- Римљани су као и сви освајачи силовали жене покорених народа и народа против којих су ратовали, римски војници нису водили жене са собом, исто тако римска војска је претежно била састављена од медитеранских народа које су Римљаљни апсорбовали значи махом носиоци E-V13 и J2, а не од римске елите R1b-U152.
Чини ми се да је на Балкану премало западноевропске Р1б, да би се могло тако паушално тврдити о силовању и регрутацији. Имам у виду рецимо келтске легије.
Не само, да ове Р1б нема као посљедице тих силовања, него је нема ни као оставштине ранијих келтских освајања, а требало би је бити, осим ако се у међувремену нису дешавала етничка чишћења што ратовима, што кугама, што природним условима. Бар што се западнога балкана тиче, много тога показује, да је целокупна данашња популација последица не тако касних сеоба и са севера и са југоистока.
Чији потомци јесу Арбанаси? Можда ово кому помогне.
Аппиан:
"Траки су подпуно уништени, а остатак Трибала побегао је с Гетима (Дакима) на другу страну Дунава."
Што се тиче Илира, тачније Аутариата, Келти Скордиски су их на простору Подунавља покорили, уништили власт, а археоложска ископавања везана за 3. и 4. в. бележе не подпуно уништење но симбиозу.
Celtic Settlements of the Balkans. In N. Tasić (ed.), Scordisci and the Native Population in the Middle Danube Region. Belgrade. P. 19-3The continuity observable on this burial site clearly indicates that the new Celtic settlers did not destroy the Autariatae, but assimilated with the indigenous population and mixed ethnically with them
Слична археоложска ситуација налази се у Олтенији, где се посматра симбиоза Келта и Трака. Дапаче током ратова Скордиска против Рима, 2. и 1. в. п.н.е некилика тракијска племена прикључила су се Скордискима. Ова племена били су Бесси, Маиди, Денталети и Трибали. Трибали су заправо били главни сарадници Скордиска.
Археоложски податци показују знатан утицај Скордиска од Дунава до Софијске равнице.
Страбо, 7, 5:12:
... и они (Скордиски) учинили су се до те мере великима, да су заузели Иллирију, Пеонију и Тракијске горе
179 г. п.н.е. током кампање против Рима, Филип Македонски улази у савез с Бастарнима, пишући о њима: (
Ово може бити занимљиво онима, који верују, да И2а у Словена потиче од Бастарна)
Пут к Адриатику и Италији лежи под влашћу Скордиска; ово је једина практична рута за војску; очекује се да ће Скордиски дозволити пролаз Бастарнима без проблема, јер и језик и обичаји једних и других су слични.
Плутарх. Аем. 9.6:
... Он је исто узнемирио Гале на Дунаву, који се називају Бастарни, народ борбен и освајачки
Скордиски су као Македонски савезници ратовали и против Дардана, те и над њима успоставили своју власт. Центри њихове власти били су регионе Стуме у Бугарској и околина Сингидуна.
50. г. п.н.е Скордиски трпе пораз од Гета и Буребисте, који су у то време владали у Панонији. Следи пораз 15. г. п.н.е. од Тиберија, након што постају подређени Риму.
Страбо пише, да је главни део Скордиска живео у Панонији међу Дравом и Савом, а мањи део источно од Мораве дотичући племена Меса и Трибала.
Што се тиче најјачега иллирскога племена, Автариата и Дардана. Страбо пише:
Будући да су угрожавали морске путеве својим гусарским бандама, Римљани су их протерали у унутрашњост, да се баве земљорадњом. Но та земља је кршна и бедна и није за људе који обрађују земљу и ради тога што више нису могли пљачкати племе им је уништено и скоро сасвим нестало. И ова судба задесила је и остале њуде у том делу света; Они који су некада били најмоћнији сада су сбрисани с лица земље, као што су међу Галима Бои и Скордисти, међу Илирима, Аутариати, Ардиеји и Дардани, а међу Тракима Трибали; то јест, они су један другога погубили у ратовима а потом су Македонци и Римљани погубили остатке њих.
Минималност западне Р1б на западном Балкану показује, да данашњи Срби нису у потомци Аутариата, Дардана, Трибала, него евентуално оних палеобалканаца који су се за чудо божије негде успели преживати без додира с Келтима, а бога ми, када би Арбанаси водили порекло из Поморавља или Шопова келтски Р1б би то порекло јасно оцртао као што је оно оцртано у Чеха, деломично Мађара, Румуна и западних Бугара. Зато ја сматрам да прапостојбину Арбанаса не треба искати ван данашње јужне Арбаније, Епир и Македоније.