Прво морамо о неким чињеницама које се овдје потпуно занемарују.
1. Код налаза жељезног доба који се могу директно или посредно приписати Трако-Гетима 5 од 6/7 су E-V13
2. Од 3 налаза БД са илирског подручја нема E-V13. Ради се о два J-L283, један Посушке културе из Далмације, други из Албаније у коју се јесте десила експанзија припадника Посушке културе.
3. Резултати Старе ДНК јасно говоре да између хг E-V13 и Културе поља са Жарама, и Халштат комплекса постоји мала или прије никаква релација. Не ради се примарно о томе да налази тог комплекса нису носили E-V13 већ о томе да је цијели тај комплекс аутозомално био прилично униформно сјеверан, док сви налази E-V13 упућују на изузетно различит југоисточни аутозомални профил, са много већим медитеранским удјелом, и то са више источномедитеранскм компонентом у односу на Илире.
4. Носиоци култура поља са жарама се и по лингвистичким и по археолошким показатељима не требају повезивати са Илирима већ са говорницима венетских и сличних језика.
5. Ако погледате археолошке налазе култура које се сматрају директно повезаним са разним Панонским племенима, можете видјети да је у средњем жељезном добу дошло до велике експанзије на сјевер носиоца Гласиначке културе.
6. Носиоци Гласиначке културе су успјешно одољели Урнфилд упаду. Још битније Гласиначка култура је проистекла посредно ван сваке сумње доминантно из Посушке културе, гдје је нађен J-L283. Сматрам да су на првом мјесту припадници Гласиначке културе носили J-Z631 по распореду, старости ове хг, као и наравно поријеклу Гласиначке културе.
7. Ближи поглед на узорке раног жељезног доба даје много јаснију слику о поријеклу E-V13. Стари узорак и Свиленграда као и два узорка из оближњег Капитан Андреева су сви E-V13 (за овај стари је постојао и V13 call, један од нових је E-L618, али сигурно на већој покривености да је E-V13). По археолошким обиљежјима, керамици, начину укопа, сви поменути узорци припадају Пшеничево култури. Дакле од старе ДНК то је најјача индикација за E-V13.
Сестринска култура Пшеничево култури је Бабадаг, а исто важи и за Сахарна групу у Молдавији, наравно познија Басараби култура. Оне су проситекле из Инсула Банулуи комплекса из СИ Србије/ЈЗ Румуније. У тој култури је дошло до фузије елемената Гава-Холиград групе са Жутобрдском/Гирла Маре групом. Гава култура као најисточнији огранак култура поља са жарама има налазе старе днк. Недавно се појавио женски узорак КБД. Ја сам прије тога, прије 2-3 мјесеца, у мађарским археолошким изворима нашао да се на оба археоолошка локалитета "Скита" (који као и Молдавски "Скити" немају никакве скитске аутозомалне генетике) из Мађарске (500 г. пне) нашао да се Гава урне налазе на оба те да се ради о потомцима Гава културе. И ево од недавно аутентичан Гава ранији је показао да су они врло блиски, потврђујући моје предвиђање чисто на основу археолошких показатеља.
Мађарски "Скит" је носио хг R-YP340*, (Гуја је био тај који је ово потврдио из BAM фајла).
Како је налаз изгледа Отомани културе из ове недавне студије, R-Z282, а да Гава култура добрим дијелом управо настаје на Отомани основи, по свему судећи је R-Z282 доминирао тим подручјем. Више је него примамљиво, рекаи бих и нужно повезати ове R-Z282 налазе са лингвистичким показатељима који трачку групу језика везују уско за балтичкке језике. Дакле да се овдје не ради некаквим пара-протоиндоевропским везама већ о много ближој вези.
Обзиром да је Бабадаг-Пшеничево-Басараби комплекс успоставио такву доминацију над трако-гетским подручјима да практично нема подручја гдје није остварио утицај, изгледа итетако изгледно да је у ранијој Инсула-Банулуи фази дошло до прелаза са Гава културе на овај комплекс трачке групе језика и до успоставе доминације овог језика.
Налази раног БД Бугарске, као и неки налалзи СБД/КБД упућују на то да на подручју прије није било E-V13, с друге стране у каснијем времену E-V13 доминира. По свему судећи дошло је до замјене популације. И данас кад се у Бугарској погледају изгледне трачке групе E-V13 тотално доминира, такођер и у Румунији (од кандидата за дако-гетско) поријекло.
Дакле обзиром да очито постоји врло јака веза између E-V13 и Пшеничево културе, да иста потиче од Инсула Банулуи групе, а да нема E-V13 код једног њеног елемента, Гава културе, логичан слијед је повезати E-V13 у добу које претходи колапсу позног Бронзаног доба са Дубовачко-Жутобрдском групом (Гирла Маре у Румунији). Према Марији Гимбутас припадници Дубовачко-Жутобрдске групе нису говорили индоевропским језиком. А с тим у вези овдје постоји још један моменат, прото-Етрушчани, носиоци Виланова културе су користили урне врло блиске Гава урнама, на том нивоу да се мора рећи да су сигурно у генетској вези. Досад једини етрурски налаз је J-L283>CTS6190 и дошао је са Балкана а и аутозомално показује слично.
Обзиром да су носиоци Пшеничево културе дошли и до централног Балкана гдје су остварили код Медиана културе у посљедњој III фази значајан утицај, мислим да се одређене гране E-V13 на југ могле доћи потем миграција Медиана и Брњичке групе.
Ти елементи су јужно од Охридског језера на археолошком локалитету Куч и Зи и другим остварили значајан утицај.
Управо бих могуће E-L241 везао за Брњичку групу те потоњу асимилацију припадника E-L241 у Гласинац-Мати комплекс и ширење с истим.