Аутор Тема: Влашка миграциона струја у североисточној Србији  (Прочитано 31800 пута)

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #60 послато: Децембар 16, 2019, 12:31:01 пре подне »



pic upload
Проценти би требало да се промене, збир ових процената је око 60 %, а треба 100%
« Последња измена: Децембар 16, 2019, 12:38:03 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Златан

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 553
  • Y: E-V13>А18833>А9739
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #61 послато: Децембар 16, 2019, 08:21:53 пре подне »
59 је број тестираних.
А проценти су поред и они имају укупни збир од 100.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #62 послато: Децембар 16, 2019, 08:41:58 пре подне »
59 је број тестираних.
А проценти су поред и они имају укупни збир од 100.
Да, сад сам разумео,уписивао си број тестираних, па проценте. На графичким приказима су се углавном уписивали само проценти, без броја тестираних, па сам у први мах помислио да је то и овде (да је 17,29%, а оно је 17; 29%)

Ван мреже пек

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 82
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #63 послато: Децембар 22, 2019, 08:26:00 пре подне »
 Ја мислим да у источној Србији има мање досељеника него у западној. Већина данашњих села у браничевском округу се помиње у турском попису из 1467.а многа у повељама кнеза Лазара. У општини Велико Градиште од данашњих села у турском попису из 1467.се непомињу само Мајиловац и Острово а више од половине села се помиње у повељама кнеза Лазара. За село Оклопци се мисли да је било код данашњег Мајиловца а Острво се налази на острву у Дунаву и не помиње га ни Вук Караџић.

На мрежи Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #64 послато: Децембар 22, 2019, 11:20:55 пре подне »
Ја мислим да у источној Србији има мање досељеника него у западној. Већина данашњих села у браничевском округу се помиње у турском попису из 1467.а многа у повељама кнеза Лазара. У општини Велико Градиште од данашњих села у турском попису из 1467.се непомињу само Мајиловац и Острово а више од половине села се помиње у повељама кнеза Лазара. За село Оклопци се мисли да је било код данашњег Мајиловца а Острво се налази на острву у Дунаву и не помиње га ни Вук Караџић.

Подручје данашњег Браничевског управног округа (и целе Србије јужно од Саве и Дунава) погодила је у великој мери смена становништва у Другој сеоби Срба.
Она је погодила и исток и запад централне Србије.
То значи да је становништво десетковано, ипак то јако проређено становништво успело је да пренесе топониме дошљацима, тако да су се имена села у великој мери задржала (што не значи да становништво има континуитет са оним из 1467. године).

Ево карте хабзбуршких покрајина Краљевине Србије и Тамишког Баната  с почетка 16-ог века, чијим враћањем у турске руке подручја јужно од Дунава се и српско становништво иселило на север:



« Последња измена: Децембар 22, 2019, 11:23:06 пре подне Мића »
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Златан

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 553
  • Y: E-V13>А18833>А9739
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #65 послато: Децембар 22, 2019, 01:02:55 поподне »
Љубомир Јовановић такође говори и сеобама и пет већих периода миграција у 18. и 19. веку:

1. Прво време је било крајем XVII и почетком XVIII века, када су у област Млаве дошле 32. породице.

2. Друго време је било за време аустријске владавине и после ње, све до прве половине XVIII века. Тада су се у област Млаве настаниле 132 породице.

3. Трећа миграција се десила у другој половини XVIII века, све до рата са Пазван Оглуоум око Видина. Тада су се доселиле 196 породице.

4. Четврта миграција је била за време Устанка од 1804. до 1815. године - када су 149 породице дошле у област Млаве.

5. И последња пета миграција десила се после Устанка, између 1815. и 1870. године, када су се у ову област дошле још 120 породица.


Испитана су 27 млавска села, а број родова коме је поменуто старије географско порекло је 630 (род може имати много "кућа"). У овом броју домирају без премца Неготинска Крајина и Црна Река, као место одакле су се породице доселиле. Према неким сеоским причама очекивао сам број породица са предањем о пореклу из Старе Србије буде већи. Међутим, он је за целу област млаве 54 родова.
« Последња измена: Децембар 22, 2019, 01:04:41 поподне Златан »

Ван мреже пек

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 82
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #66 послато: Децембар 22, 2019, 09:39:11 поподне »
 Неки су се и враћали пошто нису морали далеко да беже само преко Дунава. Колико знам нико није истраживао порекло становништва у Стигу и око Пека и Голупца.

На мрежи Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #67 послато: Децембар 22, 2019, 10:58:12 поподне »
Неки су се и враћали пошто нису морали далеко да беже само преко Дунава. Колико знам нико није истраживао порекло становништва у Стигу и око Пека и Голупца.

Која села те интересују?

Овде можеш видети која села су обрађена на нашем Порталу (заиста Голубац и Браничево нису обрађени, али имаш у коменарима понешто):
https://www.poreklo.rs/2018/01/28/okruzi-gradovi-i-sela-u-centralnoj-srbiji/

Голубац:
https://www.poreklo.rs/2012/06/11/golubac-i-okolna-sela/

А ово је сајт где су обрађена влашка села:
http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=1298.0

Ако си члан Друштва, можеш претражити нашу дигиталну библиотеку:
https://biblioteka.poreklo.rs/
« Последња измена: Децембар 22, 2019, 10:59:57 поподне Мића »
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #68 послато: Април 08, 2020, 03:42:32 поподне »
Издвојио сам резултате тестираних из Источне Србије (Браничево и Тимочка Крајина) који имају влашко порекло (Унгурјани, Царани, Мунћани), или се на основу предања, славе и/или презимена може закључити да су таквог порекла.

E-V13 = 6
R1b-M269 = 5
J2a-M410 = 5
R1a-Z282 = 3
I2-Y3120 = 2
J2b-M241 = 2

статистика:
E-V13 = 26.1%
R1b = 21.7%
J2a = 21.7%
R1a = 13%
I2a = 8.7%
J2b = 8.7%

извор: Српски днк пројекат; 23andme

Иако је у питању веома мали узорак, рекло би се да ће бити значајнијих одступања у односу на резултате српске популације Источне Србије. Притом треба узети у обзир да је један добар део те популације влашког порекла (различито изјашњавање на пописима).

пригодна нумера за ову тему ;)
<a href="https://www.youtube.com/v/GhFIm85WGD8" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/GhFIm85WGD8</a>

На мрежи Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #69 послато: Април 11, 2020, 11:30:34 поподне »
Култура и верски обичаји Влаха

У источној Србији се често жале да се овај део Србије помиње само у временској прогнози и у вези влашке магије (која се често злоупотребљава у таблоидним медијима). Посебности Влаха источне Србије су поред музике и особине које им се приписују - некад с правом,  а некад не.


Занимљив чланак о србијанским Власима аутора Биљане Сикимић, под називом "Етнички стереотипи о Власима у Србији":
https://www.academia.edu/1125037/Etni%C4%8Dki_stereotipi_o_Vlasima_u_Srbiji

Заиста занимљив чланак. Ауторка је добро обрадила начине на које Срби гледају Влахе. Чини ми се да је једино изоставила део о магији. Многи се прво тога сете када се каже Влах. Наравно, и грандиозних кућа, које стоје пусте већи део године јер њихови власници живе негде на Западу.

Ђорђевић је забележио нешто о менталитету Влаха. Каже:"Морал је код наших Румуна испод нуле." и "Подвођења сваке врсте су сасвим обична ствар." Такође, у једном делу каже да се Власи истичу кукавичлуком и да су у војсци дезертери. Још каже да мрзе Србе и да српски неће да говоре и ако га знају, а да је познавање српског, нарочито код Царана, толико мало да има села где нико не говори српски. Ђорђевић је одрастао у Брестовцу код Бора где је каже: "Говорио влашки као неко Влашче". Каже да је у селима у околини Бора обичај да се покојник сахрањује са батином у сандуку да би се на оном свету бранио од Срба. Ђорђевић још каже да се Румуни тј. Власи, непосрбљују тако лако али да код Срба то није случај и наводи примере где је снаја Влајна порумунила читаву породицу и где су Срби староседеоци у селу за пар деценија постали Власи и да само старији говоре српски.

Особине које Срби виде код Влаха су се временом мењале. Док данас готово да нема Влаха који не знају српски, некад је непознавање српског било предмет подсмеха. У каснијем периоду преовлађују стереотипи о Власима као лоповима, а „Влајнама“ као лаким женама.

Да ли овај страх од повлашивања има везе са различитим положајем жене у тадашњој влашкој и српској култури? Б. Сикимић наводи да исти страх, само у супротном смеру, постоји и код Румуна у Банату, да ће им снајка Српкиња посрбити целу кућу.

Често им се приписивао низак морал, док је положај жене био другачији у односу на српско окружење (ако пажљиво прочитате поменути чланак Б. Сикимић, видећете да има контрадикторности и да није баш владао матријархат у влашком друштву).

Цитат
Iskazi informatorki svedoče i о promeni tradicionalnog vlaškog običаја – predbračne seksualne slobode koju је seoska zajednica sve do sredine ovog veka smatrala dozvoljenom i poželjnom.
  [str 193]

Изгледа да је то остатак старијих културних обичаја, као што је ово „стрнџање“.
https://www.blic.rs/slobodno-vreme/vesti/najbizarniji-seks-obicaj-u-srbiji-se-zove-strndzanje-a-evo-kako-sve-to-do-detalja/fgt8lly

Поред тога, „ ′вредноћа′ , ′амбициозност′, затим ′демонстрирање економског и социјалног статуса′ “  [str 193], који су по мом искуству највише изражени у Неготинској крајини, повезани су са некадашњим крајњим сиромаштвом и ниским социјалним статусом, који су данас нашли свој културолошки исказ у грандиозним кућама (празним или у којима живи једна баба) са лавовима испред њих.

Цитат
Da, obično su ti koji su prizećeni, ti zetovi odlaze, a deca ostaju tu, ne odlaze. Sve to isto tako, tako i žene koje su tamo kao snaje, one odu a deca ostaju, uvek dete ostane u kući.Taj ko je došo - on odlazi.
[str 201]

Архаични верски обичаји, нарочито погребни, али и други верски обичаји (божићни- коледарски) су оно што је занимало етнологе.
« Последња измена: Април 11, 2020, 11:36:37 поподне Мића »
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

На мрежи Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #70 послато: Април 11, 2020, 11:34:03 поподне »
О погребним обичајима

<a href="https://www.youtube.com/v/W5YvskGVgSc&amp;list=LLmX8Mllcp7ZZgAGm847UBLA&amp;index=9&amp;t=0s" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/W5YvskGVgSc&amp;list=LLmX8Mllcp7ZZgAGm847UBLA&amp;index=9&amp;t=0s</a>
Vlaški običaji 1967. godine


 Одличан приказ влашких обичаја даје Паун Дурлић: „Свети језик влашког хлеба, Сликовница са речником у четрдесет слика“, 2009
http://www.paundurlic.com/pdf/Paun-Es-Durlic-Sveti-jezik-vlaskog-hleba.pdf


Ђорђевић даје занимљив опис влашких обичаја око славе, сахране и сеоских литија. Описује и помане, чувене влашке погребне обичаје.
(…)
Каже да је у селима у околини Бора обичај да се покојник сахрањује са батином у сандуку да би се на оном свету бранио од Срба.

Ова батина, то јест штап је део целог једног система предхришћанског веровања, да се покојник одбрани од оних којима није приређена помана. Мени је зачуђујуће како је он опстао до данашњих дана и представља прави прозор у прошлост.
Иако аутор наводи да су ови обичаји несумљиво трачког и римског порекла, јако би било занимљиво прочитати који су то римски (о трачким погребним обичајима се јако мало зна, негде сам прочитао да су се наводно сахрањивали уз музику и весеље) погребни обичаји директно повезани са влашким.

Приказане су и паралеле са староегипатском религијом, као и са винчанском културом, које ја лично посматрам са дозом сумње.

Мислим да се ни словенски утицај не може у потпуности искључити, с обзиром на бројне словенске речи у обреду.
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

На мрежи Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #71 послато: Април 11, 2020, 11:35:38 поподне »
Ово су ми занимљиви делови:

Цитат
kumîndе – посебне, луксузне помане које Власи дају себи за живота! У овој речи сачуван је изворни, латински назив за даћу: commandare/commendare. Број хлебова није случајан, већ је резултат многих правила које помана у друштвеном, верском и морфолошком смислу треба да испуни.
(…)
Три фазе градње камаре на помани западних Влаха откривају њен изразит космоморфни карактер, јер камара очито представља небеску сферу која лежи на четири стуба; на врху сфере је уранска „свастика“, која се окреће око поларне звезде као око „осе света“. Камара нас подсећа и на старо веровање, по коме свако од нас има своју звезду на небу, и кад се звезда угаси, ми умиремо заједно са њом.
(…)
Кроз онострани свет поману предводи колач облика овојнице звани vîntura или razluog, који је овде постављен у самом средишту главе. Цео хлеб означава календарску годину, као јединицу вечног тока времена које се одвија циклично. Зато је тракама у облику сунчевих зрака подељен на 12 поља, са по једним младим месецом (luna ćinără) на рубу сваког од њих.
(…)
Источни Власи зову свој тип даће pomana înćinsă („прострта, издужена“) и приређују је током целог посмртног циклуса, који почиње са даном укопа („ţara“), па преко прве субoте, чертдесет дана и полугодишта, до годишње помане, која се затим понавља сваке године, или сваке непарне, до истека циклуса од седам или девет година. На свакој годишњици повећава се број „глава“, тако да седмогодишња помана има седам „глава“, које припадају самом покојнику, и осму, која се приређује за све остале умрле претке, у чију групу и сам покојник прелази по истеку овога рока.
(…)
KOLAKO-L NUMARAT („избројани“ колач, „бројаница“). Хлеб се намењује особама које су умрле „у мраку“, односно без упаљене свеће у руци. Садржи 15 sokoćeļа -симбола који представљају нека од главних паганских божанства као што су Сунце, Месец, Рајски стражар, или Дани у недељи (код Влаха под заштитом седам познатих планета Старога света). Њима се приноси хлебна жртва са молбом да „изведу“ покојника „из мрака“ на светло, које је заправо нека врста пасторалног раја. Поред њих су и предмети неопходни за такав „прелаз“, као што су маказе којимa покојник сече погребну покривку („pokrouţ“), да би је се ослободио, као фетус из постељице, ланац којим су небеса привезана за земљу, али који карактерише и разна стара божанства смрти, мердевине уз помоћ којих се покојник – као по Раовим лествама -„пење“ у рај, рука којом се прихвата помана и др. Свастика („кокија“) звана Luśafur (<лат. Lucifer „светлоносан“, планета Венера, у народу звезда Даница) – главни је симбол у влашком посмртном култу, јер се поима као лично светло, које упокојени носи у руци када се пробија кроз Царство таме на путу за онај свет.
(…)
Већина старих Влаха, нарочито из планинских крајева, рај замишља као ливаду на пропланку у некој далекој шуми. Ливада је подељена на два дела, један је непрестано у мраку, вечно је хладан и безводан, а трава је на њему спарушена и црна. Тамо бораве они који су издахнули без свеће у руци. Када се за њих изведу сви прописани обреди, међу којима су обавезно и беле помане, они прелазе пут који дели ливаду на пола, и доспевају у део пун мирисног цвећа које покојници добијају на дар уз сваку поману. У самој средини изникло је огромно дрво испод кога извире хладна вода. То је једино место где покојник може да гаси жеђ, која је несносна на ономе свету. Сваки покојник има само онолико воде колико је при посебном обреду њеног „ослобађања“ пловио чамчић направљен од данцета сувога врга…
(…)
Пуштање troka („врга“) низ воду најважнији је део обреда „ослобађања“ воде, који се врши уз сваку поману, јер колико он успе да отплови низ поток, толико ће воде покојник имати на другоме свету, у коме поред вечите глади и хладноће, влада и вечита жеђ.
(…)
Хлеб се намењује заједно са штапом који уз поману добија сваки покојник, и с којим се у стара времена сваки покојник и сахрањивао. Налазимо да штап у почетку није служио за одбрану помане како се данас сматра, већ да је у обред уведен као инсигнија, као знамење почасног достојанства са којим покојник треба да ступи у нови свет! То произилази из семантике целог обреда, чија је сврха да се човеку у новом животу обезбеди висок друштвени статус, као претпоставка за бесмртност, а штап је једна од најстаријих ознака таквога положаја. Штап је постао инсигнија у време када су се раслојавале ране сточарске културе, и када су се око врачева и племенских старешина формирали култови, митови и религијске представе, које, зачудо, код Влаха налазимо у још увек добром стању.
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #72 послато: Април 11, 2020, 11:48:18 поподне »
Поред тога, „ ′вредноћа′ , ′амбициозност′, затим ′демонстрирање економског и социјалног статуса′ “  [str 193], који су по мом искуству највише изражени у Неготинској крајини, повезани су са некадашњим крајњим сиромаштвом и ниским социјалним статусом, који су данас нашли свој културолошки исказ у грандиозним кућама (празним или у којима живи једна баба) са лавовима испред њих
Код њих је данас материјализам основни светоназор (поред сујеверја), а мерило успешности је да се има више од комшије (а то се види по такмичењу у висини кућа, по аутомобилима, а чуо сам и да музичари тамо плаћају да би свирали на свадби, јер се боре за огромне бакшише који ће добити на влашком весељу). Има логике да је та потреба за материјалним самоистицањем повезана са некадашњим сиромаштвом, нешто слично као и код Рома који су се обогатили (шабачки крај напр.)
<a href="https://www.youtube.com/v/nBHRbYt58kE" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/nBHRbYt58kE</a>
« Последња измена: Април 11, 2020, 11:53:29 поподне ДушанВучко »

На мрежи Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #73 послато: Април 12, 2020, 12:37:25 пре подне »
Код њих је данас материјализам основни светоназор (поред сујеверја), а мерило успешности је да се има више од комшије (а то се види по такмичењу у висини кућа, по аутомобилима, а чуо сам и да музичари тамо плаћају да би свирали на свадби, јер се боре за огромне бакшише који ће добити на влашком весељу). Има логике да је та потреба за материјалним самоистицањем повезана са некадашњим сиромаштвом, нешто слично као и код Рома који су се обогатили (шабачки крај напр.)
<a href="https://www.youtube.com/v/nBHRbYt58kE" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/nBHRbYt58kE</a>

Управо сам опширно објаснио да је то што називаш 'сујеверјем' за етнологе право благо (из сваке етничке заједнице) које нам омогућава да боље разумемо прошлост, обичаје, начин и разне аспекте живота у прошлости. Испитивање оваквих остатака кулуре (кључна реч је остатака) из разних српских и осталих крајева, њихов језички варијетет, који су нам из савременог аспекта, смешни, глупи и заостали, нам можда може помоћи и да боље разумемо миграције и друге процесе у прошлости.
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #74 послато: Април 12, 2020, 12:41:57 пре подне »
Управо сам опширно објаснио да је то што називаш 'сујеверјем' за етнологе право благо (из сваке етничке заједнице) које нам омогућава да боље разумемо прошлост, обичаје, начин и разне аспекте живота у прошлости. Испитивање оваквих остатака кулуре (кључна реч је остатака) из разних српских и осталих крајева, њихов језички варијетет, који су нам из савременог аспекта, смешни, глупи и заостали, нам можда може помоћи и да боље разумемо миграције и друге процесе у прошлости.
Сујеверје је свакако бољи оспект од овога ;D (у смислу културолошког проучавања заједнице и у сујеверју можда има "шаманизма", али макар нема "шабанизма" ;D) А што се тиче материјализма, материјалистичко-скоројевићких појава има свуда, али тај крај има ту репутацију  :D ("рудник злата" за музичаре за весеља  :D)
« Последња измена: Април 12, 2020, 12:49:25 пре подне ДушанВучко »

На мрежи Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #75 послато: Август 15, 2020, 04:57:38 поподне »

https://www.academia.edu/42367576/VLASI_NA_KRAJU_PUTA

Мени је посебно занимљива карта на страни 34 са библиографском листом  о селима.
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #76 послато: Август 15, 2020, 05:51:49 поподне »
https://www.academia.edu/42367576/VLASI_NA_KRAJU_PUTA

Мени је посебно занимљива карта на страни 34 са библиографском листом  о селима.

Одличан цитат из приложеног Дурлићевог дела о источносрбијанским Власима:

"Ta definicija ukazuje na neobičan etnički profil naših Vlaha, formiran tokom njihove istorije, a koji,u pogledu tzv. nacionalnog identiteta, ima dva dela: rumunski i srpski. Rumunski deo je onaj koji nazivamo etničkim, i koji sadrži maternji jezik i njegove folklorne i duhovne tvorevine, verovanja, običaje, nošnju i sl., dakle tradicionalnu materijalnu,duhovnu i socijalnu kulturu koju je vlaški seljak stvarao vekovima u autarhičnom životu unutar svoje seoske zajednice. Srpski deo identiteta čini njegova politička nadgradnja koja se obično zove nacionalnom svešću. Ona je fomirana u Srbiji tokom vremena stvaranja same srpske nacije i formiranja njene nacionalne svesti. Retko je koji Vlah seljak u XVIII i XIX veku, pa i s početka XX, mogao da stekne po koji promil rumunske nacionalne svesti, jer se ta svest formirala na područjima današnje Rumunije počev od kraja XVIII veka a intenzivno tek u XIX veku, kada su Vlasi već uveliko živeli u Srbiji. Nikada nećemo saznati koliko je generacija Vlaha proživelo svoj život po brdima istočne Srbije, znajući za Rumuniju samo po njenome imenu,i ništa više? Ex nihilo nihil fit! Iz ovoga sledi da Vlasi danas imaju dvojni identitet, i drama počinje u oblasti državne administracije koja uveliko kasni za životom, jer još uvek nije razradila statističke modele koji bi ove pojave obradila kao životnu realnost. U periodu posle Drugog svetskog rata postepeno su počeli da se gube pojedini elementi etničkog identiteta, da bi se u naše vreme izgubio i poslednji: jezik!Neće proći mnogo godina, a u istočnoj Srbiji ćemo imati dve vrste Srba, jedni će biti pravi Srbi, a drugi će biti Srbi čiji su preci bili Rumuni."
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #77 послато: Фебруар 14, 2021, 11:32:54 пре подне »
Култура и верски обичаји Влаха
...
Изгледа да је то остатак старијих културних обичаја, као што је ово „стрнџање“.
https://www.blic.rs/slobodno-vreme/vesti/najbizarniji-seks-obicaj-u-srbiji-se-zove-strndzanje-a-evo-kako-sve-to-do-detalja/fgt8lly


Ево једног новинског, солидног, текста који описује морал у мушко-женским односима Влаха.

https://www.danas.rs/bbc-news-serbian/srbija-vlasi-i-seks-sta-je-strndzanje-i-da-li-je-ovaj-obicaj-zaista-postojao/
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

На мрежи Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #78 послато: Септембар 11, 2021, 05:26:42 поподне »
На сајту academia.edu доступна је књига "Власи на заласку сунца" Пауна Дурлића
https://www.academia.edu/51200991/Paun_Es_Durli%C4%87_RUM%C3%8ENJI_%C3%8EN_ZOV%C3%8ERNJIT_%C4%90I_SUARE_VLASI_NA_ZALASKU_SUNCA
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

На мрежи Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 955
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #79 послато: Септембар 11, 2021, 06:14:28 поподне »
На сајту academia.edu доступна је књига "Власи на заласку сунца" Пауна Дурлића
https://www.academia.edu/51200991/Paun_Es_Durli%C4%87_RUM%C3%8ENJI_%C3%8EN_ZOV%C3%8ERNJIT_%C4%90I_SUARE_VLASI_NA_ZALASKU_SUNCA

Бацих летимично поглед на садржај књиге, пошто сам раније читао неке текстове овог аутора. Овај одломак ми је био врло упечатљив и помало тужан:

...

U mojoj rodnoj kući u Blizni danas živi još samo sestra Marija, udovica, i ako ne računamo decu i unuke koji joj povremeno dolaze u posetu, jedino društvo su joj mačka, pas i kokoške. Povremeno navraćam i ja, kad uželim da me zapahne sećanje na detinjstvo i osvežim znanje maternjeg jezika, jer me nikad nije napustilo osećanje da tu mojim maternjim jezikom govore ne samo moja sestra i
njene komšije, već i njihove životinje. Za tu bratsku pažnju bio bih nagrađen vlaškom „koljašom” i mesom prženim u tiganju koji je sestra nasledila od majke.

Tako je bilo i jednoga dan ujesen pretprošle godine, kad sam navratiuo kod sestre vraćajući se s terena u Donjem Poreču. U toku jela ušla je u kuhinju njena mačka, i privučena mirisom prženog mesa, zamjaukala tako tužno, kao da plače gladno dete. Sestra Marija je prekinula ručak, pružila ruke prema mački i rekla:

„Ooo, Mićko! Dođi babe!”

Kao da nisam dobro čuo, u neverici sam je upitao: „Sestro, kojim jezikom ti pričaš sa mačkom?”

Zastala je za trenutak, i rekla: „Pa, pričam srpski!”

„A sa psom?” upitao sam.

„Isto srpski!”

„A sa kokoškama?”

Već mi se srce steglo kad mi je dala očekivan odgovor:

„Pa i sa kokoškama pričam isto srpski!”

U neverici, dohvatio sam mobilni i okrenuo broj mog saradnika iz Tande, Pauna Ilića, za koga sam siguran da je poslednji vlaški ovčar i istočnoj Srbiji, jer živi od stada koje čuva po tamošnjim brdima, na način koji se ni za dlaku nije promenuo od onoga kako su to činili njegovi preci. Zbog toga je Paun moj stalni saradnik na vlaškom rečniku „Vorbaru”, i za devet proteklih godina nije ušla reč u taj rečnik, a da je prethodno nisam razmotrio sa njim.

Posle uobičajenih fraza, upitao sam ga otvoreno kojim jezikom priča sa svojim ovcama. Nasmejao se, razmislio par sekundi i odgovorio:

„Sa ovcama uglavnom pričam srpski, jedino kad sam ljut na njih onda ih psujem i kunem na vlaškom, onako kako sam naučio od naših starih čobana!”

Ako se ikada bude podigao spomenik na grobu vlaškoga jezika, ovaj trenutak u dan, u sat i sekund, neka se upiše kao vreme kada sam saznao za njegovu smrt! Jer kad Vlasi više ni sa svojom stokom ne govore vlaški, onda je svaka priča završena! Gata povasta, gata!