако да не чуди што га многи својатају.

Мислим да је ипак глупо тако се лепити за неку славну личност без икаквих чињеница. Чуо сам једног излапелог чичицу на Жикиној Шареници кад је то рекао, али морао би да буде свестан да је Станоје за нас у Шумадији ипак неприкосновен као неко ко је и Карађорђа створио.

Из тог разлога позивам све такве да се уздрже од кафанских досетки.

На мрежи Јовица Кртинић

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4194
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #693 послато: Мај 10, 2017, 01:23:35 поподне »
Како, кад су преци Станоја Главаша из Дебра у Македонији, а ужички Стаматовићи поријеклом из Црне Горе?
Тестирани Стаматовић (иначе човек од преко 80 година) сутра ће доћи до мене. Годинама уназад је активан на скуповима које прави род Главашевих Стаматовића и наводи да ради на томе да прибави за тестирање неке од директних мушких потомака Станојевих. Видећемо.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #694 послато: Мај 10, 2017, 01:25:20 поподне »
И ја исто први пут чујем за то да би Станоје Главаш могао бити пореклом из ЦГ ???

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1679
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #695 послато: Мај 10, 2017, 01:27:15 поподне »
Како, кад су преци Станоја Главаша из Дебра у Македонији, а ужички Стаматовићи поријеклом из Црне Горе?

Нашао сам ово:
Цитат
О породичном пореклу Стаматовића зна се мало, они из Деспотовца потичу од родоначелника Стамата, имали су старо презиме Милетић и славе Митровдан. Стаматовића има у Црној Гори у Пиперима, у месту Рогами, и познају мушко име Стамат који је и родоначелник овог братства. Међутим, њихова слава је Св. Арханђео Михајло. И други Стаматовићи у малом племену Загарачу, у Катунској нахији, који припадају тзв. Милошевићима, односно групи породица Радмановић–Ђурић–Стаматовић. Стаматовића у Љешкопољу и Зети су из пиперског истоименог братства и славе Аранђеловдан. Слично је и са Милетићима у Горњим Пјешивцима који су пореклом из Залаза у Његушима, а одавде су се исељавали у Србију (не зна се куда тачно) и у Никшићку жупу. Милетићи у Великом Орашју славе Св. Арханђела, а истих има и на Златибору и у Ужичкој Црној Гори, са славама Св. Никола и Св. Јован, а у јасеничким селима Мраморцу, Рајковцу и Тополи су од Сјенице и славе Ђурђевдан.
http://www.zlatiborpress.rs/zlatiborska-ceda-dva-stamatovica/
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

симо

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #696 послато: Мај 10, 2017, 01:29:57 поподне »
Тестирани Стаматовић (иначе човек од преко 80 година) сутра ће доћи до мене. Годинама уназад је активан на скуповима које прави род Главашевих Стаматовића и наводи да ради на томе да прибави за тестирање неке од директних мушких потомака Станојевих. Видећемо.

Код Станоја Главаша презиме Стаматовић је могло бити и скорашње надимачко. Нема никакаве везе између ужичких и глибовачких Стаматовића, осим истовјетности презимена, а таквих случајева има много.

Ово су подаци о Главашевим прецима из села Глибовца код Смедеревске Паланке:

"Ђокићи (Петровићи) 9 к., Св. Никола. Потомци Ђоке брата Станоја Главаша. Отац Ђоке и Станоја, Димитрије, дошао је из околине Дебра у Македонији. Побегао је од турских зулума, и хтео да бежи преко Саве. Кад је наишао у Ибарску долину сврати у Манастир Студеницу, где се задржи неколико дана, затим пође даље и дође у околини Крушевца. Ту остаде три године, али пошто му помру деца, напусти и овај крај и дође у Глибовац. У Глибовцу му се роде синови војвода Станоје и Ђока и ћерка Стана. Кад је Станојев отац дошао у Глибовац било је мало кућа, и сви су се утркивали, а био је и обичај, да се досељеник што боље дочека. Сваки се грабио да га добије за суседа. Предак данашњих Козлића – Радојевића, дао је Станојевом оцу грађе за кућу, земље и стоке. Отац Станојев умро је 1795. године. Војвода Станоје нема потомака, а од његовог брата Ђоке су Ђокићи. А Петровићи су потомци Борисава Петровића, који је био дунђерин и ушао у кућу Ђокића. Борисав је дошао из Међуречја (Ужице). (Ђокићи имају род у Селевцу)."


Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #697 послато: Мај 10, 2017, 01:43:01 поподне »
Главаш потиче из Селевца.

Цитат
Главашевићи (Петровићи, Бркићи) (23 кућа., св. Никола). Стари им се доселили из околине Дебра у Македонији због турског зулума. Од ове породице је војвода Станоје Главаш – Стаматовић (1763 – 1815. год), био је један од организатора Првог српског устанка. Станоје је био најмлађи од троје деце. После очеве смрти, мајка се преудала и заједно са Станојем прелази у Глибовац (Смедеревска Паланка). Његова браћа Петар и Јанко су остали у Селевцу где се и данас налази Станојева родна кућа.

Ђокићи из Глибовца нису баш поуздани,помиње се неки призећени дунђер, брат Ђока за ког се у Селевцу не зна...

Тестирати треба прво ове из Селевца, па онда  све остале претенденте.

Имена и презумена нису јак аргумент. Главашевића има у мом селу, Црном Калу, и у књигу су ставили да потичу од Станоја Главаша, иако славе Аранћеловдан. Стаматовића има у суседном селу Трски, па зар су и они од Станоја Главаша? Прво тест, па да разговарамо... ;)

Ван мреже mladend

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 22
  • I1-BY169301*
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #698 послато: Мај 10, 2017, 03:23:20 поподне »
Драча, Стевањдан, Биљане Доње, Бенковац, Далмација

Припада хаплогрупи I1-M227. Веома интересантан резултат, има пуно поклапање на 23 маркера са Миленковићем из Куршумлије, који је у ставри Мараш из Мојстира. Такође има пуно поклапањe na 19 маркера  са непознатим појединцем из Хрватске који је позитивно тестиран на М227. Остала блиска поклапња су са осталим појединцима М227 из Финске, Литваније, Белорусије, Русије, Шведске, Норвешке, Данске. Да је овај , рекао бих не тако стар род, присутан на нашим просторима види се из анонимних истраживања, јер га има у Србији, Босни и Херцеговини, Хрватској.

Ко су заправо ови I1-М227 код нас. Нисмо поштено ријешили ни енигму звану Дробњаци-Нормани?, а појављује се још један род који бисмо могли повезати са Скандинавијом и Балтичким морем. И сама грана I1-М227 је доста загонетна. Некако као да асоцира на Варјаге. Има је доста у источној Пруској, балтичким државама и Белорусији, али и скандинавским земљама, има је чак и Француској, и то на сјеверу у Нормандији, има је у Русији, међу Татарима и Башкирима. Једна подграна М227-L72 је присутна на сјеверу Њемачке и Пољске, отприлике на територији коју су насељавали Балтички Словени.М227 је стар око 3000 година.

Српска породица Драча је у Далмацији, у Карину, записана још у попису 1709. године. Значајна је ова веза Полимље-Далмација, јер је још један доказ да је матица доброг дијела српске популације у старој Рашкој, Херцеговини и Зети. Рецимо, Миленковић из Куршумлије и Драча из Далмације дијеле заједничког претка који је живио прије 400-500 година на подручју западно од Берана, у српској средњовјековној држави.

Ја сам тестирани Драча из Биљана Доњих, Бенковац.

Приликом попуњавања упитника у пријави за тестирање на светски ДНК дан нисам дао никакве податке о свом порјеклу па бих то да учиним сада.

Презиме Драча у Сјеверној Далмацији појављује се први пут у Млетачком катастру из 1709. године за село Карин (Петар Драча пок. Марка, породица има 12 душа). Након тога долази до расељавања Драча и у друга мјеста Буковице и Равних котара. Данас Драче живе у селу Карин, Биљане Доње, Ислам Грчки, Земуник Горњи, Кашић, Кула Атлагића, Бенковац, Шопот, Брушка, Пристег, Церање, Мирање Горње, Мирање Доње и Тињ. Презиме Драча је током 18. вијека постојало и у селу Смоковић и Корлат, али су изумрли или су одселили. Забиљежено је да су три породице Драча у периоду од 1771. - 1774. одселиле за Пољску.
Треба напоменути да у самом селу Карин Драче живе у три засеока. Поједини мјештани из тих засеока тврде да они нису ни у каквом сродству и да су ту доселили са различитих страна. Моја истраживања презимена Драча у Сјеверној Далмацији досежу најдаље до 1730-их година. Све њих сам успио да сведем на 8 главара породица. До сада нисам успио ову осморицу повезати са Петром пок. Марка, нити доказати њихово међусобно сродство.

Одакле су Драче дошле у Карин још не могу поуздано утврдити. У разговору са више Драча добио сам још више различитих одговора, а сви се позивају на приче својих старијих. Мислим да оно што је Ристо Милићевић у књизи "Херцеговачка презимена" написао о презимену Драче (дакле, не Драча) може бити неки траг. Он каже да су Драче у Мостару, који су сада муслимани, "некада били настањени у Равном и Драчеву (Попово). Порјеклом су из Равног "гдје су били хришћани. Из Равног и Драчева су одселили око 1820. године и настанили се у Мостару."
Могуће је да су наши преци са презименом Драча одселили из тих крајева много раније (али не много прије 1709.), а ови који су остали да су промјенијли вјеру и имали презиме Драче.

Поред Драча у Сјеверној Далмацији, Драче су живјеле у Лици, Банији и Славонији. Тако је 1712. године у селу Комић у Лици пописан Jука (Лука, Ђука, ?) Драча, рођен 1662. године. Пошто се до сада нисам детаљније бавио Драчама у Лици, Банији и Славонији, велико је питање да ли све Драче имају исто порјекло.

Да ли неко има нека сазнања или савете који би били корисни за даље истраживање порјекла презимена Драча?



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #699 послато: Мај 10, 2017, 03:43:03 поподне »
Да ли неко има нека сазнања или савете који би били корисни за даље истраживање порјекла презимена Драча?

Неких Драчића муслимана је било много у Брезичанима код Приједора. Могуће да имате неке везе једни с другима. Али вероватно су они онда потекли некад и негде од вас, а не ви негде тамо од њих.

У сваком случају, драго ми је видети још једног припадника I1. 8)