Аутор Тема: Народне песме у контексту митологије  (Прочитано 3808 пута)

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1602
Народне песме у контексту митологије
« послато: Март 22, 2018, 04:18:53 поподне »
На нeкој од тeма било јe рeчи о балто-словeнској зајeдници јeзика!

То мe подстакло да слушам традиционалну или eтно музику Литванаца, Латвијаца, Eстонаца,  Пруса, Лужичких Срба и других.

Мотив ми јe проналажeњe паралeла са србском традиционалном музиком (нарочито обичајним пeсмама) и музиком јужнословeнских и других словeнских народа!

За почeтак јeдна литванска пeсма

<a href="https://www.youtube.com/v/Kaxk7cSbBOI" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/Kaxk7cSbBOI</a>

Lithuanian Folk Song - Kalėdų rytu rožė inžydo
(Christmas morning a rose has bloomed)

Kalėdų rytų rožė inžydo, lylio kalėda kalėda,
Sekminių rytu dyvai pasidarė, lylio kalėda kalėda,
Dyvai pasidarė: ažerai užšalo, lylio kalėda kalėda,
Jaunas bernelis ladelį kirto, lylio kalėda kalėda,
Ladelį kirto, žirgelį girdė, lylio kalėda kalėda,
Žirgelį girdė, mergeli virgdė, lylio kalėda kalėda,
Atlakė elnias Devyniaragis, lylio kalėda kalėda,
Ant pirmo rago ugnelė degė, lylio kalėda kalėda,
An` antro rago kavoliai kalė, lylio kalėda kalėda.

Christmas morning a rose has bloomed, lylio kalėda kalėda,
Sunday morning a miracle has happened, lylio kalėda kalėda
A Miracle happened as the lake is frozen, lylio kalėda kalėda
The Young boy was smashing the ice, lylio kalėda kalėda, Was s
Smashing the ice, to give the horse a drink, lylio kalėda kalėda
Giving a horse a drink made a girl cry, lylio kalėda kalėda,
Then came the Moose with nine horns, lylio kalėda kalėda
On the first horn the Fire was burning, lylio kalėda kalėda
On the other horn blacksmiths were hammering, lylio kalėda kalėda.

http://songbat.com/archive/songs/latvian-and-lithuanian/kaledu-rytu-roze-inzydo

In some older Polish folk songs there are repetitions of “hej kolęda, kolęda” and the modern Polish term for a christmas song is indeed “kolęda”.  The word Kalenda = Kolyady & Dar, Kolyady means Bog (family meaning “ancestor” and meaning the ‘first ancestor’) and Dar means Gift – so the Kalenda (which was the moon or lunar long before religions or before pagan) means “Gift from the Ancestor” or what is called, the ‘rose’.
Both my grandmothers are named Rose and they are the Ancestor’s Gift to me and my lifetime and lineage and it came with many thorns of course, but as I am the Ancestral Healer of my ancestral lineage it is a gift (or what is called shaman). In the song, the Horse means the long and cautious “Journey”. There is a Slovakian folk song which says “We do not feed the horses oats, we water them with fog”, which means we water our journey, by feeding our soul nourishment, the journey of the free soul. The winter solstice (christmas) is the time of freeing the Soul before Spring comes, which is the breaking of the ice for thirst in the song and the Spring is (the rose) symbolically (folk).

The Lithuanian calendar is unusual that neither the names of the months nor the names of the weekdays are derived from Greek or Norse mythology. They were formalized after Lithuania regained independence in 1918, based on historic names, and celebrate natural phenomena; three months are named for birds, two for trees, and the remainder for seasonal activities and features. In pre-pagan times, each moon cycle was connected to a tree, animal, bird, wind etc and named for that moon cycle.
« Последња измена: Март 22, 2018, 04:22:17 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • I-A1328
Одг: Народне песме у контексту митологије
« Одговор #1 послато: Март 23, 2018, 01:22:09 пре подне »
Kalėdos - божић на литавски начин

Литва је приобрела христјанство у 14. в. при унуце кнеза Гедимина Јагајло. Прелаз у христјанство бејаше условом брака Јагајло и пољачком краљевном Јадвигом. Тако да су Литавци пријели многе обичаје и називља од пољске, но и пређе тога Литва бејаше делом Руси и обичаји из западне или беле Руси стецаху се у Литву.

У Литви постоји божићни (коледни) обичај ставити сламу под стол, као знамен јасала у којих су нашли Јешуа. Божићно дрво им је јелка, која се јарко украшава, испрва пак јаји, јабуками, орахи и прочим. На столу им је кољиво, које они зову кућа. Из источнословенскога кутја. И кољиво и кутја су грчке речи усвојене путем православља.

Божићно време од 12 дана које се дужи све до света три краља или епифанија назива се коледе. Ову реч литавци су примили од околних словенских народа. Коледају и Бела Рус и Мала Рус и Пољска. Сама реч коледа усвојена је Русју из Бугарске, а бугарски Словени је имају од Грка и Влаха. Коледа је празднично време детце.  Она се задуго до тога припремају учећи благословна пожелања у виду песмица. Група детце из села сабравши се ходи од дома до дома посећајући домове и спевајући им песмице у здравље и благополучење породице, а за узврат бивају даривани сладким, орахи, сушеним воћем и причим.

У успоредби с немачкими обичаји литаци немају појма адвент нити знају за Никољдан и св. Николу. У време комунизма уведен је СССР-овски Дед Мраз. Од почетка деветдесетих година Америка и глабализација имају одређен утецај на начин праздновања божића и обћи осећај, тако да се све више види Санта Клаус.

Углавном, постоје многи коледни народни обичаји који су најсличнији онима у Пољској и Белој Руси. У њих је један обичај, да на божићну ноћ морају у дому горети светила, да заштите дом од злих духова, а при покрићу праздничнога стола стави се један пладањ више за душу умрлих чланова породице, најчешће бабу, деда или другога предка. Све су ово обичаји који су исти у Пољској, Литви и до-комунистичкој Белој Руси.

У својој сути или суштини овакви обичаји су и у Срба и Хрвата и Словенаца. У свих речених народа праздновање божића представља не један обичај који се наследно продужавао из најранијих времена, но пређе свега чини једну питу слојаницу из разних обичаја, разних времена и разних смислова.

Из најстаријега времена потиче слој преставе времена нечистих дана, вучјих дана, зверињих дана и слично. Тада се отварају врата између онога и овога света и дуси посећују наш свет. Једни су дуси предака, за које се поставља пладањ и угошћава их се с поштовањем, те испраћа назад, јер није добро, да било који дух с онога света остане на овом свету. Други су дуси бесни дуси или беси, дуси које нема тко угостити, јер немају родбине или су убивени а смрт им није освећена или су обешењаци пак им земља не прима тело, јер је велики грех дигнути руку на себе или су душе силованих и убитих девојака којима је тело бачено у јаму или блато без достојнога погребнога обичаја. Ови задњи постају виле и море, те долазе људима у та зимна времена, муче их у сновима, душе их и тискају на дисање. Зато људи ту једну ноћ бде и припале један добар пањ или дебло, који се назива бадњаком управо јер се уз њега бди. Он ваља да гори целу ноћ, да би огањ и светлост одбијали зле духове. А јутром, на божић, чим гране Сунце (могу да говорим и у првом лицу, зар не   ::) ) духови морају вратити се на онај свет. Наиме, веровало се је да је зима последица присуства духова с онога света. Смрт је хлад, где се појави дух осећа се студ. Тако се исто веровало, да остане ли који зао дух у селу, да зима неће отићи и да лето неће настати. А чим отиду сви дуси, одмах дан постаје дужи и креће се према пролећу или весни.

Тако је, да обичај божићнога ручка преставља у народном поверју ручак у име духова предака или-ти тризну. Врема отворених врата овога и онога света представља повољно време за гатање и гадање, којему су Словени увек придавали велики значај. Гадање само по себи представља обраћање к дусима и просба по одређеном питању, те се дусима у знак захвалности дарује нека ситна треба.
Младе девојке су гадале за кога ће се удати. По количини искрица из брканога жара гадало се и пожељно слутило да буде много овчица "колико искрива, толико овчица, козица, парица итд." Скривање новчића у честницу исто је обред гадања.

Из тога разлога што су кроз вјекове мењани календари и почетак године се бројао час с пролећа, час с јесени, а најзадње са зиме, тако су и ови обичаји скакали и преносили се с једнога времена на друго, те су се често двостручили, множили и нагомилавали кроз годину, по разну од предела до предела, те су црква и властела учинили верску беспоредицу од Архангелска до Дубровника.



« Последња измена: Март 23, 2018, 01:27:15 пре подне сунце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • I-A1328
Одг: Народне песме у контексту митологије
« Одговор #2 послато: Март 23, 2018, 01:42:52 пре подне »
<a href="https://www.youtube.com/v/UaACqhOBDM4" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/UaACqhOBDM4</a>

<a href="https://www.youtube.com/v/d6VwuTCvhCk" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/d6VwuTCvhCk</a>

<a href="https://www.youtube.com/v/JeAooj6VNbc" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/JeAooj6VNbc</a>

Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8510
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Народне песме у контексту митологије
« Одговор #3 послато: Март 23, 2018, 03:14:56 поподне »
Сасвим је могуће да је придев "бадњи" настао од глагола "бдети" или именице "бдење", додуше ја сам наишао на другачије објашњење о постанку тог термина, односно да је то директни старосрпски превод латинског vigilia, тј. да сам израз нема толико везе са паганством колико са почецима христијанизације у Срба; наравно, обичаји паљења бадњака и остали који су уз то везани су несумњиво одраз старе религије.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1602
Одг: Народне песме у контексту митологије
« Одговор #4 послато: Март 23, 2018, 03:54:59 поподне »
Ово јe јeдна литванска паганска пeсма. Пeсма (пeвач) сe обраћа нeком Јорји!?Који јe изглeда повeзан са празником пролeћа! Објашњeњe за ову пeсму јe да хришћанство код Литванаца долази са Јeврeјима!!!Хм!



<a href="https://www.youtube.com/v/W_pFPSdz82U" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/W_pFPSdz82U</a>

Jorja geras vakaras
Jorja paimk raktus
Jorja atrakink žamį
Jorja išlaisk žolalį
Jorja žolalį šilkinių
Jorja raselį meduotų
Žolalė bus dėl arklalių
Raselė dėl veršelių

Dainos žodžiai:
Jorja, good evening
Jorja, take the keys
Jorja, unlock the earth
Jorja, let out the greenery
Jorja, the silken grass
Jorja, the honeyed dew
The grass will be for the horses
The dew - for the calves


Jorė, Jorigė, Jorja -- lietuvių pavasario žalumos šventė, švenčiama balandžio pabaigoje. Į Lietuvą atėjus krikščionybei, susieta su Jurginėmis. Gyvulių globėjo Ganiklio ir žalumos globėjo Jorio garbinimo šventė. Anot senolių, Jorė arba Joris - pavasario Perkūnas, vaizduojamas kaip raitelis, valdantis žemės raktus, prikeliantis augmeniją.
Jurginių dieną į pyragą ar duoną įkepamas kiaušinis, du ar daugiau. Vėliau sulaužo duoną gabalais, nulupa kiaušinį, susmulkina jį ir viską padalina šeimos nariams.


Jorė, Jorigė, Jorja - Lithuanian spring green festival, celebrated at the end of April. When Christianity comes to Lithuania, it is associated with the Jews. The celebration of the worship of the livestock guardian of Ganickis and Jerry Joris. According to the elders, Jorė or Joris - Spring Perkūnas, is portrayed as a rider who controls the land of the earth, raising the vegetation.

 ::)
Мeнe тај литвански Јорја подсeћа на нашeг Јарила!
https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%88%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%BE

Jarilo (negde Jaro) je u mitologiji Starih Slovena bog prolećne vegetacije i plodnosti, a ponekad je bio povezivan i sa ratom. Zamišljan je kao izuzetno lep mladić, koji jaše na belom konju, u beloj odeći, bosonog, okićen poljskim cvećem i sa svežnjem klasja u rukama. Zbog toga su u različitim prolećnim obredima, devojke odevene u belo i ovenčane cvećem, jahale na belim konjima. U njegovu slavu su pravljene i lutke od slame, koje su nazivane imenom ovog božanstva.

https://www.facebook.com/RODNA.VERA/posts/338760926184104

ЈАРИЛО, ЈАРОВИД, ГЕРОВИТ

23. април (лажитрава) је Дан бога Јарила или Јарило пролећни. Јарило је седмоглави бог рата, срџбе, јарости, љутње али и бог пролећа, лета и плодности. Реч ''јар'' у основи његовог имена означава ватру, жестину и гнев. Постоје писани подаци да се на острву Рујан налазило светилиште бога Јарила (Геровита) у којем се налазио огроман кип са садам глава, опасан са седам мачева и осмим који је му је био у руци. У светилишту се налазио и велики штит богато украшен, између осталог, златним плочицама. Штит је био изношен у случају рата и веровало се да доноси победу. У јужнословенској митологији Јарилов атрибут бога-ратника није запамћен, а Јарило је представљен као младић изузетне лепоте који, обучен у бело, јаше белог коња. Јарилови дани су у пролеће, а Јарило је у нашим крајевима симбол пролећног буђења природе, лета и плодности уопште.





« Последња измена: Март 23, 2018, 03:57:20 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Народне песме у контексту митологије
« Одговор #5 послато: Март 23, 2018, 04:12:31 поподне »
Нисам ни имала представу колико је литвански другачији од других словенских језика.
Словачки разумем донекле, па често могу и да наслутим шта причају Чеси, Пољаци, па помало и Руси.
Јар је пролеће на словачком, а често имају име Јарослав

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8510
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Народне песме у контексту митологије
« Одговор #6 послато: Март 23, 2018, 04:31:51 поподне »
https://www.facebook.com/RODNA.VERA/posts/338760926184104

ЈАРИЛО, ЈАРОВИД, ГЕРОВИТ

23. април (лажитрава) је Дан бога Јарила или Јарило пролећни. Јарило је седмоглави бог рата, срџбе, јарости, љутње али и бог пролећа, лета и плодности. Реч ''јар'' у основи његовог имена означава ватру, жестину и гнев. Постоје писани подаци да се на острву Рујан налазило светилиште бога Јарила (Геровита) у којем се налазио огроман кип са садам глава, опасан са седам мачева и осмим који је му је био у руци. У светилишту се налазио и велики штит богато украшен, између осталог, златним плочицама. Штит је био изношен у случају рата и веровало се да доноси победу. У јужнословенској митологији Јарилов атрибут бога-ратника није запамћен, а Јарило је представљен као младић изузетне лепоте који, обучен у бело, јаше белог коња. Јарилови дани су у пролеће, а Јарило је у нашим крајевима симбол пролећног буђења природе, лета и плодности уопште.

Цитирани део је најобичније неопаганско-њуејџ трабуњање (23. април, како ли су умне неопаганске главе успеле то да израчунају?), помешано са веродостојним историјским подацима о Геровитовом храму на острву Рујан (Руген).
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1602
Одг: Народне песме у контексту митологије
« Одговор #7 послато: Март 23, 2018, 04:44:42 поподне »
Цитирани део је најобичније неопаганско-њуејџ трабуњање (23. април, како ли су умне неопаганске главе успеле то да израчунају?), помешано са веродостојним историјским подацима о Геровитовом храму на острву Рујан (Руген).

Ако има ко да приложи штогод од наших угледних етнолога о Јарилу било би добро!

Milenko S. Filipović, Jarilo kod Srba u Banatu. — ZDN, 8, 1954, 42—55, str. 42, 46.

Гласник Етнографског музеја у Београду књ. 30: Bulletin du Musée
https://books.google.rs/books?id=T-adBQAAQBAJ&pg=PA219&lpg=PA219&dq=Jarilo+kod+Srba+u+Banatu&source=bl&ots=jWnsymloaI&sig=bpfFqrvH2PD5KirfV-Uhmc1WXKQ&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjFyaKz5YLaAhVpLZoKHS5uAUMQ6AEIODAC#v=onepage&q=Jarilo%20kod%20Srba%20u%20Banatu&f=false
« Последња измена: Март 23, 2018, 04:50:01 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • I-A1328
Одг: Народне песме у контексту митологије
« Одговор #8 послато: Март 23, 2018, 04:50:12 поподне »
Jorje je sv. Georgij. Rusi ga nazivaju Jurij ili Jegorij.
Pěsme sasvěm sličnoga sadržaju poju i Bugari i Rumuni i Rusi itd. Naime Georgij u narodnom věrovanju i slověnskom hristjanskom věrovanju nikada nije važio za zmajeubijcu, no za věstnika prolěća i zaštitnika pastira. Tek se je u 13.v. na zapadu u Francuzskoj poslě krstaških pohoda tamo stvorila Legenda Aurea o Sv. Grorgiju zmajeubijci. Nju preuzimaju Rusi u vrěme Petra, a potom i srbska prav. crkva onda kada je russka crkva uzorovala osnovenju srbske.

Vidim da se nažalost malo zna o realnim narodnim običajima, a mnogo se barata kojekakvim pseudopaganskim ili neopaganskim kvaziekologijskim njuejdž znanjima.
Ako u vašem kraju něste doživěli narodne običaje Djurdjeva dne, a vi prosto otvorite rěčnik Vuka i pročitajte što piše pod Djurdjevim dnem.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1602
Одг: Народне песме у контексту митологије
« Одговор #9 послато: Март 23, 2018, 05:12:41 поподне »
Jorje je sv. Georgij. Rusi ga nazivaju Jurij ili Jegorij.
Pěsme sasvěm sličnoga sadržaju poju i Bugari i Rumuni i Rusi itd. Naime Georgij u narodnom věrovanju i slověnskom hristjanskom věrovanju nikada nije važio za zmajeubijcu, no za věstnika prolěća i zaštitnika pastira. Tek se je u 13.v. na zapadu u Francuzskoj poslě krstaških pohoda tamo stvorila Legenda Aurea o Sv. Grorgiju zmajeubijci. Nju preuzimaju Rusi u vrěme Petra, a potom i srbska prav. crkva onda kada je russka crkva uzorovala osnovenju srbske.

Vidim da se nažalost malo zna o realnim narodnim običajima, a mnogo se barata kojekakvim pseudopaganskim ili neopaganskim kvaziekologijskim njuejdž znanjima.
Ako u vašem kraju něste doživěli narodne običaje Djurdjeva dne, a vi prosto otvorite rěčnik Vuka i pročitajte što piše pod Djurdjevim dnem.

Ја то исто прочитах Сунцe!

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Народне песме у контексту митологије
« Одговор #10 послато: Март 23, 2018, 05:26:32 поподне »
Ако има ко да приложи штогод од наших угледних етнолога о Јарилу било би добро!

Milenko S. Filipović, Jarilo kod Srba u Banatu. — ZDN, 8, 1954, 42—55, str. 42, 46.

http://www.mediafire.com/file/8x2olps5mhz1ddy/Jarilo.pdf

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8510
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Народне песме у контексту митологије
« Одговор #11 послато: Март 23, 2018, 08:30:40 поподне »
Замолио бих све, а нарочито корисника На црвењском путу, да не постављају на овој или било којој другој теми објаве које немају везе са суштином теме на којој се постављају (Музика балтичких народа), као и да не затрпавају узастопно тему ископираним садржајем (тзв. копи-пејст), јер тиме крше барем две тачке Правилника. Хвала на разумевању.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • I-A1328
Одг: Народне песме у контексту митологије
« Одговор #12 послато: Март 23, 2018, 08:51:53 поподне »
Mislim da je bolje izměniti naslov teme u "narodne pěsme u kontekstu mitologije", jer slutim da je to ono što prědje svega zanima postavitelja teme.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1602
Одг: Народне песме у контексту митологије
« Одговор #13 послато: Март 24, 2018, 06:57:25 пре подне »
Замолио бих све, а нарочито корисника На црвењском путу, да не постављају на овој или било којој другој теми објаве које немају везе са суштином теме на којој се постављају (Музика балтичких народа), као и да не затрпавају узастопно тему ископираним садржајем (тзв. копи-пејст), јер тиме крше барем две тачке Правилника. Хвала на разумевању.

Добро Никола!
Нећу!
Извињавам се!
Рад на који се ја позвах има 118 страна а ја пренесох 3-4!

Цитирани део је најобичније неопаганско-њуејџ трабуњање (23. април, како ли су умне неопаганске главе успеле то да израчунају?), помешано са веродостојним историјским подацима о Геровитовом храму на острву Рујан (Руген).


Али ја уз песму износим и неко моје запажање! Или утисак! Што јесте у контексту теме! О чему ти "Балти" певају и на који начин и има ли неких паралела  са нашим народним, па и обичајним, песмама.

При томе, моји утисци су утисци лаика, а не тврдња! И кад дођосмо до Јарила Ви ме "исекосте" са горњим коментаром!

Ја пошто ништа не примам здраво за готово, а Ви се при коментарисању нисте позвали на научни извор, мада ја ценим ваша запажања и опаске,  мало се рашчитах, пре свега, због себе, али и оних који "набасају" на ову тему!

О том Јарилу, острву Рујан и итд. па тако и дођох до рада ТРУДАН ХОД , аутора Радослава Катичића, Издање 2008 Хрватске академије знаности и уметности, Институт за славистику, филологија, изворни научни чланак, Загреб.

039_143_Filologija_50_Katicic.indd

У чланку Катичић пише о том шта значи Трудан ход (Jurьjevъ trudьnъ hodъ po poľ), о Јарилу у уводном делу и завршном делу, и на више страница свог рада (од стр.107 па надаље), па и о острву Рујан (на стр. 93 и 94  кроз казивање данског летописца из 13. века Sasа Gramatikа који је описао светилиште Свантевита, бога балтичких Славена на Аркони, северном рту острва Рујанe, какво је било  његово време), на стр.115 о култу Јарила код Украјинаца - Халич у Украјини (поклоничка гора на којој јe стајао Јарилов кумир) и код Банатских Срба у селу Загајица јужно од Вршца и северозападно од Беле цркве на дан 25. маја по јулијанском календару (7.јуна по грегоријанском) који се зове заветина, али и у селу Дупљаја.

То би било то укратко (краће не може)!

Ужива ли Катичић углед у научном свету?

::)
« Последња измена: Март 24, 2018, 07:03:23 пре подне на Црвeњском путу »

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1602
Одг: Народне песме у контексту митологије
« Одговор #14 послато: Март 24, 2018, 07:00:18 пре подне »
:o
Да ли ја сада ипак могу да постављам песме и музику балтичких народа или ме садашњи назив теме ограничава? Није мени митологија примарна (избор прве две песме је био случајан али су ми одмах изазвале асоцијације), већ да чујем и осетим кроз музику дух и душу тих народа, и да видим има ли каквих повезница са српским народним песмама (па и обичајним) али и музиком уопште! И језик наравно, језик је врло битан, тон, мелодика....

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8510
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Народне песме у контексту митологије
« Одговор #15 послато: Март 24, 2018, 02:25:55 поподне »
Можете да постављате, наравно. Овде имате о Катичићу:

https://sh.wikipedia.org/wiki/Radoslav_Kati%C4%8Di%C4%87
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1602
Одг: Народне песме у контексту митологије
« Одговор #16 послато: Март 24, 2018, 02:33:38 поподне »
Можете да постављате, наравно. Овде имате о Катичићу:

https://sh.wikipedia.org/wiki/Radoslav_Kati%C4%8Di%C4%87

Хвала Никола!
Имам једну посебну песму на уму, која ме баш заинтересовала! Морам да је потражим!
 :)

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1602
Одг: Народне песме у контексту митологије
« Одговор #17 послато: Март 24, 2018, 06:10:58 поподне »
Traditional East Prussian folk song - Strazde strazdeli (Klaipėdos krašto lietuvininkų daina)

Traditional folk song from Memelland (Memelgebiet) in Kleinlitauen / Preußisch-Litauen region of the former East Prussia.

<a href="https://www.youtube.com/v/clDXGlIFc6k" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/clDXGlIFc6k</a>

Žodžiai:
Strazde strazdeli, raibas paukšteli, 
Under the turf, under the meadow
Nešokinėk per kelią!
Turiu flintelę užgintavotą,
Sidabrėliu lioduotą.
Sykelį šoviau - plunksnos dulkėjo,
Žemužė padrebėjo.
Antrą kai šoviau - jau nebekėlė,
Giružė ūžtelėjo.
Oi, ūžkit gauskit, girios medačiai!
Maži mano brolyčiai.
Oi, užaugs užaugs mano brolyčiai,
Iškirs girios medačius.
Giružėj kirto, giružėj tašė,
Pagiružy sutašė.
Pasikurdinkis margą dvarelį,
Ant plačio vieškelėlio.
Ant kiek kampelio po alyvėlę
Su devyniom šakelėm.
Į viršūnėlę po gegužėlę,
Kas rytužy kukavo.
Tolei kukavo, kol iškukavo
Dukrytę nuo mamužės.
Oi, eisiu eisiu į tą žemelę,
Kur gyvena be darbelio.
Persitraukdinsiu žalią šilkelį
Per jūres, per marias.
Tai aš nueisiu į tą žemelę,
Kur gyven' be darbelio,
Po velėnėlė, po smilginėle -
Čia gyvena be darbelio...

Oh, thrush, you dear thrush, you mottled bird, don't jump over the road! /
I have a riffle ready, it is loaded with silver. /
I shot once - the feathers got dusty, the earth trembled. /
I shot for the second time - it didn't get up anymore, the woods hummed. /
Oh, hum and drone, you trees of woods! My brothers are still little. /
My dear brothers will grow up, they will cut down the trees in the wood. /
Oh, they've cut the trees down and hewed them in the woods, then chopped them up /
They've made a colorful manor by the wide road /
At each corner there was a lilac bush with nine branches /
In each of their tips a cuckoo cuckooed every morning /
They cuckooed until they've cuckooed out a daughter from her mother /
Oh, I will go to the land where people live without working /
I will pull the green silk though the seas and the lagoons /
Then I will get to the land where people live without working /
Under the turf, under the meadow - there people live without working //

 ???
Овај прeвод на eнглeски јe какав - такав!
Пeсма има јeдну eлeгичну димeнзију, изражава чeжњу за нeким лакшим и лeпшим животом човeка! У сваком случају помињe сe, колико схватих, птица кукавица....и глагол закукати (ту јeдино прeпознах сличност са српским и осталим јужнословeнским јeзицима).

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1602
Одг: Народне песме у контексту митологије
« Одговор #18 послато: Март 25, 2018, 03:27:30 поподне »
Ово јe још јeдна литванска пeсма из сeвeро-источног дeла Литванијe (Аукштаитија) која сe изглeда пeва током лeтњeг солстиција (када Литванци обeлeжавају Свeтог Јована). Звучи ми вeсeло!

Joninių sutartinė (Lithuanian Midsummer folk song) Kūkal rože ratilio

<a href="https://www.youtube.com/v/zeEnhlRteiA" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/zeEnhlRteiA</a>

A polyphonic Midsummer folk song from North-East Lithuania (Aukštaitija) that is traditionally sung around the summer solstice (St. John's day).

Žodžiai:
Kūkal rože ratilio, kas laukeliu vaikščioja? Lioj tūta
Kūkal rože ratilio, vaikšto jaunas bernalis, lioj tūta
Kūkal rože ratilio, ė ko anas ieškaja? Lioj tūta
Kūkal rože ratilio, ieško jaunas panelas, lioj tūta
Kūkal rože ratilio, ir sustiko panelį, lioj tūta
Kūkal rože ratilio. grėbiant žalių šienalį, lioj tūta
Kūkal rože ratilio, padėk, dieve, panelai, lioj tūta

Translation of the lyrics:
Corn-cockle, ye rose, round, who's walking outside?
Corn-cockle, ye rose, round, a young lad is walking there
Corn-cockle, ye rose, round, and what is he looking for?
Corn-cockle, ye rose, round, he's got his eyes out for a young lassie
Corn-cockle, ye rose, round, and, there, he met a lassie
Corn-cockle, ye rose, round, as she was raking the green hay
Corn-cockle, ye rose, round, God bless ye, lassie!


Имамо очиглeдно то нeко обрeдно понављањe нeких рeчи.

Извођeњe овe пeсмe мe вeома подсeћа на нeку нашу, али нe могу сада да сe сeтим коју!

У први мах мало мe подсeти на Гугутка гукала, али ипак то нијe то јeр јe ова наша пeсма тужна! Тужна али нeкако сва ускликтала! То ми јe увeк било мало нeобично код начина извођeња овe пeсмe! Гугутка вeсeло гугучe, а млада жeна јој сe рeзигнирано обраћа али таквим пeвањeм којe као да опонаша гугутањe!

<a href="https://www.youtube.com/v/-ttDKrVlRrA" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/-ttDKrVlRrA</a>



« Последња измена: Март 25, 2018, 03:35:20 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже Нина Јакшић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 17
Одг: Народне песме у контексту митологије
« Одговор #19 послато: Април 27, 2018, 02:56:30 поподне »
Мотив ми јe проналажeњe паралeла са србском традиционалном музиком (нарочито обичајним пeсмама) и музиком јужнословeнских и других словeнских народа!
 Kalėdų rytu rožė inžydo

Још су ближе паралеле са обредним српским песмама. Конкретан пример из првог поста је пандан нашим коледарским песмама.