Аутор Тема: Српски ДНК дан 2015  (Прочитано 175528 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #460 послато: Октобар 05, 2015, 03:42:02 поподне »
Realan životni scenario je i preudaja nakon prerane pogibije prvog muža, kojom prilikom bi i tek rođeno ili nerođeno dete prvog muža od malena nosilo prezime ili ime oca (pre prezimena) po drugom mužu, koji mu/joj nije nužno bio biološki otac.

Слажем се.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #461 послато: Октобар 05, 2015, 04:22:16 поподне »
И мени је хаплотип Младеновића највише личио на германски U-106, али р1б ми је иначе некако неодређен.

Нисам знао да је и у тим крајевима било рудара Саса, али ако јесте, сасвим могуће да су се задржали.

Приликом објављивања, обично споменем оно што је се одмах може рећи, али то је прилично површно. Сваки хаплотип треба анализирати детаљно од случаја до случаја.

Мислим да неби требало сваки нађени "саски" хаплотип по неком условном рефлексу аутоматски сврставати у потомке саских рудара гастарбајтера, само зато што тренутно неки испитаник и његови скорашњи преци у близини неког рудника живе (а у Србији их има доста). По тој логици испада да једино потомци "Саса рудара", као једини део српског народа нису напуштали своја огњишта у последњих 700 година? Мислим да међу овим нађеним "Сасима" има 100% и потомака витезова "Алеманске гарде" Цара Душана.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #462 послато: Октобар 05, 2015, 08:11:03 поподне »
Мислим да је опција са бабама у ранија времена била изузетно ретка појава.
Мислим да је извесније да се неки старији мали род или појединац прибратио новом, јачем и бројнијем братству. Или, супротно, да се неки дошљак прибио уз велико братство код којег се доселио. Не знам, Војинена, колико је хаплотип Савића удаљен од тебе и других Љешњана?

С друге стране, с обзиром да су Савићи досељеници у Горње Полимље из Роваца, није искључено да су у новој средини хтели да се представе као огранак великог братства, што није тако лоше, јер кад иза тебе стоји велико братство, староседеоци у крају у који си се преселио имају више респекта према теби.
Мислим да иако спадамо у исту хаплогрупу (ДСевер) нисмо тако блиски, барем тако ја тумачим вредности по маркерима код мог и његовог резултата теста.
А то дефинитивно стоји као могућност да су приликом досељавања у полимље вероватно имали више интереса да се представе као огранак јаког братства, поготово што су већ тада сигурно били у доброј мери стопљени са њима о чему говори и слава коју су донели са собом. Зато кажем да би било добро да се тестирају Џудовићи, али и Влаховићи, Реџићи, Тапушковићи, па би онда могли да кажемо да имамо комплетну слику и да можемо да дајемо закључке. За сада имамо Шћепановића и Булатовића који су ДЈуг, стариначки род Синђић из Сретешке Горе у Ровцима који су такође ДЈуг, и потомке кнеза Богдана Војинића - Љешњане који су ДСевер.

Ван мреже Витомир Радовић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 381
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #463 послато: Октобар 05, 2015, 08:13:10 поподне »
ЗА СИНИШУ ЈЕРКОВИЋА

Синиша,
Радовићи у Зети и Љешкопољу  и Матагужама, су од Кликоваца.  Славе исту славу као и Кликовци;  Ђурђиц.
Радовићи у Херцеговини славе Никољдан и они су из Куча.

Велики поздрав
Вито Радовић
из Улциња

Ван мреже Витомир Радовић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 381
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #464 послато: Октобар 05, 2015, 08:18:33 поподне »
ЗА СОЛ

Сол,
Фочански Радовићи, а има их који славе:Св Луку, Јовањндан, Ђурђевдан, Аранђеловдан, Никољдан, немају сазнање да су у неким рођачким везама са Драшковићима из Гацка.

Да ли ти знаш нешто више о тим Драшковићима?
Коју ХГ имају Драшковићи?


Велики Поздрав
Вито Радовић
из Улциња

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #465 послато: Октобар 05, 2015, 08:31:49 поподне »
Сол,
Фочански Радовићи, а има их који славе:Св Луку, Јовањндан, Ђурђевдан, Аранђеловдан, Никољдан, немају сазнање да су у неким рођачким везама са Драшковићима из Гацка.

Да ли ти знаш нешто више о тим Драшковићима?
Коју ХГ имају Драшковићи?


Гатачки Драшковићи (Вукови) Св. Никола, су у истом роду А  R1a 458 са Кликовцима и фочанским Радовићима (Св. Никола), зато питах.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Витомир Радовић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 381
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #466 послато: Октобар 05, 2015, 09:05:55 поподне »
Хвала Сол.
Овај податак ми је дргоцјен за Радовиће никољштаке из Фоче.
Да ли имаш још оваквих подтака за Радовиће и са другим славама?

Велики поздрав
Вито Радовић
из Улциња

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #467 послато: Октобар 05, 2015, 09:11:53 поподне »
Хвала Сол.
Овај податак ми је дргоцјен за Радовиће никољштаке из Фоче.
Да ли имаш још оваквих подтака за Радовиће и са другим славама?


Нема на чему господине Радовићу, хвала вама на труду. Нажалост неман податке о другим Радовићима, а податке сам нашао на доле наведеном линку.

http://dnk.poreklo.rs/tabela-pojedinacne-grupe/?grp-filter=R1a
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Sasa123

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #468 послато: Октобар 05, 2015, 10:26:34 поподне »
Поздрав г. Јерковићу и  г.Кртинићу!
У претходном обраћању сам вам изложио предање Младеновића (Гагића) из Врбовца које су ми потврдили и особе из Рутоња у Лозовику)
Што се тиче истраживача порекла уважених етнолога Ердељановиђа и Дробњаковића њихове опсервације фамилије Рутоњске или Рутоњића се разликују. Ердељановић 1912, године налази свега 16.кућа ове фамилије што је реално могуће до прадеде, дакле три колена уназад од досељавања а Дробњаковић чак 54. куће 1923. године што се чини као штампарска грешка јер за једну генерацију немогуће да је ова фамилија толико нарасла а уз то је био и Велики рат. Рутоње до којих сам дошао тврде да их баш није било толико у Бугар мали. Разликују им се и правци доласка оснивача фамилије и док Дробњаковић наводи Косово и чак додаје да је један брат остао око Сталаћа, претходно Ердељановић каже да се ради о Тимочкој Крајини!? Дробњаковић несумљиво упућује на косовску струју досељавања а Ердељановић на тимочку, што отвара могућност за различите интерпретације, поготово ако су ови Тимочани, Торлаци. У новије време сам консултовао г. Бачка који је слабо могао шта да тачно каже у детаљима у родослову јер је потпуно апстраховао везу Младеновића по мушкој линији са Рутоњама па није у Архиву Србије тражио тефтере и пописе за Лозовик где свакако има података, већ се више држао Дробњаковића и оног надимка "Бугари"те тако видео порекло у Шоплуку и Торлаку. Један други истраживач Бурсаћ се држао оног "Јужни крајеви"код Дробњаковића и овог другог надимка "Гага, Гога"и отишао иза Битоља и Костура у Македонији да тражи порекло међу Цинцарима. Сад ви можете да замислите моју муку и неповерење када је у питању истраживање порекла јер ово је рударски (Саски) посао. Порекло су муи развукли од Пинда до Старе Планине а ја бих да се по предању вратимо на неку реалну планину на Косову. Био сам у архивима у Београду, Паланци и Смедереву и лично се уверио у неке пропусте и немање увида појединих истраживача...

Sasa123

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #469 послато: Октобар 06, 2015, 09:36:43 пре подне »
Предање Младеновића иѕ Врбовца, које ми је казивао прадеда Милутин и које је он чуо од старих је следеће:

Наши стари су, када је било српско царство, пре Косовског боја живели у старој Рашкој или Косову.Пали су у турско ропство јер су ови били сила. Прво су се водили ратови између Шваба и Турака и много Срба је побегло у "преко- Дунава"али наши нису дошли у Шумадију тада. Шваба је хтео да нас отме од Турчина али наши су се Плашили од Шваба, чија је војска палила српска села како би натерала Србе да оду да живе у њиховој држави.Кад су решили да пребегну из Турске ишли су само са овцама кроз планине али нису дошли одмах у Шумадију.И та територија, где су били је остала и даље под Турцима. У Турској су били у статусу бећара или људи који нису имали своју земљу већ су радили под најам код ага и бегова.Осим сточарства познавали су и старе занате пинтерски и цигларски. Два брата старији Илија и Млађи Младен су дошли из Турске у Мораву. Илија остане у Лозовику код Велике Плане и тамо заснује фамилију Илића или Рутоња а Младен дође у Врбовац и ту се прижени и заснује фамилију Младеновића. У селу су га звали Гаго кад је као пинтер радио по кућама па се отуда зовемо Гагићи.Знао је да направи буре од дасака, дуги које је тесао алатом који је донео у Врбовац.Илијини су знали да секу черпић и пеку циглу и ћерамиду.Младен је имао са женом из Врбовца три сина- Милету(званог Ранко од кога су Милетићи),Димитрија (чија се лоза угасила)и Живана од кога се изродило нај више Гагића.

Предање које сам чуо од Даринке Илић из Лозовика:

Даринка је чула да Фамилија њеног мужа у коју се удала потиче од неког Рутоње који је дошао од некуд са Косова у турско доба.Од мужа је чула да су његови преци живели не у Бугар мали села Лозовика, већ у потезу Трше до према брдима и суседном селу Глобоку. У тим брдима има место које се и данас зове Рутоњске рупе.Близу је био цариградски друм којим су ишли Турци.То су била трла за стоку издубљена у лесу и опасана трњем, "вењке" а одмах поред и станови за фамилију која је ту обитавала.Тек кад се Србија ослободила добију од кнеза Милоша земљу у Риту иза насипа и плац у Бугар мали села Лозовика.Земљу је често плавила Морава.Даринка је слушала за имена појединих деда Илија, Милан, Никола али ништа више од тога.Памти добро причу о деди Симеону који је знао оштрачки занат и основао радњу и први прешао из Бугар мале на пут према суседним Сараорцима.



 

Ван мреже Акса

  • Косовци
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 662
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #470 послато: Октобар 06, 2015, 09:50:35 пре подне »
Сале, зашто ви славите Алимпијевдан? Тврдити да сте у сродству са Рутоњцима, али не славите исте славе?

Sasa123

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #471 послато: Октобар 06, 2015, 04:07:52 поподне »
У селу Врбовцу постоје Марићи који славе исту Славу Алемпијевдан и презивају се по баби Мари. У архивима сам нашао да је та Мара имала сина Стојана који се по њој презива а наш деда Младен је дошавши код ње у кућу довео дванаестогодишнјег сина Илију. Дакле обоје су били породичног статуса удовац и удовица. Постоји обичај у том крају да зет који уђе у кућу промени Славу, односно узме Славу заштитника тог огњишта. Имаслучајева да промени чак и презиме и презива се по тасту а не по оцу. Пронашао сам такав случај паралелно у истој младеновој генерацији у самом Врбовцу. Неки човек по имену Пера Краинац у једном попису у следећем је по смрти очигледно таста Раше Младеновића променио презиме у Рашић. У старим Црквеним књигама може свашта да се нађе али су мало тешке за читање јер правопис није Вуков...

Sasa123

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #472 послато: Октобар 06, 2015, 06:18:08 поподне »
Реци ми,  Аксо, зашто их зовеш Рутоњци са тим карактеристичним наставком "ци" кад код Дробњаковића пише "Рутоњска" а код Ердељановића "Рутоњићи", нигде не пише Рутоњци? Друго лкако знаш да им је брат остао код Ћићевца или Крушевца кад ни то нигде непише код Дробњаковића?

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #473 послато: Октобар 06, 2015, 10:26:00 поподне »
У том случају би било да се звање,чин или титула,придодало првобитном презимену,а временом се изговорно променила од стране народа. У праву сте кад говорите о обичајној игри речи,али то је често у нашим крајевима. Хвала вам у сваком случају на тумачењу.
Поздрав.

У попису Лике 1712, случајно сам налетио на појединца са титулом Бомештар, препостављам да се ради о војном чину.

"72. Boxmestar Juan Juezich ima zemlie Communiter"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #474 послато: Октобар 07, 2015, 12:08:43 пре подне »
У попису Лике 1712, случајно сам налетио на појединца са титулом Бомештар, препостављам да се ради о војном чину.

"72. Boxmestar Juan Juezich ima zemlie Communiter"

Boxmestar овако у оригиналу из 1712 год. може на модерном нем. значити Büchsenmeister (од Büchse=архаич. Пушка) тј. онај ко прави и поправља пушке= пушкар
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Владимир Бурсаћ

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 15
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #475 послато: Октобар 07, 2015, 12:31:22 пре подне »
То је написао Бурсаћ у пријави за тестирање. Надам се да ће се се укључити у дискусију овде.
Велико је задовољство бити само посматрач и слушалац овако квалитетне расправе, а још веће придружити се умнијим људима у разговору. Све вас поздравља Владимир Бурсаћ из Зрењанина, родом из западних крајева нашега народа. Администратор је објавио основне податке о мојој породици и мојем презимену које сам доставио у пријави за тестирање. Тим подацима бих само додао да свако ко проучава порјекло западних српских родова  треба да рачуна са већим бројем пресјељавања, за разлику од неких родова у старој Црној Гори или Херцеговини, који су живјели на истим просторима од средине 15.вијека па све до 20.вијека. Ми смо реконструисали сеобе своје породице све до прве 1/4 16.вијека (1520-1530) када смо плански насељени у Гламочко поље, на турску војну границу. Ту нас затиче попис санџака Клис из 1550.године у нахији Дламоч-Гламоч, у влашком статусу. За вријеме прије тога имамо неколико докумената и топонима који још нијесу потпуно повјезани већ чекају да то буде учињено у будућности. У питању су:
1. Дубровачка канцеларија  Div.canc.XXIX, fol.48,  датума 07.januarа 1390. године негдје у дубровачком залеђу помиње Твртка Бурсића (Bursich) у вези неког неразјашњеног посла
2. Др.Јован Вукомановић у књизи  ''Паштровићи, антропогеографско-етнолошка испитивања'' Цетиње 1960. године, наводи документ из маја 1437. године (сачињен пред млетачким властима у Котору, Државни архив Котор, СН., књ.6, стр.279) у којем  се помиње Мароје Бурсић. Ово презиме се нигдје и никада ни прије ни послије не помиње у Паштровићима.
3. у дубровачком архиву ( Div.canc.,  lamenta de foris) за сада смо пронашли укупно 13 помињања (у периоду од 1284.године завршно са 1460.годином)   предмета који се зове бурса и који има кључну улогу за настанак мог презимена
4. мјесто у Дубровнику испред врата од Пила (ту завршава стари пут од Стона ка Дубровнику) изван старих зидина Дубровника, гдје су се вршиле игре, и одржавала трговина  се зове Брсаље. Данас је ту велика окретница за аутобусе гдје сви посјетиоци  напуштају аутобусе и ови их послије сачекују.
5. када је 1399.године босански краљ Остоја продао Дубровнику земљу од Орашца до Стона и ушћа Неретве, на том простору е тада 1399.г постоји село Брсечево, које се у 20.вијеку зове Брсечине.
6.  Сумарни попис санџака Босна из 1468/1469.године, у нахији Ускопље (Горњи Вакуф) налази пусто село (мезру)  Борисићи/Борсићи.
Ето толико за сада од мене. За крај бих само изнео лични став поводом резултата ДНК анализе. Веома ме је изненадио добијени резултат и хаплогрупа којој припадам (Р1а) јер сам некако и очекивао а богами и прижељкивао да ћу бити И2 динарик. Међутим испало је овако и сада само могу само да се окренем Србима Литзикима и кнезу Михајлу  Вишевићу, и да очекујем и да се надам да ће будућност дати одговоре на сва питања.   

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #476 послато: Октобар 07, 2015, 12:52:34 пре подне »

1. Дубровачка канцеларија  Div.canc.XXIX, fol.48,  датума 07.januarа 1390. године негдје у дубровачком залеђу помиње Твртка Бурсића (Bursich) у вези неког неразјашњеног посла
2. Др.Јован Вукомановић у књизи  ''Паштровићи, антропогеографско-етнолошка испитивања'' Цетиње 1960. године, наводи документ из маја 1437. године (сачињен пред млетачким властима у Котору, Државни архив Котор, СН., књ.6, стр.279) у којем  се помиње Мароје Бурсић. Ово презиме се нигдје и никада ни прије ни послије не помиње у Паштровићима. 
6.  Сумарни попис санџака Босна из 1468/1469.године, у нахији Ускопље (Горњи Вакуф) налази пусто село (мезру)  Борисићи/Борсићи.


Ово су интересантни подаци, поготово због варијанте презимена Борисићи/Борсићи/Бурсић. Занимњиво би било мало дубље потражити, поготову јер имате ХГ која би можда одговарала- наиме била су два брата, Марко и Мирко Борис у XV. веку познати племићи у скадарском крају, за њих се каже да потичу од старих улцињских патриција Borisi di Fontana.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Акса

  • Косовци
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 662
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #477 послато: Октобар 07, 2015, 12:56:07 пре подне »

За крај бих само изнео лични став поводом резултата ДНК анализе. Веома ме је изненадио добијени резултат и хаплогрупа којој припадам (Р1а) јер сам некако и очекивао а богами и прижељкивао да ћу бити И2 динарик. Међутим испало је овако и сада само могу само да се окренем Србима Литзикима и кнезу Михајлу  Вишевићу, и да очекујем и да се надам да ће будућност дати одговоре на сва питања.   

Зашто те изненадио резултат?


Ван мреже Владимир Бурсаћ

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 15
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #478 послато: Октобар 07, 2015, 01:38:41 пре подне »
Зашто те изненадио резултат?

О практичној примјени генетике и одређивању хаплогрупа заиста нисам много знао до пре пар недеља, мада се бавим природним наукама у свом послу.  Ишчекујући резултат тестирања прочитао сам све чланке који су доступни на сајту Порекла, а господин Јерковић од важних група једино за R1 није написао чланак. Резултат тестирања ме затекао у стању да о тој групи нисам ништа знао. Сада ми је већ мало јасније, јер сам прочитао текст на Еупедији о својој хаплогрупи, па почињем да склапам слику. Далеко од тога да ми је све јасно, проћи ће године и године док се не приближимо истини, и надам се да ћемо моћи да је прихватимо.
Прије пар минута сам погледао статистику пројекта на дан 13.02.2013.године
(E1b     17,32%, I2a1b   38,96%, R1a     14,29%).
Ко год је тада доносио било какве закључке, да ли је могао претпоставити да ће на данашњи дан стање бити
(E1b     13,31%, I2a1b   33,47%, R1a     21,08%)    са даљом тенденцијом пада и раста појединих хаплогрупа.

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #479 послато: Октобар 07, 2015, 07:25:21 пре подне »
Велико је задовољство бити само посматрач и слушалац овако квалитетне расправе, а још веће придружити се умнијим људима у разговору. Све вас поздравља Владимир Бурсаћ из Зрењанина, родом из западних крајева нашега народа. Администратор је објавио основне податке о мојој породици и мојем презимену које сам доставио у пријави за тестирање. Тим подацима бих само додао да свако ко проучава порјекло западних српских родова  треба да рачуна са већим бројем пресјељавања, за разлику од неких родова у старој Црној Гори или Херцеговини, који су живјели на истим просторима од средине 15.вијека па све до 20.вијека. Ми смо реконструисали сеобе своје породице све до прве 1/4 16.вијека (1520-1530) када смо плански насељени у Гламочко поље, на турску војну границу. Ту нас затиче попис санџака Клис из 1550.године у нахији Дламоч-Гламоч, у влашком статусу. За вријеме прије тога имамо неколико докумената и топонима који још нијесу потпуно повјезани већ чекају да то буде учињено у будућности. У питању су:
1. Дубровачка канцеларија  Div.canc.XXIX, fol.48,  датума 07.januarа 1390. године негдје у дубровачком залеђу помиње Твртка Бурсића (Bursich) у вези неког неразјашњеног посла
2. Др.Јован Вукомановић у књизи  ''Паштровићи, антропогеографско-етнолошка испитивања'' Цетиње 1960. године, наводи документ из маја 1437. године (сачињен пред млетачким властима у Котору, Државни архив Котор, СН., књ.6, стр.279) у којем  се помиње Мароје Бурсић. Ово презиме се нигдје и никада ни прије ни послије не помиње у Паштровићима.
3. у дубровачком архиву ( Div.canc.,  lamenta de foris) за сада смо пронашли укупно 13 помињања (у периоду од 1284.године завршно са 1460.годином)   предмета који се зове бурса и који има кључну улогу за настанак мог презимена
4. мјесто у Дубровнику испред врата од Пила (ту завршава стари пут од Стона ка Дубровнику) изван старих зидина Дубровника, гдје су се вршиле игре, и одржавала трговина  се зове Брсаље. Данас је ту велика окретница за аутобусе гдје сви посјетиоци  напуштају аутобусе и ови их послије сачекују.
5. када је 1399.године босански краљ Остоја продао Дубровнику земљу од Орашца до Стона и ушћа Неретве, на том простору е тада 1399.г постоји село Брсечево, које се у 20.вијеку зове Брсечине.
6.  Сумарни попис санџака Босна из 1468/1469.године, у нахији Ускопље (Горњи Вакуф) налази пусто село (мезру)  Борисићи/Борсићи.
Ето толико за сада од мене. За крај бих само изнео лични став поводом резултата ДНК анализе. Веома ме је изненадио добијени резултат и хаплогрупа којој припадам (Р1а) јер сам некако и очекивао а богами и прижељкивао да ћу бити И2 динарик. Међутим испало је овако и сада само могу само да се окренем Србима Литзикима и кнезу Михајлу  Вишевићу, и да очекујем и да се надам да ће будућност дати одговоре на сва питања.   

Подрав Владимире...
У сваком случају резултат је за многе од нас изненађење у неку руку. А што се тиче И2 Динарик хаплогрупе, ево ја сам И2 Динарик, али сам се прилично изненадио кад сам упао у Буњевачки кластер, углавном са појединцима из Западне Херцеговине :):):) А у Бачкој где сам одрастао, знам много Буњеваца, и нисам ни могао да претпоставим да имам неке везе са њима :)