Порекло архијереја Српске православне цркве

[Amicus]

Ћулибрк Јован, епископ славонски - Зеница, БиХ

Ближи преци епископа Јована су пореклом из села Црнче код Дервенте. О њиховом даљем пореклу се каже да су од Лапца у Лици, где су се некад презивали Мајсторовић, а да ново презиме добили некад у другој половини XVIII века.

Крсна слава им је Јовандан.

(в. Петар Рађеновић, Бјелајско Поље и Бравско, Српски етнографски зборник, 1925 XXXV)

[Amicus]

У привилегији цара Леополда Србима из 1695. помињу се епископи: Исаија Ђаковић, Стеван Метохијац, Јефтимије Дробњак, Јефтимије Поповић, Јефтимије Тетовац, Спиридон Штибица и Јефрем Бањанин.

• Јефтимије Дробњак се помиње као епископ сегедински и митрополит бачки.
• Jефрем Бањанин се помиње као епископ великовардарски и јегарски.

Претпостављам да су обојица били из племена чија им имена стоје место презименима?

[Дробњак]

У привилегији цара Леополда Србима из 1695. помињу се епископи: Исаија Ђаковић, Стеван Метохијац, Јефтимије Дробњак, Јефтимије Поповић, Јефтимије Тетовац, Спиридон Штибица и Јефрем Бањанин.

• Јефтимије Дробњак се помиње као епископ сегедински и митрополит бачки.
• Jефрем Бањанин се помиње као епископ великовардарски и јегарски.

Претпостављам да су обојица били из племена чија им имена стоје место презименима?

Вероватно је тако. Колико видимо презимена им доста говоре о пореклу - Дробњак, Бањанин, Тетовац и Метохијац. Митрополит Исаија Ђаковић је био Сремац пореклом.

[Amicus]

Вероватно је тако. Колико видимо презимена им доста говоре о пореклу - Дробњак, Бањанин, Тетовац и Метохијац. Митрополит Исаија Ђаковић је био Сремац пореклом.

Да, што је можда и типично за тај простор, да носе таква презимена.

[Amicus]

Нађох васкршњу посланицу из 1980. године, па ево списка активних српских архијереја из тог времена.

Боца Стефан, епископ жички, Муњава, Јосипдол
Вадић Василије, епископ аустралијско-новозеландски, Челинац
Велимировић Јован, епископ шабачко-ваљевски, Лелић, Ваљево
Војиновић Хризостом, епископ браничевски, Салаковац
Вуковић Сава, епископ шумадијски, Сента
Гавриловић Иринеј, епископ нишки, Видова, Чачак
Дајковић Данило, митрополит црногорско-приморски, Друшићи, Цетиње
Ђорић Герман, патријарх српски, Јошаничка Бања
Злоковић Симеон, епископ горњокарловачки, Бијела, Херцег Нови
Иличић Никанор, епископ бачки, Нови Бечеј
Качавенда Василије, епископ зворничко-тузлански, Сарајево
Ковачевић Христофор, епископ источноамерички и канадски, Галвестон
Мариновић Емилијан, епископ славонски, Горњи Михољац
Митровић Владислав, митрополит дабробосански, Старо Село, Гламоч
Мрђа Николај, епископ далматински, Крња Јела, Босански Петровац
Оцокољић Фирмилијан, епископ средњезападноамерички, Властељице, Драгачево
Павловић Доментијан, епископ врањски, Пертате, Лебане
Стојадиновић Милутин, епископ тимочки, Горњи Ковиљ, Нови Сад
Стојчевић Павле, епископ рашко-призренски, Кућанци, Магаденовац
Трифуновић Лаврентије, епископ западноевропски, Богоштица, Крупањ
Удицки Григорије, епископ западноамерички, Велика Кикинда
Фрушић Андреј, епископ бањалучки, Дивош, Сремска Митровица

Рекао бих да су овде занимљивија презимена него на претходним списковима.

[Nebo]

Нађох васкршњу посланицу из 1980. године, па ево списка активних српских архијереја из тог времена.

Е, то су били владике! (уз пар изузетака)

[Nebo]

Велимировић Јован, епископ шабачко-ваљевски, Лелић, Ваљево

Владика Јован је рођак Светог владике Николаја.

Дајковић Данило, митрополит црногорско-приморски, Друшићи, Цетиње

Дајковићи су блиски цеклинским Горњацима, али по женској линији. Према предању, Лека, родоначелник Горњака, је у Цеклин повео и свог ујака, и од њега су Дајковићи. Било би занимљиво сазнати њихову хаплогрупу.

Ђорић Герман, патријарх српски, Јошаничка Бања

Често сам се питао којег ли је он порекла.

Стојчевић Павле, епископ рашко-призренски, Кућанци, Магаденовац

Ех, наш стари добри патриарх...

[Wolf Sagash]

Кристифор Ковачевић јесте рођен у Галвестону, али је поријеклом са Грахова.

[Amicus]

Често сам се питао којег ли је он порекла.

Ђорићи, раније Бело-Ђорци, су пореклом из Црне Горе, или како се на почетку књиге помиње, вероватно из Црногорских брда. Славе Петковачу.

Извор: Милан Гобељић, Хроника Великог Села код Београда, Београд, 2006, стр. 116

[Amicus]

Удицки Григорије, епископ западноамерички, Велика Кикинда

Удицки су пореклом из села Торња код Новог Књажевца (ex Турске Кањиже).

Крсна слава им је Свети Никола.

[Nebo]

Ђорићи, раније Бело-Ђорци, су пореклом из Црне Горе, или како се на почетку књиге помиње, вероватно из Црногорских брда. Славе Петковачу.

Бјелопавлићи?

[симо]

Е, то су били владике! (уз пар изузетака)

Рекао бих да има изузетака, али у обрнутом смјеру. Не треба губити из вида да је ово генерација владика након велике чистке крајем 50-тих, тј. именовање свих ових владика је морало проћи кроз одобрење Партије. То наравно не значи да су сви били склони комунистима, али рецимо да су комунисти сматрали да им не представљају озбиљну пријетњу и да се лако могу контролисати. За двојицу са овог списка, видио сам личне картоне као сарадника ДБ у Босни и Херцеговини (за које не вјерујем да су фалсификат, јер сам се  увјерио за тачност података код неких појединаца које лично познајем, а који се такође налазе у картотеци). Картотеке су доступне само за БиХ па за остале не могу тврдити исто.

Отприлике у исто вријеме је формирано и по злу гласу познато Свештеничко удружење које је било прави бастион ДБ-а, малтене регрутни центар, то се види по броју свештеника сарадника ДБ у БиХ који је импозантан.

И ништа се од тад није промјенило, некадашњи сарадници и данас су активни свештеници, познајем их неколико лично, и њихова дјеца ће бити свештеници, па се ДБ династије продужавају.

Данас ако хоћете да пронађете српског свештеника са чистим не-ДБ или не-екумнистичким педигреом, морате да одете у најудаљеније сеоске сиромашне парохије, јер тамо такви најчешће заврше.

Међу владикама таква вам нема рашта ни тражити, нећете их наћи.

[Иван Вукићевић]

Данас ако хоћете да пронађете српског свештеника са чистим не-ДБ или не-екумнистичким педигреом, морате да одете у најудаљеније сеоске сиромашне парохије, јер тамо такви најчешће заврше.

Међу владикама таква вам нема рашта ни тражити, нећете их наћи.

Слична ситуација је и у осталим православним црквама некадашњих комунистичких држава. У Бугарској је рецимо својевремено избио скандал када је објављен списак сарадника службе безбедности међу којима је било више чланова синода, док je руски патријарх Алексије II својевремено био агент КГБ-а у Естонији. Што је комунистичка власт била чвршћа (као у СССР-у рецимо), то је било више наметања епископа лојалних КП. Довољно је прочитати изјаву Константина Кхарчева, некадашњег шефа совјетског већа за верска питања да "ниједан једини кандидат за епископа или било коју вишу функцију, много мању од члана светог синода, није прошао без одобрења ЦК КПСССР и КГБ-а."

[Amicus]

Није ли слично било и у Хабзбуршкој монархији, где је на место српског патријарха морао доћи подобан, попут често презреног Лукијана Богдановића, коме су претходила чак двојица изабраних патријараха, које нису прихватили Пешта и Беч?

[симо]

Слична ситуација је и у осталим православним црквама некадашњих комунистичких држава. У Бугарској је рецимо својевремено избио скандал када је објављен списак сарадника службе безбедности међу којима је било више чланова синода, док je руски патријарх Алексије II својевремено био агент КГБ-а у Естонији. Што је комунистичка власт била чвршћа (као у СССР-у рецимо), то је било више наметања епископа лојалних КП. Довољно је прочитати изјаву Константина Кхарчева, некадашњег шефа совјетског већа за верска питања да "ниједан једини кандидат за епископа или било коју вишу функцију, много мању од члана светог синода, није прошао без одобрења ЦК КПСССР и КГБ-а."

Занимљив ми је онај опис Тихона Шевкунова када у својој књизи "Несвети,а свети" ситуације у Псково- Печерској лаври гдје је игуман, иако Шевкунов то изричито не наводи, био из структуре КГБ, и то прилично високо позициониран, па је манастир био у неку руку "заштићен" од директних упада других КГБ-оваца.

[симо]

Није ли слично било и у Хабзбуршкој монархији, где је на место српског патријарха морао доћи подобан, попут често презреног Лукијана Богдановића, коме су претходила чак двојица изабраних патријараха, које нису прихватили Пешта и Беч?

И У Отоманској империји је била слична ситуација, чак и ако не говоримо о фанариотима, гдје је то било нескривено...

[Amicus]

И У Отоманској империји је била слична ситуација, чак и као не говоримо о фанариотима, гдје је то било нескривено...

Мада, чини ми, се да су у Османском царству ти намештеници, врло брзо прелазили у сукоб са наместиоцима.

Овамо у Хабзбуршком царству увек се сетим подметачине зване Павле Зорчић, унијатски владика, кога је Бечки двор покушао инсталирати Србима у Марчи, а који је био толико омражен међу тамошњим Србима, да се један незнани делија осмелио споља попети на кулу у којој се овај крио и обитавао, да га убије.

Ипак, игром случаја, иако се овај попео и упао у собу где је боравио унијатски владика, метак је промашио, а владика унијатски остао жив.

[симо]

Мада, чини ми, се да су у Османском царству ти намештеници, врло брзо прелазили у сукоб са наместиоцима.

Овамо у Хабзбуршком царству увек се сетим подметачине зване Павле Зорчић, унијатски владика, кога је Бечки двор покушао инсталирати Србима у Марчи, а који је био толико омражен међу тамошњим Србима, да се један незнани делија осмелио споља попети на кулу у којој се овај крио и обитавао, да га убије.

Ипак, игром случаја, иако се овај попео и упао у собу где је боравио унијатски владика, метак је промашио, а владика унијатски остао жив.

 Ево како Валвасор, који је савременик описује тај догађај: "Наиме владика је свом срећом имао капут пребачен преко главе и у њему преносну врећу са златним динарима, који су му заштитили главу, јер је зрно клизнуло по злату и овај је остао неозлеђен. Пошто је врећа изгледала нешто испупченија гађао је у њу умјесто у главу , или је капут у најмању руку проузроковао да глава није лежала ниско колико врећа златника, тако да је зрно нанишањено тамо где је погодило злато. "

[Nebo]

Лако је данас причати како су владике СПЦ у комуснистичкој Југославији били бирани од ДБ, и сличне ствари.
Није било лако бити владика, ни монах, нити свештеник у титоистичком раздобљу, а овај списак је управо из године кад је Броз коначно одапео (1980), што значи да су они били у својим епархијама још за његовог живота.
Оно што је заслуга патриарха Германа и владичанства (већине) око њега окупљеног је што су очували Цркву у та најгора времена. Црква јесте стагнирала, али је опстала. Очувано је све што се могло очувати, богослужење је остало нетакнуто (за разлику од каснијих, за Цркву неупоредиво слободнијих времена, када су се неки повампирили да приближавају богослужења јеретичким), сачувана већина храмова и манастира.
За време у којем су живели и у оквиру могућности које су имали на располагању, ја овом владичанском кору, а пре свих - патриарху Герману, могу само да се поклоним.

[Селаковић]

Да не отварам нову тему, само једно кратко питање за форумаше:

Шта мислите о начину избора патријарха СПЦ (извлачење коверте из Јеванђеља)? Прочешљах на брзину правила других сестринских цркава, тамо где сам нашао правила реч је само о изборима, нема ове "Божје Руке".

Чуо сам више пута у животу критике на рачун овог начина избора у нашој цркви. А мени се, ето, то баш допада, има нечег побожног и у томе