Порекло личних имена са наставком -ман

[Amicus]

Чини ми се да је ово тема која већ дуже време провејава кроз расправе које се дотичу питања норманских потомака на Балкану, а пошто нигде посебно ту тему нисмо покушали да обрадимо, покрећем расправу о пореклу личних имена са наставком -ман.

Неки најпознатији примери такви имена су имена Алтоман и Котроман, а слична и необична имена са истим наставком су и Дестриман, Палиман, Душман (ова имена, изузев имена Котроман, могу се наћи у раду Т. Катић, Вилајет Паштрик 1452/1453, 2010, стр. 46-47,52).

Оно што нас интересује, јесте да ли су та имена на ове просторе дошла као нека мода од других народа, или су можда неки појединци дошли са стране и словенизовали се међу Србима, а неко време баштинили имена из своје старе постојбине?

Неки од извора који би нам могли послужити на ову тему су свакако Ономатолошки прилози, који ће на значају добити вероватно тек онда кад се дигитализују, као и Onomastica Jugoslavica, а вероватно би се нешто више таквих имена могло наћи и у радовима Александра Ломе - ја сам гледао у Топонимији Бањске хрисовуље, али тамо таквих имена нема - но негде даље вероватно да би се нашло.

Можда за почетак није лоше поћи од имена Котромана о ком је писао Владимир Ћоровић у свом раду Питање о пореклу Котроманића, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, V, Београд, 1925, стр. 15-20.

Наравно, споменух горе норманске потомке, а уствари то питање се односи на све евентуално германске потомке међу Србима, који су дошли на ове просторе било са мора или из унутрашњости како нпр. Ћоровић наводи за Котроманиће.

[Синиша Јерковић]

Наставак -ман заиста не звучи словенски, али је присутан и данас у нашим именима: Вукоман, Крсман, Радоман. Сад, да ли је наставак несловански па се временом дошло до оваквих мијешаних словенско-несловенских облика имена, не знам. У ову групу би могли ставити и име Душман које се спомиње горе. То отвара питање и о етимологије наше ријечи душман.

Са друге стране, поред ових имена са наставком -ман (Алтоман, Котроман, Дестриман, Палман) има и других имена без наставка -ман, која такође не звуче словенски, а срећу се у српском средњем вијеку као што су Оливер, Милтен, Сандаљ и др.

[aleksandar I]

Витез Палман је је био особа од посебног значаја на двору Стефана Душана. Био је њемачког поријекла, тачније из града Летинберга. Спомиње га француски путописац Филип од Мезијера.
Године 1333.  витез Палман је у Дубровнику заложио три шљема са грбовима, а 1346. године је пратио посланство аустријског херцега Отона које је  на путу за  Србију прошло кроз  Дубровник.
О витезу Пламану је писао Михајло Динић и његово њемачко поријекло је неспорно.

[Жика]

У ову скупину имена/презимена са наставком -ман припада и Тешман (Teschmann), које као и (Pallmann) и данас постоји.

[Nebo]

У 14. и 15. веку налазимо род Душмана у области Скадра.
1403. године, када су крајеви Доњег Пилота, међу њима и област села Душмани, са Млетачком републиком потписали уговор о добровољном стављању под млетачко окриље, испред Душмана уговор су потписали тројица браће Душмана, главари села, – Горанин, Дамјан и Ненада (Goraninus, Damianus et Nenada). Дакле, двојица главара, који Душман носе као презиме, имају чисто словенска имена. Касније ће Душмани бити потпуно албанизирани. Родоначелник Душмана, по предању, звао се Павле Душман.
Могло би се рећи да им је и презиме словенско. Тешко се може закључити да почетком 15. века назив овог братства и села које носи име тог братства (што евентуално указује на његову старину) потиче од турцизма "душман" (непријатељ). Далеко је извесније да се ради о личном имену изведеном од словенске речи душа (као и Душан, Душица, и сл) које је временом постало презиме.

http://www.rastko.rs/rastko-al/zbornik1990/mmarovic-pilot_l.php

Наставак –ман могао би бити германског порекла, па прихваћен код нас из неког разлога: могуће германско порекло, или помодарство (поређење: имена Оливер, Дејан, Алтоман, и др. код Срба у средњем веку).

[Nebo]

Иначе, наставак – ман, као и –ер, који су типични у германским језицима, осим код германских постоје и код туркофонских народа (тема за размишљање: наслеђе народа из групе R1b?).

[шкрњо]

Неки су објашњавали имена са овим наставком турским утицајем (имена попут Осман, Рахман, итд.), но имена попут Алтоман (превод имена је дословце- "старац") су забиљежена много прије османског упада на Балкан.

Кад смо већ код германских имена, занима ме да ли међу Словенима постоје мушка имена са наставком -ила? У турским пописима сам налазио слична имена (Вукила/иља). Овај наставак је особен за источногерманске народе (и Атила је носио њихово име).

[Nebo]

Кад смо већ код германских имена, занима ме да ли међу Словенима постоје мушка имена са наставком -ила? У турским пописима сам налазио слична имена (Вукила/иља). Овај наставак је особен за источногерманске народе (и Атила је носио њихово име).

И Тотила.

[Nebo]

Неки су објашњавали имена са овим наставком турским утицајем (имена попут Осман, Рахман, итд.), но имена попут Алтоман (превод имена је дословце- "старац") су забиљежена много прије османског упада на Балкан.

За име Алтоман, видех два тумачења:
или од германског Алтман (Altmann) или од новолатинског Altus (висок), са германским наставком -ман.

[Жика]

....и Остроил(о) и Доман (Domann).

[Жика]

Има и могућност да фамозно Радул од германског Радулф (варијанта од Рудолф) потиче. Слично име је и Арнулф(Arnulf,Arnaud, Arno). На старогерманском је Улф = вук.

[Amicus]

Наставак -ман заиста не звучи словенски, али је присутан и данас у нашим именима: Вукоман, Крсман, Радоман. Сад, да ли је наставак несловански па се временом дошло до оваквих мијешаних словенско-несловенских облика имена, не знам. У ову групу би могли ставити и име Душман које се спомиње горе. То отвара питање и о етимологије наше ријечи душман.

Са друге стране, поред ових имена са наставком -ман (Алтоман, Котроман, Дестриман, Палман) има и других имена без наставка -ман, која такође не звуче словенски, а срећу се у српском средњем вијеку као што су Оливер, Милтен, Сандаљ и др.

Можда нисам баш најпрецизније формулисао наслов расправе, али имао сам на уму и та имена која дефинитивно немају везе са германским, а на крају поседују наставак -ман, но циљ расправе су ми свакако ова којима порекло није сасвим јасно.

Што се тиче турског порекла неких од одвих имена, мислим да у овом случају ниједно не би могло да се веже за те просторе, иако да вероватно има српских имена са наставком -ман која вуку порекло и са тих географских ширина.

[Сол]

Чини ми се, да iе Котроман искварени облик (тада честог) нем. личног имена Guntram.

[Nebo]

А пази ово:

Согласно одной из версий, фамилия рода происходит от слов Got и Roman, отсюда Gotroman или Котроман.

Ово је са руске википедије, а позивају се на: Zoranić, Hakija. O etnogenezi Bošnjana — Bošnjaka.

В дубровницком документе от 14 мая 1432 года упоминается человек под именем лат. Cotromano Goto, в котором некоторые исследователи видят Степана Котромана.

[Amicus]

Чини ми се, да iе Котроман искварени облик (тада честог) нем. личног имена Guntram.

Није немогуће, при изговору Гунтрам, прво слово је лако могло да еволуира у К, а за тим и друго у О, па да на крају добијемо сложену комбинацију Котроман. Мада, ово -ман, држи тежиште речи на првобитној препотставци, да је име ипак оригинално. Требало би погледати немачке речнике, јер ми Котроман у изворима срећемо управо у таквом облику, дакле, није било неких приповедања ту, већ су то записи личних имена добијених од оних који су записивани.

А пази ово:

Согласно одной из версий, фамилия рода происходит от слов Got и Roman, отсюда Gotroman или Котроман.

Ово је са руске википедије, а позивају се на: Zoranić, Hakija. O etnogenezi Bošnjana — Bošnjaka.

В дубровницком документе от 14 мая 1432 года упоминается человек под именем лат. Cotromano Goto, в котором некоторые исследователи видят Степана Котромана.

Постоји чак верзија да је Котроман име ромејског порекла.

[Сол]

А пази ово:

Согласно одной из версий, фамилия рода происходит от слов Got и Roman, отсюда Gotroman или Котроман.

Ово је са руске википедије, а позивају се на: Zoranić, Hakija. O etnogenezi Bošnjana — Bošnjaka.

В дубровницком документе от 14 мая 1432 года упоминается человек под именем лат. Cotromano Goto, в котором некоторые исследователи видят Степана Котромана.

Познат је таi навод Cotromano Goto или Cotromano Tedesco. Зато и наведох Guntram као могућност, iер iе нелогично да се звао Got-Roman Got.

[Nebo]

... iер iе нелогично да се звао Got-Roman Got.

Мислим да је овде наведено лично име и народност. Зато није нелогично. Котроман (Cotromano) је лично име, које у себи садржи и народност (Гот), а Goto је народна одредница за конкретног појединца који се помиње у запису.
Нешто као кад би написали - човек именом Србислав, по народности Србин 

[Сол]

Није немогуће, при изговору Гунтрам, прво слово је лако могло да еволуира у К, а за тим и друго у О, па да на крају добијемо сложену комбинацију Котроман. Мада, ово -ман, држи тежиште речи на првобитној препотставци, да је име ипак оригинално. Требало би погледати немачке речнике, јер ми Котроман у изворима срећемо управо у таквом облику, дакле, није било неких приповедања ту, већ су то записи личних имена добијених од оних који су записивани.

Постоји чак верзија да је Котроман име ромејског порекла.

Управо на ове далматинске Котромановиће Трухелка шпекулише да су могући потомци Вука Банића-Грубачевића

[Amicus]

Управо на ове далматинске Котромановиће Трухелка шпекулише да су могући потомци Вука Банића-Грубачевића

Од тих далматинских Котромановића је и бивши хрватски министар војни Анте Котромановић. Бивши министар Котромановић је родом из села Потравље, за које се везују и следеће чињенице: U selu se nalazi ruševine srednjovjekovnog i ranonovovjekovnog grada Potravnika (drugo ime: Travnik) koji je u narodu poznat kao Bićin grad odnosno Kotromanić kula. Prvi mu je spomen iz 1371. godine.

Но, ако погледамо шта пише на Родословљу.хр, видећемо да је реч о смишељеној подметачини: Inače sadanje hrvatsko prezime Kotromanović može se nazvati „osobnim uratkom“ franjevca fra Grge prvog Petkovića (umro je 31. kolovoza 1806. godine u sinjskom samostanu), koji je samog sebe prozvao Kotromanom, a onda sve pripremio da rod Petkovića iz Potravlja pokraj Hrvaca, kojem je pripadao, proglasi potomcima srednjovjekovne kraljevske dinastije Kotromanića, što je Bosanskim Kraljevstvom vladala od oko 1250. do 1463. godine.

Дакле, реч је о неким Петковићима, а како на самом Родословљу.хр пише, досељеницима из Бротња у Херцеговини, који се населише у Потрављу 1692. године. Петковићи су даљим пореклом од херцеговачког рода Орловића.

Извор: Родословље.хр

Нажалост, Сол, овде је сувишно трагати за Вуком Баниће-Грубачевићем, мораћемо негде даље.

[Сол]

Од тих далматинских Котромановића је и бивши хрватски министар војни Анте Котромановић. Бивши министар Котромановић је родом из села Потравље, за које се везују и следеће чињенице: U selu se nalazi ruševine srednjovjekovnog i ranonovovjekovnog grada Potravnika (drugo ime: Travnik) koji je u narodu poznat kao Bićin grad odnosno Kotromanić kula. Prvi mu je spomen iz 1371. godine.

Но, ако погледамо шта пише на Родословљу.хр, видећемо да је реч о смишељеној подметачини: Inače sadanje hrvatsko prezime Kotromanović može se nazvati „osobnim uratkom“ franjevca fra Grge prvog Petkovića (umro je 31. kolovoza 1806. godine u sinjskom samostanu), koji je samog sebe prozvao Kotromanom, a onda sve pripremio da rod Petkovića iz Potravlja pokraj Hrvaca, kojem je pripadao, proglasi potomcima srednjovjekovne kraljevske dinastije Kotromanića, što je Bosanskim Kraljevstvom vladala od oko 1250. do 1463. godine.

Дакле, реч је о неким Петковићима, а како на самом Родословљу.хр пише, досељеницима из Бротња у Херцеговини, који се населише у Потрављу 1692. године. Петковићи су даљим пореклом од херцеговачког рода Орловића.

Извор: Родословље.хр

Нажалост, Сол, овде је сувишно трагати за Вуком Баниће-Грубачевићем, мораћемо негде даље.

Amicus-е, хвала на проналазку Сад бар знамо да су Петковићи-Орловићи (мада iе и то можда дискутабилно, ипак су фра Грга Петковић и фра Лука Влад(и)мировић врсни и врли кривотвори )

[aleksandar I]

Извор: Родословље.хр

Амиго интерсантно је ово "Рословље". Када сам мало трагао за хармбашом Видом Петковићем, дошао сам до насеља Вид код Метковића. На страну што се ту спомиње једна породица која је назначена на мом ФДНА налогу (својевремено сам о томе информисао путем мејлове са Домагојем Видовићем-био је веома љубазан).
Ту се спомињу Петковићи, који можда немају везе са овим Петковићем, али нашао сам нешто, што је често код католика у Херцеговини:

Od svih plemena krsnicu imaju samo slijedeći: Beš, Brečić, Ilić, Musulin, Petković i Plećaš (Sve Svete), te Kešina, Ramić i Vučić (Bogojavljenje)

Међутим, на крају "Рословља" се налази наш чувени "хрчак" hrcak.srce.hr/file/18776, гдје се "скинуо" рад Лује Маргетића. То је уствари приказ рада турског историчара Османа Каратаја "Hirvat Ulusunum Olusumu, Erken Ortacağ'da Türk – Hirvat Iliskileri (Formiranjehrvatske nacije, Tursko-hrvatski odnosi u ranom srednjem vijeku, Assam, Ankara, 2000.", гдје бих издвојио, без намјере да дајем било какав суд, један податак о "наставку ман":

"Mnogo više pozornosti posvetio je autor Bosni i bošnjaštvu. Po njemu je bošnjaštvo osnovna pradavna osnova kasnije bošnjačke nacije. Autor pretpostavlja da je u doba mađarske vlasti nad Bosnom postavljen za bana neki Turčin Kotur (usp. Kutriguri tj. Kutri-oguri, jedno staro tursko pleme), po kojem je kasnije dobila ime bosanska dinastija Kotromanića. To bi po autoru bilo tim uvjerljivije što je nastavak –man vrlo poznat u turskom jeziku: kodžaman, toraman, kopraman, a rođaci dinastije Džula u Baškirtu zovu se Julamani. Bosanska je “skupština staraca (stanak)” birala kralja iz redova šire obitelji vladajuće dinastije pa “u tom aspektu” autor nalazi “potpunu sličnost s turskim načinom uprave”. Hrvatska i srpska presizanja u Bosni i želja da se dijelove Bosne smatra sastavnim dijelom hrvatske odnosno srpske nacije tek su naknadna reinterpretacija bosanske povijesti."

У ствари прочитао сам све; Каратај и српском и хрватском племенском савезу налази "јаку туранску-турску компоненту".

[Radul]

За име Алтоман, видех два тумачења:
или од германског Алтман (Altmann) или од новолатинског Altus (висок), са германским наставком -ман.

Има и ова верзија

Получава се Алтомир - "последно родено дете". Освен Алдемир - Алтемир, среща се и друго българско име със същата основа - Алтоман (Алто + ман). То отрича разчленяване Алдемир = Ал + демир, но подкрепя нашата етимология.  Алтоман трябва да има същото значение, както и  Алтемир, понеже двете имена имат обща основа, АЛТ - последен. Освен това, Алтоман може да се разглоби така: Алто + ман - "последен човек" = "последно родено дете", от mánu, manuš - човек

http://www.protobulgarians.com/Statii%20za%20prabaalgarite/Mir%20-%20etimologiya%20na%20imennata%20nastavka.htm

[Nebo]

Нисам баш сасвим разумео овиа Булгарите, одакле им ово:

"обща основа, АЛТ - последен"

Нисам чуо са ово до сада. Има ли каквих других података о пореклу ове основе?

[Бакс]

Нисам баш сасвим разумео овиа Булгарите, одакле им ово:

"обща основа, АЛТ - последен"

Нисам чуо са ово до сада. Има ли каквих других података о пореклу ове основе?

Кад си бугарски или хрватски историчар, све има смисла, само да се докаже твоја тврдња.

[Nebo]

Биће да је то. Заборавио си албанске 

[Radul]

Ко се питао зашто се Милош у пјесми "Женидба Душанова", прерушава у Бугарина, ево могућег одговора

Могат да се посочат обаче причини да се осъмним в правотата на тази етимология. Действително, освен имената Елтемир и Алдомир, в миналото се е срещало и сходното българско име Алтоман [Недялка Иванова, Пенка Радева. От “А” до “Я”. Имената на българите. Изд. Народна младеж. София. 1985]. Днес има с. Алтоман, Кюстендилско. Алтоман е образувано с помощта на суфикса “-ман”, срещащ се в следните типично български имена: Големан, Калиман, Калимана, Котроман (в турски регистри от XV-ти век), Росман (лично име и название на цвете), включително и спорните Пачаманов (персийско), Тороман и др. подобни. Котроман (Котроманич) е управляваща династия в Рашка през XIII в. с възможен богомилски произход. Ясно е, че морфемата (основата) на Алтоман е Алто. Обаче същата тази морфема намираме и в имената Алдомир и Елтемир! Ако не желаем изкуствената тюркизация на българските имена Алдомир, Алтоман и Елтемир и следваме само логиката на фактите, трябва да разглобим тези имена не както прави В. Стоянов (Елтемир = Ел + темир), а по схемата:
Алтоман = Алто + ман,
Елтемир = Елте + мир,
Алдомир = Алдо + мир.

http://www.protobulgarians.com/Statii%20za%20prabaalgarite/Redki%20familni%20imena.htm

Бугарски мјесеци

Номер; Имена на латински; Имена на съвременен български; Имена на старобългарски; Значение на имената на старобългарскиПредполагаеми имена на прабългарски (липсват източници) 1   ianuarius   Януари   просинец, колог, коложег, голям сечко   месецът на горящият дънер   алем 2   februarius   Февруари   съчен, сечко, малък сечко   месецът на страшния лед   тутом 3   martius   Март   сух   сухият месец   читем 4   aprilis   Април   брязок   многоцветният месец   твирем 5   maius   Май   тръвен, тревен   тревистият месец   вечем, сретен 6   iunius   Юни   изок, червеник   червеният месец   шехтем 7   iulius   Юли   чръвенъ, жетар, жътвар, сърпен   месецът на жътвата   сетем 8   augustus   Август   орач, зарев   месецът на оранта   есем 9   september   Септември   руен, руй   изобилният (плодороден) месец   девем 10   october   Октомври   листопад   месецът на падащите листа   елем 11   november   Ноември   груден   месецът на грудките   елнем 12   december   Декември   студен студеният месец   алтом, алтем

[Radul]

Сасвим је могуће да су Бугари као турскотатарско племе донијели моду имена са наставком МАН. Видимо да код Бугара од средњег вијека  до данас егзистира име Алтоман(Днес има с. Алтоман, Кюстендилско).

Из књиге: История на Българската държава през средните векове, историчара Васила Златарског

Българско летоброене

Втората дума в българските изрази представят поредни бройни имена и означават названия на месеците в цикловата година. От тях са известни: έλεμ, алем означава „първи”, вечем— „трети”, тутом— „четвърти“, бехти— „пети“, алтом — „шести”, шехтем — „осми“, твиремъ — „девети”; какво озна­чава ениалем, ше посочим по-долу.

[Radul]

Сасвим је могуће да су Бугари као турскотатарско племе донијели моду имена са наставком МАН. Видимо да код Бугара од средњег вијека  до данас егзистира име Алтоман(Днес има с. Алтоман, Кюстендилско).

Из књиге: История на Българската държава през средните векове, историчара Васила Златарског

Българско летоброене

Втората дума в българските изрази представят поредни бройни имена и означават названия на месеците в цикловата година. От тях са известни: έλεμ, алем означава „първи”, вечем— „трети”, тутом— „четвърти“, бехти— „пети“, алтом — „шести”, шехтем — „осми“, твиремъ — „девети”; какво озна­чава ениалем, ше посочим по-долу.

Исправка

Сасвим је могуће да су Бугари као турскотатарско племе донијели моду имена са наставком МАН. Видимо да код Бугара од средњег вијека  до данас егзистира име Алтоман(Днес има с. Алтоман, Кюстендилско).

Българско летоброене

Втората дума в българските изрази представят поредни бройни имена и означават названия на месеците в цикловата година. От тях са известни: έλεμ, алем означава „първи”, вечем— „трети”, тутом— „четвърти“, бехти— „пети“, алтом — „шести”, шехтем — „осми“, твиремъ — „девети”; какво озна­чава ениалем, ше посочим по-долу.

Из књиге: История на Българската държава през средните векове, историчара Васила Златарског

[Radul]

Кот-романић је сложеница од именице: котица (глагол котити и окотити), што би требао бити стари славенски израз за мајку, и роман, што означава етничко подријетло, тј. становника римскога царства. Овдје се највјеројатније ради о надимку за дијете из мијешаног брака и то мушкарца из новодошлих славенских племена и мајке старосједитељке на овоме тлу које је било романизирано. Котроман је нетко кога је родила мајка Романка.

- Анто Зидрум

https://bhfantasy.wordpress.com/2014/05/16/anto-zirdum-znacenje-imena-kulin-i-kotromanic/

[vojislav.ananic]

О пореклу и владарима Котроманића, читаву студију написао је др Жељко Фајфрић, а пренео ју је сајт www.zapadnisrbi.com
http://www.zapadnisrbi.com/istorijska-citanka/199-bosna-i-hercegovina-u-srednjem-vijeku.html

“…Будући да се Пријезда истицао прогонима богумила то је изгледало да је постао искрени католик, па је папа наредио Доминиканцима да му врате сина. У том моменту он још увек није личност већег формата, али ће каснија историја да га упозна као вероватног родоначелника породице Котроманић…
…Дакле, била је ту читава збрка родбинских веза са Арпадовићима, Анжувинцима, Шубићима и Немањићима. То је свакако разлог за касније легенде о пореклу породице Котроманић и о њиховом презимену. Најпознатија легенда је она коју презентира Мавро Орбин. По њему, након смрти Кулин бана, угарски краљ је у Босну послао једног свог великаша, пореклом Немца, који је имао задатак да Босну заузме. Он се звао Котроман, а како је био вешт ратник то је успео веома лако да обави задатак. За награду, краљ га је поставио Босанским баном. "Сада, кад је умро поменути Кулин бан, краљ који је у то време био у Угарској одлучи, из раније наведених разлога, да заузме Босанско Краљевство. Због тога је послао с војском једног свог великаша по имену Котроман Немац, на гласу ратника. Кад је Котроман дошао у Босну и нашао је без господара, лако ју је заузео. Да би га за то наградио, краљ га је именовао баном Босне и хтео да се његови потомци вечно смењују на том положају. Пошто је породица Котромана током времена добила велико потомство, сви су се по Котроману називали Котроманићи" (Мавро Орбин). Да је легенда ухватила корена види се из неких Дубровачких писама где се бан назива "Цотрумано Гото". Данас се мисли да Котроманићи нису страног порекла и да потичу из неке босанске племићке куће, а да је бан Пријезда И тек један од њених припадника, никако утемељивач ове династије. То делимично потврђује и Мавро Орбин када наводи да је: "њихова породица готово увек владала у Босни. Некад су то били банови, а некад кнежеви"….

[vojislav.ananic]

              Грофица Катарина Котроманић (1336-1396),

Катарина је рођена као ћерка  босанског  бана  Стефана II Котроманића и Елизабете Пјаст, кујавске Принцезе. По неким изворима, њени родитељи су Владислав Котроманић (рођени брат Стефана II) и Јелена Bribirska ћерка Јураја II Bribirskog-Шубића.
Ипак, извесно је да су њени деда и баба по оцу Стефан I Котроманић и Јелисавета Немањић.

Удала се за грофа Хермана I Цељског. Мајка је грофа Хермана II Цељског, највећег представника грофова Цељских.

Катарина је умрла након 1400. године, што потврђује изванредно украшени новчић из 15. стољећа с њеним ликом.
Катаринин син је био отац Барбаре, царице Светог Римског Царства, а преко ње Катарина је предак свих данашњих европских краљевских породица.

[Синиша Јерковић]

О пореклу и владарима Котроманића, читаву студију написао је др Жељко Фајфрић, а пренео ју је сајт www.zapadnisrbi.com
http://www.zapadnisrbi.com/istorijska-citanka/199-bosna-i-hercegovina-u-srednjem-vijeku.html

“…Будући да се Пријезда истицао прогонима богумила то је изгледало да је постао искрени католик, па је папа наредио Доминиканцима да му врате сина. У том моменту он још увек није личност већег формата, али ће каснија историја да га упозна као вероватног родоначелника породице Котроманић…
…Дакле, била је ту читава збрка родбинских веза са Арпадовићима, Анжувинцима, Шубићима и Немањићима. То је свакако разлог за касније легенде о пореклу породице Котроманић и о њиховом презимену. Најпознатија легенда је она коју презентира Мавро Орбин. По њему, након смрти Кулин бана, угарски краљ је у Босну послао једног свог великаша, пореклом Немца, који је имао задатак да Босну заузме. Он се звао Котроман, а како је био вешт ратник то је успео веома лако да обави задатак. За награду, краљ га је поставио Босанским баном. "Сада, кад је умро поменути Кулин бан, краљ који је у то време био у Угарској одлучи, из раније наведених разлога, да заузме Босанско Краљевство. Због тога је послао с војском једног свог великаша по имену Котроман Немац, на гласу ратника. Кад је Котроман дошао у Босну и нашао је без господара, лако ју је заузео. Да би га за то наградио, краљ га је именовао баном Босне и хтео да се његови потомци вечно смењују на том положају. Пошто је породица Котромана током времена добила велико потомство, сви су се по Котроману називали Котроманићи" (Мавро Орбин). Да је легенда ухватила корена види се из неких Дубровачких писама где се бан назива "Цотрумано Гото". Данас се мисли да Котроманићи нису страног порекла и да потичу из неке босанске племићке куће, а да је бан Пријезда И тек један од њених припадника, никако утемељивач ове династије. То делимично потврђује и Мавро Орбин када наводи да је: "њихова породица готово увек владала у Босни. Некад су то били банови, а некад кнежеви"….

Подсјетио бих на једну ранију расправу овдје на форуму која се може прочитати на сљедећем линку, а која је говорила о могућем поријеклу династије Котроманић на простору Доњих Краја, тачније Жупе Земуник (данашње Змијање). Такође, споменули смо и групу родова у том дијелу Босанске Крајине који славе свеца заштитника Котроманића св. Григорија.

Нажалост, досад нисмо имали ни једног тестираног из ове групе стариначких родова.

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=617.0

[Radul]

О пореклу и владарима Котроманића, читаву студију написао је др Жељко Фајфрић, а пренео ју је сајт www.zapadnisrbi.com
http://www.zapadnisrbi.com/istorijska-citanka/199-bosna-i-hercegovina-u-srednjem-vijeku.html

“Због тога је послао с војском једног свог великаша по имену Котроман Немац, на гласу ратника. Кад је Котроман дошао у Босну и нашао је без господара, лако ју је заузео. Да би га за то наградио, краљ га је именовао баном Босне и хтео да се његови потомци вечно смењују на том положају. Пошто је породица Котромана током времена добила велико потомство, сви су се по Котроману називали Котроманићи" (Мавро Орбин). Да је легенда ухватила корена види се из неких Дубровачких писама где се бан назива "Cotrumano Goto". Данас се мисли да Котроманићи нису страног порекла и да потичу из неке босанске племићке куће, а да је бан Пријезда И тек један од њених припадника, никако утемељивач ове династије. То делимично потврђује и Мавро Орбин када наводи да је: "њихова породица готово увек владала у Босни. Некад су то били банови, а некад кнежеви"….

Војо, дакле није страног поријекла... Ова теза о мјешанцу Словена и Ромејке, је реална. Елем, Кот, Котро, на грманском ништа не значи..

[Radul]

The name Alter and Altman (old man) comes from a secondary name given often to a child born posthumously or born after a sibling dies, to fool the evil eye. - Ashkenazic Family Names Origin and Development - Olenberg.org

[Сол]

можда је мање познато име старијег брата цара Душана - Душман



Приказ Душмана на лози Немањића у Дечанима

https://sr.wikipedia.org/wiki/Душиц_Немањић


От тадж. душман «враг», далее из общеиранск. конструкции, означающей «злоумышленник, злая мысль»; ср.: перс. دشمن (došman); родств. санскр. दुर्मन्मन् (dur-mánman) «злоумышляющий»

[НиколаВук]

можда је мање познато име старијег брата цара Душана - Душман



Приказ Душмана на лози Немањића у Дечанима

https://sr.wikipedia.org/wiki/Душиц_Немањић


От тадж. душман «враг», далее из общеиранск. конструкции, означающей «злоумышленник, злая мысль»; ср.: перс. دشمن (došman); родств. санскр. दुर्मन्मन् (dur-mánman) «злоумышляющий»

Са занимљиве ФБ странице на бугарском "Етимологичен просветител":