Заиста значајан рад који потврђује и неке раније налазе и поставке.
Могли би га слободно назвати Рад о ширењу Индоевропљана. Аутори сматрају да је обрада метала из области Јужног кавказа (јерменија) пренешена у област сјеверног Кавказа и даље у степу. Преносиоци су били први Индоевропљани. Ако посматрамо резултате то су могли бити припадници хаплогрупе Р1б, којих у бронзаном добу налазимо у Јерменији, што није случај са Р1а. Аутори сматрају да је Р1б који је остао у области јужно од Кавказа повезан са индоевропским Хетитима, а свакако и са каснијим Јерменима. Сјеверно од Кавказа, у степској зони настаје нова култура, Јамнаја. Јамнаја култура која је приказана на горњим картама је најоригиналнија и генетски најчистија Индоевропска култура, састављена и од припадника Р1а и Р1б хаплогрупе. Одатле је прво кренуло ширење на запад, у источну, централну и сјеверну Европу гдје је дошло до мјешања са популацијама неолитских земљорадника и ловаца сакупљача, па Кордед Варе култура садржи већ значајну примјесу у односу на Јамнају. Индоевропљани су се затим ширили и на исток. Аутосомални резултати показују јасну везу Јамнаја и Афанасјево културе, док Синташта култура из које ће касније проистећи Андроново култура (Индоиранска) показује везу са европским Кордед Варе културом. И Јамнаја и Синташта су се кретале источно ка Алтају, гдје су већ почели да се мјешају са источноазијским популацијама.Ово појашњава и постојање Тохарског индоевропског језика у источној Кини.
Занимљиво је у резултатима Y-днк да се хаплогрупа Ј2 појављује тек у узорцима из жељезног доба (у Јерменији се појављује чак грана Ј2б у жељезном, а у бронзаном добу у Јерменији је нема). Слично је и за жељезно доба у Русији и на Алтају гдје се појављује Ј2а хаплогрупа. Не знам како се ова појава Ј2 хаплогрупе у каснијем периоду може објаснити. Једино као каснија инфилтрација неког Ј2 слоја у индоевропску масу. Овај Ј2б налаз у Јерменији жељезног доба је колико знам први налаз Ј2б у древној днк. Такође треба видјети какво је то кретање у жељезном добу могло да избаци Ј2 хаплогрупу на површину.
Такође је интересантно да узорци из Ремедело културе у Италији и Бронзаног доба у Мађарској, као да нису били захваћени миграцијом Индоевропљана, јер и бронзаном добу задржавају добар дио претходне генетике неолитско-палеолитске иако у материјалној култури користе бронзу и све тековине нових технологија које су донијели Индоевропљани.
Оно што чуди јесте појава неког И2а у чисто индоевропској Јамнаја култури. Нажалост у раду не постоји табела са СНП-овима по узорцима. Видим само ово што је Љиљан окачио, али не знам који је извор.
У сваком случају надам се да ће се посложити сва ова новооткривена древна днк, јер има још материјала за анализу у овом раду.