О крсном имену

[Селаковић]

То је и мени прво пало на памет, али завршетак ице се никако не уклапа.

Мироносице (Недеља Мироносница)?

[Синиша Јерковић]

Тај празник се помиње код католика мада изгледа да ни тамо под тим називом није опстао. Падао је 08. маја, на Марковдан код православних, а код католика је то био празник Marija Posrednica milosti, што је у ставри католичка варијанта празника Спомен чуда Пресвете Богородице који пада 13 дана касније по новом календару 21. маја.

Сад је питање да ли су те православне породице у Боки славиле Марковдан или Спомен чуда Пресвете Богородице (тај дан је и св. Јован Богослов).

Нађох да је једна шокачка породица у Славонији славила такође ову славу, постоји фуснота за објашњење, али нисам успио наћи тај документ.

https://books.google.ba/books?id=gwwWAQAAMAAJ&q=slava+mioljice&dq=slava+mioljice&hl=bs&sa=X&ved=0ahUKEwjZ04bIwrjSAhWFtBQKHYzzC_YQ6AEIGTAA

[Nebo]

Није баш да су славе у питању, али да не отварам нову тему за један пост:

Данас православна и католичка црква обележавају успомену на двоје људи који су свој живот потпуно посветили вери.

Православна црква данас слави Светог Мартина Исповедника, епископа римског. Овај свети владика је живео у 7. веку, у време јеретичких византијских царева (монотелита) од којих је био прогањан, и на крају је скончао у изгнанству на Криму. Римљанин по пореклу и римски папа (додуше, тада је Црква још увек била јединствена), скончао је бранећи и исповедајући православну веру и не пристајући од ње да одступи.

С друге стране, католици данас славе Озану Которанку (1493 - 1565). Била је велика испосница, затворница (припадница реда девица које су се добровољно затварале у ћелије). Озана је рођена као Катарина Косић, од православних родитеља у Релези у Горњој Зети (данас Љешанска нахија). Због немаштине и немирних времена, родитељи су је склонили у Котор, где је дата да ради као служавка код Александра Буће (тада као 14-годишња девојчица). Кад је одрасла (23), решила је да се зареди. У међувремену је, свакако, прешла у католичку веру, да ли добровољно или на наговор Бућа, не зна се. Остатак живота, наредних 50 година провела је у строгом редовништву.

Тако имамо занимљив случај: с једне стране папе Римљанина, ревнитеља за изворну православну веру, с друге - Србкињу из православног миљеа, која је живот провела као католичка редовница у латинском Котору. 

[НиколаВук]

Није баш да су славе у питању, али да не отварам нову тему за један пост:

Данас православна и католичка црква обележавају успомену на двоје људи који су свој живот потпуно посветили вери.

Православна црква данас слави Светог Мартина Исповедника, епископа римског. Овај свети владика је живео у 7. веку, у време јеретичких византијских царева (монотелита) од којих је био прогањан, и на крају је скончао у изгнанству на Криму. Римљанин по пореклу и римски папа (додуше, тада је Црква још увек била јединствена), скончао је бранећи и исповедајући православну веру и не пристајући од ње да одступи.

С друге стране, католици данас славе Озану Которанку (1493 - 1565). Била је велика испосница, затворница (припадница реда девица које су се добровољно затварале у ћелије). Озана је рођена као Катарина Косић, од православних родитеља у Релези у Горњој Зети (данас Љешанска нахија). Због немаштине и немирних времена, родитељи су је склонили у Котор, где је дата да ради као служавка код Александра Буће (тада као 14-годишња девојчица). Кад је одрасла (23), решила је да се зареди. У међувремену је, свакако, прешла у католичку веру, да ли добровољно или на наговор Бућа, не зна се. Остатак живота, наредних 50 година провела је у строгом редовништву.

Тако имамо занимљив случај: с једне стране папе Римљанина, ревнитеља за изворну православну веру, с друге - Србкињу из православног миљеа, која је живот провела као католичка редовница у латинском Котору.

Причао ми је о Озани један мештанин када сам био у Котору пре 2 године. Сећам се да сам се баш зачудио њеној занимљивој животној причи, и да сам тада први пут чуо за тај случај, да православка пређе у католицизам и зареди се у католичком монашком реду.

[Nebo]

Причао ми је о Озани један мештанин када сам био у Котору пре 2 године. Сећам се да сам се баш зачудио њеној занимљивој животној причи, и да сам тада први пут чуо за тај случај, да православка пређе у католицизам и зареди се у католичком монашком реду.

Читајући Ковијанића (Помени Црногораца у которским документима), закључио сам да је оваквих случајева било подоста у 15. и 16. веку.
Црногорци су се досељавали у Боку под млетачком влашћу, давали су синове и кћери тамо на службу, а притисак католичке цркве је био стално присутан.
Имамо случај Николе Маињанина из 15. века, који је рођен у православној породици, а касније је постао католички бискуп.
Имамо и случај Руђера Бошковића...
Откуд толики католици у Перасту, Тивту, Котору? Данас се, на срамоту, називају Хрватима...

[НиколаВук]

Читајући Ковијанића (Помени Црногораца у которским документима), закључио сам да је оваквих случајева било подоста у 15. и 16. веку.
Црногорци су се досељавали у Боку под млетачком влашћу, давали су синове и кћери тамо на службу, а притисак католичке цркве је био стално присутан.
Имамо случај Николе Маињанина из 15. века, који је рођен у православној породици, а касније је постао католички бискуп.
Имамо и случај Руђера Бошковића...
Откуд толики католици у Перасту, Тивту, Котору? Данас се, на срамоту, називају Хрватима...

Ако се добро сећам, тај мештанин је био светао пример што се тога тиче, за себе није рекао да је Хрват већ Бокељ.  Опет та чувена регионална одредница, али боље ишта него ништа...

[Nebo]

Ако се добро сећам, тај мештанин је био светао пример што се тога тиче, за себе није рекао да је Хрват већ Бокељ.  Опет та чувена регионална одредница, али боље ишта него ништа...

Има, хвала Богу, таквих. Они и јесу Бокељи, као што је неко Шумадинац или Личанин.
Али, шта рећи о онима данас у Боки, који имају јасно порекло из Црне Горе, а сматрају се Хрватима због вероисповести... А знам много таквих.

[barbarylion]

Католички и Православни штокавци су се раздвојили 1054 године кад је била "Велика Шизма", а добар део католичких штокаваца је преведен из Православља у католичку веру од 16-ог до 19-ог века.
Хрватско име међу католичким штокавцима се јавља тек од 17-ог века, а коначно преовладава тек у 19-ом веку.

Tacno ! Vecini se moze ući u trag I slavi koju su slavili. Dakle zasto bi rimokatolici slavili slavu u istom izvornom smislu I formi kao pravoslavci? Logicno zato sto su do "skora " I sami bili pravoslavni

[Свевлад]

Tacno ! Vecini se moze ući u trag I slavi koju su slavili. Dakle zasto bi rimokatolici slavili slavu u istom izvornom smislu I formi kao pravoslavci? Logicno zato sto su do "skora " I sami bili pravoslavni

Ево један пример слављења славе код Католика.
Католици из већински католичког села Врпоља код Книна су славили славу https://sr.wikisource.org/sr-el/Книнска_крајина#21._.D0.92.D0.A0.D0.9F.D0.9E.D0.89.D0.95

Нема никакве сумље да су Католици из Врпоља некад били Православни Срби, зато што обичај слављења славе не само да не постоји код Католика, него не постоје ни код других Православаца осим код Срба.
Пола Католика у Врпољу је славило Стјепан-дан, а пола Ивањдан.  Променили су веру, али су задржали обичај слављења славе, само су православне свеце заменили са католичким.
Католика који славе или су некад славили славу има или је било по Далмацији, Херцеговини и Славонији.

[Одисеј]

Ко слави крсну славу, тај дефинитивно има српско поријекло. Али то опет не мијења чињеницу су основу тог западноштокавског становништва одувијек чинили католици у вјерском смислу, без обзира на њихово национално изјашњавање. Код данашњих Евроамериканаца, њемачки преци су процентуално можда заступљени колико и англосаксонски, али то не мијења чињеницу да је основа тог становништва у континуитету англосаксонска, па се за Американце ипак не може рећи да су англизицирани Њемци, барем не као цјелина.
Лингвистика доказује да су јако ријетко велике масе Срба прелазиле на католичанство. У огромној већини случајева, католичење Срба западно од Дрине ишло је дифузно, тј. на нивоу појединаца и породица. Изузеци су Бела Крајина и Жумберак, те засигурно Крашовани, пошто код свих тих група преовлађују дијалекти карактеристични за православне Србе (намјерно овдје не помињем Дубровник, јер је то становништво већином католичко од искона, иако по сопственом изјашњавању српског поријекла). За Јањевце не знам, сами Хрвати их већином одбацују и тврде да су за себе измислили да су поријеклом из Дубровника и Босне. Прије ће бити да су то већином римокатолички Албанци који су прихватили српски језик него Срби који су се покатоличили. Не видим који би разлог имали Срби да на сред доминантно исламског Косова приме католичанство, а знамо и да католика на Косову има само међу Албанцима.

[Свевлад]

Ко слави крсну славу, тај дефинитивно има српско поријекло. Али то опет не мијења чињеницу су основу тог западноштокавског становништва одувијек чинили католици у вјерском смислу, без обзира на њихово национално изјашњавање. Код данашњих Евроамериканаца, њемачки преци су процентуално можда заступљени колико и англосаксонски, али то не мијења чињеницу да је основа тог становништва у континуитету англосаксонска, па се за Американце ипак не може рећи да су англизицирани Њемци, барем не као цјелина.
Лингвистика доказује да су јако ријетко велике масе Срба прелазиле на католичанство. У огромној већини случајева, католичење Срба западно од Дрине ишло је дифузно, тј. на нивоу појединаца и породица. Изузеци су Бела Крајина и Жумберак, те засигурно Крашовани, пошто код свих тих група преовлађују дијалекти карактеристични за православне Србе (намјерно овдје не помињем Дубровник, јер је то становништво већином католичко од искона, иако по сопственом изјашњавању српског поријекла). За Јањевце не знам, сами Хрвати их већином одбацују и тврде да су за себе измислили да су поријеклом из Дубровника и Босне. Прије ће бити да су то већином римокатолички Албанци који су прихватили српски језик него Срби који су се покатоличили. Не видим који би разлог имали Срби да на сред доминантно исламског Косова приме католичанство, а знамо и да католика на Косову има само међу Албанцима.

Људи немачког порекла у Америци има више него оних англосаксонског порекла.
Американаца немачког порекла има око 46 милиона https://en.wikipedia.org/wiki/German_Americans
Американаца англо-саксонског порекла има око 26 милиона https://en.wikipedia.org/wiki/English_Americans

Немци су појединачно најбројнији народ у Америци, и за длаку да немачки не постане званични језик у Америци, кад се гласало у вези тога у 19-ом веку, енглески је победио за само 1 глас.
Енглеза нема више од Немаца у Америци, једино ако се Енглезима придодају Шкоти, Ирци и Велшани онда оних чији је матерњи језик енглески има више.  Познато је да су Ирци, Шкоти и Велшани изгубили свој језик још у средњем веку и да од тад говоре енглески.

[Бакс]

Немци су појединачно најбројнији народ у Америци, и за длаку да немачки не постане званични језик у Америци, кад се гласало у вези тога у 19-ом веку, енглески је победио за само 1 глас.
Енглеза нема више од Немаца у Америци, једино ако се Енглезима придодају Шкоти, Ирци и Велшани онда оних чији је матерњи језик енглески има више.  Познато је да су Ирци, Шкоти и Велшани изгубили свој језик још у средњем веку и да од тад говоре енглески.

Сједињене Америчке државе немају званични језик. Не знам о каквом гласању говориш.
Неке савезне државе имају, али не све.

[barbarylion]

Ко слави крсну славу, тај дефинитивно има српско поријекло. Али то опет не мијења чињеницу су основу тог западноштокавског становништва одувијек чинили католици у вјерском смислу, без обзира на њихово национално изјашњавање. Код данашњих Евроамериканаца, њемачки преци су процентуално можда заступљени колико и англосаксонски, али то не мијења чињеницу да је основа тог становништва у континуитету англосаксонска, па се за Американце ипак не може рећи да су англизицирани Њемци, барем не као цјелина.
Лингвистика доказује да су јако ријетко велике масе Срба прелазиле на католичанство. У огромној већини случајева, католичење Срба западно од Дрине ишло је дифузно, тј. на нивоу појединаца и породица. Изузеци су Бела Крајина и Жумберак, те засигурно Крашовани, пошто код свих тих група преовлађују дијалекти карактеристични за православне Србе (намјерно овдје не помињем Дубровник, јер је то становништво већином католичко од искона, иако по сопственом изјашњавању српског поријекла). За Јањевце не знам, сами Хрвати их већином одбацују и тврде да су за себе измислили да су поријеклом из Дубровника и Босне. Прије ће бити да су то већином римокатолички Албанци који су прихватили српски језик него Срби који су се покатоличили. Не видим који би разлог имали Срби да на сред доминантно исламског Косова приме католичанство, а знамо и да католика на Косову има само међу Албанцима.

A kako gledas na to da je ozbiljan broj Srbi pokrsten I u vreme 2 svetskog rata. Danas je u zapadnoj hercegovini teze naci Hrvata koji nije imao slavu nego onoga koji je nikada nije praktikovao tj imao u svojoj familijarnoj tradiciji.

[Nebo]

Ко слави крсну славу, тај дефинитивно има српско поријекло.

Можда си хтео нешто друго рећи, али ово што си написао - дефинитивно не стоји.

Има много Цигана који славе славу, а има и посрбљених припадника других (околних) народа, који се данас осећају Србима и славе славу, али се за њих не може рећи да су српског порекла, и то не у тако далекој прошлости (да не идемо у средњи век и питања ко су тада били Срби, а ко касније када су формиране нације).

Примера ради, знам једну породицу из Београда која има изразито немачко презиме, и знају да су пореклом Немци (18. век), али данас имају крсну славу и сматрају се Србима, и прилично су осетљиви ако неко постави питање о томе.
Знам исте случајеве за људе хрватског, словеначког, мађарског, словачког, грчког, албанског порекла.

Можда се твоја констатација односи само на гранична подручја Срба и Хрвата на крајњем западу Балкана, а и за то подручје је дискутабилна.

Крсна слава је особеност србског православног народа, али се не може везивати и за србско порекло, јер је било случајева да православна већина упије у себе неког иноверног и иноплеменог, посрби га и преведе у православну веру, па по неком аутоматизму тај узме себи крсно име и почне га славити.

[Небојша]

Крсна слава је особеност србског православног народа, али се не може везивати и за србско порекло, јер је било случајева да православна већина упије у себе неког иноверног и иноплеменог, посрби га и преведе у православну веру, па по неком аутоматизму тај узме себи крсно име и почне га славити.

Ау Небо, где ти оде. Па значи и по овој реченици Одисеј је погодио поенту, везује се за Србе (илити особеност је србског православног народа)

[Wolf Sagash]

A kako gledas na to da je ozbiljan broj Srbi pokrsten I u vreme 2 svetskog rata. Danas je u zapadnoj hercegovini teze naci Hrvata koji nije imao slavu nego onoga koji je nikada nije praktikovao tj imao u svojoj familijarnoj tradiciji.

Хрвати у Херцеговини нису покрштени за вријеме Другог свјетског рата. Већ, много, много раније! И ја нисам баш сигуран да је слава везана искључиво за православну традицију!

[Nebo]

Ау Небо, где ти оде. Па значи и по овој реченици Одисеј је погодио поенту, везује се за Србе (илити особеност је србског православног народа)

Неће баш бити.
Одисеј је рекао да "ко слави крсну славу, тај дефинитивно има српско поријекло".
Ја сам рекао да је крсна слава особеност православних Срба (вероватно од времена покрштавања), што не значи да свако ко данас слави славу има изворно србско порекло (дакле, ипак сам морао да се вратим у рани средњи век), већ има и оних иноплемених који су посрбљени и узели да славе славу као и Срби.
Мислим да то нису исте ствари.

[Небојша]

Неће баш бити.
Одисеј је рекао да "ко слави крсну славу, тај дефинитивно има српско поријекло".
Ја сам рекао да је крсна слава особеност православних Срба (вероватно од времена покрштавања), што не значи да свако ко данас слави славу има изворно србско порекло (дакле, ипак сам морао да се вратим у рани средњи век), већ има и оних иноплемених који су посрбљени и узели да славе славу као и Срби.
Мислим да то нису исте ствари.

Реч је о граничним српско-хрватским областима. Колико ту има оних "иноплемених", међу Србима, односно Хрватима (говоримо о недавној историји)? Ако мислиш на народе који су се као такви формирали још у средњем веку, то је већ далеко. Можемо отићи још пар стотина година назад и онда ћемо видети да ни изворни Срби немају никакве везе са хришћанством, односно касније православљем, већ и да су то наследили од неког, итд., итд.

[Свевлад]

Обичај слављења славе је искључиво српска трдиција (не чак ни православна традиција), славу немају Руси, Бугари, Грци и остали Православци.
То што су неки који су посрбљени почели да славе славу уопште није аргумент да слава није српски обичај, они су управо и почели да славе славу да би се идентификовали са Србима.  Например посрбљени Власи из источне Србије славе славу, а управо су је и узели да би се идентификовали са Србима, као што су узели и српска имена и презимена.  Власи сигурно нису донели славу из Олтеније и Влашке одакле су дошли у 18-ом веку у источну Србију, њихови рођаци Румуни не славе славу.

[Небојша]

Обичај слављења славе је искључиво српска трдиција (не чак ни православна традиција), славу немају Руси, Бугари, Грци и остали Православци.
То што су неки који су посрбљени почели да славе славу уопште није аргумент да слава није српски обичај, они су управо и почели да славе славу да би се идентификовали са Србима.  Например посрбљени Власи из источне Србије славе славу, а управо су је и узели да би се идентификовали са Србима, као што су узели и српска имена и презимена.  Власи сигурно нису донели славу из Олтеније и Влашке одакле су дошли у 18-ом веку у источну Србију, њихови рођаци Румуни не славе славу.

И ја сам тако схватио Одисејев пост.