Срби, трећи највиши народ на свијету

[Đorđo]

мени је моја мајка причала да њима као деци давали да једу месо 2-3 пута годишње

[Sirius]

Boljom? Dinarski kraj ima (o) najbolju ishranu zato su svi dugovečni i zdravi bili. Ne treba im trovanje savremenom ishranom da bi dobili 1cm... Samo sad to više nije ni bitno. Hrana je svuda ista.

У динарским крајевима је било на ивици гладовања зато су људи одлазили из брда, нарочито Херцеговине, где ако киша не падне у Попове поље имаш глад.
Месо и шећер се јело само у специјланим приликама око славе, Божића, Васкрса и то ако је богатија кућа.

Нити је храна данас свуда иста.
Динарски крајеви још увек се слабије хране од нпр. САД или Холандије.

[Wolf Sagash]

У динарским крајевима је било на ивици гладовања зато су људи одлазили из брда, нарочито Херцеговине, где ако киша не падне у Попове поље имаш глад.
Месо и шећер се јело само у специјланим приликама око славе, Божића, Васкрса и то ако је богатија кућа.

Нити је храна данас свуда иста.
Динарски крајеви још увек се слабије хране од нпр. САД или Холандије.

Није тако. У Поповом Пољу је броблем било блато и то аско се касно повуче, па није могуће због кратке вегетације засијати кукуруз. У Брдима и Љубињу већ таква није ситуација. И суво месо је била основна исхрана. Масовно расељавање Херцеговаца узроковано је са више фактора. Велики број преживјеле дјеце, а исељење у Америку понајвише је узроковано иако се воли рећи да је због аустријске мобилизације, појавом беговске и агинске земље на тржишту.

[Гвер]

Мени је један доктор у Америци, док ми је снимао кичму, рекао да сам његов највиши пацијент до сада, а имам само 193цм. То ме је баш изненадило а и овако сам често добијао коментаре због висине, што ће рећи да је просечан Американац низак и да имају некакав фетиш према висини. А кажу да је мој прадеда био двометраш, можда су претерали али је свакако био висок и вероватно виши од мене. Углавном има доста високих у мојој породици.

Што се тиче висине знам да су неки странци раније описивали динарце као "дивове" а неки висину доводе у везу са И хаплогрупом. Нисам довољно упућен око хаплогрупа и генетике и колико утичу на физички изглед. Наводно не би требало да утичу.

[Сова]

Занимљива карта познатог антрополога Куна из 1930. Просечна висина Европљана тада била је много нижа него данас, људи који су се тада сматрали високим данас би били исподпросечне висине. Једна од хипотеза је та, да је оволики нагли раст становништва у Европи данас последица превеликог конзумирања индустријске хране, која је нажалост пуна хормона за раст.

У време овог истраживања Куна висина Холанђана се кретала између 168cm и 172cm у зависности од регије до регије, док је у истом периоду висина у Црној Гори и источној Херцеговини кретала између 176cm и 178cm. Те су уједно Црногорци и Херцеговци били највиши људи тог доба.
 
Из Кунове књиге:

"Други европски простор високог стаса је Динарска планински зона, језгро које се протеже дуж уског појаса од Хрватске до реке Дрим у Албанији и који достиже свој врхунац у Црној Гори. Овде се налази људи високи као и они на северу, а у самом средишту подручја, чак и виши. Порекло овог динарског гигантизам је нејасно, јер је праисторијска археологија овог региона скоро непозната, а документи о кранијама из каснијих времена су неадекватна. Знамо да су се Бел Бикер народи населили овде у неком броју, али не можемо приписати само њима изузетно висок раст савремених људи у овом подручју"

[crni]

Божина Ивановић, Татјана Томазо-Равник: Антрополошке особине историјских личности из династија Црнојевића и Петровића-Његоша, 147-181, Гласник Етнографског музеја у Београду, књ. 58-59, 1995.

https://books.google.rs/books?id=ZG6tCAAAQBAJ

Владика Сава, (Његуши, око 1700. - 26. феб. 1781. Стањевићи); "На основу измјерених дужина дугих цјевастих костију установљена је, на основу Manouvrierjevih таблица, вјероватна тјелесна висина, која износи 175,6 cm"

Књаз Данило, (Његуши, 02. нов. 1826. - 13. авг. 1860. Котор); "На основу измјерених дужина дугачких костију руке и ноге утврђена је, по методу Маноувриерјевих таблица, вјероватна тјелесна висина од 161,1 cm (таб. IV)"

Велики Војвода Мирко Петровић, (31. авг. 1820. - 01. авг. 1867.); "Израчуната вјероватна висина тијела, по Manouvrieru, износи 163,4 cm (таб. 4)"

Љеш-Алекса Црнојевић, (1403-1435); "Скелетни остаци Љеша-Алексе Црнојевића очувани су само у мањим фрагментима, на основу којих је тешко добити поуздане антрополошке податке."

Иван Црнојевић, познат као Иван-бег, (1465-1490); "Израчуната је, на основу мјерења главе хумеруса (димензије trohlee), вјероватна тјелесна висина између 171 и 175 cm."

[Лука]

Божина Ивановић, Татјана Томазо-Равник: Антрополошке особине историјских личности из династија Црнојевића и Петровића-Његоша, 147-181, Гласник Етнографског музеја у Београду, књ. 58-59, 1995.

https://books.google.rs/books?id=ZG6tCAAAQBAJ

Владика Сава, (Његуши, око 1700. - 26. феб. 1781. Стањевићи); "На основу измјерених дужина дугих цјевастих костију установљена је, на основу Manouvrierjevih таблица, вјероватна тјелесна висина, која износи 175,6 cm"

Књаз Данило, (Његуши, 02. нов. 1826. - 13. авг. 1860. Котор); "На основу измјерених дужина дугачких костију руке и ноге утврђена је, по методу Маноувриерјевих таблица, вјероватна тјелесна висина од 161,1 cm (таб. IV)"

Велики Војвода Мирко Петровић, (31. авг. 1820. - 01. авг. 1867.); "Израчуната вјероватна висина тијела, по Manouvrieru, износи 163,4 cm (таб. 4)"

Љеш-Алекса Црнојевић, (1403-1435); "Скелетни остаци Љеша-Алексе Црнојевића очувани су само у мањим фрагментима, на основу којих је тешко добити поуздане антрополошке податке."

Иван Црнојевић, познат као Иван-бег, (1465-1490); "Израчуната је, на основу мјерења главе хумеруса (димензије trohlee), вјероватна тјелесна висина између 171 и 175 cm."

Његоши, као династија, нису били познати по неким нарочитим телесним особинама, са изузетком Петра II и Јелене Савојске.

А Иван Црнојевић је, за време у коме је живео, био натпросечног раста односно висине.

[Дробњак]

Његоши, као династија, нису били познати по неким нарочитим телесним особинама, са изузетком Петра II и Јелене Савојске.

А Иван Црнојевић је, за време у коме је живео, био натпросечног раста односно висине.

Управо то хтедох да напишем. Нису џабе Црногорци књаза Данила звали Зеко Мали. Зеко због зуба, мали због висине. Књаз Никола није нешто по висини одскако од кнегиње Милене, бар по фотографијама.

[Nebo]

Управо то хтедох да напишем. Нису џабе Црногорци књаза Данила звали Зеко Мали. Зеко због зуба, мали због висине. Књаз Никола није нешто по висини одскако од кнегиње Милене, бар по фотографијама.

"Мали" због ниског раста, али "Зеко", ако сам добро схватио разне изворе, зато што је имао зелене очи и био плавкаст. И у мом завичају плавушасте и зеленооке људе често зову - Зеко.

[Nebo]

Још по нешто о висини (не знам да ли је овај чланак већ објављиван на форуму, мислим да није):

https://mg.co.za/article/2014-10-08-long-and-the-short-of-it-how-africans-have-shrunk

[Дробњак]

"Мали" због ниског раста, али "Зеко", ако сам добро схватио разне изворе, зато што је имао зелене очи и био плавкаст. И у мом завичају плавушасте и зеленооке људе често зову - Зеко.

Читао сам да је надимак Зеко добио од своје сестре Јане, касније жене Риста Бошковића, јер је као дете имао велике и истурене предње зубе као зец.

[Nebo]

"Мали" због ниског раста, али "Зеко", ако сам добро схватио разне изворе, зато што је имао зелене очи и био плавкаст. И у мом завичају плавушасте и зеленооке људе често зову - Зеко.

А, иначе, Данила су кад је поодрастао и кад се преузео власти, звали, у складу са нарави, и - Манити 

[miki 75]

Evo braćo, da vam popravim prosek sa 205.
Poreklom sam iz Stare Hercegovine, Grahovsko pleme,danas je to Crna Gora.
U očevoj familiji su svi u poslednje 4 generacije bili visoki.
Sa majčine strane - Hercegovci iz okoline Bileće, pradeda je bio preko 2 metra, njegovi potomci uglavnom visoki, ali ima i niskih pošto je prababa bila niska, ali iz popovske familije : )

[Nebo]

Evo braćo, da vam popravim prosek sa 205.
Poreklom sam iz Stare Hercegovine, Grahovsko pleme,danas je to Crna Gora.
U očevoj familiji su svi u poslednje 4 generacije bili visoki.
Sa majčine strane - Hercegovci iz okoline Bileće, pradeda je bio preko 2 metra, njegovi potomci uglavnom visoki, ali ima i niskih pošto je prababa bila niska, ali iz popovske familije : )

Добро нам дошао, високи момчино!
Ако није прејак захтев, о којим фамилијама се ради (граховска, билећка, поповска)?

[Klimenta]

Ja sam 173, brat takođe. Generalno moja porodica spada u <180. Za Klimente na pesteri se u jednoj literaturi navodi :

"Dodaje se da je tada stiglo oko 500 albanskih porodica koji su "bili niska rasta, pritom zle i surove naravi", da su jedva govorili srpski, a voleli su stočarstvo i bili postojanog karaktera. "

[crni]

Неки детаљи антрополошке анализе нађених скелета из ктиторске гробнице краља Уроша I Немањића y Сопоћанима, Србољуб Живановић, Саопштење XVI 1984, 243-247.

" .. У оквиру дугогодишњих систематских заштитних и археолошких радова y Сопоћанима откривена je y лето 1982. године гробница, која ce налазила непосредно уз саркофаг краља Уроша I Немањића и делимично испод њега. Антрополошки преглед костију извршен je y порти манастира Сопоћани y другој недељи августа 1982. године. Кости су после антрополошке обраде враћене y кесу и археолози су их потом поново ставили y гробницу. .. "

Скелет 1 (најлогичније je да ce изведе закључак да je скелет бр. 1 припадао краљу Урошу I Немањићу), остаци првог скелета су припадали старој особи (Senils I) од око 60 година, мушког пола. Висина тела, израчуната помоћу Pearson-ове формуле² на основу највеће дужине бутне кости, износила je 169.29 cm (+2 cm, највероватније око 171 cm).

Скелет 2 (можда припада краљици Ани), јако оштећен, припадао је старој особи (Senilis II) од око 65 година, женског пола.

Скелет 3 (највероватније ce ради о скелету архиепископа Јоаникија I), припадао је старој особи (Senilis I), a старост je одређена на основу непотпуно сраслих шавова лобање. Вероватна старост ове особе je била нешто преко 60 година, и високој око 165,5 cm.

[Nebo]

Ако је краљ Урош у својим позним годинама био висок око 171 cm, у својим најбољим годинама вероватно је био неколико cm виши, што за средњи век није тако лоша висина.

Иначе, према свим одредницама, највероватније није живео више од 57 година, а вероватно и неку мање.

[Скардус]

Ако је краљ Урош у својим позним годинама био висок око 171 cm, у својим најбољим годинама вероватно је био неколико cm виши, што за средњи век није тако лоша висина.

Иначе, према свим одредницама, највероватније није живео више од 57 година, а вероватно и неку мање.

Не знам да ли су анализе на основу бутне кости меродавне али историјски подаци говоре да је поготову међу властелом било изузетно високих људи (Немањићи, Лазаревићи, Мрњавчевићи), што такође иде у прилог тези да исхрана, начин живота (вероватно су тренирали ратне вештине од детињства), поднебље и тд утичу на висину људи.
Испричаћу вам нешто о Шар Планини и Сиринићкој Жупи. Шесдесетих година прошлог века у целом Сиринићу (око 10.000 срба) било је тек десетак људи са висином око 2 метра. Доктору из Скопља који је често боравио у Штрпцу, никако није ишло у главу да планинци са здравом околином и исхраном имају релативно низак раст. Он је то повезао са недостатком јода у води и исхрани уопште (било је пуно оболелих од гушавости). И заиста. Када је држава законски увела обавезу јодирања соли ситуација се драстично променила. Просечна висина се повећала за читавих 15-20 центиметра. Данас у Сиринићу има пуно двометраша и грмаља који би и Црногорце постидели а оних преко 180 цм је заиста јако пуно.

[Ojler]

... историјски подаци говоре да је поготову међу властелом било изузетно високих људи (Немањићи, Лазаревићи, Мрњавчевићи)
...

Постоји ли негде податак колико је приближно та висина износила? Да ли се неко сматра изузетно високим зависи од просека окружења у односу на које се пореди. Ако су у то време људи били високи између 150 и 160, онда би се све између 170 и 180 могло сматрати озбиљном висином.

[Nebo]

Постоје различите процене колико је био висок деспот Стефан Лазаревић, али, колико се сећам свега што сам читао, његова висина није била преко 180 cm. А колико је то била упечатљива висина у Европи 14/15. века говори и његов надимак - Високи.

Тако ни краљ Урош са својих 170-175 cm, сигурно није био за потцењивање у 13. веку.