Науке и научне дисциплине > Историја

Југославија у стварности

(1/37) > >>

Đorđo:
Ја мислим да је прва Југославија најоклеветанија држава  :) Њу пљују сви живи, од комуниста до националиста, а ја мислим да није била баш толико лоша као што је оцрнише

Nebo:
Не да је била лоша, него - једна потпуно неприродна творевина.
Таман тако је и завршила, на "ђубришту времена", што би рек'о Превер.

Amicus:

--- Цитат: Đorđo  Јун 20, 2017, 10:42:44 поподне ---Ја мислим да је прва Југославија најоклеветанија држава  :) Њу пљују сви живи, од комуниста до националиста, а ја мислим да није била баш толико лоша као што је оцрнише
--- Крај цитата ---

Она сама је била за наше просторе, и у првом и у другом случају релативно добра земља за живот, и то је тако кад се посматрају неки издвојени периоди, пре свега мира. Оно што се тим државама замера, јесте разлог њиховог стварања, који се показао неоправданим, и који је пре свега Србе као народ, коштао као Светог Петра кајгана.

Док су ми били живи дедови, а упамтио сам и прадеду, умео сам их упитати какав је био живот пре свега у Краљевини Југославији, јер о томе ми нико други није имао шта рећи, па је њихов одговор био отприлике неко наглашено странчарење, из угла њих као сељака, у то време младих људи, који ће сви дочекати 2000-те.

Ону другу Југославију, познавали су много боље, и били су по мени врло реални и непристрасни у својим оценама. Прадеда после рата био на принудном раду у Травнику, јер није хтео предати неку маст, када су оно после рата купили све живо по кућама и домаћинствима, од оних који су нешто имали. После кад се вратио, до старости радио и градио своје домаћинство, и није спорио да му је у том подухвату, ваљала и та друга Југославија.

Мој деда по оцу, у време кад је прадеда био у Травнику, служио је већ другу годину војску негде у Словенији, коју је са својом јединицом ослобађао те '45. године. Он није био монархиста, али још у рату му је било јасно каква ће бити нова власт, и никад их није до краја прихватио онаквима како су се покушали представити, што је био случај са генерацијом која ће иза њих доћи, а која рат није запамтила. Једноставно, знао је на чему је та држава настала.

Знам да ћу сад отићи у једну другу причу, али сећам се да је сведочио стрељањима четника и усташа у Словенији, и причао ми је како су четници умирали кличући "Живео краљ Петар", а да су усташе покушавале да се извуку и договоре са партизанима. Побијени су и једни и други. А он је такве приче увек говорио хладно и без ваљда више икаквог осећаја или саосећања према било коме. Мени је то причао кад сам био можда 13-14 година. Имао сам осећај да је у том рату смрт за њега постала ирелевантна, и за разлику од других који о таквим догађајима углавном никад не би причали, он је отворено говорио, сликовито и равнодушно описујући тај ужас. У рату је изгубио млађег брата, чији гроб ни до данас нисмо нашли, и можда је то разлог таквом приступу.

Обојица су се деведесетих нашли поново на ратишту, у својим већ позним годинама, чувајући страже у својим селима. О тим данима нисам стигао, а није ме то тада много ни занимало, али сада могу само да замислим шта су могли мислити и о Југославији, у којој су проживели највећи део свог живота, и која им се пред очима поново претворила у пепео.

Али сигурно ту није било неког жала за самом идејом, јер у њу они вероватно никада и нису поверовали, за разлику од доцнијих генерација које би се данас врло радо вратиле живљењу у тој псеудоидеји.

НиколаВук:
Ја нисам имао прилике да о Првој Југославији сазнам нешто више од својих дедова и баба, јер су они сви били тек деца у то време, тј. рођени су 30-их година 20. века, али је мој другар имао више среће па му је прадеда поживео дуже и стигао да му прозбори коју о том периоду. Његов прадеда Херцеговац је након Првог рата добио земљу у Банату јер је био четник у јединици војводе Вука, а уз њега су земљу добила и његова рођена браћа која су била део оне чувене дивизије која је регрутована у Одеси од аустроугарских заробљеника српске националности, пострадавши у великом броју у Румунији (да би преживели напослетку некако успели да се докопају Солунског фронта, учествујући у оном славном пробоју у септембру 1918.). Причао му је да се од нове државе очекивало пуно, испуњење свих оних снова о слободи и братском живљењу једног народа (српског) на подручју своје, напокон уједињене државе, али да је убрзо код већине људи, а нарочито бораца који су проливали крв за ту нову државу, дошло до тешког разочарања; корумпирана и неспособна бирократија је правила нарочите проблеме добровољцима-насељеницима у Банату, а непрекидно странчарење је успоравало сваки напредак. Људи су се осећали изданим, и преовладавало је велико незадовољство према врху државе и политичарима уопште; претпостављам да је због тога Комунистичка партија и стекла јако упориште у оквиру Прве Југославије, јер су они обећавали крај неједнакостима, помоћ обичном човеку и уклањање корумпиране државне апаратуре оном у којој би народ непосредно дошао до изражаја. Наравно, видели смо како се то "испунило" у оквиру Друге Југославије, и да је само дошло до замене старе буржоазије новом, "црвеном буржоазијом" (али смо тада сви били "другови" и наводно једнаки), а садашњи државни апарат, који је "чедо" тог комунистичког, је један од најкорумпиранијих и најнеефикаснијих у читавој Европи. Сматрам, међутим, да тај наратив о слободи и једнакости људи, о кажњавању богаташа из новоуспостављене, дубоко морално и на сваки други начин посрнуле "елите" и равномернијој прерасподели капитала увек има прођу (нарочито ми се што се тиче друштвеног система, неједнакости, разочарања и апатије чини близак период Прве Југославије и садашње време) и није нужно лош; оно што је било лоше код комунизма је његова агресивна антирелигиозност, антинационалност (нарочито антисрпство) и идеолошка искључивост, које су нас скупо коштале.

Ко жели да се увери како је окрутна и неспособна била бирократија Прве Југославије према сопственом народу, а нарочито према колонистима које је сама држава насељавала на простору КиМ и Македоније, и колику штету нам је нанело тадашње странчарење, нека прочита "Колонизацију у јужној Србији" која је доступна на Дигиталној библиотеци Порекла, које представља непосредно сведочанство једног државног службеника о току колонизације током 20-тих година 20. века.

Sergio:

--- Цитат: НиколаВук  Јун 21, 2017, 09:34:25 пре подне ---...претпостављам да је због тога Комунистичка партија и стекла јако упориште у оквиру Прве Југославије, јер су они обећавали крај неједнакостима, помоћ обичном човеку и уклањање корумпиране државне апаратуре оном у којој би народ непосредно дошао до изражаја.

--- Крај цитата ---

Ова реченица погађа тачно у срж!  :)

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна