Да ли то значи да смо у време унија имали буквално ред василијанаца, или су они тако називали само оне што су приступили идеји уније, а у начелу василијанцима сматрали све правосалвне?
Овдје сам био мало непрецизан а и нисам добро схватио упит.
Василијанци или по народски речено
василијани су ред који је карактеристичан за Закарпатје. Добар дио ове територије (Буковина, Галиција) је касније ушао у састав Хабсбушке Монархије. Зато сам и поставио Јосафата Кунцевича јер је он имао велику улогу приликом преласка православних, касније гркоталика, унији. Закључак је логичан; не може католик прићи
унији, него православни. Дакле, прилагођавање Курије.
Кључно је да православно монаштво не познаје редове за разлику од католика (бенедиктинци, фрањевци, језуити, капуцинери и сл.). Може се само говорити о правилима које је успоставио у вријеме аријанске шизме св. Василије из Цезареје. Та правила ће први прихватити бенедиктинци у Јужној Италији.
Ево једног цитата из рада Stankа Andrićа - Bazilijanski i benediktinski samostan sv. Dimitrija u Srijemskoj Mitrovici, који је за ову тему небитан, али говори о изворности овог, назовимо га реда:
"Mišljenje da su oba ugarska samostana sv. Dimitrija (у Сремској Митровици) bila istočno-pravoslavna (bazilijanska) učvrstilo bi se kada bi se pokazalo da je i preostalih pet samostana navedenih u istom nizuu registru Inocenta III. također pripadalo istočnim redovnicima."
На тој тези Д. Ловреновић, тачније наводу Д. фарлатија: "
regalia insignia... tradente Metropolita, sive coenobiarcha monasterii Basiliani Millescevensis." гради тврдњу да је крунисање изврешно и Милима, тачније цркви св. Николе.
Признајем да ми је податак о везама василијанског монаштва или правила и манастира Милешеве код Пријепоља непознат.Да се мало вратимо на основну тему. У моје вријеме алфа и омега историје средњовјековне босанске државе била истоимена књига Симе Ћирковића. Књига је превазиђена, али ни аутор када је говорио о мјесту крунисања Твртка I, није био сигуран да се то десило у Милешеви, те је на стр. 137. навео "можда у манастиру Милешеви".
Али да се, како је то Ђуро Тошић имао обичај да каже "да извините преко бабе"(мисли се на Драгутинову кћерку), позивао се на родбинске везе са Немањићима и истицао право н акруну.
Наслањао на немањићку традицију неоспорно је.А на кога би се наслањао? Можда је он потомак Котромана Гота, али у остваривању својих политичких амбиција његове "очи су гледале према Истоку". Могу се појединци домишљати колико хоће, али језик и писмо његових повеља, титулисање, организација двора носе печат "византијског културног круга" и ту је "копирао" Немањиће.
