Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар

Порекло становништва > Хрватска - Република Српска Крајина

<< < (16/20) > >>

Exiled:

--- Цитат: Посо Фебруар 03, 2022, 10:02:25 пре подне ---Сигурно је да су Милишићи били на челу Жегара до 1604. године, као што показују османски пописи.
Са друге стране, најстарији познати "представник" родова који славе Лазареву суботу - старјешина Жегара Вучко Љубичић - спомиње се 1619. године.
Вјероватноћа да се ради о истом роду је висока, иако постоји могућност да је у тих 15 година дошло до смјене у старјешинском кадру.

Што се тиче њихових могућих рођака у Петровом пољу, у компанији Петра Хрељановића, 1684. године, пописани су Lazo Milancouich, Giouan Rachitich и Zuanne Valcouich.

Можда би требало обратити пажњу на тестиране Велимире, који потичу од Велемира из Баљака код Шуице, због евентуалне везе са Јошићем из дрнишких Баљака.

--- Крај цитата ---
А и топоним Галечић у близини није за одбацити ако имамо Галешиће међу Војнићима.

Посо:
У вези Сењана, на Магазину сјеверне Далмације недавно је постављен (и чини се уклоњен) значајан документ на коме (је требало да) се види да је Јуриша Хајдук или Јуриша Сењанин био поријеклом из Поповића у Буковици.
Његово право име било је Јурај Лучић.
Лучићи се спомињу у буковичком Поповићу 1591, 1636. (као Лукић) и 1640. године.

Ово је интересантно због тога што би и његов савременик Иван Влатковић Сењанин могао бити поријеклом одатле.
Он је имао двоструко презиме Новаковић Влатковић и ако је тачно оно што је Сиврић писао, да му се отац звао Влатко, онда му је породично презиме било Новаковић.
Новаковићи се наводе у Поповићу 1591, 1607, 1633. и 1640. године.

(Подаци које Јуран доноси у раду "Морлаци у Шибенику" углавном се односе на Поповић у Буковици, а не, како је он сматрао, на Поповић, Косово.)

Небојша:

--- Цитат: Посо Фебруар 18, 2022, 12:31:30 поподне ---Новаковићи се наводе у Поповићу 1591, 1607, 1633. и 1640. године.

(Подаци које Јуран доноси у раду "Морлаци у Шибенику" углавном се односе на Поповић у Буковици, а не, како је он сматрао, на Поповић, Косово.)

--- Крај цитата ---

Шта су славили ти Новаковићи из Поповића, има ли њихових потомака данас и да ли је од њих Божидар Новаковић из Буковице (чувена слика). :)

Посо:
Поповић је, вјероватно, добио назив по власима Поповићима, који се најраније спомињу у залеђу Трогира. Ти Новаковићи су били католици.

Посо:

--- Цитат: Посо Октобар 25, 2021, 08:47:58 пре подне ---Као што Храбак каже, Банадего је, у млетачким изворима, подручје некадашње хрватско-угарске бановине. Фактички се односио на подручја Буковице и Равних котара која нису била под млетачком контролом. У горњем посту подебљао сам назив Банадего, зато што је Клемен Пуст искористио један старији (и лош) превод тог назива - Банпоље, који се није ни користио, нити је постојао (колико је мени познато).

Ивна Анзуловић је објавила један списак војника с млетачке стране, гдје се назиру нека имена из унутрашњости. Поред "Ливоја", ту је и војвода Жакман који се спомиње у попису 1528-30. као старјешина џемата нахије Карин:

"Neka od ovih prezimena, pa čak i istih osoba nalaze se u družini kapetana Nikole Detrešića 1540. Ovdje ćemo nabrojiti sva ta imena jer mislimo da ih je vrijedno navesti, a iz ovoga se i vidi da su iste osobe služile vojsku i obrađivale zemlju. Njihova imena i prezimena jesu: Pelegrinus de Marco, Simon de Ventura, Antonio de Begna, comes Xachman Glegeuaz, comes Petrus Naycinouich, Bartolomeus Saponcich, Luchaz Chouergliza, Simon Stoychouich, Radichius Pauich, Petrus Ferletich, Matheus Locho, Baressa Bersicich, Paulus de Hernia, Franciscus Petricich, Gregorius Vissich, Paulus Lachouich, Jacomo Nicholich, Matheus Chabetić, Raycho Stoychouich, Lucas Flurich, Joanes Duymouich, Maras Besichauich, Mathei Liuaza, Marati Occornich, Martini Stoycouich, Partui Pigliuch, Joanes Vrancich, Gliuban Deschouich, Marci Paych, Maretini Crepgina, Mathei Radnouich, Stoyani Chossutich, Mathei Vitorićh, Gregori Jachoffcich, Gregori Clarich, Pauli Stoymilouich, Franci Trobete, Petri Dalelich, Pauli Maduich, Stephani Schierbaz, Thome Dechich, Luce Miloeuich, Petri Versatouich, Bilulli Sbicich, Georgi Cholic, Marathi Rechieuich, Joanis Lilich, Mixe Vranisseuich, Mathass Rimanich, Vit Rimanich, Grubisse Butchouich, Gregori Percich, Martini Risolich, Andree Pauchouich, Joanes Stancich, a tu su još D. Alosius Tetrico, D. Donatum Prititijs, comite Simoni Nalesich, comite Paulum Rimanich."

Она, такође, напомиње да се презиме "Gleževac" (вјероватно Глеђевац) "na zadarskom području spominje i ranije (1418.) i to kao vlasi katuna Krajšića ...Vlatchus Glegeuaç".

Жакман Глеђевац из Подновја (негдје између Поседарја и Новиграда) спомиње се и 1555. године, а 1560. године ту је и Миливој Глеђевац, пок. Жакмана, исто из Подновја. (Роман Јелић)

--- Крај цитата ---

Још неколико података о Жакмановим "Глеђевцима".

Њихов родоначелник појављује се у задарским документима негдје између 1355. и 1384. године: "Posnanus frater Gleie catunarii", "Goitanus Didoslauich de catuno Gleie", затим насљедници, 1400: "Marcus Vlacus filius condam Disse Nicolich de catono Gleyeuac" итд.

Иначе, може се идентификовати још један влах Истрије из османског пописа 1530:
"An-cemaat-i Knez Petre veled-i Milovan (Medvine)".
Ради се о "Petrus Milovanich catonarius districtus Zelengrad" (1518).

Милованићи се наводе касније на млетачкој територији:
Milincus Milouanich quondam Johannis (1564);
као и Сладе Милованић (1570), погинуо вјероватно 1574. године.

Навигација