Аутор Тема: Угреновићи  (Прочитано 42095 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Угреновићи
« Одговор #160 послато: Август 16, 2021, 12:17:18 поподне »
То би значило да живе ту барем онолико дуго колико им је далек заједнички предак удаљен...али могуће да је Источна Херцеговина матица, а да се физичко раздвајање Угреновића и Крича десило у том периоду између заједничког претка и формирања самих грана Угреновића и Крича...с обзиром на терен, можда су преци Крича отишли из матице, а Угреновићи су остали (Угреновићи су можда раније словенизирани него Кричи, тј. после њиховог физичког раздвајања, али оно што је писано за даље порекло Крича, важи и за Угреновиће)

Свакако је реалније да су Кричи пореклом из нешто јужнијих крајева, него што су сви ти J2b-M205 по Херцеговини пореклом из Затарја. На крају Кричи (грана J-Y155375) су и најмлађи судећи по Yfull. Познато је и оно предање о Кричима и Матаругама, који се повлаче из Херцеговине. Што се Угреновића тиче, било би најпре добро утврдити којој тачно подграни припадају. На основу досадашњих резултата, рекао бих да су сигурно J-Y22063. Увек остаје теоретска шанса и за J-Y22059*. Овој подграни припада за сада само Лакић са Змијања, који најближа поклапања има такође на простору Старе и Источне Херцеговине.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Угреновићи
« Одговор #161 послато: Август 16, 2021, 07:16:01 поподне »
"Испитивањем сам утврдио да су ови староседеоци остаци врло старих племена, која су некада живела у Оногошту, а која су потпуно ишчезла под Турцима. Тих старих племена је било три и звала су се: Риђани, Лужани и Дробњаци. Овим племенима ћy овде нешто само укратко рећи. Сва су ова стара племена Оногошта имала некад дела у Никшићком Пољу и планинама око њега, у којима су им биле комуне за летњу испашу стоке. Риђани су становали у западној половини жупе Оногошта, а њима је припадала и планина Лола, далеко на истоку од Никшићког Поља. У средњем веку Риђани су били највеће и најјаче племе у жупи Оногошту. Њихова велика племенска територија пружала се почев од града Оногошта на запад све до Рисна и до врха планине Орјена изнад Боке, и обухватала западну половину Никшићког Поља и племена Никшићке Рудине, Грахово и Кривошије, а уз то Леденице и Убле изнад Рисна, и предео Трешњева, сада у племену Цуцама. Колико сам испитивањем сазнао, помињати Угреновићи, од којих је била најјача властела у Оногошту за средњег века, били су од племена Риђана. У источној половини жупе Оногошта становали су Лужани и Дробњаци." (П. Шобајић, 1938)

Тренутно из Риђана крај Никшића имамо само тестиране из рода Матаруга (E-V13>A18844), док се код разних породица из Херцеговине и шире (различитих хаплогрупа) среће предање о пореклу "из Риђана". За причу је можда интересантан и резултат те породице J2b-M205>Y22059 (Аћимовдан) из околине Невесиња, која је према предању поркелом управо из Риђана. С обзиром на славу и генетичка поклапња у околини Никшића, јасно је да је од Угреновића, али је упитно зашто не постоји такво предање у породици, већ се памти једна шира одредница - Риђани.

Ово је сада занимљиво и из угла оних предања о Кричима као "огранку Матаруга". Овде су изгледа носиоци ових хаплогрупа били непосредно једни уз друге. Истина да то није онај крички огранак из Затарја, али могуће да су се они касније одвојили.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Угреновићи
« Одговор #162 послато: Август 16, 2021, 11:42:44 поподне »
"Испитивањем сам утврдио да су ови староседеоци остаци врло старих племена, која су некада живела у Оногошту, а која су потпуно ишчезла под Турцима. Тих старих племена је било три и звала су се: Риђани, Лужани и Дробњаци. Овим племенима ћy овде нешто само укратко рећи. Сва су ова стара племена Оногошта имала некад дела у Никшићком Пољу и планинама око њега, у којима су им биле комуне за летњу испашу стоке. Риђани су становали у западној половини жупе Оногошта, а њима је припадала и планина Лола, далеко на истоку од Никшићког Поља. У средњем веку Риђани су били највеће и најјаче племе у жупи Оногошту. Њихова велика племенска територија пружала се почев од града Оногошта на запад све до Рисна и до врха планине Орјена изнад Боке, и обухватала западну половину Никшићког Поља и племена Никшићке Рудине, Грахово и Кривошије, а уз то Леденице и Убле изнад Рисна, и предео Трешњева, сада у племену Цуцама. Колико сам испитивањем сазнао, помињати Угреновићи, од којих је била најјача властела у Оногошту за средњег века, били су од племена Риђана. У источној половини жупе Оногошта становали су Лужани и Дробњаци." (П. Шобајић, 1938)

Тренутно из Риђана крај Никшића имамо само тестиране из рода Матаруга (E-V13>A18844), док се код разних породица из Херцеговине и шире (различитих хаплогрупа) среће предање о пореклу "из Риђана". За причу је можда интересантан и резултат те породице J2b-M205>Y22059 (Аћимовдан) из околине Невесиња, која је према предању поркелом управо из Риђана. С обзиром на славу и генетичка поклапња у околини Никшића, јасно је да је од Угреновића, али је упитно зашто не постоји такво предање у породици, већ се памти једна шира одредница - Риђани.

Ово је сада занимљиво и из угла оних предања о Кричима као "огранку Матаруга". Овде су изгледа носиоци ових хаплогрупа били непосредно једни уз друге. Истина да то није онај крички огранак из Затарја, али могуће да су се они касније одвојили.
О Риђанима пише на википедији :
Припадник племена, рођен 1690. године под непознатим именом, отишао је у Истанбул где се школовао, примио ислам и променио име у Смаил, вративши се као спахија, добио је земљу у околини Бијелог Поља. Од њега је настало племе Зороњића, са варијацијама презимена Зоранић, Зорањић и Зоронић
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B8%D1%92%D0%B0%D0%BD%D0%B8_(%D0%BF%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5)
Можда кад би се Зороњићи тестирали...Али питање је да ли су Риђани родовско племе или територијално , а генетски хетерогено племе (нема патронимски назив, него ми личи да је описни)
« Последња измена: Август 16, 2021, 11:51:40 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Угреновићи
« Одговор #163 послато: Август 17, 2021, 12:12:04 пре подне »
О Риђанима пише на википедији :
Припадник племена, рођен 1690. године под непознатим именом, отишао је у Истанбул где се школовао, примио ислам и променио име у Смаил, вративши се као спахија, добио је земљу у околини Бијелог Поља. Од њега је настало племе Зороњића, са варијацијама презимена Зоранић, Зорањић и Зоронић
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B8%D1%92%D0%B0%D0%BD%D0%B8_(%D0%BF%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5)
Можда кад би се Зороњићи тестирали...Али питање је да ли су Риђани родовско племе или територијално , а генетски хетерогено племе (нема патронимски назив, него ми личи да је описни)

Податке са Википедије увек треба са резервом узимати, али сличну причу (порекло из Риђана) помињу и Миљанићи (Презимена у Црној Гори):

ЗОРОНИћ, Риђане (Никшић) у 15. В.; В: РКК 2; Бистрица, Влах, Жиљак, Укановићи у Пећарској (Бијело Поље); Б: БК 135, 138, Бца, ЕЛГ, МРБ.

Прича о пореклу "од неког турског официра" постоји код Зоронића из околине Новог Пазара. За Зорониће из Бихора се каже следеће:

"Зоронићи (27 к. ), не знају своје порекло. Рано су примили ислам. Без сваке сумње спадају у старинце, или раније досељенике."

Дакле не помињу се ни Риђани, ни Турска. У сваком случају, ових Зороњића је било негде на 23andMe и припадају хаплогрупи E1b. Тако да ако су Риђани пореклом, можда је реч о E-V13>A18844.



На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Угреновићи
« Одговор #164 послато: Август 17, 2021, 01:41:50 пре подне »
У средњем веку Риђани су били највеће и најјаче племе у жупи Оногошту. Њихова велика племенска територија пружала се почев од града Оногошта на запад све до Рисна и до врха планине Орјена изнад Боке, и обухватала западну половину Никшићког Поља и племена Никшићке Рудине, Грахово и Кривошије, а уз то Леденице и Убле изнад Рисна, и предео Трешњева, сада у племену Цуцама. Колико сам испитивањем сазнао, помињати Угреновићи, од којих је била најјача властела у Оногошту за средњег века, били су од племена Риђана. У источној половини жупе Оногошта становали су Лужани и Дробњаци." (П. Шобајић, 1938)
Жупа Оногошт    : Риђани, Лужани, Дробњаци
Жупа Никшићка : Никшићи
"Колико је требало труда да се промени назив?" -  "Да"  :)


« Последња измена: Август 17, 2021, 01:50:19 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1360
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Угреновићи
« Одговор #165 послато: Август 17, 2021, 09:24:10 пре подне »
Драго ми је што се напокон дошло до праве истине, утврђена је хаплогрупа Угреновића! Нарочито ми је драго што се моје предање потврдило као тачно. Сав мој уложени труд се на крају исплатио. Желим да се захвалим тестираном Мумовићу, као и другим из нашег племена са подручја Никшића који су својим доприносом помогли у разрјешавању ове ситуације око Угреновића.
Честитке на резултату и откривању изворне хаплогрупе Угреновића.

Не видим да је нешто спорно у овом предању. Ово "какав племић", ја сам разумео тако да онај ко је пренео предање сматра да је и Никша био некакав племић. С обзиром да су Угреновићи у првом периоду били моћнији у Оногошту, свакако да се то може протумачити и као слуга Угренов. Као што је Прибац Хребељановић био слуга Душанов. То не умањује наравно каснији успон Никшића као моћне властеле. Као што су се и Лазаревићи уздигли. Не желим да поредим, само дајем баналан пример.

Иначе сам пажљиво бирао које ћу предање да пренесем и одлучио сам се за оно од Шобајића. Који је, чини ми се, управо про-Никшићки оријентиран. Како год, делује да је најобјективније описао овај догађај и прилике у то време.

Имао сам прилике да видим и Лубурићев рукопис. Он је био про-Угреновићки оријентисан. ;)

Дакле, рекао бих да ова верзија предања качи све важније догађаје тога времена. А самим тим што постоје три верзије убиства бана Угрена довољно говори о томе колико је магловито читаво то предање, тј сам догађај. Мислим да је важно било и то истаћи.

Што се тиче тога да ли се у предању Никшића помиње да су били потчињени бану Угрену у неком тренутку, мислим да то и није за очекивати. Победници пишу историју, па зашто би неко данас потенцирао на томе. Постоје међутим ова стара предања, која указују на то какве су прилике биле у околини Оногошта крајем 14. и почетком 15. века.
Никшићи одн. Никша је по досељењу у околину Оногошта сасвим сигурно био потчињен бану Угрену и уколико је тачно предање о сукобу бана Угрена са Балшићима, то доказује његову (Угренову) снагу као и утицај. Савез племена у оквиру Ј2 и E-V13 (прибраћени род Угреновићима + Риђани, вероватно) уз придошле Дробњаке је у сваком случају представљао староседелачки слој Оногошта. С тим у вези, значајно би било анимирати ове родове (можда и те Зороњиће о којима пише Душан) за дубинске тестове у Dante Labs-у.

Са друге стране, сам начин на који је спроведено убиство бана Угрена, било којој верзији да се приклонимо (заседа, превара), довољно говори у каквој подређеној позицији су били Никшићи у односу на Угреновиће и њихове савезнике на почетку 15. века. Гојак се рецимо након убиства склонио у Ровца код кнеза Богдана Војинића, вероватно из страха од одмазде, тако је Никша савезништво изгледа пронашао у Љешњанима-Војинићима, као и њиховој паралелној подграни, којој је припало братство Чворовића. Из ових разлога сумњам да је мотив убиства био ствар престижа, ако га је и било, ми данас немамо доказ ни у предањима ни у документима да је неко од Никшиних синова или сам Никша наследио титулу бана Оногошта. Што се генетских анализа и предања тиче, генетика је у случају Ровчана потврдила њихова предања о пореклу од Никше, то предање су подупрли позитивни резултати братства Бојовића на SNP мутације испод Y189944 (Y251117+, Y25345+, Y250780+) и братства Јоковића, огранак Шундића (Y250780+) о пореклу од Никшиног сина Гезимира, самим тим што постоји и предање да је Никша живео са сином Гезимиром у Кутима. Из овога закључак је да је Никша био носилац терминалног Y250780.

Од када су (и да ли су) преци Требјешана као и ширег братства Ливеровића, којима припадају тестирани Дачевић (Y189944+) и Пековић (Y189944+, негативан на сва три низводна SNP-а Y251117, Y25345 и Y250780) били Никшини саборци у Жупи, отворено је питање, али изворни Никшићи ни 1477. године нису представљали најјачи племенски фактор међу пописаним становништвом Оногошта (Жупа у којој су живели је уписана под старим именом Жупе Грачаница), тим пре што Требјешани не проналазе своју предачку линију међу Никшићима из овог пописа као што данас знамо да и један пописани војвода из тог периода (војвода Ђураш) није био Никшић. Братство Чворовића је једино братство у Жупи које негује предање о пореклу од војводе Ђураша и његова титула се може објаснити једино прибраћивањем по женској линији, пре његовог оца или можда деде, с обзиром да је Ђураш рођен око 1435. године, његов деда је дакле могао бити ожењен Никшином ћерком. Осим тога војвода Ђураш је стекао племенско сећање у одбрани Манастира Мораче 1505. године од Турака, па је можда и отуд његово различито порекло по мушкој линији можда остало неупамћено. Генетика ће некад сасвим сигурно дати одговор на питање матице Y189944 као и FT190799, за сада Полимље је најозбиљнији "кандидат" за тако нешто, што због генетских резултата (Кургаш Y189944*, Војиновић Y251117- (пробни тест)) помоћу којих је и одређена дубока старост рода, што због историјских извора који доказују да су Никшићи у Полимљу крајем 14. и кроз 15. век били статусно и наследно јача племенска организација од Никшића из Оногошта.
« Последња измена: Август 17, 2021, 09:35:24 пре подне Владимир Бојановић »

Ван мреже Срки Вук

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 92
  • J2b M205 Угреновић
Одг: Угреновићи
« Одговор #166 послато: Август 17, 2021, 08:20:22 поподне »
Успон државе Немањића, који је отпочео са Стеваном Немањом (1168-1196), кулминира у вријеме владавине цара Душана (1331-1355), који се 1345.године проглашава за цара Срба, Грка и Бугара. Држава Немањићасе тада знатнопроширилаи сматрана је највећом силом на Балкану. Међутим, послије смрти цара Душана централна власт у држави почела је да слаби. Феудалци се осјећају самосталним и почињу да воде међусобне и међуплеменске борбе., отимајући један другом наслијеђене посједе. Тако и Оногошт често мијења господаре. Њиме владају Војиновићи, па Алтомановићи, од којих га преузима босански краљ Твртко (1375). Потом прелази у руке војводе Сандаља Хранића, којег је наслиједио његов синовац, Херцег Стијепан Вукчић Косача. За вријеме Вукчићеве владавине проглашена је Херцеговина, као дио његове државе па од тада и Оногошт улази у састав Херцеговине.
Ни за владавине бана Угрена, стара жупа Оногошт није била поштеђена од унутрашњих сукоба, било због престижа и главарства, било због водопоја, међа и др. Уосталом и сам бан Угрен је био жртва сукоба за превласт. Наиме појава племена Никшићи на простору данашње Никшићке жупе и његово понашање према старосједилачком становништву наговјештавали су такве сукобе. Новодошло племе почело је нагло да се шири ратоборно да се понаша према припадницима старог племена Лужани, који су од давнина битисали на том простору. Под притиском племена Никшићи, Лужани, тај "Стари свијет", како су их називали, постепено напуштају своја огњишта, спуштајући се низ долину ријеке Грачанице ка Оногошту и његовој околини или их, пак, асимилирају досељеници. Тако већ крајем 14.вијека, умјесто древног племена Лужана имамо племе Никшиће, које се постепено шири и потискује друга племена старе жупе Оногошт. У вријеме ширења племена Никшићи "цио Никшић је чинио једну бановину којом је управљао бан Угрен од Угреновића"..., За кога се каже да је подигао град Оногошт.   

Књига:Горње поље код Никшића, Радивоје М. Тадић
« Последња измена: Август 17, 2021, 08:28:39 поподне Срђан Вукадин »

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 300
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Угреновићи
« Одговор #167 послато: Август 18, 2021, 12:42:16 пре подне »
Краћи текст о пореклу Угреновића, с освртом на ДНК резултате:

https://www.poreklo.rs/2021/08/15/ugrenovici-poreklo-i-geneticki-profil-plemena/

Честитам Угреновићима на откривању изворне хаплогрупе њиховог племена.

Било би добро да барем неко од Угреновића за почетак одради у Берлину тест на грану Y22063 (https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=61985). Наравно, идеално би било да се одради и дубински тест, који би позиционирао Угреновиће на званичном стаблу балканског огранка хаплогрупе J2b1-M205: https://www.yfull.com/tree/J-Y22059/

Ван мреже Срки Вук

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 92
  • J2b M205 Угреновић
Одг: Угреновићи
« Одговор #168 послато: Август 18, 2021, 03:53:41 поподне »
Бан Угрен и Никша су, према Петру Шобајићу једине личности из наше давне прошлости на овим просторима које још помиње народно предање. То су два човјека за које се каже да су родоначелници најпознатијих племена средњовјековне жупе Оногошт, па и шире. Збоф тога и због чињенице да и данас на овим просторима живи знатан број братстава чије поријекло води од ова два племена, потрено још нешто о њима рећи. Угреновићи се сматрају једним од најстаријих племена који су се осталили на овим просторима. Предање говори да су Угреновићи били и најпознатија властела у средњовјековном Оногошту и да је од њих било банова и знаменитих људи и прије бана Угрена и послије њега. У историјским документима помињу се на неколико мјеста у 14 и почетком 15. вијека. Према једном предању, у повељи бана Нинослава, помиње се неки кнез Угрен још раније 1249.године. Интересантно је запазити да се име Угрен појављује још неколико пута. Угреновићи су, као што је познато, учествовали у свим великим покретима против Турака, као и остала племена старе жупе Оногошт. Они су у историји Херцеговине играли врло важну улогу, како се то каже у једном предању. Тако, на примјер, у вријеме кандијског рата (1645-1669), војвода Стево Властелиновић, такође поријеклом Угреновић био је један од четворице Херцеговачких вођа, који су у том рату ослободили четири петине Херцеговине и ставили их под Млетачку заштиту. А 1659.године ишао је изгледа у Русију да тражи братску помоћ за Српски народ, јер је био дошао у оштар сукоб са Млечанима који су према Херцеговцима "Поступали горе него Турци". У исто вријеме његов рођак, Ђетко Властелиновић, био је хајдучки харамбаша. По Млетачким документима био је 1684.године у одреду Баја Пивљанина. А у морејском рату (1684-1699) Раде Властелиновић се помиње као један од учесника у заробљавању Турског паше Џин-Алије (1690) у Горњем Пољу. И Лековићи, један од огранака Угреновића, дали су више знаменитих кнежева и харамбаша. У Морејском рату нарочито се истакао Јово Лековић, која пјесма и предање титулишу војводом. Угреновићи, односно њихови огранци, који су становали у Горњем Пољу послије једне борбе са Турцима (1782) разуре се. Једни побјегну у Босну и Србију, а Јушковићи, Мијановићи, Пантовићи и Пејовићи ускоче у Горњу Морачу. Браћа Пејовићи- Драго, Јоксим и Башо-постану славне харамбаше и оставе заслужан спомен у нареодним пјесмама. А Матија Јушковић је био чувени харамбаша, који је добио и барјак од Карађорђа, те био барјактар (1809) на Сијеници. Угренови потомци дали су знатан број великих јунака и знаменитих људи. Увјек су били храбри и велики родољуби и као такви много гинули у вјековној борби са Турцима и расељавали се. Угреновићи су трпјели и од сусједних Црногораца, с којима су били у непрекидној свађи од Блашине погибије, тј.од 1360 па на овамо. Интересантно је запазити да није познат ни један случај да се неко од Угреновића потурчио или водио протурску политику, говори исти извор.

Књига: Горње Поље код Никшића, Радивоје М.Тадић

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5268
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Угреновићи
« Одговор #169 послато: Август 18, 2021, 04:03:54 поподне »
...
Интересантно је запазити да није познат ни један случај да се неко од Угреновића потурчио или водио протурску политику, говори исти извор.
...

Чињеница да на простору Старе Херцеговине има муслиманских родова који припадају грани J2b-M205>Y22059 могла би лако да демантује наводе из овог извора.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Угреновићи
« Одговор #170 послато: Август 18, 2021, 04:37:06 поподне »
Чињеница да на простору Старе Херцеговине има муслиманских родова који припадају грани J2b-M205>Y22059 могла би лако да демантује наводе из овог извора.

Аутор овде говори о Угреновићима и њиховим потомцима у околини Никшића. Не мисли на комплетну M205. :) Иначе, још увек на простору Црногорске Херцеговине нема нити једне муслиманске породице J-M205. Иако је за очекивати да ће их бити око Пљевљаа, због потурчених породица из Кричка. Муслимана M205 има у околини Пријепоља, али и то је претежно крички кластер J-Y155375, дакле никакве ближе везе са Угреновићима не постоје.

Слично је на простору Источне Херцеговине, где су за сада присутни само тестирани који су генетички блиски Угреновићима из околине Никшића. Међу њима нема за сада муслимана, иако ће их, судећи по литератури, свакако бити. Нпр . Хербеза/Ербеза је било и муслимана. Али како год, ови из Источне Херцеговине опет нису Угреновићи у ужем смислу.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5268
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Угреновићи
« Одговор #171 послато: Август 18, 2021, 05:12:13 поподне »
Аутор овде говори о Угреновићима и њиховим потомцима у околини Никшића. Не мисли на комплетну M205. :) Иначе, још увек на простору Црногорске Херцеговине нема нити једне муслиманске породице J-M205. Иако је за очекивати да ће их бити око Пљевљаа, због потурчених породица из Кричка. Муслимана M205 има у околини Пријепоља, али и то је претежно крички кластер J-Y155375, дакле никакве ближе везе са Угреновићима не постоје.

Слично је на простору Источне Херцеговине, где су за сада присутни само тестирани који су генетички блиски Угреновићима из околине Никшића. Међу њима нема за сада муслимана, иако ће их, судећи по литератури, свакако бити. Нпр . Хербеза/Ербеза је било и муслимана. Али како год, ови из Источне Херцеговине опет нису Угреновићи у ужем смислу.

Морам признати да нисам детаљно пратио ову тему, али да ли су код било којег од тестираних Угреновића проверавани маркери испод гране J2b-M205>Y22059?
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Срки Вук

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 92
  • J2b M205 Угреновић
Одг: Угреновићи
« Одговор #172 послато: Август 18, 2021, 05:13:25 поподне »
Лековићи су старо и чувено братство стабла Угреновића, који се тако презивају по њиховом претку- војводи Леки, за кога предање каже да је син бана Угрена. Они су живјели у Кочанима, гдје и сада постоји „Кула Лековића“, за коју кажу да је најстарија и најтврђа у старој жупи Оногошт. Зидана је наводно 1448. Године. Лековићи су дали много знаменитих кнежева и харамбаша. Јово Лековић, којег пјесма и народно предање  називају војводом, нарошито се истакао у Морејском рату (1684-1699)

За разлику од осталих Угреновића Лековићи славе Аранђеловдан. Зашто и када су промјенили славу није познато. Можда одговор треба потражити код Ђорђа Вукотића који каже „Лековићи са Чева дошли су у кочане код Никшића око 1780 године. Са Лековићима из Кочана прелазе у Трешњевицу код Таре, а онданде тек 1785. У Шаранце. Славе Аранђеловдан а прислужују Илиндан. Вјероватно је до промјенеславе дошло под утицајем и заједничким суживотом са својим презимењацима.

 
(Кула Лековића)


Лековићи у Горњем пољу живјели су у Растовцу. Не зна се тачно када су и од куда дошли. Према једним дошли су из Бијеле, а према другима непосредно из Кочана, што је вјероватније , поготово ако се прихавти оно већ поменуто предање у коме се каже да су се, приликом разуре, неки из кочана склонили у летња катуништа под Војником, па касније сишли и остали у Пољу.
« Последња измена: Август 18, 2021, 05:31:39 поподне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Угреновићи
« Одговор #173 послато: Август 18, 2021, 05:29:32 поподне »
Морам признати да нисам детаљно пратио ову тему, али да ли су код било којег од тестираних Угреновића проверавани маркери испод гране J2b-M205>Y22059?

Није рађено дубинско тестирање, али мислим да су 99% сви они J-Y22063. Нема разлога да не буду, имају често 23/23 са потврђеним родовима J-Y22063. За сада није било изненађења у том смислу.


Ван мреже Срки Вук

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 92
  • J2b M205 Угреновић
Одг: Угреновићи
« Одговор #174 послато: Август 18, 2021, 05:29:43 поподне »
Мумовићи, су огранак древних Угреновића, јављају се под тим презименом још у давна времена, прво у Кочанима, а онда и у Горњем Пољу, у Праги и Тиси. Према предању блиски су род са Лековићима, поред чије куле се налазила и њихова, знатно мања, чије се зидине и сада препознају.  Ако је тачно предање да је Кула Лековића у Кочанима, зидана давне 1448 године, онда се мора прихватити и оно предање да су се у Кочанима још прије Косова наслили неки од Угреновића, односно потомци тројице браће: Лека- Лековићи, Уроша- Урошевићи и Мума- Мумовићи. Затим предање даље говори о њиховим разурама, сеоба за Горње Поље, Прагу, Гласинац, од куда се, неки од њих, враћају на старевину.  Непосредни предак Мумовића, завичајних у Горњем Пољу, звао се Окица, и он је као повратник са Гласинца живио у Праги. Умро је послије ослобођења Никшића и у Праги сахрањен.

Ван мреже Хербез

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 44
Одг: Угреновићи
« Одговор #175 послато: Август 18, 2021, 05:46:03 поподне »
Слично је на простору Источне Херцеговине, где су за сада присутни само тестирани који су генетички блиски Угреновићима из околине Никшића. Међу њима нема за сада муслимана, иако ће их, судећи по литератури, свакако бити. Нпр . Хербеза/Ербеза је било и муслимана. Али како год, ови из Источне Херцеговине опет нису Угреновићи у ужем смислу.

Поштовани Небојша, није ми познат податак да је у прошлости било Хербеза или Ербеза муслимана. Ако имаш неки нови извор, био бих ти захвалан да ми га доставиш. Једино је Ристо Милићевић омашком навео да су Хербези (м) у Дабрици. Био сам у контакту са њим, и да је дошло до другог уздања његове књиге он би исправио то слово, као и податак о погрешној слави "Ђурђевдан".

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Угреновићи
« Одговор #176 послато: Август 18, 2021, 05:47:15 поподне »
Лековићи су старо и чувено братство стабла Угреновића, који се тако презивају по њиховом претку- војводи Леки, за кога предање каже да је син бана Угрена. Они су живјели у Кочанима, гдје и сада постоји „Кула Лековића“, за коју кажу да је најстарија и најтврђа у старој жупи Оногошт. Зидана је наводно 1448. Године. Лековићи су дали много знаменитих кнежева и харамбаша. Јово Лековић, којег пјесма и народно предање  називају војводом, нарошито се истакао у Морејском рату (1684-1699)

За разлику од осталих Угреновића Лековићи славе Аранђеловдан. Зашто и када су промјенили славу није познато. Можда одговор треба потражити код Ђорђа Вукотића који каже „Лековићи са Чева дошли су у кочане код Никшића око 1780 године. Са Лековићима из Кочана прелазе у Трешњевицу код Таре, а онданде тек 1785. У Шаранце. Славе Аранђеловдан а прислужују Илиндан. Вјероватно је до промјенеславе дошло под утицајем и заједничким суживотом са својим презимењацима.

(Кула Лековића)


Лековићи у Горњем пољу живјели су у Растовцу. Не зна се тачно када су и од куда дошли. Према једним дошли су из Бијеле, а према другима непосредно из Кочана, што је вјероватније , поготово ако се прихавти оно већ поменуто предање у коме се каже да су се, приликом разуре, неки из кочана склонили у летња катуништа под Војником, па касније сишли и остали у Пољу.

Не знам који су то Лековићи променили славу, где су лоцирани тачно? Код ове приче о Аранђеловдану, као да је пермутовано нешто, тј. као да се односи на оне дробњачке Лековиће који су сродни Новоселима, дакле I1-P109>FGC22045. Код њих се помиње Чево у предању.

Ових Лековића од Угреновића је било некада у Дробњаку (Бијела, помињу се у предању), али ни тамо нису мењали славу:

Лековићи – До 1925 r. становали су Лековићи у Бијелој. Они су ту дошли из села Кочана код Никшића. Довела их је мајка. Она је била од Вуловића из Бијеле. Кад остане удовица пређе у Бијелу са синовима Станком и Мијајлом. Њиово је досељење у Бијелу било по моме рачунању, 1763 г. Пошто одрасту, Мијајло се отсели у Хан Пијесак у Босни, где и сада станују његови потомци. Станко је имао Радула и Марка. Радуле се ископао, а Марко је имао Милету, који је погинуо приликом напада на град Никшић 1862 г. Унуци Милетини пређу 1925 г. у Вранеш и тако их сасвим нестане у Дробњаку. О њиховој се даљој прошлости прича, да су од војводе Леке, сина оногошког бана Угрена Јеринића, који је управљао Оногошком жупом у доба царева Душана и Уроша. Потомци Лекини, Лековићи, живели су за дуго у Никшићу и дали врло велики број знаменитих људи међу којима је било: војвода, кнежева, свештеника и харамбаша. У сталним борбама с Турцима већи их део изгине, а мањи се исели у другој половини 18 века. Славили су Аћимов дан.

Иначе се ова кула Лековића помиње у чувеној народној песми "Смрт Попа Мила Јововића"

"У данима кад на Никшић
Црногорци ударише,
кад бијаху дошли дани
да не буде турски више,
у логору Црногорском,
покрај куле Лековића
неко књазу оклевета
Попа Мила Јововића..."

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Угреновићи
« Одговор #177 послато: Август 18, 2021, 05:49:38 поподне »
Поштовани Небојша, није ми познат податак да је у прошлости било Хербеза или Ербеза муслимана. Ако имаш неки нови извор, био бих ти захвалан да ми га доставиш. Једино је Ристо Милићевић омашком навео да су Хербези (м) у Дабрици. Био сам у контакту са њим, и да је дошло до другог уздања његове књиге он би исправио то слово, као и податак о погрешној слави "Ђурђевдан".

Поштовани,

Мислио сам управо на тај податак. Уколико је тако, онда ни тамо нема муслимана J2b-M205 (за сада). ;)

Ван мреже Срки Вук

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 92
  • J2b M205 Угреновић
Одг: Угреновићи
« Одговор #178 послато: Август 18, 2021, 06:22:54 поподне »
Властелиновићи су познато војводско и кнежевско братство, који су у 17 вијеку живјели у Горњем Пољу. Мада се у борби, при заробљавању Џин Алије 1690. године, браћа Властелиновићи помињу као сестрићи Вука Јушковића, који је такође живио у Горњем Пољу, њима су, по мушкој линији, најближи Лековићи из Кочана. Властелиновићи су играли врло видну улогу у историји Херцеговине. У вријеме Кандијског рата (1645- 1669), Војвода Стево Властелиновић био је један између четири Херцеговачке вође, који су у том рату ослободили четири петине Херцеговине и ставили под савезничку Млетачку заштиту.     
А 1659 обрео се у Москви. Изгледа да је ишао у Русију, да тражи братске помоћи за Српски народ, јер је био дошао у оштар сукоб са Млечићима, који су са побуњеним и њима подложним Херцеговцима поступали горе него Турци. У исто вријеме Ћетко Властелиновић био је хајдучки харамбаша. По млетачким документима био је 1684. године у одреду Баја Пивљанина. А у Морејском рату (1684- 1699) Раде  Властелиновић је са својим рођаком, харамбашом Вуком Јушковићем, заробио1690 у Дуги код Никшића Пашу Џина, најбољег Турског јунака тога доба, и предао га Млечићима у Нови.

Ван мреже Срки Вук

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 92
  • J2b M205 Угреновић
Одг: Угреновићи
« Одговор #179 послато: Август 19, 2021, 05:49:28 поподне »
Лаловићи, су старосједиоци, потичу од древних Угреновића. Њихови преци прво се помињу у Стуби изнад Кочана. Као и остали житељи овог подручја, долазили су повремено у сукоб са пограничним црногорским племенима, односно њиховим дружинама. Према неким предањима у једном таквом сукобу, 1776. године, погинуло је осам Лаловића, након чега Петар, Вукадин и Лука преселе породицу покојног им рођака Сима у Милочане. Вукадин и Лука преселе у Гребице а њихов рођак Ђуро са три сина одсели у Чађалицу код Никшића. Вукадин се није дуго задржао у Гребицама, већ је отишао у први мах у Страшевину а онда на обронке планине Јахорине у Босну, тачније село Радоване.
Да би се схватило вријеме у којем се десио наведени догађај, убацићу текст који је писао Руски изасланик у Црној Гори Долгоруков, који је писао о Црногорцима следеће: „Црногорци, готово сви не знају никакав ред и будући удаљени од хришћанства и човјекољубља, хране се пљачком и грабежем не питајући ни за вјеру ни познанство ни човјештво. Ту крађу они називају вјечитим ратом са Турцима, а у самој ставри они и не виде Турчине ван црногорских каменова и својих кућа. И у борбама плашња, издаја и невјерство тако су обичне ствари, да губитке Турске ваља приписати само камењу и тешким пролазима“.
Да је ријеч о једном заиста старом братству, види се између осталог и из једног которског архива, у коме се дословно каже:
„За Радоњу Лаловића из Оногошта (Per Radogna Lalovich de Onogoste) јамчио је сваки случај као главни платиша, 21 октобра 1678 године, Стефан, син рисанског кнеза Ивана Которског провидура Пелегрину за три коња који ће му бити доведени да купи. Ако се докаже да коњи нијесу Радоњина својина биће враћени. Уговор је склопљен на обали мора под градским вратима помоћника Пјетра Пуњу и Бенедикта Пасквалић судије“. Такође У Которском архиву постоји документ о улози Трипа Лаловића у бици са Али пашом Ризванагић, гдје је за показану храброст добио посједе у Бијелој и Зеленици код Херцег Новог које се по нашем братству зову и данас Лаловине.