Аутор Тема: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику  (Прочитано 22058 пута)

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #40 послато: Децембар 08, 2015, 09:44:11 поподне »
Да, ово и мени често пада на памет. Хрвати су преузели и сачували неке лепе речи србског језика, код нас истиснуте туђицама...
Што се кованица тиче, с једне стране изазивају подсмех и спрдњу, с друге, оне ипак очувавају народни језик. Не заборавимо како је савремени немачки настао језичким уједначавањем покрајинских говора, где су многе речи настале управо као нове кованице (отуд оне речи од по 15-20 слова у немачком).

Да смо паметни, а нѣсмо, угледали бисмо се на Хрвате. Они људи чувайу свой йезик, док га ми свѣстно уништавамо већ два вѣка, йош од Караџоглуа па на овамо. О држави и да не говорим.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #41 послато: Децембар 08, 2015, 10:10:49 поподне »
И да, турцизми звуче 10 пута боље од тих хрватских израза и сигуран сам да их се Срби неће одрећи никада! :)

Богоми, имењаче, мени реч „л(о)жица“ звучи лепше од „кашика“, „сусед“ од „комшија“, „плахта“ од „чаршав(-ф)“, „м(ј)ехур“ од „бешика“, „опасач“ или „ремен“ од „каиш“, „грах“ од „пасуљ“. Исто тако и „храм“ од „црква“, „малолетник“ од „тинејџер“, или „ногомет“ од „фудбал“, „кошарка“ од „баскет“, а и „мрква“ од „шаргарепе“, „учешће“ од „партиципације“, итд, итд...
Звучност је, ипак, ствар укуса, али неком чистунству („пуризму“) треба тежити, без застрањивања, наравно. Где год постоји србска реч за неки појам, треба је користити. Ти "хрватски изрази" су у великој већини изворно србске речи.
А, опет, неке ствари морамо усвојити као туђице (нпр. „семафор“, „мотор“, „софтвер“ и сл. друге модерне речи које су производ техничког развоја и за које не постоји изворна србска реч), и не смишљати којекакве „зракомлате“ и сличне глупости.
Чињеница да постоји један приличан број турцизама у нашем језику је последица турске окупације, која је једно мрачно раздобље у нашој повести (где би нам крај био да те окупације није било!) и њене последице треба на неки начин лагано одстрањивати. Нарочито у језику. Проблем је што је у 19. веку извршена једна прека (рекао бих можда и насилна) "негативна селекција" у србском речнику, и тако је окамењена језичка слика тек ослобођеног србског села, обремењена језичким утицајем турских времена, и проглашена књижевним језиком. Наравно, из разлога што у овој језичкој реформацији, силом прилика и страних утицаја, нису учествовали стручни људи, већ је предводио један самоуки и приучени простак.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #42 послато: Децембар 08, 2015, 10:13:05 поподне »
дугмад - пуце

У мом завичају се и данас каже припучити (закопчати дугме)  :)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #43 послато: Децембар 08, 2015, 10:18:53 поподне »
Богоми, имењаче, мени реч „л(о)жица“ звучи лепше од „кашика“, „сусед“ од „комшија“, „плахта“ од „чаршав(-ф)“, „м(ј)ехур“ од „бешика“, „опасач“ или „ремен“ од „каиш“, „грах“ од „пасуљ“. Исто тако и „храм“ од „црква“, „малолетник“ од „тинејџер“, или „ногомет“ од „фудбал“, „кошарка“ од „баскет“, а и „мрква“ од „шаргарепе“, „учешће“ од „партиципације“, итд, итд...
Звучност је, ипак, ствар укуса, али неком чистунству („пуризму“) треба тежити, без застрањивања, наравно. Где год постоји србска реч за неки појам, треба је користити. Ти "хрватски изрази" су у великој већини изворно србске речи.

Име, надам се да се шалиш?:)

Како може бити боље грах од пасуља? Када кажеш најео сам се пасуља/пасуљчине, итд...замисли, најео сам се граха! :)

Такође - мрква? Осећао би се као хрватски Душко Дугоушко.

И за ово се вероватно сви мушкарци слажу овде: ногомет, а код нас фудбал? Мислим да се не може ни поредити! :)

Чињеница да постоји један приличан број турцизама у нашем језику је последица турске окупације, која је једно мрачно раздобље у нашој повести (где би нам крај био да те окупације није било!) и њене последице треба на неки начин лагано одстрањивати. Нарочито у језику.

Тако је, како је. Треба ићи даље и извући само најбоље из тога.



Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #44 послато: Децембар 08, 2015, 10:26:48 поподне »
Име, надам се да се шалиш?:)

Мртав озбиљан. Мада, искрено, звучи мало утопијски. Како ови млади нараштаји мењају језик којекаквим "лајковањима", "твитовањима" и осталим будалаштинама, вероватно ће нам и турцизми у блиској будућности бити драги...

Како може бити боље грах од пасуља? Када кажеш најео сам се пасуља/пасуљчине, итд...замисли, најео сам се граха! :)

Гра', тако се говорило код моје бабе на селу, без "х". Тако нпр. и 'лаче уместо хлаче.

А оно - пасуља, пасуљчине, признај да ти је најмилије да кажеш "суљпа"  ;D
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #45 послато: Децембар 08, 2015, 10:31:30 поподне »
Мртав озбиљан. Мада, искрено, звучи мало утопијски. Како ови млади нараштаји мењају језик којекаквим "лајковањима", "твитовањима" и осталим будалаштинама, вероватно ће нам и турцизми у блиској будућности бити драги...

Има ту ствари које су дале "шмек" нашем језику, мора се признати. Није све баш тако црно...

А оно - пасуља, пасуљчине, признај да ти је најмилије да кажеш "суљпа"  ;D

Постоји више назива, али свакако једно од омиљених јела. :D


На крају, све је ствар избора. Нека свако говори како мисли да треба... Непотребно је "наметати" тако нешто на овај начин и осуђивати "модерни" српски језик.


Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #46 послато: Децембар 08, 2015, 10:58:57 поподне »
Има ту ствари које су дале "шмек" нашем језику, мора се признати. Није све баш тако црно...

На пример - "мерак". Имамо ми реч "задовољство", али то ипак није то.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #47 послато: Децембар 08, 2015, 11:25:48 поподне »
Мерак у турском језику у ствари значи бојазан, страх, бригу. Само у пренесеном смислу то може да буде задовољство, за неког ко ужива у нечему што је опасно и страшно.

И код нас је реч мерак одувек значила бригу, ово ново тумачење потиче тек из прошлог века.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #48 послато: Децембар 10, 2015, 11:19:32 пре подне »
"СРПСКИ КАО ВЕЋИНСКИ И МАЊИНСКИ", "ПОЛИТИКА", 9. 10. 2015. (исечак)

"Није необично да у различитим државама један књижевни језик има различит статус: да у једној буде већински а у другој мањински. Али је свакако више него необично - да један језик истовремено у истој држави буде и већински и мањински. Али, ето, такав је случај са српским језиком.
Код његовог творца Вука Караџића српски језик био је и именом и суштином један и јединствен српски језик, а из политичких разлога у државицама насталим распадом бивше СФР Југославије добио је више различитих имена: "хрватски", "босански/бошњачки", "црногорски језик". У подлози тих имена, међутим, не стоје научно утемељени различити језици. У питању су искључиво варијанте Вуков(ск)ог српског књижевног језика, који је у свом стопедесетогодишњем ходу именом најпре постао српскохрватски, а онда - применом критеријума "правног насиља" - "хрватски" и "босански" и "црногорски".
У Уставу Србије, у члану 10, стоји да су "у Републици Србији у службеној употреби српски језик и ћирилично писмо" и да се "службена употреба других језика и писама уређује законом, на основу Устава". Српски језик је, по Уставу, у Србији, будући једини службени, нормално већински језик. У Закону о мањинма су од 2006. као мањински језици наведени: "албански, бугрски, босански, мађарски, ромски, румунски, русински, словачки, украјински и хрватски језик". Ту су, како се види, и "босанаски" и "хрватски" језик, и то због тога што у Србији постоји хрватска и бошњачка национална мањина. Значи ли то да свака нација и мањина нужно имају и свој посебан национални језик? Имају ли посебан језик различит од енглеског Американци, или Аустралијанци? Имају ли посебан језик различит од немачког Аустријанци? И да не набрајамо више.
О идентитету мањинских језика управо се говори у Европској повељи  о регионалним или мањинским језицима, на основу које су, каквог ли апсурда, "хрватски" и "босански" и проглашени мањинским језицима у Србији.
Из наведене се повеље нужно закључује да два или више идиома који се не разликују не могу лингвистички (научно) бити посебни језици, рећи да један не може бити већински а други, мањински.

СЛЕДИ 2. ДЕО

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #49 послато: Децембар 10, 2015, 11:56:07 пре подне »
2. ДЕО

Али, ето, у Србији, може, јер се српски језик јавља и као већински и као мањински језик. Истина, он се као већински именује српским именом - зове се српски књижевни језик, док се као мањински именује несрпским именима - зове се "босански" и "хрватски књижевни језик". Та преименовања немају никаквог научног  - ни лингвистичког ни правног - упоришта, па, следствено томе, и не могу негирати српски карактер несрпски именованих варијаната српскога језика, које су само због тог (несрпског) имена проглашене посебним "мањинским" језицима.
Да би два језика били посебни језици, они морају бити различити по лингвистичким критеријумима (генетском, структурном и комуникативном). То није случај са "хрватским" и "босанским језиком" кад се они посматрају у односу на српски језик. Будући да Европска повеља о регионалним или мањинским језицима прописује да се мањинским језиком може прогласити само језик који је "различит од званичног већинског језика те државе", а да су српски, "хрватски" и "босански" само различита имена истога језика, јасно је да "хрватски" и "босански језик" не могу у Србији имати ни лингвистички ни правни - него само симболични - статус посебног језика, па се на њихове говорнике не могу применити "уставом и законом загарантована права да се судски и управни поступак води на матерњем језику странке", јер се поступак на том језику води и кад се тај језик зове српским. Називи језика без лингвистичке идентитетске подлоге представљају само симболичку, а не комуникативну , функцију језика.
Зато за "језике" који по Европској повељи  и нису мањински језици јер су подударни са српским као већинским језиком нема никаквог основа производити некакве "тумаче за босански језик", нити на њима изводити посебну наставу нити правити за такве лингвистичким непостојеће језике посебне уџбенике, јер сви који знају српски језик знају подједнако добро и "хрватски"и "бошњачки/босански" и "црногорски", који такође тражи статус мањинског језика у Србији. Влада и државне институције морају тога бити свесни и у складу с тим морају и деловати."
 

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #50 послато: Децембар 11, 2015, 10:53:01 пре подне »
Новосадским договором из 1954.  у Србију је уведена двоазбучност. Хрвати тај договор никада нису ни поштовали, а Срби га поштују и данас. Уместо те договорене двоазбучности, почело се са ширењем латинице. До Новосадског договора, латиница је у Србији била у масовној употреби само у време Аустроугарске и усташке окупације. Новосадски договор је погрешним схватањем равноправности (читај: братства-јединства) и допринео одумирању ћирилице. Новосадски договор је преименовао српски језик у српскохрватски и, бар привремено, пропагирао равноправност ћирилице и латинице. У ствари, Новосадски договор је допринео одумирању српске ћирилице. Тек касније ће доћи до компјутеризације и све чешћег коришћења латинице. Али, и ту је држава морала поступити по Уставу. У Бугарској је нпр. на компјутеру све постављено на њиховој ћирилици.
Бечки књижевни договор из 1850. је сматрао да један народ треба да има једну књижевност, а не да различити народи говоре српским језиком, да српским језиком говори само један, српски народ (тада се није ни знало да ће се од српског, изродити и хрватски, бошњачки и црногорски језик).
Тако је Бечким договором српски језик постао заједнички књижевни језик Срба и Хрвата. На несрећу, наш велики Вук је ту био преварен, што му није било само једном. Вуку је и ласкало што и Хрвати узимају за свој језик баш његов (Вуков) народни језик. Пристао је и да напише Главна правила за јужно наречје, још не схватајући да су Хрватима (чакавцима, кајкавцима) потребна та правила како би исправно писали ијекавицу, јер им тај српски говор и није био матерњи, већ су га морали учити.
И  1850. је Вук У Бечу био преварен кад је у режији словенског и аустријског филолога и политичара Франца Миклошића требало да се направи један речник за хрватски и српски. У том договору, језик је неименован, али је по Деметру требао да се зове "југословенски".
И тако, све је почело од Беча, паметног али и лукавог Копитара, Миклошића и осталих. Битно је да су данас сви "језици" који су проистекли из српског, захваљујући Вуку добили своју стандардизацију, а ми све више остајемо без нашег основног писма, без ћирилице.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #51 послато: Децембар 11, 2015, 12:49:50 поподне »
И поред завршених школа, факултета, мастера, доктората, данас је чињеница да су многи млади људи "неписмени". Може човек имати завршена и два факултета, али ако у усменом изражавању застајкује, замуцкује, тражи поштапалице, "овај", "онај"...., он је неписмен. То је доказ да је мало читао и да му је фонд речи тако оскудан. Писмен човек мора бити способан да се прилагоди сваком саговорнику, од сељака до инжењера, лекара... Код писаног изражавања је то донекле лакше. Има се времена да се смисли оно што се жели рећи и да то осмисли. Код младих се све то своди на "екстра", "супер", "јеботе", о чему је говорио и наш академик Матија Бећковић.
Наводим неке од популарних израза код младих:
фукс де лукс - велики гад,
веверица - лаковерна особа,
ружан мушкарац - шлогирани кактус,
нос - калабура,
обљубити - калаисати,
проститутка која не бира муштерије - калдрмарка,
пасивни хомосексуалац - Каролина,
женске облине - каросерија,
дебела девојка - каћуша
онај који конкурише за посао а нема везу - камиказа,
девојка склона мењању љубавника - печена камила,
буџа, главоња, дрматор,зверка, буџос - политичар,
шоу, ерос, џева, жураја, журка, дернек, фрка - забава.
Значи, језик младих је сведен на минимум изражајних могућности, па и псовки и других опсцених речи. Писменост је на поражавајуће ниском нивоу. То се види и на преписци преко интернета, где нико не води рачуна ни о најосновнијим правописним нормама. Иначе, данас млади не разговарају пуно ни међу собом. "Четују" преко интернета и размењују кратке СМС поруке.
Небрига за језик постоји на свим нивоима. Настава језика ван основних школа, готово да и не постоји. Нико ништа не чита из обавезне лектире, све се преписује са интернета. Влада поремећен систем вредности, а главно мерило успеха више није само образован човек. Пре би се рекло, сад је цењен "способан" човек, са нешто другачијим циљевима за успех.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #52 послато: Децембар 12, 2015, 10:32:59 пре подне »
Хришћанство су Срби примили у 9. веку, након Моравске мисије Ћирила и Методија. Првобитна српска писменост подразумевала је старословенски језик, а наше богослужбене књиге су биле исписане глагољицом и ћирилицом. Тај језик се употребљавао од 9. па до 11/12. века. Многи пак, првим српским књижевним језиком сматрју српскословенски језик који је настао уношењем особина српског народног језика у старословенски крајем 11. или у 12. веку. Говори се о језику целокупне српске средњовековне књижевности и културе, од Светога Саве и Стефана Првовенчаног, Теодосија, Доментијана, Константина Филозофа до Г. Ст. Венцловића. Тај српскословенски језик је био у употреби све до тридесетих година 18. века. Са делима на српскословенском, током средњег века настајала су и дела на српском народном језику, али са јаким присуством српскословенског.
Велика сеоба Срба под патр. А. Чарнојевићем 1690. најавила је и смену књижевних језика код Срба. Верски и културни притисци на тлу јужне Угарске приморали су Србе да српскословенски језик у првој половини 18. века замене блиским рускословенским. Посрбљавање рускословенског настало је у другој половини 18. века, а тим славеносрпским језиком писали су све до четрдесетих година 19. века З. Орфелин, Д. Обрадовић, М. Видаковић, С. Мркаљ... Стратегија Вукове борбе  је била да се уведе чист народни језик као књижевни језик, а и да се исмеју недостаци тог хибридног славеносрпског језика, који није имао своје граматике, речника и правописа.
Значи, књижевни језик код Срба почео је са старословенским, па српскословенским, рускословенским, славеносрпским да би се завршио вуковским народним језиком, који су распадом Југославије касније прихватили и осамостаљени Хрвати, Бошњаци и Црногорци.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #53 послато: Децембар 12, 2015, 05:21:02 поподне »
Пример неписмености и језичког просташтва, како је то Невски прецизно назвао, неки дан је освануо у новинама, кад су осванули наслови попут овог: Вулинова ПОСЛАНИЦА објашњава шта су таблоиди у Србији!

Не морам рећи да сам под посланицом прво разумео оно што посланица у српском језику и представља, епистолу или јавно писмо упућено једној особи или групи људи. Као хришћанима, познате су нам новозаветне посланице апостола упућене хришћанима, на пример Павлове посланице.

У облику посланице и данас се састављају свечана и јавна обраћања српског патријарха и епископа о великим празницима, а понекад бисмо чули и у пренесеном значењу да је неко од виђенијих и значајнијих личности данашњице  говором упутио посланицу окупљенима, поводом неког опет свечаног или важног догађаја.

Али какве везе Вулин има са посланицама, морао сам да погледам чланак, а тамо видех да нема заправо никакве. Премда сам већ сам помислио да су последња времена дошла кад Вулин говори кроз посланице, умирила ме је чињеница да се ипак ради само о још једној брљотини наших новинара, која је осванула само у неколико десетина новина.



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #54 послато: Децембар 14, 2015, 05:28:59 поподне »
Нешто што се до сада можда није видело, али шта је било за очекивати, јесте да се на декларацијама производа у корпусу "хрватског језика" сада може наћи и Црна Гора. До сада ме увек нервирало што и произвођачи из Србије БиХ подводе под тај хрватски, иако се тим "језиком" не говори на простору већем од 1/5 БиХ.

Док сам јуче окретао нови шампон да видим шта пише у декларацији, пре него што решим да га употребим, видех како су се поредале једна до друге скраћенице Хрватске, БиХ и Црне Горе, како бисмо знали како да упорабимо поменути шампон. Нешто испод, налази се и декларација за кориснике шампона у Србији, на англо-српском језику.

Као што све постаје очигледније, српски језик и српски простор се уситњава, како би се створио "хрватски језик" и у догледно време обновила Независна Држава Хрватска, већа него што је била у време окупације Краљевине Југославије од 1941-1945. године.

Земља порекла производа је Немачка, тако да не може бити сумње да је произвођач можда погрешио, већ се несумњиво ради о агенди уништавања српског имена и језика западно од Дрине. Као што је рече велики српски генерал Ратко Младић, за судбину своју српску можемо бити одговорни само ми, а зашто су сви заборавили на те речи, ваљда зато што их није без разлога те 1995. године рекао, можда баш у ово време, пошто је данас годишњица потписивања Дејтонског мировног споразума.



Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #55 послато: Децембар 14, 2015, 08:35:53 поподне »
У мом завичају се и данас каже припучити (закопчати дугме)  :)

Я памтим "Запучи се, ядан", :) када ко изиђе на хладноћу незакопчан.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #56 послато: Децембар 14, 2015, 09:12:16 поподне »
Я памтим "Запучи се, ядан", :) када ко изиђе на хладноћу незакопчан.

Незаобилазна узречица јадан / ядан  :D
Реч јад је врло честа у ЦГ говору.
Нпр: "јадо", "о јаду се забавих", "јадна му мајка", или она заштитна клетва "јади те не нашли / знали" (чује се и "жнали").
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #57 послато: Децембар 14, 2015, 09:16:54 поподне »
Незаобилазна узречица јадан / ядан  :D
Реч јад је врло честа у ЦГ говору.
Нпр: "јадо", "о јаду се забавих", "јадна му мајка", или она заштитна клетва "јади те не нашли / знали" (чује се и "жнали").
Има и "Мак се ядан.", или "Ядан не био...". Иначе, изразе попут "О яду ме забави", или "О яду се забавих" чуях и по Шумадийи.
Од клетви ми йе найлуђа "Стрелица те погодила!".
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #58 послато: Децембар 14, 2015, 09:19:47 поподне »
Има и "Мак се ядан.", или "Ядан не био...". Иначе, изразе попут "О яду ме забави", или "О яду се забавих" чуях и по Шумадийи.
Од клетви ми йе найлуђа "Стрелица те погодила!".

Варијанта "мак се јадан" која се користи у мом крају је "тамо се мало"  :D
Мој фаворит у клетвама је "кукала ти мајка"!
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику
« Одговор #59 послато: Децембар 14, 2015, 09:35:59 поподне »
Је л`"пушти то бона" од пушти то болна?