Родослов средњовековних Војиновића

Порекло становништва > Старе породице и племство

<< < (9/11) > >>

Radul:

Родослов Војновића из Херцег Новог, Дубровинка који је саставио млетачки биљежник Анђел Порта 1771. године за браћу Васиља и Војина.

Radul:

--- Цитат: Radul Фебруар 16, 2020, 01:54:54 пре подне ---Од 6 родова који имају предање о Војиновићима, за њих 5 се знају хаплогрупе.

1. Војинићи-Љешњани > I2-Y135653
2. Војиновићи-Трепчани > непознато
3. Војновићи (Попово Поље>Херцег-Нови/Драчевица>Дубровник) > I1-FGC22045извор
4. Вујовићи-Љуботињe > R1b-BY38894
5. Пуношевићи > I2-PH908
6. Радуловићи > J2a-SK1357

Траже се за тестирање: Војиновићи-Трепчани, Трепча/Васојевићи - Бихор, Бјелопољска област, Св. Јевстатије; да заокружимо еп.

--- Крај цитата ---

Ради истраживања предања о Војиновићима, тражим за тестирање: Војиновиће-Трепчане, Трепча/Васојевићи - Бихор, Бјелопољска област, Св. Јевстатије.

Нека ми се слободно јаве на имејл: [email protected]

Милан Радуловић

Radul:
Одакле Гордани Томовић (Томовић 2011, стр.361) да је Никола Горјански таст Николе Алтомановића?

Војиновић Марко:
Има ли до сада неког концензуса везано за генетику средњевековних Војиновића и свих њихових миграција?

Можда бих позвао брата да се тестира ускоро, будући да је он рођени Војиновић, а ја Живковић. У сврљишком крају је до релативно скоро било миграција из Старе Србије, а Вучутрн старих Војиновића можда и није тако далеко. Војин као име није било нарочито уобичајено у том крају до скоро, па ми све личи да је ово презиме ипак старије од често новоформираних српских презимена по нашим курђелима и аскурђелима.

Небо_Сав:

Да ли је познати руски писац Владимир Војновић (Войнович) пореклом од Војиновића?

Својевремено сам у, средњој школи, од свог професора српског језика, Милутина Срећковића, имао прилику да чујем да је познати руски писац Владимир Војнович - српског порекла, од племићке породице Војиновића, јер му је он то лично рекао на неком сусрету писаца. Наводно је пореклом из Славјаносербска, из Украјине.

Касније, у Москви, имао сам прилику да слушам интервју Владимира Војновића, познатог руског писца, аутора романа "Доживљаји војника Чонкина" у којем он говори о свом српском пореклу - од средњевековне властелинске породице Војновића. Мислио сам да је то њихово породично предање, али, ево сада на Википедији испало је да је то резултат истраживања неког нашег човека. (Само да не буде као са Грегоријем Пек(овићем), Робертом Мичумом(Мићуновићем..)
Ево података са Википедије:

--- Цитат ---На основу књиге југословенског аутора Видака Вујновића "Вој(и)новићи - Вуј(и)новићи: од средњег века до наших дана" (1985), Владимир Војновић у својим књигама и интервјуима изјавио је да потиче из угледног српског рода Војновића (конкретно, да је у сродству са грофовима Војновићима), који је Русији дао неколико адмирала и генерала:
"Поносити се својим прецима је исто толико глупо колико и поносити се својом националношћу, али познавати своју породичну историју, уколико постоји таква могућност, барем је интересантно. [...]

Није ми било потребно да ишта тражим. Већ када сам био у емиграцији и живео близу Минхена, бивши артиљеријски полковник из Југославије, Видак Вујновић, послао ми је књигу свог ауторства: 'Војновићи, Војиновићи, Вујновићи и Вујиновићи', где је наше заједничко порекло описано почевши од 1325. године. Прародитељ наше породице био је неки Војин, кнез Ужички, војвода и зет српског краља Стефана Дечанског. [...]

Војин је, вероватно, био најважнија личност у нашем роду, али и после њега било је особа које су се прославиле у различитим областима: књижевници (Иво Војновић је међу њима најпознатији), генерали и адмирали италијански, аустријски, руски. Било је чак и венецијанских дуждева. [...]
--- Крај цитата ---

--- Цитат ---Владимир Николајевич Војновић (рус. Влади́мир Никола́евич Войно́вич; Стаљинабад, 26. септембар 1932 − Москва, 27. јул 2018) био је руски књижевник и дисидент.

Биографија
Владимир је рођен у Таџикистану 1932. године, од оца новинара. Када су оца 1938. године ухапсили, породица се преселила у Украјину. За време Другог светског рата док је отац био на фронту, породица се склањала; село у којем су живели он и мајка је евакуисано и пресељено на северни Кавказ. Стигли су на север Русије у околину Вологде, где су некад протеривани кажњеници за време царства.

Био је старог српског порекла[1] из Славјаносербска у Украјини, али које није потенцирао.

Војновић се школовао нередовно; са 14. године је стекао диплому столара. Научио је више заната и практичних вештина; чак постао и авиомеханичар. Прво се посветио поезији и за њега се чуло 1961. године када је објавио прво прозно дело "Ми овде живимо".[2]

Војновић је најпре због свог романа о војнику Чонкину, имао проблема са совјетском влашћу. Истовремено је са том трилогијом стекао светску славу. Згоде црвеноармејца Чонкина су последица његовог искуства током служења војног рока у совјетској војсци. Цитирао је Војновић руску изреку: "Ко је служио армију, тај се ни у циркусу не смеје".[3] Трудио се само да напише оно што је доживео. Гротескни лик Чонкин је често поређен са војником Швејком. На њега је након првог дела те књиге, трпио је велике притиске од власти и КГБ. Искључен је прво 1974. године из Савеза писаца СССР. У времену постстаљинизма названог "отопљавање", Војновић је покушао да јавно брани двојицу колега, ухапшене писце. Као руски дисидент који је критиковао совјетску власт због диктатуре, Указом Врховног президијума СССР јуна 1981. године, одузето му је совјетско држављанство. Следећих 19 године провео је у егзилу, у Немачкој, у Штокдорфу код Минхена. У домовину се вратио 1990. године, у време председника Горбачова, након што му је враћено држављанство.

Инострани члан САНУ од 1991. у Одељењу језика и књижевности. Био је специјални гост 16. по реду Међународног сајма књига у Београду 2010. године.
--- Крај цитата ---

Навигација