Форум - Порекло
Порекло становништва => Хрватска - Република Српска Крајина => Тему започео: Stojan Janković Јул 22, 2014, 01:02:32 поподне
-
Dobar dan. Tražeći informacije o porijeklu, slučajno sam naišao na ovaj forum. Zanima me porijeklo i informacije o Jankovićima iz Bobodola, Drniška krajina, Hrvatska. Krsna slava Sveti Jovan Krstitelj. :) Svaka pomoć je dobrodošla. Hvala.
-
Dobar dan. Tražeći informacije o porijeklu, slučajno sam naišao na ovaj forum. Zanima me porijeklo i informacije o Jankovićima iz Bobodola, Drniška krajina, Hrvatska. Krsna slava Sveti Jovan Krstitelj. :) Svaka pomoć je dobrodošla. Hvala.
Мало има података о овој породици, Бачко у својој књизи није нашао о њима ништа. Поред Бободола, Јанковића који славе Јовањдан има још у Баљцима, такође у Дрнишком крају. У Сињској крајини се спомињу муслимани Јанковићи (Жарковићи) који су имали кулу у Каракашици. У Ливањском пољу има и Срба и Хрвата Јанковића досељених из Далмације.
Међутим, мислим да би твоји Јанковићи могли бити повезани са родом Кукиловић из Унца. Петар Рађеновић пише:
"23. — Род Кукиловића. Ово је старо презиме
овога рода и није се очувало ни код једног садашњег
огранка. Садашња су презимена: Пузигаћа, Михајиловић,
Медаревић, Маркановић, Лазић, Башић, Полић, Гајановић
и Јанковић. Свега их има 63 куће. Миле Гајановић (80 г,) из
Мокронога казује да су се њихови стари доселили из Це-
тине и то њих тројица браће. Доселили врло давно. Најста-
рији су у Мокромогама они. Дошли овамо у Босну тра-
жити кућишта и земље. Свикла им се земља у Мокроногама
па закуће ту у Медаревића Долу. Стране изнад куће им биле
добре за благо а доље било лијепе оранице. Ту се разгра-
нали и поиздијевали нова имена. Пузигаће прозвани по не-
коме што је носио ниске гаће па му пузиле по земљи. Меда-
ревићи ио некоме који појео силан мед на један мах. Полићи
по некоме што је носио полутасту хаљину, пола бијелу,
пола црну. Башићи но ономе што су га прозвали башом."
"Порекло породица. — Већина становништва овде потиче
од два рода: Кукиловића и Гвоздена. То су уједно и најста-
рије породице у селу. Кукиловићи су више у Мокроногама,
Гвоздени више у Видову Селу. О обадава ова рода гово-
рено је у општем делу. Од Кукиловића су рода овде ове
породице: Пузигаће (5 к.), Медаревићи (13 к.), Маркановићи
(2 к.), Лазићи (6 к.), Башићи (11 к.), Полићи (3 к.), Гајано-
вићи (6к.), Јанковић (1 к.), Михајловићи (9 к.) Славе Јовањ-
дан. Како је већ речено доселили су пре 5—6 колена из
Цетине у Далмацији. Једна кућа Гајановића отселила пре
40 г. у Клашнице. "
Ова породица Јанковића нема ништа са породицом Стојана Јанковића, који су у ствари Митровићи са славом Ђурђевдан.
-
Тешко да Кукиловићи имају везе са нашим Јанковићима.
Јасно је наведено да су се Кукиловићи разгранали тек након доласка у Мокроноге (а дошли су, према аутору, у XVII вијеку), а видимо и да је Јанковића најмање од свих огранака, што може значити да су најмлађи по постанку.
Јанковићи су пописани у Бободолу још 1709. године, пет породица са 53 душе.
-
Мало има података о овој породици, Бачко у својој књизи није нашао о њима ништа. Поред Бободола, Јанковића који славе Јовањдан има још у Баљцима, такође у Дрнишком крају. У Сињској крајини се спомињу муслимани Јанковићи (Жарковићи) који су имали кулу у Каракашици. У Ливањском пољу има и Срба и Хрвата Јанковића досељених из Далмације.
Међутим, мислим да би твоји Јанковићи могли бити повезани са родом Кукиловић из Унца. Петар Рађеновић пише:
"23. — Род Кукиловића. Ово је старо презиме
овога рода и није се очувало ни код једног садашњег
огранка. Садашња су презимена: Пузигаћа, Михајиловић,
Медаревић, Маркановић, Лазић, Башић, Полић, Гајановић
и Јанковић. Свега их има 63 куће. Миле Гајановић (80 г,) из
Мокронога казује да су се њихови стари доселили из Це-
тине и то њих тројица браће. Доселили врло давно. Најста-
рији су у Мокромогама они. Дошли овамо у Босну тра-
жити кућишта и земље. Свикла им се земља у Мокроногама
па закуће ту у Медаревића Долу. Стране изнад куће им биле
добре за благо а доље било лијепе оранице. Ту се разгра-
нали и поиздијевали нова имена. Пузигаће прозвани по не-
коме што је носио ниске гаће па му пузиле по земљи. Меда-
ревићи ио некоме који појео силан мед на један мах. Полићи
по некоме што је носио полутасту хаљину, пола бијелу,
пола црну. Башићи но ономе што су га прозвали башом."
"Порекло породица. — Већина становништва овде потиче
од два рода: Кукиловића и Гвоздена. То су уједно и најста-
рије породице у селу. Кукиловићи су више у Мокроногама,
Гвоздени више у Видову Селу. О обадава ова рода гово-
рено је у општем делу. Од Кукиловића су рода овде ове
породице: Пузигаће (5 к.), Медаревићи (13 к.), Маркановићи
(2 к.), Лазићи (6 к.), Башићи (11 к.), Полићи (3 к.), Гајано-
вићи (6к.), Јанковић (1 к.), Михајловићи (9 к.) Славе Јовањ-
дан. Како је већ речено доселили су пре 5—6 колена из
Цетине у Далмацији. Једна кућа Гајановића отселила пре
40 г. у Клашнице. "
Ова породица Јанковића нема ништа са породицом Стојана Јанковића, који су у ствари Митровићи са славом Ђурђевдан.
Hvala ti na odgovoru, no nije mi jasno gdje je poveznica između Kukilovića i Jankovića iz Bobodola. To se ne moze zakljuciti iz tvog komentara. Postoji li neki izvor koji ih nedvojbeno dovodi u vezu?
-
Тешко да Кукиловићи имају везе са нашим Јанковићима.
Јасно је наведено да су се Кукиловићи разгранали тек након доласка у Мокроноге (а дошли су, према аутору, у XVII вијеку), а видимо и да је Јанковића најмање од свих огранака, што може значити да су најмлађи по постанку.
Јанковићи су пописани у Бободолу још 1709. године, пет породица са 53 душе.
Pozdrav. Dosad nigdje nisam naišao na informaciju otkuda su se Jankovići doselili u Bobodol. Ne znam ni postoje li crkvene knjige pomoću kojih bi se mogli pronaći podaci o precima.
-
За време турског освајања ових крајева, дошло је до великог таласа насељавања становника из Херцеговине, што је оставило трага у називима насеља око Дрниша као: Мириловићи, Миљевци, Дриновци, Радонићи и Кричке.
О новим становницима сведоче и многи топоними везани за муслимански живаљ: Кадина Главица, Балина Главица и др.
У 17. веку многи муслимани се исељавају из Дрниша. Они који су остали прелазе на католичку веру. Католици се такође враћају из Босне крајем 17. века. Међу њима су Фензи, Накићи, Урбани, Заворовићи и др.
Интересантно да у овом крају постоје Жарковићи. Синиша је помињао муслимане Јанковиће/Жарковиће из Сињске крајине.
Невенка Безић Божанић каже следеће:
" О презименима дрнишке жупе постоје разна тумачења. С једне стране се говори о њиховом пореклу из Херцеговине, док други појашњавају миграцију према југу потиснуту надоласком Турака. "
Мислим да је у оваквој ситуацији неопходна днк анализа.
-
Isto prezime ne znači da je u pitanju isti rod, tako da je u takvim slučajevima zaista jedino rješenje upotreba DNK analize. Problem je i što je danas selo Bobodol raseljeno što otežava prikupljanje rodoslovnih informacija, usmene predaje, ali i pronalazak crkvenih knjiga. Zna li tko gdje se drže knjige rođenih/umrlih za to selo?
Također, zna li netko postoji li rodbinska veza između Jankovića iz sela Baljci i onih iz sela Bobodol?
-
Zna li tko gdje se drže knjige rođenih/umrlih za to selo?
Мислим да је Бободол припадао парохији Врбник.
Дио књига парохије Врбник доступан је на сајту www.familysearch.org:
https://familysearch.org/search/image/index#uri=https%3A%2F%2Ffamilysearch.org%2Frecapi%2Fsord%2Fwaypoint%2F9R24-Y4M%3A391644701%2C391795601%3Fcc%3D2040054
-
Мислим да је Бободол припадао парохији Врбник.
Дио књига парохије Врбник доступан је на сајту www.familysearch.org:
https://familysearch.org/search/image/index#uri=https%3A%2F%2Ffamilysearch.org%2Frecapi%2Fsord%2Fwaypoint%2F9R24-Y4M%3A391644701%2C391795601%3Fcc%3D2040054
Hvala. Znam za taj sajt, ali nisam znao kojoj je parohiji pripadao Bobodol. Netko mi je rekao da se dio crkvenih knjiga čuva i u manastiru Krku. Znaš li što o tome?
-
Hvala. Znam za taj sajt, ali nisam znao kojoj je parohiji pripadao Bobodol. Netko mi je rekao da se dio crkvenih knjiga čuva i u manastiru Krku. Znaš li što o tome?
Бободол је сасвим сигурно припадао парохији Врбник, а помињу се и Јанковићи. Бацио сам око на неколико страница и нашао сам помен Јанковића из Бободола, чини ми се 1834. године.
Што се тиче књига у манастиру Крки, то Вам не могу рећи јер нисам упознат са тим.
Дио матичних књига чува се у матичним парохијама, дио у регионалним архивима, а дио у државном архиву у Загребу (бар је таква ситуација што се тиче банијских црквених књига).
Неколико чланова форума је родом из Далмације, сачекајмо да се јаве. Они ће Вам дати више информација о том крају.
-
Бободол је сасвим сигурно припадао парохији Врбник, а помињу се и Јанковићи. Бацио сам око на неколико страница и нашао сам помен Јанковића из Бободола, чини ми се 1834. године.
Што се тиче књига у манастиру Крки, то Вам не могу рећи јер нисам упознат са тим.
Дио матичних књига чува се у матичним парохијама, дио у регионалним архивима, а дио у државном архиву у Загребу (бар је таква ситуација што се тиче банијских црквених књига).
Неколико чланова форума је родом из Далмације, сачекајмо да се јаве. Они ће Вам дати више информација о том крају.
Zahvaljujem na pomoći.
-
Не би било лоше ни да се обратите протонамјеснику Милораду Ђекановићу, који тренутно опслужује Врбик.
http://www.eparhija-dalmatinska.hr/Parohija-3Knin-l.htm
Сигуран сам да Вам он може дати додатне информације о црквеним књигама.
-
Hvala na kontaktu. Nadam se da će mi pomoći.
-
Hvala ti na odgovoru, no nije mi jasno gdje je poveznica između Kukilovića i Jankovića iz Bobodola. To se ne moze zakljuciti iz tvog komentara. Postoji li neki izvor koji ih nedvojbeno dovodi u vezu?
Кукиловићи су вјероватно старо племенско име које се изгубило. Рађеновић каже да су се Јанковићи и друге породице њима сродне доселиле из Далмације у Унац. Иако каже да су остале породице добиле своје називе тек у Унцу, не говори то и за Јанковиће тј. постоји могућност да су Јанковићи припадали у Далмацији широј групи породица која се звала Кукиловићима, а да су доласком у Унац од те породице настале још неколике породице са новим именима. Ово говорим због истовјетности славе, и са обзиром да су Јанковићи у Унцу једини Јанковићи који славе Јовањдан поред оних у Бободолу.
Значи не тврдим да су Јанковићи у Бободолу дошли из Унца већ обратно.
-
Јанковићи су пописани у Бободолу још 1709. године, пет породица са 53 душе.
Нисам пронашао Бободол у попису из 1709 (три књиге од Римца). Јеси ли га тамо нашао?
-
Нисам пронашао Бободол у попису из 1709 (три књиге од Римца). Јеси ли га тамо нашао?
Подаци су са проминског блога, позивају се на рад Здравка Диздара.
http://blog.dnevnik.hr/promina/2011/10/1629547495/prezimena-u-bobodolu-1948-godine-i-2011-godine.html
-
Кукиловићи су вјероватно старо племенско име које се изгубило. Рађеновић каже да су се Јанковићи и друге породице њима сродне доселиле из Далмације у Унац. Иако каже да су остале породице добиле своје називе тек у Унцу, не говори то и за Јанковиће тј. постоји могућност да су Јанковићи припадали у Далмацији широј групи породица која се звала Кукиловићима, а да су доласком у Унац од те породице настале још неколике породице са новим именима. Ово говорим због истовјетности славе, и са обзиром да су Јанковићи у Унцу једини Јанковићи који славе Јовањдан поред оних у Бободолу.
Значи не тврдим да су Јанковићи у Бободолу дошли из Унца већ обратно.
Zanimljivo. Ukoliko bi to bilo istina, neki Janko iz roda Kukilovića bio bi rodonačelnik obitelji Jankovića iz Drniške krajine, no to je teško potvrditi, jer sumnjam da postoje crkvene knjige starije od 19. stoljeća.
-
Подаци су са проминског блога, позивају се на рад Здравка Диздара.
http://blog.dnevnik.hr/promina/2011/10/1629547495/prezimena-u-bobodolu-1948-godine-i-2011-godine.html
To sam i ja pročitao. Vjerujem da su podaci točni.
-
Bio sam lani u Bobodolu, gotovo da nema stanovnika, tako da nisam imao koga pitati za informacije o Jankovićima iz tog sela. Zato se ponovno obraćam kolegama na forumu. Zna li netko kome se mogu obratiti za informacije o anagrafima za dotično selo? Svećenike u Vrbniku nisam uspio kontaktirati pa ne znam nalazi li se građa kod njih ili možda u arhivima Šibenika i Zadra.
-
Anagrafi parohije Vrbnik (kao i za Razvođe) iz godine 1810/11 nalaze se u u Državnom arhivu u Zadru.
-
(http://s32.postimg.org/a3ujgdrit/11181218_10206513026247385_914029656717317673_o.jpg)
ФАНТАСТИЧНО!!! У праву си - дефинитивно ниiе грифон. :)
-
Опростите ем што оманух тему те iош поставих пано :'( :'( :'(
-
Anagrafi parohije Vrbnik (kao i za Razvođe) iz godine 1810/11 nalaze se u u Državnom arhivu u Zadru.
Hvala. Znaš li možda jesu li pisani ćirilicom ili latinicom? Iz iskustva znam da nije nimalo lako čitati nečije rukopise stare 200 godina.
-
Опростите ем што оманух тему те iош поставих пано :'( :'( :'(
Ljudski je pogriješiti. ;)
-
Hvala. Znaš li možda jesu li pisani ćirilicom ili latinicom? Iz iskustva znam da nije nimalo lako čitati nečije rukopise stare 200 godina.
Nema na čemu. Za Razvođe su pisani ćirilicom (stavit ću jednu sličicu na temu o Pokrajcima pa možeš vidjeti da li ti je čitljivo). Za Vrbnik ne znam, ali pretpostavljam da je bio isti slučaj.
-
Nema na čemu. Za Razvođe su pisani ćirilicom (stavit ću jednu sličicu na temu o Pokrajcima pa možeš vidjeti da li ti je čitljivo). Za Vrbnik ne znam, ali pretpostavljam da je bio isti slučaj.
Nije baš jednostavno pročitati što piše. Em što se radi o pisanoj ćirilici, em što ćirilicu koristim vrlo rijetko, a i ne snalazim se s njom jako dobro. Budem li se domogao tih anagrafa za istraživanje, trebat ću pronaći pomoć od nekoga tko se dobro snalazi s pisanom ćirilicom iz 19. stoljeća.