Аутор Тема: Братоножићи Q2-L245>Y2998>Y2209>BZ3000>FT42424>Y172657  (Прочитано 13234 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Братоножићи Q2-L245>Y2998>Y2209>BZ3000>FT42424>Y172657
« послато: Мај 25, 2017, 11:46:46 поподне »
Ако сам добро пребројао, до сада имамо већ шест тестираних Братоножића са хаплогрупом Q1b L275. Од тога, један је управо из Братоножића, огранак главног братства, али је његов резултат још увек нејаван. Осталих пет су исељеници из Братоножића, или са предањем да су из Пипера (што је суседна област), од којих су јавно објављени резултати двојице: Ђукића и Спасојевића (у табели Српског ДНК пројекта).

Поставља се питање – откуд ова за наше крајеве необична хаплогрупа усред најнедоступнијег дела Црне Горе (Брда), код племена са предањем о србском пореклу, и то од средњевековне властеоске куће Бранковића?

Гледајући мапу хаплогрупе Q, постављену на

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=169.0,

видим да је грана Y2209 пронађена међу Турцима. Можда би се олако могло закључити да се ради о потомцима турских освајача. Међутим, ако знамо да се 1416. године у Скадарском земљишнику помињу двојица Братонеза (Bratonese, Bratonesso), обојица именом Марко, тешко би се могло рећи да се ради о потомцима турских освајача, нарочито имајући у виду да је област каснијег племена Братоножића под турску власт пала са падом Медуна (1455/56. године), а да су се у тај скрајнути брдски крај Братонези – Братоножићи склонили управо од Турака.

С друге стране, подграна Y2200, којој су по хаплотипу најближи наши тестирани Братоножићи, типична је за источноевропске Ашкеназе. Откуд Ашкенази, иначе трговци и градски људи, у онаквом беспућу? Милош је изнео мишљење да је можда у питању стари народ Јаудије који се помиње у предањима каснијих племена у Брдима и Полимљу:

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=391.msg53309#msg53309.

Звучи логично, ако ни због чега другог, оно због назива који указује на јудаизам.

Него, мени се по глави мота једна друга прича:
познато нам је свима да су у западну Македонију, дакле у релативној близини црногорских Брда, крајем 7. века насељени Сермезијани / Кермисијани (или Сремљани) – балкански Романи заробљени од Авара.
« Последња измена: Мај 06, 2019, 04:43:37 поподне Црна Гуја »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Братоножићи Q2-L245>Y2998>Y2209>BZ3000>FT42424>Y172657
« Одговор #1 послато: Мај 25, 2017, 11:47:49 поподне »
У том смислу, преносим исечак из рада Александра Ломе „Словени и Албанци до 12. века у светлу топономастике“, писаног за научни скуп "Становништво словенског поријекла у Албанији" (Зборник радова са међународног научног скупа одржаног на Цетињу јуна 1990. године):

„Na kraju, načinio bih izlet iz Metohije na zapad u susednu oblast u pograničnom području sa Albanijom, koja u starosprskim izvorima nosi ime Altin. U turskoj upotrebi preosmišljeno u Altun-ili „zlatna zemlja", ovo ime dosnije se gubi iz upotrebe; ono nije objašnjivo ni iz jezika slovenskog življa koji je u XIV veku, po svedočanstvu starosrpskih povelja, preovladivao u toj oblasti, ni iz jezika Arbanasa, o čijoj penetraciji u stari Altin svedoče već turski popisi kraja XV v., i koji danas čine tamošnje stanovništvo s obe strane granice, niti se pak da povezati sa nekim antičkim toponimom na tom prostoru. No medu altinskim stanovništvom XIV veka zabeleženim u Dečanskoj hrisovulji izdvaja se znatna skupina „Vlaha Sremljana". Imenoslov joj je, doduše, slovenski, ali sam njen naziv Vlasi Srѣml ne znači doslovce „Romani iz Sirmija", a u antičko doba je u današnjem Sremu, oblasti rimske metropole Sirmija na mestu današnje Sremske Mitrovice, bilo mesto Altina, koje se locira oko ušća potoka Surčina u Savu. Posredi je latinsko (altus „visok"?) ili možda keltsko topografsko nazvanje, karakteristično za antičko Podunavlje: postojala je još jedna Altina u Donjoj Meziji na Dunavu, koju beleži Prokopije, i jedan Altinum u Gornjoj Panoniji. No oblasno ime Altin na tlu poznoantičke Prevalitane, koje se tu javlja tek od srednjeg veka, najbolje se objašnjava prenosom imena donjopanonske — sremske Altine, s obzirom na dokumentovano prisustvo Romana doseljenih iz Srema u Altinu. Da je slom granice Rimskog carstva na Dunavu potkraj antičkog doba potakao masovno iseljavanje romanskog stanovništva iz Panonije na jug, nema nikakve sumnje. Toponomastičke tragove tih seoba Šram nalazi u Makedoniji; da sa njima treba računati i severnije, u današnjoj južnoj Srbiji, svedočio bi, po mom mišljenju, toponim Tovrljan u Toplici. Već stotinak godina u nauci se ponavlja pretpostavka da je to predslovenski ostatak, od starobalkanske baze taur-. U osnovi, ona je svakako tačna, ali u pojedinostima dosadašnja izvođenja ne mogu zadovoljiti. Tomašekova identifikacija Tovrljana sa Justinijanovim rodnim Taurisijem odbačena je u korist Evansove spoznaje da je Taurisium današnji Taor kod Skoplja. Popovićevo i Skokovo svođenje Tovrljan na nepotvrđeno *Tauriana odnosno *Taurianum prenebregava glasovnu smetnju da se iz ri̯ izvede slov. rij : očekivali bismo  > srp. r. Ovim etimologijama protivi se činjenica da je ime u prošlosti imalo množinski oblik, u XVIII v. Tovrljani, 1399. Tovrljanci, zabeleženo kao selo u Dubočici. Posredi je, dakle, etnik — naziv stanovnika — bilo slovensko obrazovanje na -jane > -jani, bilo latinsko na -ianus, množ. -iáni. Imajući to u vidu, najpre bismo u osnovi takvog etnika mogli tražiti neki antički toponim od baze taur- sa glasom l u sufiksu. No kako je uvek bolje pretpostaviti potvrđeno neizvesnom, daleko primamljivija izgleda mi mogućnost, da se ime sela Tovrljan(c)i, ako ne geografski, a ono istorijski poveže sa jednim poznatim antičkim toponimom, sa kojim su ga, uostalom, u jezičkom pogledu već poredili. Mislim na antičko ime Zemuna: Taurunum. Latinski etnik na -ianus od tog imena glasio bi u množini *Tauruniani. Odatle se regularnim glasovnim putem dobija slovensko *Tovr(ъ)njani. Sekvenca nj — n u srpskoj toponimiji nije postojana, već se pravilno disimiluje u lj — n. Up. kod Novog Pazara Nosoljin < selo Nosonjino 1363, u samoj Toplici Beloljin < Belonjin, u Metohiji kod Prizrena rečica Jeglenica, u XIV v. Jaglednica, prvobitno besumnje *Jagnjednica, od jagnjed „crna topola". Ti *Tauruniani „Zemunci" bili bi pored „Vlaha Sremljana" u Altinu druga skupina Romana iz oblasti Sirmija — današnjeg Srema, ustanovljena na jugu današnje Srbije, kamo su mogli izbeći najpre u smutnim vremenima seobe naroda."
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Братоножићи Q2-L245>Y2998>Y2209>BZ3000>FT42424>Y172657
« Одговор #2 послато: Мај 25, 2017, 11:49:19 поподне »
U najmanju ruku je ilustrativno za ondašnje prilike, ako se već ne bi moglo i neposredno povezati sa sirmijskim Romanima na tlu poznoantičke Prevalitane, kazivanje u „Čudima Sv. Dimitrija" kako je avarski kagan Hacon početkom VII veka opustošivši „skoro čitav Ilirik": obe Panonije, obe Dakije, Dardaniju, Meziju, Prevalitanu, Rodopu, Trakiju i područje uz vizantski Dugi zid odveo celokupno tamošnje stanovništvo iz gradova i drugih naselja u Panoniju u oblast Sirmija. U narednih preko šezdeset godina taj živalj je i pored mešanja sa Avarima, Bugarima i drugim inoplemenicima očuvao svoju hrišćansku veru i svest o svome poreklu, da bi potomci preseljenika postali „čitav jedan novi narod", koji je 680-685. avarski glavar Kuver poveo natrag u otadžbinu i naselio u Makedoniji na Keramesijskom polju, verovatno negde u trouglu između Prilepa, Bitolja i Ohrida, odakle je docnije sa tim svojim „Kermesijanima" ugrožavao vizantijski Solun. U XIV v. nalazimo altinske Vlahe Sremljane već uveliko poslovenjene, ali sam oblik oblasnog imena Altin bez izvršene likvidne metateze svedoči da se njihova slavizacija nije mogla odigrati naročito rano. Ostatak njihovog, romanskog govora moglo bi biti ime glavnog vodotoka u Altinu, desne pritoke Drima Valbone. Hidronim Valbona, potvrđen tek od XVII veka, očito se svodi na latinski praoblik VALLIS BONA „dobra dolina", ali po svojim fonetskim odlikama ne može biti ni rumunski ni dalmatoromanski. Altinski toponim Dobri Dol, danas po Pešikanu Doberdol na razmeđu slivova Valbone i Dečanske Bistrice, mogao bi se shvatiti kao slovenski prevod romanskoga Val Bona, nastao u kontaktu tamošnjih Romana sa Slovenima ili u procesu njihove slavizacije. Drugi romanski geografski naziv slična značenja bilo bi ime rečice i sela Vrmoša u susednom delu gornjeg Polimlja, danas takođe u Albaniji: *Formosa „lepa", up. rum. frumos “lep", ital. formoso “isto" < lat. FORMOSUS. Prelaz s > š išao bi na račun Arbanasa. No moguće je i slovensko obrazovanje na -ja kao prisvojni pridev u ženskom rodu prema rĕka ili vьsь od romanskog ličnog imena *Formosus (ili sl.)“,

итд.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Братоножићи Q2-L245>Y2998>Y2209>BZ3000>FT42424>Y172657
« Одговор #3 послато: Мај 25, 2017, 11:51:30 поподне »
Оно о чему размишљам је – да није можда међу Сермезијанима 7. века, односно Власима Сремљанима 14. века из Алтина, било потомака Авара, од којих су неки сишли у Доњу Зету, а затим и у Брда, и од којих потичу Братоножићи.

У светлу оваквог размишљања, само племенско име (изворно презиме), које предање изводи од личног имена Брато (што никако не одговара правилима србске патронимике, јер би од имена Брато могло бити изведено презиме Братовић или Братић, а никако Братоножић), а према млетачком запису Братонезе, могло би бити изведено од личног имена Братон, које ме неодољиво подсећа на име двојице илирских војсковођа са почетка 1. века – Батон.

Да завршим: претпоставка овде изнета је да су могући преци наших Братоножића хаплогрупе Q1b L275 - Авари, умешани на неки начин међу Сермезијане, који су, стицајем историјских околности, завршили крајем 7. века у западној Македонији, затим се раширили на суседне области, те их налазимо у 14. веку у Алтину, почетком 15. века у Скадру (Купелнику), а средином 15. века у својој данашњој области у црногорским Брдима.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Братоножићи Q2-L245>Y2998>Y2209>BZ3000>FT42424>Y172657
« Одговор #4 послато: Мај 26, 2017, 09:41:50 пре подне »
Оно о чему размишљам је – да није можда међу Сермезијанима 7. века, односно Власима Сремљанима 14. века из Алтина, било потомака Авара, од којих су неки сишли у Доњу Зету, а затим и у Брда, и од којих потичу Братоножићи.

У светлу оваквог размишљања, само племенско име (изворно презиме), које предање изводи од личног имена Брато (што никако не одговара правилима србске патронимике, јер би од имена Брато могло бити изведено презиме Братовић или Братић, а никако Братоножић), а према млетачком запису Братонезе, могло би бити изведено од личног имена Братон, које ме неодољиво подсећа на име двојице илирских војсковођа са почетка 1. века – Батон.

Да завршим: претпоставка овде изнета је да су могући преци наших Братоножића хаплогрупе Q1b L275 - Авари, умешани на неки начин међу Сермезијане, који су, стицајем историјских околности, завршили крајем 7. века у западној Македонији, затим се раширили на суседне области, те их налазимо у 14. веку у Алтину, почетком 15. века у Скадру (Купелнику), а средином 15. века у својој данашњој области у црногорским Брдима.
Чини ми се да је у Дечанским Хрисовуљама забележено лично име Братоњег или тако нешто слично

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Братоножићи Q2-L245>Y2998>Y2209>BZ3000>FT42424>Y172657
« Одговор #5 послато: Мај 26, 2017, 08:28:56 поподне »
Има помен имена Братоњег у Жичкој повељи Стефана Првовенчаног.
Братоњег је један од Влаха дарованих манастиру.
Може да буде да је он или неки његов имењак родоначелник Братонеза / Братоножића.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Братоножићи Q2-L245>Y2998>Y2209>BZ3000>FT42424>Y172657
« Одговор #6 послато: Мај 27, 2017, 12:34:22 пре подне »
Оно о чему размишљам је – да није можда међу Сермезијанима 7. века, односно Власима Сремљанима 14. века из Алтина, било потомака Авара, од којих су неки сишли у Доњу Зету, а затим и у Брда, и од којих потичу Братоножићи.

У светлу оваквог размишљања, само племенско име (изворно презиме), које предање изводи од личног имена Брато (што никако не одговара правилима србске патронимике, јер би од имена Брато могло бити изведено презиме Братовић или Братић, а никако Братоножић), а према млетачком запису Братонезе, могло би бити изведено од личног имена Братон, које ме неодољиво подсећа на име двојице илирских војсковођа са почетка 1. века – Батон.

Да завршим: претпоставка овде изнета је да су могући преци наших Братоножића хаплогрупе Q1b L275 - Авари, умешани на неки начин међу Сермезијане, који су, стицајем историјских околности, завршили крајем 7. века у западној Македонији, затим се раширили на суседне области, те их налазимо у 14. веку у Алтину, почетком 15. века у Скадру (Купелнику), а средином 15. века у својој данашњој области у црногорским Брдима.

За племенско име Братоножића се износила претпоставка о њеном мешовитом романско-словенском пореклу. Наиме, први слог, брат- или брато-, би био од латинске речи за руку, brachium, brachii, која је у румунском дала ближи облик, braţ (чита се брац), а други слог би био од словенске речи "нога". Значење назива би било "онај који хода и рукама и ногама", тј. буквално говорећи параплегичар (у та времена нису постојала колица), вероватно по неком претку који се издвајао због своје физичке мане, а сам мешовити романско-словенски назив би говорио у прилог томе да је потекао из мешовите романско-словенске средине, што се поклапа са Ломином теоријом о Власима Сремљанима. Касније су потомци тог Брацонога прешли потпуно на словенски (српски) говор па се самим тим није очувало значење првог слога (брац-рука), те су они због фонетске сличности "брац" конвертовали у њима семантички логичније словенско "брат". Свакако занимљива хипотеза.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Братоножићи Q2-L245>Y2998>Y2209>BZ3000>FT42424>Y172657
« Одговор #7 послато: Мај 27, 2017, 12:44:54 пре подне »
Занимљива и мучна хипотеза.

Ако разложимо сложено име Братоњег, пре ми звучи као сложеница од две словенске речи - брат и неговати, бринути о некоме. Имамо и име Његуш (и код Пољака) и сложена имена са основом њег- или нег- (Његосав, Његован, итд).
То што се имена тиче.

Мени је, у контексту Ломиног текста о Сремљанима, пре свега занимљива та, за Брда необична, хаплогрупа Братоножића, која можда указује на везу с неким азијатским народом. Комбинација с Аварима, Сремљанима, Алтином... звучи могућно.
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Братоножићи Q2-L245>Y2998>Y2209>BZ3000>FT42424>Y172657
« Одговор #8 послато: Мај 27, 2017, 09:06:59 пре подне »
Ja caм пopeклo нaзивa Бpaтoнoжић дoвoдиo у вeзу ca имeнoм poдoнaчeлникa Бpaтa и мoгућeг мecтa њeгoвoг пopeклa oблacти Нoжицe у близини Лиjeвe Pиjeкe. Кaкo cмo нaвeли paниje, дa би ce нeкo идeтификoвao, ocим имeнa кopишћeнo je имe oцa и мecтa oдaклe je. Пa je тaкo Бpaтoв cин пopeд имeнa мoгao имaти и нacтaвaк Бpaтoв Нoжицa, oд чeгa je кacниje нacтao и кoлeктивни нaзив Бpaтoнoжићи.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Братоножићи Q2-L245>Y2998>Y2209>BZ3000>FT42424>Y172657
« Одговор #9 послато: Мај 27, 2017, 09:45:10 пре подне »
Ja caм пopeклo нaзивa Бpaтoнoжић дoвoдиo у вeзу ca имeнoм poдoнaчeлникa Бpaтa и мoгућeг мecтa њeгoвoг пopeклa oблacти Нoжицe у близини Лиjeвe Pиjeкe. Кaкo cмo нaвeли paниje, дa би ce нeкo идeтификoвao, ocим имeнa кopишћeнo je имe oцa и мecтa oдaклe je. Пa je тaкo Бpaтoв cин пopeд имeнa мoгao имaти и нacтaвaк Бpaтoв Нoжицa, oд чeгa je кacниje нacтao и кoлeктивни нaзив Бpaтoнoжићи.

Да ли знаш неки пример да је презиме настало склапањем имена оца и места порекла?

Ван мреже Radomir

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 68
Одг: Братоножићи Q2-L245>Y2998>Y2209>BZ3000>FT42424>Y172657
« Одговор #10 послато: Мај 27, 2017, 11:04:08 пре подне »
Ja caм пopeклo нaзивa Бpaтoнoжић дoвoдиo у вeзу ca имeнoм poдoнaчeлникa Бpaтa и мoгућeг мecтa њeгoвoг пopeклa oблacти Нoжицe у близини Лиjeвe Pиjeкe. Кaкo cмo нaвeли paниje, дa би ce нeкo идeтификoвao, ocим имeнa кopишћeнo je имe oцa и мecтa oдaклe je. Пa je тaкo Бpaтoв cин пopeд имeнa мoгao имaти и нacтaвaк Бpaтoв Нoжицa, oд чeгa je кacниje нacтao и кoлeктивни нaзив Бpaтoнoжићи.

Покојни проф.др. Мило Марковић у монографији "Братоножићи кроз историју" извлачи одприлике исти закључак, да је име племена Братоножићи настало по родоначелнику Брату који је живио на Ножици. Наводно су се његови потомци касније иселили са Ножице под притиском Васојевића. По монографији право Братово име је Радашин а исти се и помиње у једном од турских дефтера. Моја супруга је из Братоножића тако да сам имао прилику да читам монографију. Не знам шта кажу необјављени днк резулатати али по монографији сам закључио да осим рецимо Царичића и још по неког братства остали су сви сродни и потичу од Брата.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Братоножићи Q2-L245>Y2998>Y2209>BZ3000>FT42424>Y172657
« Одговор #11 послато: Децембар 28, 2017, 02:08:50 пре подне »
Заједнички предак по процени 1086-1187 година.
Ове гране има и у мађарском ДНК пројекту где је обележена као Хунска (под знаком питања)
Q-5. (M242+ L275+ L68+ M378-) Xiongnu/Huns?


   

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Братоножићи Q2-L245>Y2998>Y2209>BZ3000>FT42424>Y172657
« Одговор #12 послато: Децембар 28, 2017, 03:35:02 пре подне »
Заједнички предак по процени 1086-1187 година.
Ове гране има и у мађарском ДНК пројекту где је обележена као Хунска (под знаком питања)
Q-5. (M242+ L275+ L68+ M378-) Xiongnu/Huns?

 То није грана од Братоножића (dys385=12-15, dys389=14-15 упадљиво одударају).

 Братоножићи припадају грани L245 (TMRCA 4300 г.) која је блискоисточно-медитеранска, обзиром на велики број подграна одвојених прије 4300 г. које су распрострањене по Блиском Истоку. Са Хунима и осталим источним номадима нема никакве везе.

 Братоножићи припадају ашкенаском кластеру Q-Y2200 (TMRCA 1550 ybp). Са својом вриједношћу dys385=14-17 изгледа да би могли припадати грани Q-Y2200->Y2197->Q-Y2780/Y2754 (TMRCA 850 г.), гдје спадају Ашкенази из Литваније и Латвије (Каплан, Михелман итд.).

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Братоножићи Q2-L245>Y2998>Y2209>BZ3000>FT42424>Y172657
« Одговор #13 послато: Децембар 28, 2017, 04:53:12 пре подне »
Postoji rad Balanovskog iz februara ove godine o haplogrupi Q3 L275:"Phylogeography of human Y-chromosome haplogroup Q3-L275 from an academic/citizen science collaboration". U tabeli 2 dati su SNP-ovi ispitanih (nažalost bez STR) i tamo su hrvatski haplotipovi opisani kao Y2209 što je jedan nivo iznad Y2200 koji je tipičan jevrejski marker. I pored toga pretpostavljam da se radi o jevrejskoj dijaspori. Na žalost nisam uspeo naći vrednosti hrvatskih haplotipova da ih uporedim sa Bratonožičkim, ali mi se čini da su bili dosta slični dok su bili u tabeli na našem projektu

https://bmcevolbiol.biomedcentral.com/articles/10.1186/s12862-016-0870-2

Inače postoji i Y2209* haplotip u Kini pa mi je palo na pamet da nijo možda u pitanju potomak Marka Pola, ali teorija nije zaživela ;D (u tome čak možda i ima nešto. Jevrejski trgovci Radhaniti su se od vremena kasne antike i ranog srednjovekovlja kretali Putem svile, pa je moguće i Marko Polo, kao hrišćanizovani Jevrej bio upoznat sa tim putevima i učinio ih poznatim van uskog jevrejskog miljea)

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Братоножићи Q2-L245>Y2998>Y2209>BZ3000>FT42424>Y172657
« Одговор #14 послато: Јануар 04, 2018, 04:17:10 поподне »
Овде смо генерално у фазону "дај шта даш" кад су у питању занимљиви родови, само што пре да добијемо резултат  :)

Баш тако  :)
За многа велика братства до скора нисмо имали ниједног тестираног, тако да нисмо много избирљиви.
Али постоји могућност избора, увек је боље тестирати старије људе из матице.

Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 896
Одг: Братоножићи Q2-L245>Y2998>Y2209>BZ3000>FT42424>Y172657
« Одговор #15 послато: Јануар 04, 2018, 04:25:26 поподне »
Треба тестирати Оташевиће, Тошковиће, Пелевиће и Павићевиће. Онда бисмо 100% знали којој хаплогрупи припадају Братоножићи, односно већина њих.

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Братоножићи Q2-L245>Y2998>Y2209>BZ3000>FT42424>Y172657
« Одговор #16 послато: Јануар 04, 2018, 04:30:12 поподне »
Треба тестирати Оташевиће, Тошковиће, Пелевиће и Павићевиће. Онда бисмо 100% знали којој хаплогрупи припадају Братоножићи, односно већина њих.

Да. Најједноставније наћи неког Тошковића, они имају карактеристично презиме

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Братоножићи Q2-L245>Y2998>Y2209>BZ3000>FT42424>Y172657
« Одговор #17 послато: Јануар 04, 2018, 05:10:56 поподне »
Да. Најједноставније наћи неког Тошковића, они имају карактеристично презиме



           Лијепо би било тестират  Уроша Тошковића, црногорског сликара, "најбољег цртача  20.вијека", рођеног  1932.г на Пелеву Бријегу. За многе је "чудан". Вјерујем да би пристао.   Живи(о)  у Бару, ако није промијенио адресу. Мало је Тошковића Братоножића. Има и неких других, ван Црне Горе чак  и оних који су на Тошков, додали - ић.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Братоножићи Q2-L245>Y2998>Y2209>BZ3000>FT42424>Y172657
« Одговор #18 послато: Јануар 04, 2018, 05:27:37 поподне »
Већ је тестирано једно угледно братство из седишта Братоножића у оквиру истраживања САНУ. То братство је према предању од правих Братоножића и припада Q хаплогрупи, тако да је та прича мање више заокружена.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Братоножићи Q2-L245>Y2998>Y2209>BZ3000>FT42424>Y172657
« Одговор #19 послато: Јануар 04, 2018, 05:55:21 поподне »
Већ је тестирано једно угледно братство из седишта Братоножића у оквиру истраживања САНУ. То братство је према предању од правих Братоножића и припада Q хаплогрупи, тако да је та прича мање више заокружена.
Али свакако не би било сувишно да се тестира и неко из групе братстава Балевића из Осредака у Морачи.