Светски ДНК дан 2017

[симо]

Љубичић, Лазарева Субота, Обровац/Далмација

Припада хаплогрупи I2-PH908. Занимљив резултат јер се поклапа са Кубатима из Жегара који славе исту славу. А у САНУ истраживању постоји још један резултат треће породице из истог краја са истом славом са такође блиским хаплотипом. Сасвим је јасно да се ту ради о роду, који сам у пројекту и издвојио под називом род Кубата, јер им је Кубат најстарије име.

Бачко је доста писао о овом роду. Изгледа да су жегарски родови који славе Лазареву Суботу потомци херцеговачких Кубата из Кубатовине у дабарском Пољу. Један дио рода, могуће управо ови који носе презиме Кубат се потурчио, али је очигледно везао уз себе православен рођаке (чест случај). Тако су Кубати још за вријеме Турака живјели у најбољем дијелу жегарског поља крај туреске куле. У Херцеговини се помиње 1522. године Кубат као војвода Доњих Влаха, и није искључено да је он родоначелник. Један дио рода у буњевачкој сеоби половином 17. вијека прешао је из Далмације у Бачку и Барању и од њих су буњевачки Кубатови и Кубатовићи. Муслимана Кубата остало је у Херцеговини, у Дабру, помиње се тамо њихова кула.

Неки до муслимаских Кубата у Далмацији су се повратили на православље крајем 17. вијека.

Могућа је веза ових родова са родовима из Дучића код Мионице који славе Лазареву Суботу, а збирно се називају Ћумуријама. Ћумурије су муслиманска породица управо са подручја Дабарског Поља, а у оближњој Фатници се помиње и стари род Дучића.

Могли бисмо закључити да је на подручју Дабарске и Фатничке жупе, постојао српски род  који је славио Лазареву суботу. Могуће је да су припадали и ситнијем племству и да је потурчени припадник постао војвода и турски спахија. Да су његови рођаци учествовали у сеобама на запад, а могуће и на сјевероисток.

[Ojler]

Мислио сам рећи да хрватска национална свест у Далмацији и БиХ није постојало до пре 150 година, а то су управо крајеви где је I2a најјача.

Да Католици у Далмацији и БиХ до пре неких 150 година нису имали хрватску националну свест тј. да нису сами себе звали Хрватима је чињеница о којој бих могао да пишем до сутра поподне.

Па ко су били они људи које су називали Хрватима пре више од 150 година?

[vojinenad]

Јанковић, Аранђеловдан, Медвеђа/СРБ

Припада хаплогрупи I2-PH908. Иако нема неки неуобичајен хаплотип нема пуних поклапања на Пројекту, а нити карактеристичних вриједности. Такође, није оставио детаљније податке о поријеклу, а и ја нисам нешто пронашао. Слично као за претходног Лукића, све се креће око честих параметара.

Може ли се како сазнати нешто више о тестираном? Да ли Број1 има неки податак? Јанковића има више различитих породица у области Горње Јабланице, а Медвеђа је центар те области у коју су се неретко сливали појединци из околних села, а чак и они који су се одселили широм Србије и даље када наводе место порекла кажу да је то Медвеђа иако су из Маћедонаца, Пустог Шилова, Рујковца итд., ваљда због тога што мисле да ће тако лакше објаснити некоме ко не познаје тај крај одакле је пореклом. Ја лично познаје три различите породице са тим презименом, од којих је само једна баш из Медвеђе али мислим да се не ради о овој породици за коју знам да је пореклом од Радовића из Мораче, дакле требало би да су ''Богићевци''. Овај тестирани је очигледно из неке друге породице са истим презименом.

[симо]

Радовић, Никољдан, Крушевице, Романија

Припада хаплогрупи I2-CTS10228, вјероватно грана Z17855. Већ је тестиран један Радовић из истог мјеста, овај новотестирани се од претходног разликује само у 1 маркеру, 437=14. Иначе и један и други Радовић су веома блиски са родом Војинића Љешњана, мада имају и неке своје специфичне вриједности као што је 458=16 и 635=24. тако да сам их оставио издвојене.

Нисма успио пронаћи неке податке о овој породици, колико се сјећам ни раније када сам тражио.

[симо]

Може ли се како сазнати нешто више о тестираном? Да ли Број1 има неки податак? Јанковића има више различитих породица у области Горње Јабланице, а Медвеђа је центар те области у коју су се неретко сливали појединци из околних села, а чак и они који су се одселили широм Србије и даље када наводе место порекла кажу да је то Медвеђа иако су из Маћедонаца, Пустог Шилова, Рујковца итд., ваљда због тога што мисле да ће тако лакше објаснити некоме ко не познаје тај крај одакле је пореклом. Ја лично познаје три различите породице са тим презименом, од којих је само једна баш из Медвеђе али мислим да се не ради о овој породици за коју знам да је пореклом од Радовића из Мораче, дакле требало би да су ''Богићевци''. Овај тестирани је очигледно из неке друге породице са истим презименом.

У попуњеном упитнику тестирани није оставио никакав додатни податак.

[Jelic]

Радовић, Никољдан, Крушевице, Романија

Припада хаплогрупи I2-CTS10228, вјероватно грана Z17855. Већ је тестиран један Радовић из истог мјеста, овај новотестирани се од претходног разликује само у 1 маркеру, 437=14. Иначе и један и други Радовић су веома блиски са родом Војинића Љешњана, мада имају и неке своје специфичне вриједности као што је 458=16 и 635=24. тако да сам их оставио издвојене.

Нисма успио пронаћи неке податке о овој породици, колико се сјећам ни раније када сам тражио.

У ЦГ збирци са 404 хаплотипа постоји један хаплотип који има 635=24 као и Радовић, и по свим осталим вредностима упада у род Љешњана.

Такође, у групи "Никољштака" који су блиски Љешњанима поред Радовића је и Паројчић из Црног Луга код Б. Грахова.

[симо]

Једно предање повезује настанак презимена Караџић са местом њиховог порекла које је према тој верзији из Македоније испод планине Караџице.
Друга верзија коју сам ја давно чуо од једног Караџића каже да је неки турски паша боравећи у Дробњаку док су га  дробњачке старешине гостиле приметио да га један ''каурин'' мрко гледа па је приупитао ''ко је онај Караџа што ме 'нако гледа?''
Такође је код њих остало сачувано и то да су се некада давно презивали Огњановићи, па сходно томе није искључено то да су надимак односно презиме добили тек по доласку у Брда, тачније у Васојевиће пошто је у Васојевићима било неких Караџића и након што су се ови одселили најпре у Зету, па онда даље све до Дробњака.
Реч Караџа би свакако требало да је турцизам, тако да је извесно да је настало у време владавине турака у овим крајевима.
Мислим да Саковићи из Сјенице имају предање да су пореклом из Васојевића, и то мислим баш од Караџића. Било би веома занимљиво проверити и ово.
Један Петијевић је озбиљно се бавећи истраживањем порекла своје породице дошао до документа који помиње село Петијевиће читавих 30 година пре оног временског периода за који се кроз предање везује њихово досељавање из Дробњака и настанак села Петијевићи, а врло је вероватно да је оно постојало и пре тог датума када се помиње први пут у том диокументу. Углавном, код Петијевића постоје три гране које су по свему судећи различите по свом пореклу. Прва је ова од које имамо двојицу уписаних у табели Српског ДНК Пројекта и још једног који је тестиран у акцији 300 Херцеговаца али нажалост он још увек није дошао на ред. Постоји још једна грана која има неки надимак којег се ја овог тренутка не могу сетити, и трећа за коју се прича да је настала од неког Француског војника из времена Наполеона који се оженио једном њиховом одивом и призетио прихвативши њихово презиме и славу. Тек када се буду тестирали припадници све три гране можда ће се моћи дати неки закључак. То исто важи и за Караџиће који такође врло могуће имају хетерогени састав.

Треба споменути да су се Богосављевићи из Житковца код Звечана, раније презиевали Караџић. Тестирани Богосављевић је на 3 маркера удаљености од Караџића од 17 упоредивих.

Знам да смо у контексту Богосављевића спомињали неку стару породице Караџа/Караџића са Косова и Метохије, али то сад не могу да пронађем.

[Свевлад]

Па ко су били они људи које су називали Хрватима пре више од 150 година?

Имам једног познаника Далматинца Католика који се зове Мате и који ми је био колега једно време.
Он каже да је његов деда први у породици који се у документима уписао као Хрват, али да је то само формално, те да се његов деда никад није осећао као Хрват, већ да је увек говорио да је Далматинац.  forum.net.hr/forums/t/334341.aspx
Тај мој познаник Мате каже да зна пуно таквих случајева.

"Хрвати" из Далмациује и БиХ су се до средине 19-ог века осећали, сматрали и називали разним именима: Шокци, Буњевци, Босанци, Далматинци, Латини, Дубровчани или само Католици.  https://sh.wikipedia.org/wiki/Dubrovački_srbokatolički_pokret

Наровно оног тренутка кад су покатоличени престали су да се сматрају и зову Србима па су користили те разне називе за себе све до наметања хрватске националне свести средином и у другој половини 19-ог века.
 
Највећа увреда неком Дубровчанину некад је била да му неко каже да је Хрват, а Гундулић је исмејавао Хрвате као неке немачке и мађарске кметове и коњушаре.

[vojinenad]

Радовић, Никољдан, Крушевице, Романија

Припада хаплогрупи I2-CTS10228, вјероватно грана Z17855. Већ је тестиран један Радовић из истог мјеста, овај новотестирани се од претходног разликује само у 1 маркеру, 437=14. Иначе и један и други Радовић су веома блиски са родом Војинића Љешњана, мада имају и неке своје специфичне вриједности као што је 458=16 и 635=24. тако да сам их оставио издвојене.

Нисма успио пронаћи неке податке о овој породици, колико се сјећам ни раније када сам тражио.

Нема сумње да су ова два Радовића сродни и да припадају истој породици, оно што мене буни је уптаво та разлика на DYS437 где је код једног 14 а код другог 15. Зар тај маркер не спада у споромутирајуће? Упоређујући са нашим родом Љешњана где су поједина братства међусобно удаљена од 200 до чак 600 год. а код свих нас је та вредност 15, мало ми је чудно да у оквиру исте породице овај маркер има различиту вредност код двојице тестираних Радовића.

[Милош]

Треба споменути да су се Богосављевићи из Житковца код Звечана, раније презиевали Караџић. Тестирани Богосављевић је на 3 маркера удаљености од Караџића од 17 упоредивих.

Знам да смо у контексту Богосављевића спомињали неку стару породице Караџа/Караџића са Косова и Метохије, али то сад не могу да пронађем.

Kapaџићи cу из Лoвцa, кoд Бaњcкe. Cтapинoм cу из Кojлoвицe нa Кocoву. Пpви cу нaceлили Лoвaц. Имa иx у Opaoвици, Maлoм Звeчaну, Кopиљу... Бoгocaвљeвићи cу oд тиx Kapaџићa.

[vojinenad]

Сад би свакако било јако пожељно да неко од ове двојице Радовића тестира Z17855.

[Селаковић]

Нема сумње да су ова два Радовића сродни и да припадају истој породици, оно што мене буни је уптаво та разлика на DYS437 где је код једног 14 а код другог 15. Зар тај маркер не спада у споромутирајуће? Упоређујући са нашим родом Љешњана где су поједина братства међусобно удаљена од 200 до чак 600 год. а код свих нас је та вредност 15, мало ми је чудно да у оквиру исте породице овај маркер има различиту вредност код двојице тестираних Радовића.

Негде мора да се деси мутација 
Сад са све већом базом тестираних и са више тестираних из исте фамилије уочавамо и неке ређе појаве и вредности.

[Ojler]

Имам једног познаника Далматинца Католика који се зове Мате и који ми је био колега једно време.
Он каже да је његов деда први у породици који се у документима уписао као Хрват, али да је то само формално, те да се његов деда никад није осећао као Хрват, већ да је увек говорио да је Далматинац.  forum.net.hr/forums/t/334341.aspx
Тај мој познаник Мате каже да зна пуно таквих случајева.

"Хрвати" из Далмациује и БиХ су се до средине 19-ог века осећали, сматрали и називали разним именима: Шокци, Буњевци, Босанци, Далматинци, Латини, Дубровчани или само Католици.  https://sh.wikipedia.org/wiki/Dubrovački_srbokatolički_pokret

Наровно оног тренутка кад су покатоличени престали су да се сматрају и зову Србима па су користили те разне називе за себе све до наметања хрватске националне свести средином и у другој половини 19-ог века.
 
Највећа увреда неком Дубровчанину некад је била да му неко каже да је Хрват, а Гундулић је исмејавао Хрвате као неке немачке и мађарске кметове и коњушаре.

Свелладе, мајстор си у скретању са теме и изношењу неких аргумената који немају никакве везе са оним што си у почетку тврдио, тако да не бих настављао даљу дискусију на ову тему. Ја потпуно могу да разумем наш анимозитет према Хрватима због свега што се дешавало у прошлости, али тврдити да Хрвати нису постојали до пре 150 година је бесмислица.

[Свевлад]

Свелладе, мајстор си у скретању са теме и изношењу неких аргумената који немају никакве везе са оним што си у почетку тврдио, тако да не бих настављао даљу дискусију на ову тему. Ја потпуно могу да разумем наш анимозитет према Хрватима због свега што се дешавало у прошлости, али тврдити да Хрвати нису постојали до пре 150 година је бесмислица.

Кажем да нису постојали у БиХ и Далмацији, а наравно да су постојали у Загорју, Подравини, деловима Словоније, Горском Котару, Кварнеру, Бургенланду итд.

Историју српско-хрватских односа имам у малом прсту и ако неко жели да ми контрира само нек изволи.

[симо]

Kapaџићи cу из Лoвцa, кoд Бaњcкe. Cтapинoм cу из Кojлoвицe нa Кocoву. Пpви cу нaceлили Лoвaц. Имa иx у Opaoвици, Maлoм Звeчaну, Кopиљу... Бoгocaвљeвићи cу oд тиx Kapaџићa.

Хвала, Милоше. Којловица је видим данас предграђе Приштине (у правцу према Грмији). Почетком 20. вијека село је било пола српско, пола албанско.

[vojinenad]

Хвала, Милоше. Којловица је видим данас предграђе Приштине (у правцу према Грмији). Почетком 20. вијека село је било пола српско, пола албанско.

Мени личи да су то неки други Караџићи, лично име Богосав од кога је настало њихово презиме ја колико знам није било присутно код Црногораца и Брђана, чак ни код оних који су исељени кроз пар генерација.
Али ипак да оставимо као могућност и то да је један део овог братства из Васојевића можда давно одселио у правцу Метохије и касније на Косово, па онда кроз неколико генерација окружени косовским живљем прихватили између осталог и имена која су некако карактеристичнија за ту област. 

[Милош]

Хвала, Милоше. Којловица је видим данас предграђе Приштине (у правцу према Грмији). Почетком 20. вијека село је било пола српско, пола албанско.

Дa, Kojлoвицa je 3km oд цeнтpa Пpиштинe.

У ceлу Жepoвницa пocтojи вeлики poд кojи кao и Kapaџићи cлaвe и пpecлaвљajу Никoљдaн. Нaзивajу иx Cуpцимa и cтapинa им je нa Poгoзни. Нeки кaжу дa cу Kучи. Нe poђaкajу ce ca Kapaџићимa. Кaд дaнac нeкoг Kapaџићa питaтe o пopeклу, вeћинa њиx ћe peћи дa je из Цpнe Гope.

[vojinenad]

Дa, Kojлoвицa je 3km oд цeнтpa Пpиштинe.

У ceлу Жepoвницa пocтojи вeлики poд кojи кao и Kapaџићи cлaвe и пpecлaвљajу Никoљдaн. Нaзивajу иx Cуpцимa и cтapинa им je нa Poгoзни. Нeки кaжу дa cу Kучи. Нe poђaкajу ce ca Kapaџићимa. Кaд дaнac нeкoг Kapaџићa питaтe o пopeклу, вeћинa њиx ћe peћи дa je из Цpнe Гope.

Шта значи ''Сурац''?

[Милош]

Шта значи ''Сурац''?

Зaиcтa нe биx знao. Нeки кaжу дa cу нa Poгoзну дoшли из Xepцeгoвинe зajeднo ca Epцимa. Taкo дa имaмo Cуpцe и Epцe "у пaкeту".

C дpугe cтpaнe пocтojи poд Цуpaци или Цуpци у Бaбинoм Mocту, кojи дaнac cлaвe Cв. Aгaтoникa, a paниje Никoљдaн. Moждa и ту имa нeкa вeзa.

[Црна Гуја]

Терзић, Тривуњдан, Вапа, Сјеница

Припада хаплогрупи Е-V13. Ближе поклапање има само са Рачићем из Бањалуке (слава Илиндан), разликују се на 3 од 23 маркера. Тестирани је оставио следеће податке о пореклу:

"Фамилија Терзић се раније презивала Милинковић, а накнадном провером утврдио сам да према предању Милинковићи имају корене у Херцеговини, али по некима из Автовца, по некима из Зубаца или из околине Гацка. Познато нам је и да се у Сјеничком крају Милинковићи помињу још пре 1804. године, и то у месту Точилово, на десној страни реке Лима, у подножју планине Јадовник."