Аутор Тема: Светски ДНК дан 2017  (Прочитано 187525 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #620 послато: Мај 08, 2017, 06:19:30 поподне »
Даниловић, Јовањдан, Доња Морача, Колашин

Припада хаплогрупи Е-V13>L241. Са Вукићем има потпуно поклапање на 19 маркера, са Клеутом такође, али на само 13 упоредивих маркера. Врло блиски су му и Ђукић (1/18) и Карић (2/19), а нешто даљи је Ћопић (5/23). Није оставио детаљније податке о пореклу.

Даниловићи су староседеоци у Морачи. Питање је колико то њихово староседелаштво, јер су староседеоци у односу на Богићевце, а знамо да је војвода Богић у Морачу дошао у 16. веку.

Ових Даниловића има и досељних у Шекулар, на тазбину.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #621 послато: Мај 08, 2017, 06:21:52 поподне »
Mнoгo je битниjи Big Y. Зaтo je и cкуп.:) Mиcлим дa FTDNA oмoгућaвa Big Y тeк нa 67 мapкepa (нeкa мe иcпpaви нeкo aкo гpeшим). Teк ca Big Y дoбиjaш cвoje пpивaтнe CНП-oвe и чeкaш дa ce пojaви joш нeкo ca иcтим пoнaвљaњимa. Teк нaкoн тoгa ce peзултaт шaљe Yfull-у кojи oдpeђуje cтapocт нoвe гpaнe, њeнo мecтo нa cтaблу и TMRCA.
Мени је BigY у понуди изашао већ са 12 маркера. :)
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #622 послато: Мај 08, 2017, 06:24:58 поподне »
Мени је BigY у понуди изашао већ са 12 маркера. :)

Има ли на сајту опција за наручивање 12 маркера?
Ја видим само 37 па надаље?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #623 послато: Мај 08, 2017, 06:31:18 поподне »
Даниловићи су староседеоци у Морачи. Питање је колико то њихово староседелаштво, јер су староседеоци у односу на Богићевце, а знамо да је војвода Богић у Морачу дошао у 16. веку.

Ових Даниловића има и досељних у Шекулар, на тазбину.

Код тих старих братстава из Мораче се помиње време изградње манастира Морача, што је било прилично давно. У сваком случају, већ су у време доласка Богћеваца били веома бројни.

"У вријеме изградње манастира Мораче, преци данашњих Даниловића живјели су у Морачи, баш у селу Ђуђевини гдје их има и данас. До доласка Богића Морачанина били су најмасовнији и заузимали највећи дио Ђуђевине и Вочја, па чак и једног дијела садашњих Бара Радовића. Према очуваном предању, прије 300 година заваде се са Климентима, те неке побију, због чега су морали да се селе у Босну код Праче, гдје их данас има око 50 домова. У Морачи остане једна удовица трудна која роди мушко дијете и кад одрасте она га ожени и роде му се два сина. Једном од ових синова било је име Јован који се касније запопи и од њега су сви данашњи Даниловићи у Морачи.

Иако су старо братство, ипак су се у Морачи слабо множили, тако да од потомака попа Јована данас има свега око 15 кућа. Почетком XIX вијека завадили су се са Меденицама из Равни, те су заједно са осталим Ђуђевцима нагазили на крв због неког сијена у Морачкој Бистрици. Ту је са обје стране погинуло 6 људи, због чега су морали да бјеже у Луково, гдје су са Сандићима, Јанкетићима, Ковијанићима, Бошковићима и Трипковићима остали пуних 7 година. Најзад су се измирили и окумили посредовањем владике Петра I и вратили се сви, сем Сандића, у Ђуђевину.

Иако су Даниловићи били храбри као ратници, нијесу им биле доступне главарске титуле, највише због тога што су се замјерили Богићевцима.

Посебно су се истицали синови Данилови: Јоко, Марко и Новак. Пасови: Војислав-Мирко-Ристо-Миљан-Спасоје-Данило— Тешо- Павле-Остоја-поп Јован."

(Морача, Ровца и Колашин, Рајко Раосављевић)

Уз Даниловиће се као најстарији Морачани помињу и Ћировићи, које такође прати прича да су досељени негде од Скадра (Врака), јако давно, још "у доба Немањића".

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #624 послато: Мај 08, 2017, 06:32:58 поподне »
Има ли на сајту опција за наручивање 12 маркера?
Ја видим само 37 па надаље?
Пробај овде. :)
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #625 послато: Мај 08, 2017, 06:37:55 поподне »
Мени је BigY у понуди изашао већ са 12 маркера. :)

Oндa je дoбpa (jeфтиниja) вapиjaнтa дa ce нapучи Y12 и ићи нaкoн тoгa oдмax нa Big Y.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #626 послато: Мај 08, 2017, 06:45:10 поподне »
Пробај овде. :)

Хвала!  ;)

Мада и одавде се појављују неке чудне сугестије на сајту, али нема везе.

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1849
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #627 послато: Мај 08, 2017, 07:04:24 поподне »
Има ли на сајту опција за наручивање 12 маркера?
Ја видим само 37 па надаље?

Када уђем на свој FTDNA налог и кликнем на опцију Upgrade (у горњем десном углу) добијем ових 5 понуда везаних за тестирање Y хромозома: Y12, Y25, Y37, Y67 i Y111. За сада ми не нуде BigY.
« Последња измена: Мај 08, 2017, 07:06:36 поподне Sergio »

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #628 послато: Мај 08, 2017, 07:05:53 поподне »
Када уђем на свој FTDNA налог и кликнем на опцију Upgrade (у горњем десном углу) добијем ових 5 понуда везаних за тестирање Y хромозома: Y12, Y25, Y37, Y67 i Y111. За сада ми не нуде BigY.
Закључили смо у ПП да је то због тога што си за сада тестирао само аутосомал. :)
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #629 послато: Мај 08, 2017, 07:14:59 поподне »
Код тих старих братстава из Мораче се помиње време изградње манастира Морача, што је било прилично давно. У сваком случају, већ су у време доласка Богћеваца били веома бројни.

"У вријеме изградње манастира Мораче, преци данашњих Даниловића живјели су у Морачи, баш у селу Ђуђевини гдје их има и данас. До доласка Богића Морачанина били су најмасовнији и заузимали највећи дио Ђуђевине и Вочја, па чак и једног дијела садашњих Бара Радовића. Према очуваном предању, прије 300 година заваде се са Климентима, те неке побију, због чега су морали да се селе у Босну код Праче, гдје их данас има око 50 домова. У Морачи остане једна удовица трудна која роди мушко дијете и кад одрасте она га ожени и роде му се два сина. Једном од ових синова било је име Јован који се касније запопи и од њега су сви данашњи Даниловићи у Морачи.

Иако су старо братство, ипак су се у Морачи слабо множили, тако да од потомака попа Јована данас има свега око 15 кућа. Почетком XIX вијека завадили су се са Меденицама из Равни, те су заједно са осталим Ђуђевцима нагазили на крв због неког сијена у Морачкој Бистрици. Ту је са обје стране погинуло 6 људи, због чега су морали да бјеже у Луково, гдје су са Сандићима, Јанкетићима, Ковијанићима, Бошковићима и Трипковићима остали пуних 7 година. Најзад су се измирили и окумили посредовањем владике Петра I и вратили се сви, сем Сандића, у Ђуђевину.

Иако су Даниловићи били храбри као ратници, нијесу им биле доступне главарске титуле, највише због тога што су се замјерили Богићевцима.

Посебно су се истицали синови Данилови: Јоко, Марко и Новак. Пасови: Војислав-Мирко-Ристо-Миљан-Спасоје-Данило— Тешо- Павле-Остоја-поп Јован."

(Морача, Ровца и Колашин, Рајко Раосављевић)

Уз Даниловиће се као најстарији Морачани помињу и Ћировићи, које такође прати прича да су досељени негде од Скадра (Врака), јако давно, још "у доба Немањића".
Сандићи који су остали у Лукову данас се презивају Ђу(р)ђевци, по селу Ђуђевина (некад се звало Ђурђевина)  из које су доселили у Луково код Никшића.

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1849
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #630 послато: Мај 08, 2017, 07:15:03 поподне »
Закључили смо у ПП да је то због тога што си за сада тестирао само аутосомал. :)

То ми је јасно.  :)
У почетку сам мислио да су Y12 и Y25 само привремене (нестандардне)  понуде, али ми оне ипак увек стоје када се улогујем и кликнем на Upgrade.
« Последња измена: Мај 08, 2017, 07:16:53 поподне Sergio »

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #631 послато: Мај 08, 2017, 07:53:28 поподне »
Трнинић, Стевањдан, Лакташи, раније из Дрвара

Припада хаплогрупи R1b-U152. Са Миљевићем из Јелашиноваца код Санског Моста разликује се на само 1 од 16 упоредивих маркера, деле и карактеристичну ниску вредност DYS448=17, а и Миљевић такође слави Стевањдан, па нема сумње да се ради о врло блиским родовима. Трнинић је оставио следеће податке о пореклу:

"Према предању старијих, сви Трнинићи су дошли из Дрвара у Лијевче поље, гдје су се настанили (општине Лакташи и Градишка). У Дрвару и данас постоји насеље под називом „Трнинића бријег“ са око 80 кућа. Први мој предак који се преселио из Дрвара и настанио у Лакташе звао се Обрад Трнинић. Будући да постоји материјални доказ о години рођења његовог сина Михаила (надгробни споменик), рођеног 1873. године, претпоставља се да се тих седамдесетих година 19. вијека Обрад населио. Михаило је имао сина Илију (рођ. 1900.) – мог дједа!

У црквеним књигама које пишу о парохијанима и парохијама лакташког краја, презиме се наводи као Трњинић (без да се наводе породице са данашњим презименом Трнинић), што доводи до закључка да су се тако Трнинићи звали на крају 19. вијека док се поуздано зна да је мој дјед Илија (рођен 1900.године) уписан у матичне књиге под презименом Трнинић.

По предању старијих особа (није пронађен материјални доказ нити историјски извор), Трнинићи су у Дрвар дошли из околине Шибеника. Постоје породице око Шибеника са овим презименом али су католици. Сматра се да су неки Трнинићи, селећи се из околине Шибеника према Дрвару „скренули“ путању према Босанском Петровцу и околини Јајца (гдје су били до последњег рата у БиХ, 1992-1995.), затим су се неки упутили према Кордуну и Лици (остали су православни) те се неки Трнинићи настањују у околини Козарске Дубице међу којима су неки покатоличени. Трнинића има и у Војводини у коју су дошли иза Другог свјетског рада током тзв. Осме офанзиве.

Као што је то у већини случајева са предањима код Срба-православних, и код Трнинића је присутно предање о бијегу једне групе људи овог презимена након убиства некаквог турског великодостојника (аге или бега). Према томе, нека браћа Трнинића су се организовала и спремно дочекала отаманску војну јединицу која је кренула у освету, и потукла их до ногу. Бојећи се поновног напада отаманске војске крећу у бијег са својим породицама (које тада броје заједно око 50ак чланова) и упућују се правцима која су описана. У том предању се наводи се да су Трнинићи некада били Божићи али су „због једне лијепе дјевојке која је имала лијепе и крупне очи као трњине промијенили име у Трњинић односно Трнинић“.

До сада нисам чуо нити једну причу у којој Трнинићи (православни) славе неку другу Крсну Славу осим Светог Архиђакона Стефана."

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #632 послато: Мај 08, 2017, 08:00:05 поподне »
Трнинић, Стевањдан, Лакташи, раније из Дрвара

Припада хаплогрупи R1b-U152. Са Миљевићем из Јелашиноваца код Санског Моста разликује се на само 1 од 16 упоредивих маркера, деле и карактеристичну ниску вредност DYS448=17, а и Миљевић такође слави Стевањдан, па нема сумње да се ради о врло блиским родовима. Трнинић је оставио следеће податке о пореклу:

"Према предању старијих, сви Трнинићи су дошли из Дрвара у Лијевче поље, гдје су се настанили (општине Лакташи и Градишка). У Дрвару и данас постоји насеље под називом „Трнинића бријег“ са око 80 кућа. Први мој предак који се преселио из Дрвара и настанио у Лакташе звао се Обрад Трнинић. Будући да постоји материјални доказ о години рођења његовог сина Михаила (надгробни споменик), рођеног 1873. године, претпоставља се да се тих седамдесетих година 19. вијека Обрад населио. Михаило је имао сина Илију (рођ. 1900.) – мог дједа!

У црквеним књигама које пишу о парохијанима и парохијама лакташког краја, презиме се наводи као Трњинић (без да се наводе породице са данашњим презименом Трнинић), што доводи до закључка да су се тако Трнинићи звали на крају 19. вијека док се поуздано зна да је мој дјед Илија (рођен 1900.године) уписан у матичне књиге под презименом Трнинић.

По предању старијих особа (није пронађен материјални доказ нити историјски извор), Трнинићи су у Дрвар дошли из околине Шибеника. Постоје породице око Шибеника са овим презименом али су католици. Сматра се да су неки Трнинићи, селећи се из околине Шибеника према Дрвару „скренули“ путању према Босанском Петровцу и околини Јајца (гдје су били до последњег рата у БиХ, 1992-1995.), затим су се неки упутили према Кордуну и Лици (остали су православни) те се неки Трнинићи настањују у околини Козарске Дубице међу којима су неки покатоличени. Трнинића има и у Војводини у коју су дошли иза Другог свјетског рада током тзв. Осме офанзиве.

Као што је то у већини случајева са предањима код Срба-православних, и код Трнинића је присутно предање о бијегу једне групе људи овог презимена након убиства некаквог турског великодостојника (аге или бега). Према томе, нека браћа Трнинића су се организовала и спремно дочекала отаманску војну јединицу која је кренула у освету, и потукла их до ногу. Бојећи се поновног напада отаманске војске крећу у бијег са својим породицама (које тада броје заједно око 50ак чланова) и упућују се правцима која су описана. У том предању се наводи се да су Трнинићи некада били Божићи али су „због једне лијепе дјевојке која је имала лијепе и крупне очи као трњине промијенили име у Трњинић односно Трнинић“.

До сада нисам чуо нити једну причу у којој Трнинићи (православни) славе неку другу Крсну Славу осим Светог Архиђакона Стефана."

Опа. У неку руку очекивано, иако је и I2-PH908 била у игри. Мислим да је након овог резултата јасно да је ипак постојао тај род "Озгорастовића" који је генетски близак (иако постоји предање о три сестре, Трњини, Рокви и Миљи).

Дакле Миљевиће и Трниниће R1b имамо, фале само још Роквићи да би употпунили предање. Занимљиво да су и Добријевићи са 23andMe такође R1b (веома битан род за ову групу). Остали родови који славе Св. Стевана (E-V13 и I2-PH908) су вероватно у једном тренутку пришли уз Трниниће. Или су још од раније били измешани.

Судећи по овим звучнијим презименима, биће да су Озгорастовићи ипак R1b. Занимљиво да у Босанској Крајини све више јача R1b. Према некој евиденцији, сада износи 5%, што је за крајишке Србе сасвим солидан проценат ове хг.

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #633 послато: Мај 08, 2017, 08:37:08 поподне »
Цитат
Трнинић, Стевањдан, Лакташи, раније из Дрвара  Припада хаплогрупи R1b-U152.

Могу само да закључим да нас мало има, али смо добро распоређени...

Ван мреже argo

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 78
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #634 послато: Мај 08, 2017, 08:37:59 поподне »
У ствари, не морају бити повезани са Пуношевићима-Пуношима,а могуће је и да јесу.

Сад баш гледам попис Клишког санџака из 1550. године и тамо се помиње неколико појединаца којима је Радоје уписан као отац. Такође присутан је и један којем је Пунош отац: Вукас, син Пуноша. Према томе, очигледно је да су се преци Добрића и Пуноша населили у Добропољце, непосредно пре турског пописа 1550. године.

Пунош и Радоје су могуће били они који су довели породице у Добропољце.
Mislim da postoji dobra šansa da jesu povezani. U jednom od kasnijih deftera za ovog Vukasa sina Punoša piše da ima titulu kneza, a kako se Dobrić kasnije spominje kao harambaša, moguće je da su ovi rodovi stvarno u srodstvu jer su te titule često bile nasljedne po muškoj liniji.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #635 послато: Мај 08, 2017, 08:42:14 поподне »
Могу само да закључим да нас мало има, али смо добро распоређени...

Ово је јак род у Крајини. Иако нису сви који се везују за Трниниће припадници ове хаплогрупе, реално је очекивати солидан проценат U152 међу крајишким Србима.

симо

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #636 послато: Мај 08, 2017, 08:54:08 поподне »
Вртикапа, Ђурђевдан, Љубиње, Херцеговина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има више блиских хаплотипова: Ковачевићи из Вилуса (Ђурђевдан) 2/17, Сремчевић 3/18 (Ђурђиц) и Авдаловић (Илиндан) 2/18. При томе, Вртикапе као и Авдаловићи имају рјеђу вриједност Гата Х4=9.

О Вртикапама је записано (претпостављам код Дедијера) да су потомци старих Ненковаца. Стари Ненковци нису ништа друго до власи Ненковићи, познати из историјских извора, чији је центар био у љубињкој Ивици. Ненковићи су издвојени из влаха Бурмаза. Познат је у изворима њихов родоначелник Ненко Крајсалић. Као сродне породице у Ивице наводе се и Ђулабије и Калајџићи. Такође славе Ђурђевдан.

Ван мреже Bane

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 977
  • E-Z16988+BY99620+
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #637 послато: Мај 08, 2017, 08:55:33 поподне »
Могу само да закључим да нас мало има, али смо добро распоређени...

 :D

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 531
  • I2-PH908>Y109645
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #638 послато: Мај 08, 2017, 09:18:05 поподне »
Трнинић, Стевањдан, Лакташи, раније из Дрвара

Припада хаплогрупи R1b-U152. Са Миљевићем из Јелашиноваца код Санског Моста разликује се на само 1 од 16 упоредивих маркера, деле и карактеристичну ниску вредност DYS448=17, а и Миљевић такође слави Стевањдан, па нема сумње да се ради о врло блиским родовима.

Честитам Илији Трнинићу на резултату, прије свега што је рођак Миланчићу Миљевићу, ослободиоцу Бањалуке :-)

Мислим да је сада добра опција Y Seq - U152 Superclade Panel, што сам већ савјетовао једном припаднику овог великог рода Добријевић - Миљевић - Трнинић, који хоће да се тестира у БГ лабораторији. Кад већ знамо исход, боље да потраже рођаке у Италији.

симо

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #639 послато: Мај 08, 2017, 09:21:53 поподне »
Рајковић, Аранђеловдан, Пејине/Црна Трава/СРБ

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип близак модалном па има већи број бликсих поклапања(Брборић, Крешић, Жарић, Миличевић изу Јазка). Међутим нема никог географски блиског или са истом славом да би се могла успоставити нека веза.

Рајковић је оставио сљедеће податке о поријеклу:

"У селу Пејине се првобитно доселио мој курђел Пеја, по предањима мога деде (по оцу), из села Струмићеве, такође, општина Црна Трава. По њему је село добило назив, а ми презиме Пејић. Касније је његов унук Јосиф променио презиме у Рајковић, по оцу Рајку."