ДНК порекло > Aрхеологија и археогенетика

Претеча стећака у селу Дићи код Љига

(1/4) > >>

Број 1:
Корпус од око 200 камених плоча, претеча чувених стећака, сабраних у крипти око мале цркве која потиче с краја 13. и почетка 14. века на арехеолошком локлалитету Дићи код Љига, обгаћен је новим открићем.



Приликом недавно завршене прве фазе заштите и конзервације плоча, испод којих су као код стећака сахрањивани покојници, археолози на челу с руководиоцем овог пројекта професором Баном Савићем пронашли су још десетак нових пред којима су напросто занемели. Изненађење је представљао до тада ретко виђени скуп украсних симбола на њима. Археолог Жељо Јеж из Ваљева, који је деведесетих година прошлог века водио радове на откривању налазишта, сада у улози стручног консултанта, каже за „Политику” да нешто слично не постоји у Србији и на централном Балкану.

– Пре свега, нигде не постоји на једном месту сабран толики број плоча. Некропола у Дићима нуди фасцинантан репертоар орнамената посвећених покојницима, али и времену у којем су живели. То су симболи добра и зла, моћи, таме и светлости, плодности, дана, а на појединим плочама уочљиво је и дрво живота. Сви покојници сахрањени су по хришћанским обичајима, али је крст у комбинацији с кругом. Пажњу привлаче и симболи светог тројства. Овај најновији археолошки блок од изузетног је значаја за струку јер ће представљати путоказ за проучавање наше еткогенезе. Омогућиће нам да дубље сагледамо наше корене и правце одакле смо дошли и пут којим идемо – објашњава овај археолог.

Саговорник „Политике” убеђен је да ће у Дићима приликом неких нових истраживачких послова, првенствено на оближњем тулуму поред цркве из времена праисторије, бити још занимљивих открића и изненађења. Њему је, вели, жао што је пре овог открића послат предлог Унеску да се стећци уврте у светску културну баштину, али исказује оптимизам да ће јединствене плоче из Дића стићи једног дана на ту листу.

Још једна од специфичности археолошког локалитета у селу Дићима јесте његова повезаност „пупчаном врпцом” с мештанима, житељима вароши на Ибарској магистрали. Још пре скоро сто година многи Љижани су га сматрали светим местом чудесне синергије. Иако у то време није било никаквих писаних и других трагова да је црква изгорела у пожару и срушила се 150 година после градње, појединци су слутили да дубоко испод земље на вој локацији она постоји. Људи од струке су то негирали. Мештанка Дара Савић је осамдесетих година прошлог века сама кренула да прикупља новац за трагање за црквом не би ли на тај начин натерала тадашње удружење археолога да отворе радове. И Милован Сајић, који се сам латио крампа и ашова, вршио је притисак на струку. Нешто касније сами археолози су у Дићима отворили шампањац за неочекивана открића. Љижани верују да овај ретки археолошки садржај може вароши и његовим житељима да буде од велике користи.

http://www.politika.rs/scc/clanak/304204/Pretece-stecaka-otkrivene-u-Dicima

Amicus:
Занимљива прича админе,

У прилогу шаљем још пар сличица овог занимљивог локалитета.



Обнова средњовековне цркве Св. Јована Крститеља у Дићима
Средњовековна црква са некрополом у селу Дићи

Можда питање за историчаре, знамо ли ко је ктитор, речени челник Влгдраг?

Ово стоји на сачуваној ктиторској плочи пронађеној на месту откривене цркве, тј. тако преноси Светлана Марковић у чланку објављеном 1997. године у Политици: Плоча је постављена 1327. године, на Ускрс, и на њој пише "да је своју душу предао Богу монах Никола, световним именом челник Влгдарг, ктитор овог светог места, а да је камен поставила његова суприга, монахиња Ана, световног имена госпођа Владислава у време Стефана Уроша III"?

У наведеном чланку о томе нема информација. :)

Бакс:
Сјајно откриће! Изгледа да тек сад полако археолози почињу да верују да нису сва народна предања бајке, него да нека имају упориште у истини.


--- Цитат: Amicus  Септембар 03, 2016, 04:24:56 поподне ---Можда питање за историчаре, знамо ли ко је ктитор, речени челник Влгдраг?

Ово стоји на сачуваној ктиторској плочи пронађеној на месту откривене цркве, тј. тако преноси Светлана Марковић у чланку објављеном 1997. године у Политици: Плоча је постављена 1327. године, на Ускрс, и на њој пише "да је своју душу предао Богу монах Никола, световним именом челник Влгдарг, ктитор овог светог места, а да је камен поставила његова суприга, монахиња Ана, световног имена госпођа Владислава у време Стефана Уроша III"?

У наведеном чланку о томе нема информација. :)

--- Крај цитата ---

Мени највише личи да је то име гласило Вукодраг, илити Влкдраг "по средњовековни".

Видим, неко је већ написао чланак на њему на Википедији:
https://en.wikipedia.org/wiki/Vlgdrag

Amicus:

--- Цитат: Бакс  Септембар 03, 2016, 04:49:23 поподне ---Сјајно откриће! Изгледа да тек сад полако археолози почињу да верују да нису сва народна предања бајке, него да нека имају упориште у истини.

Мени највише личи да је то име гласило Вукодраг, илити Влкдраг "по средњовековни".

Видим, неко је већ написао чланак на њему на Википедији:
https://en.wikipedia.org/wiki/Vlgdrag
--- Крај цитата ---

Мене подсети на презиме Вудраг. :)

Број 1:
Прођох данас Ибарском магистралом па застадох и овековечих оно што видех:







Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

Иди на пуну верзију