Аутор Тема: Српски ДНК дан 2018  (Прочитано 60701 пута)

симо

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #80 послато: Септембар 27, 2018, 02:03:15 поподне »
Napisao sam ranije kad se pojavio rezultat Gnjidića iz Vaćana, ali da ponovim. Prezime Gnjidić je vjerovatno nastalo u Krnjeuvama od prezimena Bijelić jer se u jednom dokumentu iz sredine 18. st. ta dva prezimena navode zajedno kao prezime i nadimak. Inače na mletačkm katastru Bribira koji uključuje i Krnjeuve iz 1709. godine, nema Gnjidića, ali ima više Bijelića.

Хвала на информацијама, Арго. Нисам прочитао тај твој претходни пост. Значи Гњидићи су вјероватно Бијелићи.

Jelic

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #81 послато: Септембар 27, 2018, 02:04:32 поподне »
Хвала на информацијама, Арго. Нисам прочитао тај твој претходни пост. Значи Гњидићи су вјероватно Бијелићи.

Могуће да је и генетика потврдила ово:

Бијелић, Никољдан, Брибир, Шибеник

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Исти је род са неким далматинским фамилијама попут Вучковића, Гагића, Јаснића и Тутуша. И са овим резултатом се показује појачано присуство хаплогрупе I2-CTS10228 у Далмацији.

Ван мреже argo

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 78
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #82 послато: Септембар 27, 2018, 02:07:00 поподне »
Могуће да је и генетика потврдила ово:

Skoro da nema sumnje! :)

Jelic

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #83 послато: Септембар 27, 2018, 02:07:22 поподне »
Могуће да је и генетика потврдила ово:

Проверио сам сад, делује да тестирани Гњидићи и тестирани Бијелић стварно јесу исти род.

симо

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #84 послато: Септембар 27, 2018, 02:08:04 поподне »
Могуће да је и генетика потврдила ово:

Изгледа да јесте.  ;)

Ван мреже Bane

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 977
  • E-Z16988+BY99620+
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #85 послато: Септембар 27, 2018, 02:17:49 поподне »
Поздрав, шта Вас тачно занима?


Нисам сигуран али претпостављам да је мислио на ово:

Цитат
Poreklo rodova takođe ukazuje na to da je Gornji Matejevac najvećim delom starinačko selo. Starosedelačke rodove čine: Đorićevci, Pejinci, Laćinin (Garčini), Pirindžijini, Rajinci, Pikljini, Kalamankini, Šiškovci (Markovci) i Kendinci, od kojih je osamdesetih godina 20. veka bilo 245 domaćinstava. Starinačkim rodovima nepoznatog porekla pripadaju: Bojini (Didini), Kušini, Cakićevci, Midini, Trenini, Pantini, Zloćudovi, Glauvucini, Popićkovi i Ibrići (Romi) sa 101 domaćinstvom. Većinom u starosedeoce poznatog porekla spadaju: Šićerci, Parćini, Kukonjini, Masuričani, Kosovci, Prićičevci, Kožinci, Tatarci, Ikarci (Cvenini), Gligorijini, Krčkovi, Dedajankovci, Šišonjini, Vrućini, Mutavdžini, Girkini, Dunđerovi, Savinci, Tugini, Kolari, Ćiribilovi i Žižini sa 386 domaćinstava.

извор: Википедија - Gornji Matejevac

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #86 послато: Септембар 27, 2018, 02:41:06 поподне »
Skoro da nema sumnje! :)

Свакако! Ја сам при саопштавању резултата Гњидића напоменуо блискост са Гагићем из Y3120* рода Б, јер је он формално најближи на основу хаплотипа, али иначе Гњидићу су блиски и остали, па тако и Бијелић. Хвала вам, Арго, на овом корисном податку.

Ван мреже argo

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 78
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #87 послато: Септембар 27, 2018, 03:16:01 поподне »
Nema na čemu. Tu smo svi da zajednički pridonesemo. :)

Ван мреже argo

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 78
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #88 послато: Септембар 27, 2018, 03:26:45 поподне »
84. Ђурица, Ђурђевдан, Зечево, Кистање

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, роду П у табели Српског ДНК пројекта.

Преостала два припадника овог рода, Миодраг и Бербер, такође су из Далмације. Занимљиво је што сва тројица славе различите крсне славе (Аранђеловдан, Степањдан, Ђурђевдан). На основу хаплотипова, рекло би се да су Миодраг и Бербер међусобно ближи један другом, а самим тим Ђурица би био подједнако удаљен од обојице.

У Зечеву је 1648. погинуо Вук Мандушић. Ђурице се помињу овде још у 18. веку.

Vjerovatno ranije prezime Đurica iz Zečeva (Đevrsaka) glasilo je Kužet. U Đevrskama (u sklopu kojih je popisano i Zečevo) se 1709. spominje nekoliko porodica Kužeta od kojih je kasnije nastalo više današnjih prezimena.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #89 послато: Септембар 27, 2018, 05:50:51 поподне »
Сремчевић, Никољдан, Гунцати, Кнић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има прилично модалан хаплотип. Једина вредност која се издваја је DYS439=15. На нашем пројекту сви који мају ову високу вредност, имају и нижу вредност 10 на DYS391 (Јеличић и Миловановић из западне Србије, Панчевачки из Баната). Код Сремчевића то није случај, па се поставља питање везе са овим родовима. Има и блиско поклапање у околини Књажевца са САНУ истражиања.

За Сремчевиће се каже да су се доселили у Србију из Срема када је Карађорђе ослободио Србију; у Срем су бежали од турског зулума, а пре тога живели су у Доброселици.

https://www.poreklo.rs/2015/02/09/poreklo-prezimena-selo-guncati-knic/

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #90 послато: Септембар 27, 2018, 07:22:24 поподне »
Чабрило, Ђурђевдан, Берковићи

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип веома близак модалу. Има блиска поклапања са рођацима из Невесиња и околине, тестираних у оквиру херцеговачког подухвата. Близак му је Пантић из Невесиња, са којим има две разлике на упоредивих 23 маркера, тако да се несумњиво ради о истој породици, јер и старије презиме Пантића је Чабрило.

Ове породице своје порекло изводе од породице Дучић из Луга код Тгребиња. Мада знајући неке резултате са херцеговачког подухвата, рекао бих да је ово предање упитно.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #91 послато: Септембар 27, 2018, 10:42:10 поподне »
Вукадиновић, Јовањдан, Горњи Козји Дол, Трговиште

Припада хаплгрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити DYS391=10 и DYS385=14-16. Овакву комбинацију маркера има Јока из Шегестина на Банији, где су забележени још 1772. И поред 5 разлике на 23 маркера, чини се да му је најближи. Слави исто Јовањдан. Јока има DYS561=16 и DYS557=17 што упућује на Херцеговину, тачније Захумље.

Вукадиновићи се у литератури спомињу као Вукадинци, досељени као и остали у Горњем Козјем Долу из кумановског или прешевског краја.

https://www.poreklo.rs/2017/01/21/poreklo-prezimena-selo-gornji-kozji-dol-trgoviste/

Тестирани је навео предање да су пореклом из Црне Горе, а да су преко Призрена дошли у Козји Дол.

Препорука Вукадиновићу да тестира маркере DYS561 и DYS557.
« Последња измена: Септембар 27, 2018, 11:01:03 поподне Милош »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #92 послато: Септембар 28, 2018, 01:08:17 поподне »
Тресач, Никољдан, Остра, Чачак

Припада хаплогрупи Q2-L275>L245>Y2209. По маркерима се уклапа у модалне вредности овог рода, осим на маркеру DYS570 где има вредност 17 (уместо модалне 16). Овај генетски профилисан род се везује за брђанско племе Братоножића.

Тестирани нема много сазнања о свом ранијем пореклу, оставио је информацију да се Тресачи помињу у Његушима у 17. веку, међутим резултат и слава указују да им је матица у Братоножићима. У Остри су вероватно давни досељеници јер се тамо помињу у чибучким тефтерима из прве половине 19. века; крај села који насељавају заједно са Радмилцима, Новаковићима, Срнићима и Урошевићима се зове Солинац.
« Последња измена: Септембар 28, 2018, 01:12:09 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #93 послато: Септембар 28, 2018, 06:03:51 поподне »
Стојановић, Никољдан, Суповац, Ниш

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити DS437=14 и DYS385=14-16. На пројекту нема ближих поклапања. Ову комбинацију маркера има Бринић из Радовића код Тивта, али гледано укупно, има превише разлике на упоредивих 23 маркера. Славе Срђевдан. Тако да је веза између њих двојице упитна.

О Стојановићима из Суповца нисам пронашао ништа, а и тестирани није написао ништа о свом даљем пореклу, па ако неко има неку информацију више, нека је подели са нама.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #94 послато: Септембар 28, 2018, 08:14:51 поподне »
Рачић, Ђурђиц, Медвеђа, Трстеник

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип веома близак модалу, али и поред тога нема ближих поклапања (најближе три разлике на упоредивих 23 маркера). Има једино нешто вишу вредност 24 на DYS635. Можда му је најближи Вуловић из Лопаша код Трстеника који исто слави Ђурђиц, иако имају 4 разлике на упоредивих 23 маркера, углавном на брзомутирајућим.

У литератури у Медвеђи су забележена два рода са славом Ђурђиц:

"Сремци (6), дошли из Срема, слава им је Ђурђиц, прекада Ђурђев-дан.
 Јачићи (3), досељени из Жупе, слава им је Ђурђиц,  а прекада Ђурђев-дан."
https://www.poreklo.rs/2012/12/03/poreklo-prezimena-selo-medveđa-trstenik/

Тестирани вероватно припада Јачићима, па му је онда вероватно близак и Јовановић из Пуховца у Жупи. Слава можда показује везу са Копаоником, где има доста родова са славом Ђурђиц/Ђурђевдан и који су преко Жупе насељавали Расину.

Тестирани је оставио податак једино да су даљим пореклом из Црне Горе.

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #95 послато: Септембар 28, 2018, 09:03:47 поподне »
Рачић, Ђурђиц, Медвеђа, Трстеник

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип веома близак модалу, али и поред тога нема ближих поклапања (најближе три разлике на упоредивих 23 маркера). Има једино нешто вишу вредност 24 на DYS635. Можда му је најближи Вуловић из Лопаша код Трстеника који исто слави Ђурђиц, иако имају 4 разлике на упоредивих 23 маркера, углавном на брзомутирајућим.

У литератури у Медвеђи су забележена два рода са славом Ђурђиц:

"Сремци (6), дошли из Срема, слава им је Ђурђиц, прекада Ђурђев-дан.
 Јачићи (3), досељени из Жупе, слава им је Ђурђиц,  а прекада Ђурђев-дан."
https://www.poreklo.rs/2012/12/03/poreklo-prezimena-selo-medveđa-trstenik/

Тестирани вероватно припада Јачићима, па му је онда вероватно близак и Јовановић из Пуховца у Жупи. Слава можда показује везу са Копаоником, где има доста родова са славом Ђурђиц/Ђурђевдан и који су преко Жупе насељавали Расину.

Тестирани је оставио податак једино да су даљим пореклом из Црне Горе.

Није ни од мене далеко разликујемо се на 4 маркера од упоредивих 21. Моји су бележени и под презименом Сремац, а и слава се поклапа.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #96 послато: Септембар 29, 2018, 04:50:54 поподне »
Пјевац, Василијевдан, Јагровац, Војнић

Припада хплогрупи I2-PH908. Хаплотип без специфичних вредности, близак модалу. На пројекту нема потпуних поклапања. Од родова који славе Св. Василија Великог, најближи му је Кривокућа из Стричића код Бања Луке са којим има 3 разлике на упоредивих 23 маркера. Иако има 5 разлика на 23 упоредивих маркера, нема сумње да му је близак и Зобеница из Садиловца на Кордуну, са којим дели исту славу. Такође и један тестирани са САНУ истраживања из околини Бенковца близак је Пјевцу. Деле исту славу. Поставља се питање да ли су ови родови повезани са херцеговачкм родовима, са херцеговачког подухвата, који славе Св. Василија Великог, а испали су I2-PH908. На основу хаплотипа се не може са сигурношћу рећи, али постоји добра шанса да веза постоји.

Тестирани је навео да су на Кордун дошли или из Херцеговине или из Црне Горе. Није далеко ни од Вуковића  из околине Нове Вароши, са којим дели исту славу,  који има предање о даљем пореклу из околине Даниловграда.

О Пјевцима ће неко други можда рећи нешто више.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #97 послато: Септембар 29, 2018, 05:26:02 поподне »
Јошић, Лазарева Субота, Баљци, Ружић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Још један хаплотип близак модалу, без специфинчних вредности. Најближи на пројекту му је Комазец из Каштела Жегарског у Далмацији, са којим има 3 разлике на упоредивих 23 маркера. Деле исту славу, а и географски су близу. Такође му је са истом славом близак и Ступар из Грдановца у Крајини, који би требало да су даљим пореклом из Ивошеваца у северној Далмацији. Самим тим близак му је и Карић из Гориње у Крајини, као и двојица Лазаревштака са Кордуна: Мацут и још један необјављен, као и родови у Жегару и околини: Кубат, Љубичић и већ споменути Комазец. Матица свих ових родова би требало да је у Жегару.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #98 послато: Септембар 29, 2018, 06:25:08 поподне »
Ерић, Митровдан, Метковић, Богатић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Прилично интересантан хаплотип, са доста специфичних вредности: нешто нижа DYS19=15, као и више вредности DYS391=12, DYS458=19, DYS576=20 и DYS570=20. На прoјекту нема ближих поклапања. Због поменутих маркера DYS19, DYS391, DYS458 могао би му бити близак Савковић из Трнаваца у Жупи Александровачкој, са којим дели споменуте маркере, али маркер DYS393=14 одудара од модалног 13 код Ерића,к ао и предање о пореклу. Па је њихова веза упитна.

За Ериће се у литератури каже:

"Ерићи- (Митровдан, 50 к), и од њих Игњатовићи, Кокановићи, и Тадићи, у Клењу један су род са Стекићима у Белотићу, и Николићима у Штитару."

https://www.poreklo.rs/2012/11/05/poreklo-prezimena-selo-metković-bogatić/

"Кокановићи (Митровдан, 17 к), Игњтовићи (8-2 к), и Тадићи(4 к), један су род, а сродници су им – у Мачви – Ерићи у Метковићу, Стекићи у Белотићу, Николићи II у Штитару, и Пармаковићи II у Ноћају."

https://www.poreklo.rs/2012/10/31/poreklo-prezimena-selo-klenje-bogatić-mačva/

"Стекићи-(Митровдан, 46 к), један су род са Ерићима у Метковићу и Николићима II у Штитару; досељени су из Херцеговине."

https://www.poreklo.rs/2012/10/05/poreklo-prezimena-selo-belotić-bogatić-mačva/

"Николићи, звани Небригићи (Митровдан, 9 к), један су род са Стекићима у Белотићу, и Ерићима у Метковићу."

https://www.poreklo.rs/2012/11/09/poreklo-prezimena-selo-štitar-šabac/

Један прилично велики род...

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #99 послато: Септембар 29, 2018, 07:40:06 поподне »
Јошић, Лазарева Субота, Баљци, Ружић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Још један хаплотип близак модалу, без специфинчних вредности. Најближи на пројекту му је Комазец из Каштела Жегарског у Далмацији, са којим има 3 разлике на упоредивих 23 маркера. Деле исту славу, а и географски су близу. Такође му је са истом славом близак и Ступар из Грдановца у Крајини, који би требало да су даљим пореклом из Ивошеваца у северној Далмацији. Самим тим близак му је и Карић из Гориње у Крајини, као и двојица Лазаревштака са Кордуна: Мацут и још један необјављен, као и родови у Жегару и околини: Кубат, Љубичић и већ споменути Комазец. Матица свих ових родова би требало да је у Жегару.

Јошићи из Баљака код Дрниша су једни од неколико родова из тог села који славе Лазареву Суботу. То је највећа концентрација Лазаревштака, после Жегара. Мислим да ови из Баљака нису изворно из Жегара, него да су и једни и други дошли независно из Херцеговине. Код Билеће и постоји село Баљци, односно, то би требала да буде матица презимена Баљак, којег има у западним крајевима.

Јошића греда је литица изнад заселка, које се види километрима и по томе се препознаје село Баљци.

Главар села Баљци код Дрниша 1709. био је Јован Баљак. То презиме је касније изумрло, али могуће да баш од њега потичу Јошићи, Миланковићи, Јанковићи, Обрадовићи, Клисурићи и Гегићи. На карти су родови из села Баљци који славе Лазареву Суботу (заокружени).