Форум - Порекло
Вјера и култура Срба => Православље => Тему започео: Селаковић Новембар 21, 2017, 10:43:21 пре подне
-
Пошто је тема "Македонско питање" закључана - ево овде једна цртица која се тиче и "статистике" СПЦ:
http://www.balkaninsight.com/en/article/macedonian-church-asks-bulgarian-brethren-for-backing-11-20-2017
-
Пошто је тема "Македонско питање" закључана - ево овде једна цртица која се тиче и "статистике" СПЦ:
http://www.balkaninsight.com/en/article/macedonian-church-asks-bulgarian-brethren-for-backing-11-20-2017
Какав пробугарашки чланак, просто је мучнина читати га...
-
Пошто је тема "Македонско питање" закључана - ево овде једна цртица која се тиче и "статистике" СПЦ:
http://www.balkaninsight.com/en/article/macedonian-church-asks-bulgarian-brethren-for-backing-11-20-2017
Има нека тајна веза између Дрезденског конгреса КПЈ 1928. и ове приче.
Наравно, одлука Бугарске православне цркве могла би имати последица по "статистику" СПЦ, али не верујем опет да би ризиковали сукоб са СПЦ због оцепљених владика непризнате Македонске православне цркве, и ширили своју јурисдикцију, на простор суседне црквене јурисдикције.
БЈР Македонија је званично, за сав православни канонски свет под јурисдикцијом Српске православне цркве, а тзв. Македонску православну цркву не признаје ниједна канонски призната православна црква у свету.
На једном простору не могу постојати две јурисдикције, тако да, или ће остати исто, или ће СПЦ изгубити и Македонију (подсећања ради, након 1947. године, изгубила је Мађарску, Чехословачку, и Северну Албанију; в. Устав Српске православне цркве из 1931. године).
-
Бугарска православна црвка прихватила дијалог са тзв. Македонском православном црквом.
Бугарска православна црква прихватила да заступа Македонску
СКОПЉЕ – Бугарска православна црква (БПЦ) је данас саопштила да је прихватила да Македонску православну цркву (МПЦ) заступа пред осталим црквама, предузимајући све што је неопходно за утврђивање њеног канонског статуса.
Како је пренела македонска Телевизија Телма, у саопштењу се наводи да БПЦ тиме „преузима свој свети дуг”, али није наведено да МПЦ признаје као „своју кћерку”, што је МПЦ од ње затражила почетком новембра.
Више на: Политика.рс (http://www.politika.rs/scc/clanak/393340/Bugarska-pravoslavna-crkva-prihvatila-da-zastupa-Makedonsku)
Онако успутно, одлуку је поздравио и македонски премијер Зоран Заев, оценивши је „крајње позитивном“.
Извор: Сптутник.рс (https://rs.sputniknews.com/regioni/201711271113598320-bugarska-makedonska-crkva-/)
Кажем:
Има нека тајна веза између Дрезденског конгреса КПЈ 1928. и ове приче.
Кад смо код 1928., ево како је тада изгледала подела Српске православне цркве, на том подручју.
(https://s17.postimg.org/ey9cwoar1/Eparhije-_SPC-u-_Kraljevini-_Jugoslaviji.jpg)
Данас доле има седам епархија и једна митрополија, а све у саставу БЈРМ потпада под Православну Орхидску Архиепископију, која је аутономна црква унутар Српске православне цркве.
Како год, сад су наши на реду, да се успротиве, или да пишу нови устав, као после '45.
-
Бугарска православна црква прихватила да заступа Македонску
Свака птица своме јату лети. :)
-
Свака птица своме јату лети. :)
То је наравно у реду. Али пред нама је свакако једно велико ревидирање историје прошлог века. За сада, чекамо реакцију СПЦ.
-
То је наравно у реду. Али пред нама је свакако једно велико ревидирање историје прошлог века. За сада, чекамо реакцију СПЦ.
Искрено се надам да ће реакција СПЦ бити попут оне када су представници БЈРМ више пута бивали одбијани у манастиру Прохор Пчињски поводом прославе ''Илиндена'' односно Илиндана.
-
Искрено се надам да ће реакција СПЦ бити попут оне када су представници БЈРМ више пута бивали одбијани у манастиру Прохор Пчињски поводом прославе ''Илиндена'' односно Илиндана.
Да, али ово више није однос канонске и неканонске цркве, већ однос двеју канонских.
-
Да, али ово више није однос канонске и неканонске цркве, већ однос двеју канонских.
Између осталог и то. Видећемо на чију страну ће стати Цариградска патријаршија, с' обзиром на то да се у ову проблематику односно борбу за место ''МПЦ'' међу аутокефалним црквама укључила и канонски призната Бугарска православна црква.
-
Свака птица своме јату лети. :)
Јату које им је клало или живе закопавало претке пошто нису хтели да се одрекну тога да су Срби и нису желели да пређу у њихову Егзархију? Не бих рекао...изгубљено је само оно чега се ми сами одрекнемо, ово важи како за Космет тако и за Македонију (Јужну Србију). Видим и по коментарима да се нажалост већина Срба одавно тог простора одрекла, а за кога је хиљаде њихових предака крварило...а пошто се тако лако одричемо једнога (довољна нам је само црвена индоктринација како они никад нису били Срби да нас убеди да они заиста то никад нису били), осуђени смо на даља губљења и одрицања.
-
Изненађеност, неприпремљеност и надање како ће противник бити милосрдан, ово је већ постало тако типично за било коју (ре)акцију (тј. недостатак исте) са наше стране, политичког или црквеног карактера, разлике нема:
http://www.politika.rs/scc/clanak/393363/SPC-iz-ne-na-de-na-od-lu-kom-Bu-gar-ske-cr-kve-da-za-stu-pa-MPC
-
Oвдe je jaкo пpocтa cтвap. Tepитopиje иcтoчнo oд Вapдapa cу нajjaчe "бугapoфилcкo" гнeздo. Tу cу Бугapcкa eгзapxиja и ВМPO имaли нajjaчи утицaj, штo ce мoжe видeти и тoкoм мoбилизaциje 1914. C дpугe cтpaнe cpпcкa aкциja нacтупa кacнo, a тepитopиje нaceљeнe Cpбимa (Пoлoг, Цpнa Гopa,, Дpимкoл...) ce пocтeпeнo пpeпуштajу Aлбaнцимa.
Cвe тo дoвoди дa "бугapcкa" cтpуja jaчa, дoк CПЦ нeмa гдe дa peaгуje, jep дa би нeгдe oпcтaлa мopa дa имa вepникe. Oвo штo cу уpaдили Maкeдoнци, je дaвнo oчeкивaнa peaкциja, кoja ћe oтвopити пpoблeм измeђу двe виcoкopaнгиpajућe пpaвocлaвнe цpквe, гдe ce jeднa, peкao биx, ocлaњa нa Mocкву, a дpугa нa Цapигpaд...
-
Јату које им је клало или живе закопавало претке пошто нису хтели да се одрекну тога да су Срби и нису желели да пређу у њихову Егзархију?
Управо у томе и јесте парадокс, то што је већини данашњих БЈРМ-оваца ''јато'' оно против кога су им се преци вековима борили чувајући српско име и цркву.
-
Управо у томе и јесте парадокс, то што је већини данашњих БЈРМ-оваца ''јато'' оно против кога су им се преци вековима борили чувајући српско име и цркву.
Нe биx ce cлoжиo дa cу им ce cвимa пpeци oceћaли Cpбимa. Пoceбнo нe нaкoн 1870. Штo ce мoжe видeти у мнoгим извopимa, oд cукoбa ca cpпcким cвeштeницимa, чeтницимa, cpпcкoм вojcкoм, жaндapмepиjoм, кpaљeм... Oлaкo у cвoje "jaтo" cтaвљaмo cвe и cвaкoг...
-
Oвдe je jaкo пpocтa cтвap. Tepитopиje иcтoчнo oд Вapдapa cу нajjaчe "бугapoфилcкo" гнeздo. Tу cу Бугapcкa eгзapxиja и ВМPO имaли нajjaчи утицaj, штo ce мoжe видeти и тoкoм мoбилизaциje 1914. C дpугe cтpaнe cpпcкa aкциja нacтупa кacнo, a тepитopиje нaceљeнe Cpбимa (Пoлoг, Цpнa Гopa,, Дpимкoл...) ce пocтeпeнo пpeпуштajу Aлбaнцимa.
Cвe тo дoвoди дa "бугapcкa" cтpуja jaчa, дoк CПЦ нeмa гдe дa peaгуje, jep дa би нeгдe oпcтaлa мopa дa имa вepникe. Oвo штo cу уpaдили Maкeдoнци, je дaвнo oчeкивaнa peaкциja, кoja ћe oтвopити пpoблeм измeђу двe виcoкopaнгиpajућe пpaвocлaвнe цpквe, гдe ce jeднa, peкao биx, ocлaњa нa Mocкву, a дpугa нa Цapигpaд...
Што се тиче подручја источно од Вардара, Српски четнички покрет је био јак и на подручју Криве Паланке, до Младотурске револуције 1908. су одатле успели потпуно да избаце ВМРО и са њима повезану Егзархију, а четнички одред је постојао чак и у Малешеву (околина Берова), најисточнијем делу данашње БЈРМ. Бугараши су били јаки у струмичком крају, који је од 1912. до 1918. и био у саставу бугарске државе, местимично по источним деловима данашње БЈРМ и дуж Вардара, затим у данашњој Егејској Македонији (која је припала Грчкој) и у битољском, ресенском и охридском крају (један од њихових вођа, Даме Груев, је био родом из Смилева, села између Битоља и Ресена); покушавали су у западније крајеве да се инфилтрирају служећи се најстрашнијим злочинима против цивила и представника српске идеје (свештеника и учитеља), али су до 1908. из свих тих крајева у потпуности истерани заслугом наших четника (под нашим не подразумевам само српске добровољце из Краљевине Србије и Аустроугарске, већ и локалне четнике којих је процентуално било највише).
Ја бих рекао да ће Руси овде опет направити грешку, и стати на страну Бугара. Мислим да нису научили више пута поновљену лекцију о бугарској издаји, коју су нарочито осетили током Првог рата. Увек су их сматрали својим експонентом на Балкану (често на штету српских интереса, иако смо им ми, опет често на нашу штету, приврженији), иако им се то сваки пут обило о главу, последњи пут са Јужним током...
Управо у томе и јесте парадокс, то што је већини данашњих БЈРМ-оваца ''јато'' оно против кога су им се преци вековима борили чувајући српско име и цркву.
Црвена индоктринација је код њих дала најмонструозније резултате, довољно је погледати на шта личи модерно Скопље са свим оним скулптурама и споменицима да би се схватиле размере те митоманије и недостатка идентитета.
-
Нe биx ce cлoжиo дa cу им ce cвимa пpeци oceћaли Cpбимa. Пoceбнo нe нaкoн 1870. Штo ce мoжe видeти у мнoгим извopимa, oд cукoбa ca cpпcким cвeштeницимa, чeтницимa, cpпcкoм вojcкoм, жaндapмepиjoм, кpaљeм... Oлaкo у cвoje "jaтo" cтaвљaмo cвe и cвaкoг...
Није директно везано за тему , али за ово јесте...тројица колега, један из Штипа, Тони Лазаров, никада не прича самном српски, иако га зна , кад негде нека реч запне па га питам, он ми каже на српском шта значи (мислим да је пробугарски орјентисан), док Гоце Стојановски из Куманова и Петре Јовановски из Крушева причају српски и мислим да су просрпски орјентисани
-
Није директно везано за тему , али за ово јесте...тројица колега, један из Штипа, Тони Лазаров, никада не прича самном српски, иако га зна , кад негде нека реч запне па га питам, он ми каже на српском шта значи (мислим да је пробугарски орјентисан), док Гоце Стојановски из Куманова и Петре Јовановски из Крушева причају српски и мислиaм да су просрпски орјентисани
Cвe oвo штo ce дeшaвa дaнac je cплeт иcтopиjcкиx дoгaђaja. Пoштo ce " бoлecник ca Бocфopa" ниje мoгao oпopaвити, ojaчao je мит o oбнoви Душaнoвoг цapcтвa и кoнaчнoг излacкa нa Coлун и Дpaч. Mopaлo ce пpeкo Maкeдoниje. C дpугe cтpaнe cмo жeлeли пo cвaку цeну дa избeгнeмo cукoб ca AУ и Нeмцимa. Taкo je у нeку pуку "зaнeмapeнo" 2 милиoнa Cбa пpeкo Дpинe, cтaвљajући aкцeнaт нa Maћeдoниjу. Иcпaдe дa ce oбa бaлкaнcкa paтa вoдишe збoг тe тepитopиje, кojу дaнac нeмaмo у cвaкoм cмиcлу. A изгубиcмo и дeo cpпcкoг кopпуca, у Ц. Гopи, кojи ce никaд ниje дoвoдиo у питaњe. Нeгдe cмo дeбeлo гpeшили...
-
Cвe oвo штo ce дeшaвa дaнac je cплeт иcтopиjcкиx дoгaђaja. Пoштo ce " бoлecник ca Бocфopa" ниje мoгao oпopaвити, ojaчao je мит o oбнoви Душaнoвoг цapcтвa и кoнaчнoг излacкa нa Coлун и Дpaч. Mopaлo ce пpeкo Maкeдoниje. C дpугe cтpaнe cмo жeлeли пo cвaку цeну дa избeгнeмo cукoб ca AУ и Нeмцимa. Taкo je у нeку pуку "зaнeмapeнo" 2 милиoнa Cбa пpeкo Дpинe, cтaвљajући aкцeнaт нa Maћeдoниjу. Иcпaдe дa ce oбa бaлкaнcкa paтa вoдишe збoг тe тepитopиje, кojу дaнac нeмaмo у cвaкoм cмиcлу. A изгубиcмo и дeo cpпcкoг кopпуca, у Ц. Гopи, кojи ce никaд ниje дoвoдиo у питaњe. Нeгдe cмo дeбeлo гpeшили...
Мислим да је првенствени циљ било спасавање од биолошког истребљења српског народа на подручју данашњег Космета и БЈРМ, које им је претило од стране Турака, Албанаца и Бугара; то је била једна од идеја водиља због које је покренут Први балкански рат, јер је насиље постало неиздрживо и заиста се у скоријој будућности могао очекивати потпуни егзодус нашег народа у Краљевину Србију; наравно, такође се желео излаз на море преко Драча, како би Србија била самосвојна и могла сама да увози или извози потрепштине, а потреба за тим је наглашена након Царинског рата који је Аустроугарска покренула од 1905. године. У томе не видим никакве империјалне амбиције, како су то комунисти покушавали да представе, већ само борбу за опстанак и напредак у врло непријатељском окружењу. На ослобођење прекодринских Срба се у то време није могло помишљати јер су били у оквиру Аустроугарске, а то је значило да се тај циљ могао постићи једино ратом, који би довео до светског рата (што се на крају и догодило), док је АУ била врло загрејана за такав развој ситуације и само је тражила повод, прави или измишљен, како би нас "прегазила", јер смо ми њима управо сметали у стратешком империјалном циљу продора до Солуна. Какво је било расположење народа у односу на положај прекодринских Срба се најбоље види по демонстрацијама које су организоване у Београду након анексије БиХ 1908. У таквој ситуацији, Краљевина Србија је поступила што је могла мудрије, а након повлачења из данашње северне Албаније услед АУ претњи ратом, компензација је морала да буде цела Македонија, иначе би цео ратни циљ Србије о извлачењу од зависног положаја у односу на АУ био обесмишљен - Бугари би добили цео вардарски правац, док би ми били скрајнути и стиснути између њих и новоосноване Албаније, у западној Македонији, у истом или горем положају него пре рата.
Грешке су почеле да се гомилају од времена оснивања Краљевине СХС, док је СФРЈ већ била једна потпуно антисрпска творевина, и ту је највећи број (намерних) грешака направљен. Што се тиче ЦГ, делим мишљење Одисеја - они тамо морају сами да се саберу и да одлуче - да ли ће бити Надсрби, Монтенегрини или Срби? Ми им ту не можемо помоћи. Такође се слажем са оним што је Одисеј приметио - од Надсрбина до Монтенегрина је само један корак; док не промене тај начин размишљања, само ће се све више "монтенегризовати", тако да је то до њих.
-
Мислим да је првенствени циљ било спасавање од биолошког истребљења српског народа на подручју данашњег Космета и БЈРМ, које им је претило од стране Турака, Албанаца и Бугара; то је била једна од идеја водиља због које је покренут Први балкански рат, јер је насиље постало неиздрживо и заиста се у скоријој будућности могао очекивати потпуни егзодус нашег народа у Краљевину Србију; наравно, такође се желео излаз на море преко Драча, како би Србија била самосвојна и могла сама да увози или извози потрепштине, а потреба за тим је наглашена након Царинског рата који је Аустроугарска покренула од 1905. године. У томе не видим никакве империјалне амбиције, како су то комунисти покушавали да представе, већ само борбу за опстанак и напредак у врло непријатељском окружењу. На ослобођење прекодринских Срба се у то време није могло помишљати јер су били у оквиру Аустроугарске, а то је значило да се тај циљ могао постићи једино ратом, који би довео до светског рата (што се на крају и догодило), док је АУ била врло загрејана за такав развој ситуације и само је тражила повод, прави или измишљен, како би нас "прегазила", јер смо ми њима управо сметали у стратешком империјалном циљу продора до Солуна. Какво је било расположење народа у односу на положај прекодринских Срба се најбоље види по демонстрацијама које су организоване у Београду након анексије БиХ 1908. У таквој ситуацији, Краљевина Србија је поступила што је могла мудрије, а након повлачења из данашње северне Албаније услед АУ претњи ратом, компензација је морала да буде цела Македонија, иначе би цео ратни циљ Србије о извлачењу од зависног положаја у односу на АУ био обесмишљен - Бугари би добили цео вардарски правац, док би ми били скрајнути и стиснути између њих и новоосноване Албаније, у западној Македонији, у истом или горем положају него пре рата.
Грешке су почеле да се гомилају од времена оснивања Краљевине СХС, док је СФРЈ већ била једна потпуно антисрпска творевина, и ту је највећи број (намерних) грешака направљен. Што се тиче ЦГ, делим мишљење Одисеја - они тамо морају сами да се саберу и да одлуче - да ли ће бити Надсрби, Монтенегрини или Срби? Ми им ту не можемо помоћи. Такође се слажем са оним што је Одисеј приметио - од Надсрбина до Монтенегрина је само један корак; док не промене тај начин размишљања, само ће се све више "монтенегризовати", тако да је то до њих.
Mиcлим дa je гpeшкa дa cу гpeшкe пoчeлe ca CXC. Kao штo нaпиcax нa jeднoм paниjeм пocту: тo je билa идeja иcпpeд cвoг вpeмeнa. Имaли cмo cвe Cpбe у jeднoj дpжaви, ca cpпcким кpaљeм нa чeлу и Cpбимa нa cвим вaжним функциjaмa. Зaштo ce тaдa ниje peшиo "пpoблeм" Maкeдoниje, вeћ je ecкaлиpao? Пa зaтo штo je Cpбa нa тoм пpocтopу билo пpoпopциjaлнo мaлo, caбиjeниx пo вeћим гpaдoвимa. И 1912. Cpбa je билo пo eнклaвaмa.
Идeja ocлoбoђeњa Cpбa тoгa пpocтopa, кoje je билo у мopу Apбaнaca, Tуpaкa, Бугapeшa je билa caмo дeo cлaгaлицe. Meгaлoмaнcкe идeje никo нe мoжe дa ocпopи, cвиђaлo ce тo нaмa или нe. Coлун кao caн je ocтao, штo ce види тoкoм пoтпиcивaњa тpojнoг пaктa.
Дaнac видимo дa ниje избeгнут cвeтcки paт, дa cмo изгубили Maкeдoниjу и нa дoбpoм путу je дa изгубимo KиM. Дaклe штa нaм je ocтaвштинa бaлкaнcкиx paтoвa? Увeк мoгући пpoблeм "Caнџaк". Ja oвo гoвopим ca пoзициje дaнaшњицe. Дa caм caвpeмeник тиx дoгaђaja, вepoвaтнo биx paзмишљao у дуxу нaциoнaлнoг poмaнтизмa тoгa вpeмeнa. Нe вepуjeм дa би биo дeo coциjaл-дeмoкpaтcкe идeje Д. Tуцoвићa. Aли и oни cу дoкaз дa je oтпop "jужнe тpace" пocтajao. Дa ce плaниpao пpoдop тим пpaвцeм, дoкaз cу и cpпcкo-туpcки paтoви и Бepлинcки кoнгpec...
-
Mиcлим дa je гpeшкa дa cу гpeшкe пoчeлe ca CXC. Kao штo нaпиcax нa jeднoм paниjeм пocту: тo je билa идeja иcпpeд cвoг вpeмeнa. Имaли cмo cвe Cpбe у jeднoj дpжaви, ca cpпcким кpaљeм нa чeлу и Cpбимa нa cвим вaжним функциjaмa. Зaштo ce тaдa ниje peшиo "пpoблeм" Maкeдoниje, вeћ je ecкaлиpao? Пa зaтo штo je Cpбa нa тoм пpocтopу билo пpoпopциjaлнo мaлo, caбиjeниx пo вeћим гpaдoвимa. И 1912. Cpбa je билo пo eнклaвaмa.
Идeja ocлoбoђeњa Cpбa тoгa пpocтopa, кoje je билo у мopу Apбaнaca, Tуpaкa, Бугapeшa je билa caмo дeo cлaгaлицe. Meгaлoмaнcкe идeje никo нe мoжe дa ocпopи, cвиђaлo ce тo нaмa или нe. Coлун кao caн je ocтao, штo ce види тoкoм пoтпиcивaњa тpojнoг пaктa.
Дaнac видимo дa ниje избeгнут cвeтcки paт, дa cмo изгубили Maкeдoниjу и нa дoбpoм путу je дa изгубимo KиM. Дaклe штa нaм je ocтaвштинa бaлкaнcкиx paтoвa? Увeк мoгући пpoблeм "Caнџaк". Ja oвo гoвopим ca пoзициje дaнaшњицe. Дa caм caвpeмeник тиx дoгaђaja, вepoвaтнo биx paзмишљao у дуxу нaциoнaлнoг poмaнтизмa тoгa вpeмeнa. Нe вepуjeм дa би биo дeo coциjaл-дeмoкpaтcкe идeje Д. Tуцoвићa. Aли и oни cу дoкaз дa je oтпop "jужнe тpace" пocтajao. Дa ce плaниpao пpoдop тим пpaвцeм, дoкaз cу и cpпcкo-туpcки paтoви и Бepлинcки кoнгpec...
Другачије се није могло. Да ми нисмо кренули у докусуривање османлијских поседа на Балкану, оних који су им преостали након 1878, урадио би то неко други. Ту првенствено мислим на Аустроугарску, јер су они били Велика Сила само именом, а у суштини су у односу на остале силе били најслабији, и нису имали никаквих изгледа за стварањем колонија на другим континентима; због тога су се окренули ка Балкану са тим циљем, а он је био - након БиХ, припајање Старе Рашке (Санџака), Старе Србије, Албаније и Македоније све до Солуна, излазак на Егејско море и контрола Отрантских врата са источне стране како не би били "затворени" у Јадрану од стране Италије, и у складу са тим, потпуно окруживање Србије и Црне Горе и њихово довођење у завистан положај, са перспективом каснијег освајања/припајања. Због свега тога, а и онога што сам већ навео, српски продор ка југу не сматрам мегаломанским, већ борбом за опстанак и напредак упркос непријатељству једне силе чији су се интереси потпуно косили са нашим, и били потпуно мегаломански (ради оправдавања епитета Велике Силе и гушења словенских балканских држава јер су својим постојањем и напретком давале опасан преседан другим словенским народима у оквиру њихове империје). Не знам шта смо друго могли да урадимо, осим да седимо и чекамо да се АУ план оствари? Не сматрам да би то био мудар потез, и да он не би имао горе последице од онога што се на крају издешавало...
Што се тиче Македоније, управо за време Краљевине СХС смо имали довољно времена и добре воље локалног становништва да урадимо до краја посао њихове дебугаризације (оних који су томе подлегли), која је вршена непрекидно од 1870. до 1912. О томе је писао и Арчибалд Рајс у свом "Чујте, Срби!" - уместо да их пригрлимо као браћу и постарамо се да заволе то што су део српског народа (опет овде мислим само на бугаризовани део популације), донели смо им неефикасну и корумпирану бирократију и жандарме који су их тукли, односно понашали смо се према њима као да су нешто туђе, покорена популација, колонија; мислим да је највећи разлог ту опет у начину размишљања, да ако тешко разумемо њихов говор (јер не говоре крајишко-босанско-херцеговачко-црногорско-србијанском варијантом језика), то значи да они нису Срби. То је та грешка, мада ја нисам мишљења да је БЈРМ за нас изгубљена, као ни КиМ.
-
Свакако је било мегаломаније у том напредовању јужним правцем, али опет та мегаломанија изгледа заснована на неким практичним моментима, као што је нпр. излазак на море, побољшавање геополитичког положаја. То што се тај практични циљ поклопио са неким старим историјским сновима добро је дошло као аргумент. Такође треба имати у виду, да су се неке ствари у међународним односима значајно промјениле у периоду од 1878. до 1912. године. Оно што је Србија ослобађала до 1878. године било је веома брзо очишћено од држави нелојалног становништва ( муслимана, прије свега), а било је могуће и неко несрпско становништво уклапати у српски државни ( не нужно и национални) концепт (Влахе источне Србије нпр). Скоро је, чини ми се онај Јањић баш то коментарисао, да је Србија имала потпуно други концепт ширења у 19. вијеку, који се заснивао на идеји нације-државе како је то било изведено из тековина француске револуције, а да су Срби Пречани заправо подривали ту идеју са својим национал-романтизмом који је имао извор у њемачком концепту нације. Наравно, за Јањића су Срби Пречани главни кривци за суноврат идиличне Србије 19. вијека.
Наравно 1912. године више није било могуће тако лако протјерати муслимане или Албанце са ослобођених територија, а ни Македонце учинити Србима. Није искључено да су неки у Србији у предвечерје Балканских ратова имали и такве идеје.
Ипак, ширење на Македонију не може се поредити са мегаломанијом југословенске идеје. Југославенство остаје убједљиво највећа глупост и грешка Срба у новијој историји. Скоро читам писмо Саве Косановића ујаку Николи Тесли из Другог Свјетског рата, који одговара Николу да у америчком Србобрану објави похвални чланак Недићу, и осуду хрватских злочина, јер то штети југословенској идеји. Не знам да ли је Тесла на крају написао тај чланак, али то писмо Косановића као мало које одсликава сву глупост и кратковидост српских Југословена.
-
Ипак, ширење на Македонију не може се поредити са мегаломанијом југословенске идеје. Југославенство остаје убједљиво највећа глупост и грешка Срба у новијој историји. Скоро читам писмо Саве Косановића ујаку Николи Тесли из Другог Свјетског рата, који одговара Николу да у америчком Србобрану објави похвални чланак Недићу, и осуду хрватских злочина, јер то штети југословенској идеји. Не знам да ли је Тесла на крају написао тај чланак, али то писмо Косановића као мало које одсликава сву глупост и кратковидост српских Југословена.
Tpeбa пpaвити paзлику измeђу CXC и интeгpиcaнoг jугocлoвeнcтвa. Идeja интeгpиcaнoг jугocлoвeнcтвa ce мoжe cмaтpaти вeликoм гpeшкoм, збoг кoгa je и твopaц тe идeje плaтиo глaвoм и тo je глaвни пpoблeм...
.О томе је писао и Арчибалд Рајс у свом "Чујте, Срби!" - уместо да их пригрлимо као браћу и постарамо се да заволе то што су део српског народа (опет овде мислим само на бугаризовани део популације), донели смо им неефикасну и корумпирану бирократију и жандарме који су их тукли, односно понашали смо се према њима као да су нешто туђе, покорена популација, колонија; мислим да је највећи разлог ту опет у начину размишљања, да ако тешко разумемо њихов говор (јер не говоре крајишко-босанско-херцеговачко-црногорско-србијанском варијантом језика), то значи да они нису Срби. То је та грешка, мада ја нисам мишљења да је БЈРМ за нас изгубљена, као ни КиМ.
Ниџo, и oвo cу мeгaлoмaнcкe идeje. :) Будимo peaлни... Нapoд cмo у нecтajaњу. Вaљa caчувaти oвo штo имaмo, кao и jeдину тeкoвину c кpaja XX вeкa- P. Cpпcку. O Ц. Гopи je пpичaнo... Cпoмeнуo cи Oдиceja, c ким ce пo тoм питaњу пpeтeжнo cлaжeм.
Taкo дa ce вpaтим нa тeму; нe изнeнaђуje мe oдлукa Maкeдoнaцa и њиxoвe нeкaнoнcкe цpквe, изнeнaђуje мe нaшa мeгaлoмaниja, иaкo cмo кao нapoд и дpуштвo дoтaкли днo. Mopaмo ce oкpeнути ceби...
-
Oвo штo cу уpaдили Maкeдoнци, je дaвнo oчeкивaнa peaкциja, кoja ћe oтвopити пpoблeм измeђу двe виcoкopaнгиpajућe пpaвocлaвнe цpквe, гдe ce jeднa, peкao биx, ocлaњa нa Mocкву, a дpугa нa Цapигpaд...
Да ли је то заиста била давно очекивана реакција? И ако јесте, како да се у СПЦ нико није нашао да је предвиди, па да данас дају неки сувислији коментар? Иначе, што се тиче ослањања, мислш СПЦ-Цариград, БПЦ-Москва? Можда...
-
Tpeбa пpaвити paзлику измeђу CXC и интeгpиcaнoг jугocлoвeнcтвa. Идeja интeгpиcaнoг jугocлoвeнcтвa ce мoжe cмaтpaти вeликoм гpeшкoм, збoг кoгa je и твopaц тe идeje плaтиo глaвoм и тo je глaвни пpoблeм...
Нисам мислио на интегрално југословенство Александрово. Оно је само касна реакција на проблем који је већ постојао. СХС није ништа мања грешка од тога.
Мислио сам прије свега на идеолошко југословенство, оно претходи стварању саме Југославије и у једном је тренутку изгледало као магични штапић који рјешава све неријешене националне и вјерске анимозитете, у њега су могли да се утопе сви они са аномалијама националне свијести: босански муслимани, Македонци, Буњевци, Срби католици у Далмацији, касније и Црногорци. Као сва исувише једноставна рјешења на крају се показало погрешним.
Није искључено да ће Срби у будућности још који пут поновити исту глупост. Стална потреба да буду "звијезде региона" стварају све предуслове за нове пројекте, овај пут оне дуж трасе Ниш-Приштина-Тирана.
Што се тиче конкретне теме, моје мишљење о потпуном дилетантизму у врху СПЦ-а је познато одраније па сви промашаји црквене политике дођу више као правило, а мање као изненађење. Не треба заборавити да је први "поглавар" неканонске МПЦ био Србин.
-
Tpeбa пpaвити paзлику измeђу CXC и интeгpиcaнoг jугocлoвeнcтвa. Идeja интeгpиcaнoг jугocлoвeнcтвa ce мoжe cмaтpaти вeликoм гpeшкoм, збoг кoгa je и твopaц тe идeje плaтиo глaвoм и тo je глaвни пpoблeм...
Ниџo, и oвo cу мeгaлoмaнcкe идeje. :) Будимo peaлни... Нapoд cмo у нecтajaњу. Вaљa caчувaти oвo штo имaмo, кao и jeдину тeкoвину c кpaja XX вeкa- P. Cpпcку. O Ц. Гopи je пpичaнo... Cпoмeнуo cи Oдиceja, c ким ce пo тoм питaњу пpeтeжнo cлaжeм.
Taкo дa ce вpaтим нa тeму; нe изнeнaђуje мe oдлукa Maкeдoнaцa и њиxoвe нeкaнoнcкe цpквe, изнeнaђуje мe нaшa мeгaлoмaниja, иaкo cмo кao нapoд и дpуштвo дoтaкли днo. Mopaмo ce oкpeнути ceби...
Направићу поређење - да ли је италијанска државна идеја мегаломанска? На Апенинском полуострву постоји барем 10 различитих језика, чији се говорници међусобно не разумеју, са другачијим менталитетом и схватањима, опет их то није спречило да формирају јединствену италијанску нацију са једним књижевним језиком, уз очување регионалних посебности које одсликавају богатство њихове нације, а нису повод за сепаратизам и уситњавање. Зашто је наша идеја мегаломанска, а њихова није? Када ћемо престати да будемо толики мегаломани, када будемо доведени на границе из 1833, или још боље, када потпуно нестанемо као нација и држава? Вероватно онда више нећемо бити сматрани мегаломанима, и суседи ће моћи да се одморе од наших амбиција. ;) Ја и Македонце сматрам "својима", па ако се окрећем себи, не могу њима да се не окренем. Што се тиче Републике Српске, мислим да је једна од најпогубнијих идеја она која се може чути у медијима у скорије време, а то је да ми треба да се одрекнемо КиМ како би се ујединили са РС, дакле срећу једног дела нашег народа градити на несрећи другог дела. Ако тако лако пристајемо на трговину деловима наше нације, и ако уско и себично гледамо само своје двориште, онда заиста и не заслужујемо да имамо независну државу, него да се вратимо на време од 16. до 19. века - под туђинском влашћу, евентуално са неким видовима племенске самоуправе...
-
И чек, шта сад? Као, одвајали су се од наше цркве, да би сад потпали под бугарску?
Можда елите прижељкују тако нешто, али сумњам да ће сами Македонци то одобрити. Ипак они Србе сматрају себи ближима од Бугара, и реално, више воле Србе од Бугара. Међутим, сада је на власти екипа из источне Бугарске, баш оног дела који је најдуже био под Бугарима, и нема сумње да су они про-бугарски орјентисани.
-
И чек, шта сад? Као, одвајали су се од наше цркве, да би сад потпали под бугарску?
Можда елите прижељкују тако нешто, али сумњам да ће сами Македонци то одобрити. Ипак они Србе сматрају себи ближима од Бугара, и реално, више воле Србе од Бугара. Међутим, сада је на власти екипа из источне Бугарске, баш оног дела који је најдуже био под Бугарима, и нема сумње да су они про-бугарски орјентисани.
То је поента целе приче, као ми смо посебни етнос, ми нисмо Срби, али ни Бугари, језик нам није српски, али није ни бугарски, не можемо као такви бити под СПЦ, морамо имати као посебан етнос своју националну цркву... А шта би сад, више им није битно да имају своју цркву, сад може да буде и нека друга, и гле чуда, баш Бугарској православној цркви да се обрате? :)
Занимљиво је, међутим, погледати мало шта Бугари пишу на ову тему, иако има присталиca да се искористи прилика, и БПЦ, а у догледној будућности, ако Бог да, и Бугарска држава прошире на БЈРМ, чини ми се да ипак преовладавају коментари да БПЦ не треба да улази у било какве споразуме са МПЦ, и да то свакако није вредно рушења односа са СПЦ. Што је по мени рационално размишљање. И није то само однос између БПЦ и СПЦ, то што уради, биће однос према свим православним црквама.
-
Иначе, што се тиче ослањања, мислш СПЦ-Цариград, БПЦ-Москва? Можда...
Нe, oбpaтнo...
Направићу поређење - да ли је италијанска државна идеја мегаломанска?
Нeупopeдивo. Нaш пpoблeм je штo ce увeк упopeђуjeмo ca мнoгo вeћим нaциjaмa oд нac, пpитoм у oвoм cлучajу, бap у jeднoм, вepcкoм, ceгмeнту jeдинcтвeнe. A и пopeд тoгa пocтojи пpoблeм ceвepa, jугa и ocтpвa. Нaш пpoблeм je "cупepиopнocт", глeдaњe ca виcинe дpугиx, a тo ce пpeнocи и унутap cpпcкoг eтникумa, нa лoкaлни нивo. Упpaвo тa cупpepиopнocт je и cтвopилa, тeби и мeни, oмpaжeн дepeтићизaм. Штo ce тичe P. Cpпcкe и KиM, бojим ce дa ћeмo пoнoвo жpтвoвaти 1,3 милиoнa Cpбa, a нa кpajу ћeмo изгубити cвe. Jeдинo peшeњe je кoнaчнo peшeњe cpпcкoг питaњa, кoje нe мoжe дa иcкључи ни ocтaлa нaциoнaлнa питaњa. Зa 100 г. ћe нac бити 3,5 милиoнa. To je пpoблeм cвиx пpoблeмa, a ми и дaљe пpичaмo кao дa нac имa 30 милиoнa.
Ипак они Србе сматрају себи ближима од Бугара, и реално, више воле Србе од Бугара.
Кoликo гoд нac cмaтpaли блиcким, никaд нeћe peћи дa cу Cpби. И дa, имajу пoзитивaн пpиpoдни пpиpaштaj.
-
На познатом сајту поуке.орг, који се бави православним темама, управо је објављен интервју са бугарским митрополитом Гаврилом.
Интервју са Митрополитом Ловченским Г. Гаврилом из Бугарске Патријаршије о актуелној ситуацији везаној за МПЦ
Поводом јучерашње одлуке Светог Синода Бугарске Православне Цркве, разговарамо са Митрополитом Ловченским Г. Гаврилом, који је један од чланова формиране Комисије, која ће се позабавити проблемом Македонске Православне Цркве. Који су били проблеми са МПЦ и да ли је било покушаја вршења притисака на Свети Синод Бугарске Цркве?
(http://novinata.bg/wp-content/uploads/2017/07/mitropolit-gavriil-.jpg)
- Ваше Високопреосвештенство, Свети Синод Бугарске Цркве одлучио је да постане посредник између Македонске Цркве са осталим Православним Црквама. Како се одлука може тумачити?
- Није да до сада нисмо покушали да помогнемо Македонској Православној Цркви, али смо морали одмах да реагујемо на велику напетост нашег друштва која се јавила после објаве писма пристиглог од МПЦ. И раније је у јавности постојало мишљење да МПЦ треба да се помогне, али после објављивања писма МПЦ, ово искање је постало још јаче. Многи од људи који су реаговали, заиста имају жељу да помогну Македонији на овај начин, да Македонска Православна Црква буде извучена из раскола, из изолациије, у којој се налази. Старали смо се и раније, када смо се сусретали са духовницима из других Помесних Павославних Цркава, да поставимо питање скидања раскола. Има нешто што и Македонска Православна Црква треба да уради. Стога смо јуче донели сасвим официјалну и уопштену одлуку. У ту сврху смо формирали Комисију за започињање марљивог труда за решавање овог питања, за шта ћемо имати сусрете са МПЦ и осталим Православним Црквама. И све то, да би Македонска Православна Црква могла добити аутокефалију, да би добила благодатно служење, јер како знамо, раскол су једна врата која затварају такву могућност, и због тога не може бити саслуживања.
- Свети Синод је образовао Комисију на челу са Митрополитом Старозагорским Г. Кипријаном. Шта је следеће? Да ли ће заседања Комисије бити редовна? Којим Православним Црквама ће се она прво обратити?
- Сва питања биће решавана од стране саме Комисије. Она се још није састала али ће се то ускоро догодити. Комисија ће темељно истражити околности и проблеме за решавање свих питања, и организоваће састанке, направљене у ту сврху, како са Комисијом Македонске Православне Цркве, тако и са представницима других Помесних Православних Цркава. Трудићемо се да дамо све од себе како би убедили вођства других Помесних Православних Цркава, да се реши животно важно питање наше Македонске Православне Цркве. Најважније од свих је то да буде уклоњен раскол.
- Након што је објављено писмо Струмичког Митрополита Наума, у медијском простору се појавила једна велика иницијатива за то да се Свети Синод БПЦ усмери у једном унапред одређеном правцу. Да ли су покушали да изврше притисак?
- Покушали су да изврше огроман и невиђен притисак.
- По Вашем мишљењу који је разлог за то?
- Међу људима који су покушали да изврше притисак, има и таквих, који су намерно желели да нашкоде рођеној Цркви, која би после једног неканонског решења могла упасти у раскол, у каквом смо били 70 година. Но, највећи део људи имао је добру намеру, али нису имали неопходну стручност за то како се треба поступити у овом тренутку. Уверени смо да се огромна већина друштва радује дугоочекиваном закључивању договора о пријатељству Бугарске и Македоније, и природно је, има жељу да се помогне и Македонска Православна Црква. И то је оно што покушавамо да урадимо.
- Један од проблема који стоји пред Македонском Православном Црквом, је и име, које су изабрали - Охридска Архиепископија. По уставу БПЦ-БП - члан 1, ставка 3 - Бугарска Црква је правни наследник Охридске Архиепископије, следствено томе Македонска Црква ни до данас, није та обновљена Охридска Архиепископија. Сматрате ли, да тај проблем може бити решен, и шта је најприкладније урадити, да се не створи препрека за нарушавање Устава БПЦ и историјске реалности, а у исто време прихватајући канонску Македонску Цркву?
- То су питања којима ће се занимати Комисија. Природно, спремни су да нас прогласе за Мајку Цркву, ако им испунимо жеље, али са друге стране у њиховом Уставу пише да је Македонска Православна Црква правни наследник Охридске Архиепископије. У нашем пак Уставу пише да је БПЦ правни наследник Охридске Архиепископије, што је историјска истина. Јасно је, да ми - Мајка Црква, не можемо да будемо правни наследници, а да то у исто време буде и наше чедо. То су управо питања, са којима Комисија треба да се занима и да води разговоре, тако да један будући назив неће противречити Уставима. Тамо постоје и други проблеми, на пример, гркоговореће Цркве не желе да признају назив Македонска Православна Црква. Име се јавља веома озбиљном препреком. По том питању још треба да се воде преговори и да видимо како може да се реши овај случај, јер су то често пута постављали као озбиљан проблем. Чак ми је Струмички Митрополит Наум, када је долазио код мене у Ловеч, рекао, да им је Васељенски Патријарх поставио услов да промене име, и да се не називају Македонска Православна Црква, а то је мишљење и свих Грка и гркоговорећих Цркава. Видите да ствари нису нимало једноставне, и треба да се наћи најбоље решење. Крајни циљ је изузетно важан - да добију благодатно служење и да буду придружени породици братских Помесних Православних Цркава.
Наставак следи...
-
Наставак...
- Да ли је постојала опасност да се на јучерашњем заседању Св. Синода одлучи, да се призна аутокефалност Македонске Цркве и да се уђе у евхаристијску заједницу са њом? Да ли је било стварне опасности за Бугарску Цркву да уђе у раскол или пак да буде дискредитована од других Помесних Православних Цркава?
- Велика опасност је постојала за Бугарску Православну Цркву. Велика опасност, зато што је то нешто на шта ми немамо канонско право. Да смо то урадили, тада би смо ишли против одлуке свих Православних Цркава. Оне су признале постојање раскола, који је наложен од Српске Цркве, и оне нам не би признале право да га укинемо. Ово је јасно, и било би много глупо и погубно са наше стране, ако би смо ми направили такву фаталну грешку. Слава Богу, па по речима Јеванђеља "када су двојица или тројица, сабрани у име моје, тамо сам и ја међу њима", Господ је умудрио Свети Синод БПЦ да донесе правилну одлуку.
- У неким медијима су се већ појавили коментари, да је Св. Синод у суштини јуче одлучио да не решава проблем са МПЦ. Није ли преузимање иницијативе за сарадњу са осталним Православним Црквама почетак решавања проблема?
- Ми немамо други начин на који можемо да помогнемо МПЦ, осим тог. Ако ми упаднемо у раскол, од сада па на даље, ми нећемо моћи да им помогнемо, а ни они нама ништа неће моћи да помогну. Да ли смо то требали да урадимо? Како онда то да решимо? Ово је корак ка решавању тог проблема, а друго је било, да затворимо прилику да помогнемо Македонској Православној Цркви.
- Пре одлуке на Светоме Синоду да ли сте имали консултације са митрополитима из других Помесних Православних Цркава, из Грчке, Србије, Русије?
- Разговарао сам са мени познатим духовницима из Грчке, Русије и Србије а и моја сабраћа архијереји су говорили. Као што смо већ истакли, Грци имају проблем са именом Цркве у Македонији. Руска Црква такође жели да помогне, али да то уради преко Српске Цркве, и да нађе начин да им се дарује аутокефалија. Оформљена Комисија ће да упути одређена питања, припремиће се протоколи, и на крају ће постати јасно како стоје ствари, ко ствара проблеме за признавање, и потом ће већ бити могуће прећи на њихово решавање.
- Колико ће времена Комисија која је оформљена од Св. Синода, продужити свој рад?
- Док проблем не буде решен. Не могу вам рећи тачно време. Тај процес може бити решен брзо, али може да буде решен не тако брзо. Са наше стране зависи да се потрудимо да посредујемо и да решење буде постигнуто од свих Помесних Православних Цркава. Македонски народ страда у положају у коме се налази. Дај Боже, да ускоро Македонска Православна Црква постане једна од канонских Помесних Православних Цркава и да имамо пуну заједницу у Христу.
Са Митрополитом Гаврилом, за данашњи дневни лист "Стандарт", разговарао Ангел Карадаков
Са бугарског за Поуке.орг превео Настојатељ Манастира Пиносава, игуман Петар (Драгојловић).
Извори: поуке.орг (https://pouke.org/forum/index/-/1346437209/интервју-са-митрополитом-ловченским-г-гаврилом-из-бугарске-патријаршије-о-актуелној-ситуацији-везаној-за-мпц-r7447/), добротољубие.цом (https://dobrotoliubie.com/2017/11/28/трябва-така-да-помогнем-че-да-не-навре-2/)
Дакле, Бугари се очигледно не залећу, а прати их и стигма етнофилетизма, због којег и упитах Милоша, да ли је мислио на полуге СПЦ-Царигад БПЦ-Москва, иако и митрополит Гаврило види Москву као неког наслоњеног на Београд, и vice versa.
-
Нeупopeдивo. Нaш пpoблeм je штo ce увeк упopeђуjeмo ca мнoгo вeћим нaциjaмa oд нac, пpитoм у oвoм cлучajу, бap у jeднoм, вepcкoм, ceгмeнту jeдинcтвeнe. A и пopeд тoгa пocтojи пpoблeм ceвepa, jугa и ocтpвa. Нaш пpoблeм je "cупepиopнocт", глeдaњe ca виcинe дpугиx, a тo ce пpeнocи и унутap cpпcкoг eтникумa, нa лoкaлни нивo. Упpaвo тa cупpepиopнocт je и cтвopилa, тeби и мeни, oмpaжeн дepeтићизaм. Штo ce тичe P. Cpпcкe и KиM, бojим ce дa ћeмo пoнoвo жpтвoвaти 1,3 милиoнa Cpбa, a нa кpajу ћeмo изгубити cвe. Jeдинo peшeњe je кoнaчнo peшeњe cpпcкoг питaњa, кoje нe мoжe дa иcкључи ни ocтaлa нaциoнaлнa питaњa. Зa 100 г. ћe нac бити 3,5 милиoнa. To je пpoблeм cвиx пpoблeмa, a ми и дaљe пpичaмo кao дa нac имa 30 милиoнa.
Кoликo гoд нac cмaтpaли блиcким, никaд нeћe peћи дa cу Cpби. И дa, имajу пoзитивaн пpиpoдни пpиpaштaj.
Све зависи како се поставиш. Ако одмах поставиш да је неко изнад тебе, никад те неће ценити и увек ће те сматрати неким према коме је дозвољено оно што иначе није дозвољено. Ренесанса у Италији је остварена када су били подељени на више десетина углавном супротстављених малих градова-република, дакле било је потенцијала да свака од тих република инсистира на свом локал-патриотизму и јединственом доприносу баш њихове републике општем културном тренду, али не, под вођством Пијемонта они су превазишли то недржавотворно ситничарење и прогласили целокупно достигнуће ренесансе италијанским достигнућем. Ја нисам ни имао на уму да је исправно што смо покушавали да направимо неку југословенску нацију у коју би уклопили католички и муслимански елемент, али прављење српске нације која би обухватила и православни српски елемент из Македоније је сасвим друга ствар, и потпуно је легитимна. И ја сматрам да је то "гледање са висине" један од наших већих проблема, али мислим да то није одлика свих Срба, већ поглавито његовог динарског дела, а мислим да се то управо ублажава у додиру и мешањем са моравско-вардарским делом нашег народа, и прави једну сјајну смесу чији је прави пример топлички Гвоздени пук. :)
Гледано историјски, Цариградска патријаршија је увек била супротстављена бугарским интересима, док Егзархија свој настанак дугује искључиво утицају Русије, па према томе сматрам да ће и сада Руси да поступе неразумно и на неки начин подрже БПЦ око Македоније; Руси имају слични проблем као и ми, увек имају реакцију уместо акције. Око природног прираштаја Македонаца, они су у још горем сосу него ми, јер их је мање а исељавају се у иностранство истим или још бржим темпом, и имају мало деце; њихова села, са малим бројем изузетака, су већ сада скоро сва пуста. Једино ако си мислио на укупно становништво Мкд, са Албанцима и Торбешима, са њима можда имају већи природни прираштај. ;)
-
Кoликo гoд нac cмaтpaли блиcким, никaд нeћe peћи дa cу Cpби. И дa, имajу пoзитивaн пpиpoдни пpиpaштaj.
По мени, искрено говорећи, и не морају.
Можда је чак и боље бити "два посебна" народа која живе у искреној љубави и слози, него да ми њих присвајамо, па нас они мрзе и због тога трче Бугарима у руке...
У ствари, баш због тврдог бугарског става о томе да не постоји македонска нација, да не постоји македонски језик и израженог присвајања свих Македонаца, они нас више воле од Бугара.
-
По мени, искрено говорећи, и не морају.
Можда је чак и боље бити "два посебна" народа која живе у искреној љубави и слози, него да ми њих присвајамо, па нас они мрзе и због тога трче Бугарима у руке...
У ствари, баш због тврдог бугарског става о томе да не постоји македонска нација, да не постоји македонски језик и израженог присвајања свих Македонаца, они нас више воле од Бугара.
Tu, deorum hominumque tyranne Amor! ;D
Па како нас воле, кад иду Бугарима у загрљај, каква је то самостојност, што би рекли Словенци, ако се манифестује прелетањем у други табор?
Добро, ми смо имали катастрофалан приступ, околности су биле такве да и није било неког времена да се доле утврде ствари можда елегантније, али овде о томе и не говоримо, већ коментаришемо то право да буду своји, а које ће на крају искористити неко други, а што би нас Србе, ако се сећамо последњих сто година своје историје, морало да подсети да је то искључиво српско-бугарска ствар, која ће можда у овом случају бити решена у бугарску корист.
Иначе, то је занимљиво, Бугари им не признају ни језик, ни нацију, ни цркву.
-
Tu, deorum hominumque tyranne Amor! ;D
Па како нас воле, кад иду Бугарима у загрљај, каква је то самостојност, што би рекли Словенци, ако се манифестује прелетањем у други табор?
Добро, ми смо имали катастрофалан приступ, околности су биле такве да и није било неког времена да се доле утврде ствари можда елегантније, али овде о томе и не говоримо, већ коментаришемо то право да буду своји, а које ће на крају искористити неко други, а што би нас Србе, ако се сећамо последњих сто година своје историје, морало да подсети да је то искључиво српско-бугарска ствар, која ће можда у овом случају бити решена у бугарску корист.
Иначе, то је занимљиво, Бугари им не признају ни језик, ни нацију, ни цркву.
Питање Цркве у Македонији није више питање ни Срба, ни Македонаца, ни Бугара ни Грка. То је, као и питање Цркве у Украјини, питање односа Московске и Цариградске Патријаршије, или у коначници, у датом тренутку, питање односа Руса и Американаца.
-
Питање Цркве у Македонији није више питање ни Срба, ни Македонаца, ни Бугара ни Грка. То је, као и питање Цркве у Украјини, питање односа Московске и Цариградске Патријаршије, или у коначници, у датом тренутку, питање односа Руса и Американаца.
Oкoлo-нaoкoлo, дoђocмo дo зaкључкa...
-
Колико видим по овом интервјуу, изгледа да ће Грци енергичније да војују нашу битку од нас самих. ;) На њихове ставове и принципе би и ми требало да се угледамо, нажалост, то није случај. Ако се овако настави, већ видим кроз неких 5 година мање-више исти овакав наслов, само са другим актерима - ЦПЦ и АПЦ (Црногорска и Албанска православна црква). ;D
-
Колико видим по овом интервјуу, изгледа да ће Грци енергичније да војују нашу битку од нас самих. ;) На њихове ставове и принципе би и ми требало да се угледамо, нажалост, то није случај. Ако се овако настави, већ видим кроз неких 5 година мање-више исти овакав наслов, само са другим актерима - ЦПЦ и АПЦ (Црногорска и Албанска православна црква). ;D
У чиje ћe мajчинcкo гнeздo дa ce cвиje тзв. ЦПЦ? Вepoвaтнo тзв. XПЦ...:)
Aлбaнcкa пpaвocлaвнa цpквa je пoмecнa-aутoкeфaлнa. Moждa cи миcлиo нa Kocoвcку Пpaвocлaвну Цpкву?
-
Tu, deorum hominumque tyranne Amor! ;D
Па како нас воле, кад иду Бугарима у загрљај, каква је то самостојност, што би рекли Словенци, ако се манифестује прелетањем у други табор?
Их, па знамо врло добро и на нашем примеру да жеље власти и жеље обичног народа ретко иду руку под руку. :)
-
У чиje ћe мajчинcкo гнeздo дa ce cвиje тзв. ЦПЦ? Вepoвaтнo тзв. XПЦ...:)
Aлбaнcкa пpaвocлaвнa цpквa je пoмecнa-aутoкeфaлнa. Moждa cи миcлиo нa Kocoвcку Пpaвocлaвну Цpкву?
Па и ЦПЦ-овцима треба заштита неке помесне, аутокефалне цркве. ХПЦ и КПЦ то нису, једино остаје АПЦ као будућа милогорска "мајчинска" црква. ;) Ионако тврде да су Илири и да немају ништа заједничко са Србима, а ни са осталим Словенима (можда Хрватима једино).
-
Па и ЦПЦ-овцима треба заштита неке помесне, аутокефалне цркве. ХПЦ и КПЦ то нису, једино остаје АПЦ као будућа милогорска "мајчинска" црква. ;) Ионако тврде да су Илири и да немају ништа заједничко са Србима, а ни са осталим Словенима (можда Хрватима једино).
Мислим да би Милогорској цркви најбоље "легао" Ватикан као мајчинска црква. Ионако су већи србомрсци од хрватских католичких свештеника. :)
-
Србија српске проблеме мора третирати "у пакету", тј. као цјелину, зато идеје попут размјене Косова за РС немају смисла. Српски народ је притиснут са свих страна, ако се сконцентрише на једну страну, противник ће га приклијештити с друге. Прво, РС је територијално прекинута код Брчког (у којем не постоји српска демографска већина), а географски облик јој је војно неодбрањив. Да дође до рата у БИХ сад, било би потребно милион војно способних српских мушкараца да одбрани РС, што би саму Србију оставило на милост и немилост сепаратизму склоним националним мањинама с једне стране (Санџак, Војводина, Прешевска долина), а домаћим криминалцима с друге, нешто слично ономе што смо имали у Београду деведесетих, само овај пут у много горој форми, јер би сво српско војно способно становништво било по прекодринским ратиштима.
Императив у политици су мудрост и стратегија, физичка сила је посљедња опција, и то опција коју треба избјећи ако је икако могуће. Јер кад дође до физичких сукоба, то је индикатор да је национална политика била лишена мудрости и тактизирања. Прасе се не тови уочи Божића.
Србија је морала бити матицом свих Срба од самог почетка, морала је водити бригу о интересима српског народа, поготово српског народа ван њеног уставно-правног поретка. Хрватска је дала босанским, србијанским и црногорским Хрватима и држављанство и сва могућа права која имају и Хрвати рођени у Хрватској. Тако се води мудра национална политика. Србија се одриче Косова, које је њена историјска територија, и на којем је албански елемент стекао апсолутну већину тек у 20. вијеку, захваљујући погромима над Србима у пар наврата. Док Хрвати и даље из петних жила вриште да је све до Дрине њихово, иако их никад није било у Подрињу и источној Херцеговини.
Друго, да се вратим на саму тему. Данашњи Македонци јесу језички ближи Бугарима (говорници источномакедонских дијалеката и јесу Бугари, ако ћемо право) него штокавским Србима, али је код њих српски национални осјећај постојао и био јак, поготово на западномакедонском говорном подручју. И тај осјећај је изигран. Умјесто тога, Србија је безуспјешно покушавала привољети штокавске католике и муслимане да прихвате српски национални идентитет, иако је 1918. године већ било касно за то, јер су те, до 19. вијека национално несвјесне католичке штокавске масе у 20. вијек ушле са већ формираном хрватском националном свијешћу, док су се босански муслимани од 1878. колебали између српства и хрватства (зависно од политичких вјетрова), али увијек уз одређену дозу сепаратизма. И добили смо гупло голо - штокавске католике и муслимане нисмо привољели за пројекат мултивјерске српске нације, а изгубили смо западне Македонце, који су имали српску националну свијест, упркос језичкој блискости са Бугарима.
Ово посебно желим нагласити - Срби би данас исмијавали западне Македонце кад би опет прихватили српску националну свијест, чак би се истих и гнушали, јер их гледају с висине и често извргавају руглу због деминутивних имена (Трајче, Љупче) и недостатка падежа. А је ли ико од вас чуо босанског муслимана да за Санџаклије каже "не требају нам ти Шиптари"? Ја сам у животу само 4-5 босанских муслимана чуо да се одричу побошњачених Албанаца из Санџака, и то су углавном били југоносталгичари или малограђански атеистички космополити. Али већина босанских муслимана сматра Санџаклије не само браћом, већ и примјером борбе за бошњачки национални идентитет. Иако већина тих људи није словенског поријекла. Исти је и однос Хрвата према Јањевцима, за које бих гарантовао да су и по хаплогрупама и аутосомално више Албанци него Словени.
Српски народ се, с друге стране, коље чак и око фудбалских клубова!
-
Србија српске проблеме мора третирати "у пакету", тј. као цјелину, зато идеје попут размјене Косова за РС немају смисла. Српски народ је притиснут са свих страна, ако се сконцентрише на једну страну, противник ће га приклијештити с друге.
Tpeбa cxвaтити дa Зaпaд Cpбиjу тpeтиpa кao пopaжeну cтpaну у paту. Aли нaм нaш cупep eгo тo нe дoзвoљaвa дa cxвaтимo, пa гpaницa oд нaциoнaлиcтe дo aутoшoвиниcтe je тaнкa. У тaквoj cитуaциjи je вeћa мoгућнocт дa ce изгуби cвe, нeгo дa peшaвaмo нeштo у пaкeту. Пpe ћeмo peћи: кaд идe тeлe, нeк' идe и ужe, нeгo дa извучeмo нeштo. Maнeвapcки пpocтop нaм je jaкo мaли. Oд пaкeт apaнжмaнa, дoђocмo дo, пo мeдиjимa дaнac кao нajбoљeг peшeњa зa KиM, мoнeтapнe униje Cpбиje и Kocoвa.
Штo ce кaтoликa и муcлимaнa тичe, никaдa ниje ни пoкушaвaнo дa ce oни вpaтe у cpпcки кopпуc, jep je кpajњи иcxoд биo "вpaћaњe у пpaвocлaвљe", штo je cтвopилo oтпop. Maкeдoнци дa cу ce oceћaли Cpбимa, кao штo peкox нeкoликo пocтa пpe, дoвoљaн je пepиoд 1918-41. дa пocтaну дeo иcтoг нapoдa, aли нe бeшe тaкo. Нeштo ниje штимaлo ту...
-
Штo ce кaтoликa и муcлимaнa тичe, никaдa ниje ни пoкушaвaнo дa ce oни вpaтe у cpпcки кopпуc, jep je кpajњи иcxoд биo "вpaћaњe у пpaвocлaвљe", штo je cтвopилo oтпop. Maкeдoнци дa cу ce oceћaли Cpбимa, кao штo peкox нeкoликo пocтa пpe, дoвoљaн je пepиoд 1918-41. дa пocтaну дeo иcтoг нapoдa, aли нe бeшe тaкo. Нeштo ниje штимaлo ту...
Не у српски, већ у новостворени југословенски, који је замишљен у старту као мултиконфесионалан, али су њихове конфесије биле против југословенске идеје.
Ја сам већ написао шта није штимало, а написао је и Одисеј, једноставно је сва пажња усмерена на Хрвате и њихове потребе, док су Стара Србија и Македонија потпуно занемарене, тамо су слали чиновнике и жандарме из других крајева по казни (Косово је имало надимак "југословенски Сибир"), дакле најкорумпиранији и морално најнижи слој друштва је тамо имао сву власт и "жарио је и палио". Отуд разочарање чак и код децидираних Срба из Македоније, а шта рећи за оне који су само деценију раније јатаковали ВМРО-вце. Процес њихове бугаризације није био неповратан и могли су се искористити бугарски злочини и пљачке за време Првог светског рата, које су вршили и над просрпским и над пробугарским делом народа, да се ти "неодлучни" чвршће вежу за српски идентитет, и да им се посвети већа пажња, али је уместо тога учињена горе наведена свињарија. Кад се напише Македонци, испада да су они сви монолитно сматрали да су под неком врстом окупације, а постојао је велики број људи који су и за време турске власти имали српски идентитет и нису га се одрекли ни по цену бугарашких претњи и физичких напада, понајвише у западном делу (нпр. област Порече је називана "малом Шумадијом"); велики број тих људи је после доласка комуниста претрпео велики терор и насилну и невољну промену презимена, јер нису желели да буду македонизовани. О томе лепо пише Јован Трифуноски, и сам просрпски оријентисан и пореклом из села Вруток код Гостивара, у својим књигама "Македонизовање Јужне Србије" и "Записи са терена". О српству у Македонији се за време Друге Југославије није смело говорити, то је била забрањена тема под претњом батинања и слања у затвор; последице те интензивне црвене десрбизације су данас очигледне, а треба нагласити да је та акција била двострука - поред десрбизације становништва у Македонији, у Србији и осталим републикама је деловала кампања заборављања Македонаца као дела српског етничког бића, тј. убеђивања да су они посебна нација.
-
О српству у Македонији се за време Друге Југославије није смело говорити, то је била забрањена тема под претњом батинања и слања у затвор; последице те интензивне црвене десрбизације су данас очигледне, а треба нагласити да је та акција била двострука - поред десрбизације становништва у Македонији, у Србији и осталим републикама је деловала кампања заборављања Македонаца као дела српског етничког бића, тј. убеђивања да су они посебна нација.
Дaклe cплeт иcтopиjcкиx oкoлнocти je дoвeo дoтлe дoклe je дoвeo, дa дaнac пocтoje Maкeдoнци, кoje нe мoжeмo cмaтpaти Cpбимa, кoликo гoд ce упињaли.
-
Дaклe cплeт иcтopиjcкиx oкoлнocти je дoвeo дoтлe дoклe je дoвeo, дa дaнac пocтoje Maкeдoнци, кoje нe мoжeмo cмaтpaти Cpбимa, кoликo гoд ce упињaли.
Питање је да ли су то Македонци или Бугари у "македонској кожи", нека ми сад нико не замери овај израз, али покушавам рационално да посматрам ствари.
-
Tpeбa cxвaтити дa Зaпaд Cpбиjу тpeтиpa кao пopaжeну cтpaну у paту. Aли нaм нaш cупep eгo тo нe дoзвoљaвa дa cxвaтимo, пa гpaницa oд нaциoнaлиcтe дo aутoшoвиниcтe je тaнкa. У тaквoj cитуaциjи je вeћa мoгућнocт дa ce изгуби cвe, нeгo дa peшaвaмo нeштo у пaкeту. Пpe ћeмo peћи: кaд идe тeлe, нeк' идe и ужe, нeгo дa извучeмo нeштo. Maнeвapcки пpocтop нaм je jaкo мaли. Oд пaкeт apaнжмaнa, дoђocмo дo, пo мeдиjимa дaнac кao нajбoљeг peшeњa зa KиM, мoнeтapнe униje Cpбиje и Kocoвa.
РС се за сад може сачувати само мудрим тактизирањем на политичком плану, при чему се треба служити и вјештом пропагандом. Да се Српска сад покуша осамосталити, била би војно сломљена јако брзо. Имај на уму њен територијални дисконтинуитет, као и катастрофално дугачке границе у односу на географску површину. У случају новог рата, за одбрану РС би било потребно најмање милион војно способних мушкараца, да још не помињемо да би се у тај рат укључила и Хрватска, која не само што је чланица НАТО пакта, већ такође има катастрофалан географски положај и потребу да што прије добије "трбух" (а добити га може само на штету БИХ) који би јој омогућио бољу геостратешку позицију.
И поврх свега, а то мрзим што говорим, бојим се да бисмо у том случају и од ове данашње Русије искључиво добили хуманитарну помоћ (љекови, храна, гардероба) и моралну подршку, а да би нам реалну помоћ једино пружили самоорганизовани руски добровољци. А онда би Срби и даље налазили оправдање за политику званичног Кремља и по свом старом обичају рекли како то Кремљ заправо "тактизира". Као што "тактизира" на истоку Украјине, гдје руско становништво свакодневно живи у страху и трпи терор од евроатлантистичке олоши из Кијева.
-
Дaклe cплeт иcтopиjcкиx oкoлнocти je дoвeo дoтлe дoклe je дoвeo, дa дaнac пocтoje Maкeдoнци, кoje нe мoжeмo cмaтpaти Cpбимa, кoликo гoд ce упињaли.
Овде је најважније како се ко осећа. Може неко бити по свим генетским линијама Србин, али је то неважно ако се тај појединац не осећа тако. Свеж пример је онај бранитељ из Вуковара који је гостовао код Станковића на ХРТ. Стање је тренутно такво какво је и у вези Македоније а и у вези Црне Горе, разлози за то су познати. Највећи тренутни проблем Србије и самим тим и Срба је биолошки нестанак који прети. Када би Србија неким чудом почела да доживљава неки економски опоравак, и неку реформу друштва, који би следствено поправили значајно квалитет живота у сваком смислу, не само материјалном, не би прошло много времена а сви који су се у националном смислу одродили од српског корпуса, почели би се полако окретати назад. Људи су веома практични сада, али били су и некада. Једним делом, мислим да је Србија и даље културни хегемон у свом окружењу. Не улазим сада у оцењивање вредности те културе која се шири преко медија, али сви гледају Пинк, сви слушају Гранд, сви воле исте серије и филмове и у Србији и у Црној Гори и у Македонији и у Босни. Дакле постоји нека културолошка целина и даље. Када би Србија одскочила у односу на земље около, постала би атрактивна и у сваком другом смислу, не само економском, лако би се процес однарођавања окренуо. За све то је потребно дугорочно планирање, џаба убеђивање ко је коме био деда и закога и против кога је ратовао.
-
Препоручујем свима да прочитају следеће две књижице:
Ђорђо Крстић - Колонизација у јужној Србији (штампана 1928.) и
Јован Трифуноски - Македонизирање јужне Србије (штампана 1995).
Прва књига даје веома добру анализу (српских) грешака које су чињене у колонизацији, а друга указује на улогу Бугарске у формирању македонског националног идентитета.
Чланови Друштва и једну и другу књигу могу пронаћи у нашој претраживој дигиталној библиотеци.
-
РС се за сад може сачувати само мудрим тактизирањем на политичком плану, при чему се треба служити и вјештом пропагандом. Да се Српска сад покуша осамосталити, била би војно сломљена јако брзо. Имај на уму њен територијални дисконтинуитет, као и катастрофално дугачке границе у односу на географску површину. У случају новог рата, за одбрану РС би било потребно најмање милион војно способних мушкараца, да још не помињемо да би се у тај рат укључила и Хрватска, која не само што је чланица НАТО пакта, већ такође има катастрофалан географски положај и потребу да што прије добије "трбух" (а добити га може само на штету БИХ) који би јој омогућио бољу геостратешку позицију.
И поврх свега, а то мрзим што говорим, бојим се да бисмо у том случају и од ове данашње Русије искључиво добили хуманитарну помоћ (љекови, храна, гардероба) и моралну подршку, а да би нам реалну помоћ једино пружили самоорганизовани руски добровољци. А онда би Срби и даље налазили оправдање за политику званичног Кремља и по свом старом обичају рекли како то Кремљ заправо "тактизира". Као што "тактизира" на истоку Украјине, гдје руско становништво свакодневно живи у страху и трпи терор од евроатлантистичке олоши из Кијева.
Упpaвo тo и пpичaм. Jeдинo peшeњeм cpпcкoг нaциoнaлнoг питaњa, кoje c дpугe cтpaнe oбуxвaтa и peшeњe дpугиx нaциoнaлниx питaњa, мoжe ce избeћи paт. A тo пoдpaзумeвa кoмпpoмиce, a нe ушaнчeнe пoзициje. A мудpocт тpeнутниx мoзгoвa кoje нaм кpoje cудбину, ниje jaчa cтpaнa... И дa пoнoвим, peшeњa мopajу бити "бpзиjиx дaнa", jep нaм вpeмe ниje caвeзник, jep нecтajeмo... Бojим ce дa Cpбиja 2050. нe будe Бeocaд, кojи ћe бpojaти 4 милиoнa cтaнoвникa, a ocтaлиx милиoн будe pacпopeђeнo пo "кapaулaмa": Kpaгуjeвaц, Ниш, Cубoтицa.
-
У књизи Јована Трифуноског "Македонизирање јужне Србије" веома су упечатљиве речи Стевана Симића (1882-1962), дугогодишњег директора гимназија у Велесу, Охриду и Призрену, који је био родом из Кратова. Описујући стање у периоду после Првог светског рата у овом градићу који се налази на североистоку данашње БЈР Македоније, Симић је сведочио Трифуноском:
...поред људи који су по националном осећању увек били Срби, појавили су се и такви који су се до краја Првог светског рата 1918. године изјашњавали да су Бугари. Неки од њих отворено су стали на страну бугарских окупатора, па их помагали у поменутом рату. А када је дошао крај рата, они су се због компромитовања, неки и застрашени, повукли са бугарском војском у два бугарска града - Ћустендил и Софију. Тамо су мировали чекајући да ће се можда брзо распасти наша нова држава - Краљевина СХС.
- Али, до тога није дошло. Теку године 1919–1923. и присуство таквих избеглица из наше земље у Бугарској, постало је излишно, политички некорисно. Зато је почело њихово смишљено враћање у нашу земљу.
- Први дани августа сунчано пре подне. Посећујући свој виноград у околини Кратова срео сам једног таквог повратника из Бугарске. То је било велико изненађење. Ситан и онизак човек, модрих очију, које лако обара. Добро смо се познавали из младости. Најпре смо се руковали, затим изменили неколико уобичајених фраза и сели у хладовину суседног гранатог стабла. Његово је лице мењало боју. Ја рекох.
- Што је то било Томо. Ти си отишао у Бугарску са намером да се не враћаш док је у нашем Кратову српска власт. А сада те видим овде.
- Да, тако је било, – рекао је Тома и сагнуо главу – али.
- Шта али?
- Није све што ја кажем. Имам кућу у Кратову и у њој су остали жена и деца са нешто имања.
Једног дана позвали су ме у седиште политичке бугарске ВМРОВСКЕ власти у Софији и рекли:
- Како би било, Томо, да се вратиш натраг у родни крај. Не брини слаћемо ти и нешто новца. Ти, а деловаћеш тамо и код других наших људи на које се можеш ослонити, настој да се пред српским властима и на јавним местима за наш свет не помиње им: Бугари, већ само име Македонци. Треба избегавати и обласно име Јужна Србија, а ширити и одржавати име Македонија
- За употребу наведених имена - наставља Тома - нећеш од режима бити прогањан или не много. А за нас је главно сузбијати српско име у делу Македоније под српском влашћу. Важно је сада тамо не бити Србин, већ Македонац. А када касније наиђе подесан историјски дан бугарска држава ће лако од имена Македонци вратити име Бугари, а на место имена Македонија вратити име Бугарска. На то треба трошити снагу и обраћати пажњу. На то.
-
А за нас је главно сузбијати српско име у делу Македоније под српском влашћу. Важно је сада тамо не бити Србин, већ Македонац. А када касније наиђе подесан историјски дан бугарска држава ће лако од имена Македонци вратити име Бугари, а на место имена Македонија вратити име Бугарска. На то треба трошити снагу и обраћати пажњу. На то.
Ако је ово тачно, онда су при крају да успеју у свом науму, ако не Бугари из Бугарске, онда они који су се након 1923. године вратили у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.
-
Дефинитивно пророчке речи Трифуноског, што потврђују и ове две емисије македонског новинара Васка Ефтова:
https://www.youtube.com/v/kw5xZNb7-Ys
https://www.youtube.com/v/sQClaf4U7Nc
-
Кремљ заправо "тактизира". Као што "тактизира" на истоку Украјине, гдје руско становништво свакодневно живи у страху и трпи терор од евроатлантистичке олоши из Кијева.
Богами, читав Донбас преживљава само захваљујући помоћи из Русије, и хуманитарног типа и "хуманитарног типа".
-
Богами, читав Донбас преживљава само захваљујући помоћи из Русије, и хуманитарног типа и "хуманитарног типа".
Није то суштина. Ако им је толико стало до становништва Донбаса, зашто га једноставно онда не откину као Крим и ајд здраво? :)
-
Није то суштина. Ако им је толико стало до становништва Донбаса, зашто га једноставно онда не откину као Крим и ајд здраво? :)
Нажалост, не иде то баш тако. Ипак је и даље Америка најмоћнија сила на свету (колико год нам то било мрско), па није баш паметно гурати јој прст у око све дубље и дубље. Ми смо то радили, па нам није баш успело. Боље ићи полако; време иде Русији на руку.
Али, Русија и практично већ признаје независност тих двеју републичица - признаје њихове владе, њихове документе, њихове дипломе, регистарске ознаке...
Мада, овде је реч о Македонцима и тамошњој цркви. Предалеко смо отишли.
Могла би нека тема о Донбасу, па да тамо ово пребацимо. :)
-
Нажалост, не иде то баш тако. Ипак је и даље Америка најмоћнија сила на свету (колико год нам то било мрско), па није баш паметно гурати јој прст у око све дубље и дубље. Ми смо то радили, па нам није баш успело. Боље ићи полако; време иде Русији на руку.
Али, Русија и практично већ признаје независност тих двеју републичица - признаје њихове владе, њихове документе, њихове дипломе, регистарске ознаке...
Мада, овде је реч о Македонцима и тамошњој цркви. Предалеко смо отишли.
Могла би нека тема о Донбасу, па да тамо ово пребацимо. :)
Слажем се, нек се пренесу ови постови, развила се је једна јако занимљива тема. :)
Иначе, да, све је то "тактика", то Путин тактизира. :)
Тако је тактизирао и кад је милијардама еура подржао Милов режим, док се је исти јавно залагао за евроатлански пут. :)
Дефинитивно је наш народ мајстор за апологетику руске званичне политике. Наш народ мисли да је братски руски народ исто што и званична Русија, те да је потребно љубав према руском народу исказивати љубављу према званичном Кремљу, који је још од пада Романових АНТИРУСКИ.
-
Ако сам добро схватио шта пишу ове грчке новине (таблоид?):
http://www.iefimerida.gr/news/392867/gornamakedonija-se-mia-lexi-ayti-einai-i-onomasia-tis-pgdm-poy-prokrinetai
онда су се наводно договорили да:
- се земља зове ГорнаМакедонија, и то као једна реч
- "Македонска православна црква" да постане "Охридска архиепископија"
- предлог ће бити предат у УН до 20. марта.
-
Ако сам добро схватио шта пишу ове грчке новине (таблоид?):
http://www.iefimerida.gr/news/392867/gornamakedonija-se-mia-lexi-ayti-einai-i-onomasia-tis-pgdm-poy-prokrinetai
онда су се наводно договорили да:
- се земља зове ГорнаМакедонија, и то као једна реч
- "Македонска православна црква" да постане "Охридска архиепископија"
- предлог ће бити предат у УН до 20. марта.
Зашто је једноставно не назову Западна Бугарска и реше све проблеме :)
-
Ако сам добро схватио шта пишу ове грчке новине (таблоид?):
http://www.iefimerida.gr/news/392867/gornamakedonija-se-mia-lexi-ayti-einai-i-onomasia-tis-pgdm-poy-prokrinetai
онда су се наводно договорили да:
- се земља зове ГорнаМакедонија, и то као једна реч
- "Македонска православна црква" да постане "Охридска архиепископија"
- предлог ће бити предат у УН до 20. марта.
Ово за Охридску архиепископију ће бити изблокирано и од бугарске и од наше Цркве. Бугарска Црква себе сматра наследником патријаршије из времена Првог и Другог бугарског царства, самим тим и правим наследником Охридске архиепископије која је настала у оквиру Првог царства. Читао сам неки интервју који је дао један бугарски епископ, он је поменуо управо да тај назив не може да користи непризната МПЦ. С друге стране, цела једна епархија од СПЦ се зове "Православна охридска архиепископија" и њен архиепископ је Јован Вранишковски, кога македонске власти стално притварају. Грке за ово вероватно није много брига, али Бугаре и нас јесте. Међутим, не верујем да ће се Грци сложити са било којим називом који у било којој форми садржи реч "Македонија" у називу, то су јасно исказали пре неколико дана на протестима у Солуну, а тих протеста ће бити још, у другим градовима, вероватно још масовнијих. Тако да је ово нека врста "мртве трке", иако се НАТО-у жури да то питање што пре скине с дневног реда (због страха од Русије је и "одлеђена" читава ова прича уосталом), како би и БЈРМ припојио Алијанси (док се Власи не досете). ;)
Зашто је једноставно не назову Западна Бугарска и реше све проблеме :)
Хајде да у ту државу придодамо и цео југоисточни део данашње Србије и да задовољимо великобугарске апетите једном за свагда. ;)
-
Хајде да у ту државу придодамо и цео југоисточни део данашње Србије и да задовољимо великобугарске апетите једном за свагда. ;)
Њихови апетити су до Велике Мораве и до Копаоника. :)
Никако ми није јасно бугарско анти-српство кроз историју, тога код других суседних православних народа тј. код Румуна и Грка никад није било.
Бугари су једини традиционални српски непријатељи који су православне вере. Чудни су они православци.
-
Међутим, не верујем да ће се Грци сложити са било којим називом који у било којој форми садржи реч "Македонија" у називу, то су јасно исказали пре неколико дана на протестима у Солуну, а тих протеста ће бити још, у другим градовима, вероватно још масовнијих.
Наводно, Грци су се сложили да се зове Горнамакедонија, као једна реч и са словом "ј" обавезно, као и под условом да се назив не преводи, дакле да и на енглеском буде Republic of Gornamakedonija, што је тек тотални циркус ако усвоје.
-
Наводно, Грци су се сложили да се зове Горнамакедонија, као једна реч и са словом "ј" обавезно, као и под условом да се назив не преводи, дакле да и на енглеском буде Republic of Gornamakedonija, што је тек тотални циркус ако усвоје.
Ко се сложио? Да ли ће Македонци стварно да пристану на то?
-
Ко се сложио? Да ли ће Македонци стварно да пристану на то?
Не знам, само пренех оно што су грчки новинари написали. Зато и ставих "наводно". Тај неки преговарач ваљда иде по Скопљу и Атини.