Аутор Тема: О крсном имену  (Прочитано 28107 пута)

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: О крсном имену
« Одговор #80 послато: Децембар 09, 2019, 10:36:44 поподне »
Горе поменута забрана из прве половине 20. вијека, доста подсјећа на неке раније забране Римокатоличке цркве, које се односе на личке Буњевце. Спомиње их Војин Дабић у свом раду Карловачки генералат.



Ван мреже Онај с ону главу

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
  • Е, па да!
Одг: О крсном имену
« Одговор #81 послато: Децембар 11, 2019, 12:16:10 пре подне »
Зна ли се нешто више о родовима који славе славу Св. Срђ-Свети Сергије и Вакхо? Знам да је култ био раширен у Зети, тј. у Приморју на потезу од Скадра до Дубровника. Где је највећа концентрација родова који славе ову славу?
Хвала Небо. Доста је ретка слава. У мојој општини само две породице славе ту славу

Преци по мушкој линији моје мајке из Источне Србије где су досељени, по сакупљачу из 1920-их "из села које је гледало са планине на Боку Которску". По књигама, међутим, то би требало да је много југоисточније, између Скадарског језера и Будве или Петровца отприлике.

« Последња измена: Децембар 11, 2019, 12:19:05 пре подне Онај с ону главу »

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: О крсном имену
« Одговор #82 послато: Децембар 15, 2019, 10:09:36 пре подне »
Mapu rasprostranjenosti i osobenosti srpskog slavskog običaja napravio je student četvrte godine Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Dušan Dačić

https://www.telegraf.rs/vesti/srbija/3131522-student-pravnog-fakulteta-napravio-mapu-krsne-slave-u-srba


https://m.imgur.com/qPqIUbt
« Последња измена: Децембар 15, 2019, 10:11:29 пре подне Мића »
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: О крсном имену
« Одговор #83 послато: Април 01, 2020, 12:15:24 поподне »
Не видим ништа германско у наставку -штак (ако се на то мислило). Као у речима горштак, планинштак, итд.
Овај наставак је нарочито заступљен (или барем - био заступљен) у ЦГ, како би се означила славска припадност:
Ђурђевштак, Никољштак, Јовањштак, итд.

Својевремено је на форуму било дискусије о називима за славску припадност.
Већина на форуму користи називе са наставком -штак, и ту не видим ништа неправилно. Ипак, вероватно се ти називи користе по инерцији и аналогији са називима других слава.

За неке славе постоје и други називи, који се такође могу употребљавати. Написаћу овде све називе које је користио Радослав Љ. Павловић у радовима „Сеобе Срба и Арбанаса у ратовима 1876. и 1877-1878. године“ и „Жалица, Сеоце, Штава, Мрче, Луково и Требиње“, међу има и оних са наставком -штак:

•   Св. Врачи – врачевци
•   Никољдан - никољштаци
•   Св. Тома – томинчани
•   Лучиндан – лучинци
•   Св. Ђорђе – светођорци (није јасно да ли се мисли само на оне које славе и преслављају Ђурђевдан и Ђурђиц, или који славе бар једну од ових слава)
•   Ђурђевдан – ђурђевштаци
•   Илиндан – светоилинци
•   Св. Мина – светоминци
•   Арханђеловдан - светоарханђелаци

Ово су и други називи слава које је аутор користио:
Св. Агатоник, Ђурђиц, Андријевдан, Петровдан, Марковдан, „Вељи Госпођиндан“, Св. Петка, Богојављање (назив за славу „Богојавци“), Митровдан, Св. Пантелејмон, Св. Јован Милостиви, Св. Ћирик.

На крају да напоменем називи слава могу бити различити у одређеним нашим крајевима, као и да овај списак није нешто што је обавезујуће за све да користе, већ само као једна од могућности.
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: О крсном имену
« Одговор #84 послато: Април 01, 2020, 12:58:40 поподне »
Својевремено је на форуму било дискусије о називима за славску припадност.
Већина на форуму користи називе са наставком -штак, и ту не видим ништа неправилно. Ипак, вероватно се ти називи користе по инерцији и аналогији са називима других слава.

За неке славе постоје и други називи, који се такође могу употребљавати. Написаћу овде све називе које је користио Радослав Љ. Павловић у радовима „Сеобе Срба и Арбанаса у ратовима 1876. и 1877-1878. године“ и „Жалица, Сеоце, Штава, Мрче, Луково и Требиње“, међу има и оних са наставком -штак:

•   Св. Врачи – врачевци
•   Никољдан - никољштаци
•   Св. Тома – томинчани
•   Лучиндан – лучинци
•   Св. Ђорђе – светођорци (није јасно да ли се мисли само на оне које славе и преслављају Ђурђевдан и Ђурђиц, или који славе бар једну од ових слава)
•   Ђурђевдан – ђурђевштаци
•   Илиндан – светоилинци
•   Св. Мина – светоминци
•   Арханђеловдан - светоарханђелаци

Ово су и други називи слава које је аутор користио:
Св. Агатоник, Ђурђиц, Андријевдан, Петровдан, Марковдан, „Вељи Госпођиндан“, Св. Петка, Богојављање (назив за славу „Богојавци“), Митровдан, Св. Пантелејмон, Св. Јован Милостиви, Св. Ћирик.

На крају да напоменем називи слава могу бити различити у одређеним нашим крајевима, као и да овај списак није нешто што је обавезујуће за све да користе, већ само као једна од могућности.

Можда међу "светођорце" спадају и слављеници Св. Ђорђа "посног", који пада на исти дан као и Св. Алимпије, па је у етнографској литератури понекад регистрован као Св. Ђорђе Алемпије. Ова слава је раширена по Македонији, мислим да је има и на Космету и југу централне Србије. Ово је тема о њој:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4032.0
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: О крсном имену
« Одговор #85 послато: Септембар 21, 2020, 07:15:16 пре подне »
Данас су две славе, МАЛА ГОСПОЈИНА  и Свети Ананије.

21. септембар је ретка слава (укупно 43 случаја), карактеристична за средњу Босну (34 случаја), а посебно за Маглајски протопрезвитерат (28 случајева) са концентрацијом у парохијама: Брусница (15), Хрге (4) и Порјечина (7).

Крсне славе Срба у Босни, Ђорђе Јањатовић – Презимена Срба у Босни

Ван мреже missur

  • Гост
  • *
  • Поруке: 17
Одг: О крсном имену
« Одговор #86 послато: Септембар 20, 2021, 01:30:46 поподне »
Данас сам тражећи у Дигиталној неке податке наишао и на сљедећи текст, који би се укратко могао назвати: Римокатоличка црква у борби против крсне славе.

"DEKRET ZABRANE BISKUPA ALOJZIJA MIŠIĆA

Da je slavljenje ,,slava“ bilo izašlo ispod svakog nadzora, kako usljed velikih financijskih troškova tako i po raspojasanom načinu slavljenja,jasno se vidi po dekretu biskupa Alojzija Mišića, izdanom 15. listopada 1932.godine“.Kako je to najvažniji dokument u pravcu dokidanja ,,slave“ u trebinjskoj biskupiji, smatram potrebnim navesti ga u cijelosti:
Biskupski ordinarijat — Mostar
Broj: 1405.
Župskim uredima trebinjskog i stolačkog Dekanata
U Našim župama preko Neretve od davnina postoji običaj krsne slave. Taj običaj poprimili su katolici - pomiješani s pravoslavnima - od pravoslavaca ili je to možda_još ostatak iz poganskih vremena. Običaji, koji su se uvriježili kod krsnih slava, sve su prije nego kršćanski običaji. Ne samo da se kod njih uludo rasipa teško stečeni novac, nego se još krše i crkveni i Božji zakoni: ne drži se post ni svetkovanje nedjelja, opija se, psuje i druge nepodobštine događaju se. Crkva nije nikad odobravala krsnih slava. Za nevolju tolerirala je, što nije mogla dokinuti, gledajući da bar zlo zapriječi ili na minimum svede. Crkva je čekala samo zgodnu priliku, da ove slave potpuno dokine. Takva prilika, izgleda, da se je sada pružila. Teška ekonomska kriza pritisla je cijeli svijet, pa inaš narod. Sami seljaci uviđaju, da bi trebalo u ova teška vremena okaniti se svih nepotrebnih troškova, a u prvom redu da bi trebalo potpuno dokinuti u svakom pogledu nezgodne krsne slave, jer od njih nema nikakve koristi a ima mnogo štete.
Ovu priliku treba iskoristiti. Ogriješili bismo se prema Bogu i narodu, kad ne bismo stali na put jednom teškom zlu, kad to lako možemo. Radi toga naredjujemo Vam, da s oltara proglasite narodu, da je zbog naprijed iznesenih razloga preuzv. g. Biskup zabranio svim katolicima svoje biskupije, da ne smiju više slaviti na dosadašnji poganski način krsnu slavu. Ako hoće netko da to slavi crkveno, naime: da taj dan sluša sv. misu /ali u crkvi, a ne kod kuće/, da se ispovjedi i pričesti, to mi samo preporučiti možemo. Ali da se drže gozbe i pijanke, mi to zabranjujemo i tko ne bude htio drage volje slušati, postupićemo proti njega po crkvenom zakonu.
Mostar; 15. oktobra 1932. (biskupski pečat) (Potpis:) O. Alojzije, biskup"

Даље се у тексту каже:" Učinci dekreta, uz svo nastojanje svećenika, bili su polovični. Ali, ,,slava“ je bila dobrano poljuljana pogotovo Drugim svjetskim ratom nakon kojeg se u prijašnjem obliku nikad nije ni obnovila."

Иако се економски моменат помиње као пресудан у овој забрани, јасно је да се настојала на сваки начин пресјећи било каква веза са православним сусједима.

Pozdrav, jel mi možeš dati točan izvor ovoga i original članak?

Hvala unaprijed

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: О крсном имену
« Одговор #87 послато: Септембар 20, 2021, 01:41:53 поподне »
Pozdrav, jel mi možeš dati točan izvor ovoga i original članak?

Hvala unaprijed

Као извор се наводи: Arhiv Biskupskog ordinarijata u Mostaru, br. 1405/32, а објављено је у: Ivo Puljić i Pero Raguž, Humski zbornik 04 - Stolac u povijesti i kulturi Hrvata, str. 456

Ван мреже missur

  • Гост
  • *
  • Поруке: 17
Одг: О крсном имену
« Одговор #88 послато: Септембар 20, 2021, 01:50:07 поподне »
Hvala na brzom odgovoru  :)

Ван мреже ДамјанЋ

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 143
Одг: О крсном имену
« Одговор #89 послато: Мај 26, 2022, 09:38:25 пре подне »
Занимљиви украси крсних колача код Суша и Дабића са Лишани код Мостара.