Све је то чиста политика. Они су већ имали јасно формирану националну свест још пре доласка на простор данашње Србије. Након што су дошли на подручје садашње источне Србије, они су на првим пописима и касније уписивани као Румуни. Тек је у првој половини 20. века из политичких разлога наметнуто да се уписују као Власи. Власт је злоупотребила необразованост влашких сељана, који у великом броју нису ни разумели српски језик и тако је наметнуто да се у попису уписују као Власи. Све је то било плански, како Румунија не би имала основа да тражи да јој се припоје одређене територије на истоку Србије.
Власи реч "Влах" на свом језику кажу "Ромн" (român). Немају другу реч за име свог народа.
Čitajući ovu temu toliko sam se načitao raznih mišljenja, ali nedostaje jedno ključno. Niko ne pominje Rumuniju u celoj priči i njenu glavnu krivicu za ovo.
Naime Rumunija nije baš poznata da je imalo interesuju pripadnici njene manjine. U slučaju istočne Srbij njna uloga je čak i negativna. Da ne ulazim šta se dešavalo tokom 19.veka i kako je Rumunija trošila silne pare na škole i crkve za Aromune u Makedoniji, pri tome potpuno ignorisala istočnu Srbiju (i donekle zapadnu Bugarsku - ovo ima više objašnjenja, od toga da su rumunske crkve i škole funkcionisale sve do 1878.godine otprilike, preko toga da su elite bile usko povezane - pored imanja koje je Miloš imao u Vlaškoj, kasnije se i orođuju, tako da je Kralj Milan bio polurumun, a Kralj Aleksandar 3/4 Rumun, itd.)
U stvari najpodlije što je Rumunija uradila je 1945.godine. U Srbiji se gotovo i ne zna, da je Staljin u januaru 1945. obećao ceo Banat, uz mogućnost i pripajanja dela Oltenije Rumuniji na sastanku između Hebranga i Staljina. Da ne ulazim u sve detalje i koliko je bilo sigurno da će u maju 1945.godine da se proglasi na Sveslovenskom kongresu u Temišvaru pripajanje Banata Jugoslaviji (koji je sprečen u poslednjem trenutku; inače ova deklaracija je trebala ta posluži kao argument Jugoslavije na Mirovnoj Konferenciji u Parizu koja je trebalo da se održi 1947.godine kao argument za pripajanja, dok je pripajanje ostalih delova trebalo da se opravda ekonomskim razlozima). Posle ovoga je usledio super tajni sastanak Tita i Petre Groza, za koji je samo znao rumunski kralj (i britanske i američke službe) koji nije registrovan u nijednom zvaničnom aktu, i z koji je trajao nekoliko dana i noći (o svemu ovome tek su skoro rumunski istoričari saznali iz američkih i britanskih izveštaja i izjava koje je Petru Groza davao kasnije). U svakom slučaju od gotovo rešenog pitanja pripajanja stiglo se da Petru Groza u oktobru već daje izjave da je pitanje granica rešeno jednom za svagda.
Na to da je Petru Groza odlučio da pusti Rumune u istočnoj Srbiji niz vodu govori i to što se po prvi put već sredinom jula u Borbi javljaju članci o osnivanju lista na "vlaškom jeziku" (ime nikada do tada nije korišćeno u zvaničnim dokumentima za Rumune u istočnoj Srbiji) a kasnije i vest o tome kako jeTito primio delegaciju tzv.Vlaha u oktobru 1945, kao i da na osnovu logike šta je Rumunija mogla da ponudi Jugoslaviji za promenu stava o Banatu.
Da bi bilo jasnije kako se gledalo na manjine do 1945. godine, bitno je da se zna jedino zaštećene manjine bile one koje su živele na teritorijima koje su pripadale Austrougarskoj i bile priključene novim državama (pri čemu je za Rumune u ist.Srbiji napravljen izuzetak na Versajskoj Konferenciji, pri čemu nisu dobilo direktno manjinska prava, već su njihova prava bila povezana sa pravima Srba u Rumuniji, tj. Rumunija je mogla da primeni reciprocitet a da ne prekrši Versajske ugovore). 1943. na AVNOJ-u dolazi do proglašenja jednakosti naroda i narodnisti, što je onda moralo da obuhvata i Rumune u istočnoj Srbiji (pri čemu je pitanje da li je neko uzimao u obzir da su Rumuni četvrta manjina u Jugoslaviji, sa stvarnim brojem u to vreme nešto malo manjim od Albanaca, mada je Tito vrlo bio upoznat sa situacijom s obzirom da je Davorjanka Paunović bila Rumunka, plus sve vođe partizana po poreklu Rumuni su ubijeni u borbama već u 1941.godini, i od 1941. u istočnoj Srbiji bio struja Rumuna koja je bila privržena četnicima je bila jedina ustanička grupa). Ova deklaracija AVNOJ-a je stvorila problem posle 1944.godine jer bi nejednaki položaj Rumuna iz Banata i Rumuna iz istočne Srbije bi ugrozila kredibiltet Jugoslavije, te je uz saglasnost Rumunije, nađeno rešenje da se ovi Rumuni preimenuju u "Vlahe" koji nisu narod već etnička grupa (mada i ovde nema logike jer su i Rusini bili etnička grupa) koja ne zaslužuje jednaki tretman
U svakom slučaju, odgovornost Rumunije se nalazi na prvom mestu, pa bilo čija druga.
A samo da dodam nisu u pitanju popisi nego potpuno svi dokumenti. Ukoliko neko hoće da uzme izvode iz matičnih onjiga vođenih do 1945.godine dobiće kao nacionalnost za pretke Rumun/Rumunka.
