Момчиловић, Слуњ, Кордун, R-M417
Овај резултат бих оставио под знаком питања. Постоји више презимена. Момчиловић се јавља чак два пута, док су иницијали тестираног М. М., а једна од локација је Слуњ (где је било Момчиловића).
Рађеновић, R1a-M417
Могуће да су у питању Рађеновићи из Крајине. То би било значајно за групу родова Бурсаћ-Зељковић R1a-M458. Од ових Рађеновића је и Петар Рађеновић.
ЗЕЉКОВИЋИ: 65 куће
Ова група родова је даљим пореклом из Санице. Или како је то предање забележило "из Санице са Змијања". Такво је предање је пренео Петар Рађеновић у љетопису трубарско–осредачке парохије. Та сеоба из Санице у Далмацију (или на простор Тромеђе) десила се негде крајем 17, или почетком 18. века.
Милан Карановић је слично предање забалежио у Поуњу (Велика Рујишка). Наиме, по томе предању, у роду Карана били су кнез Рађен и кнез Грубиша, док су још били на Змијању. Грубиша је погинуо у планини Црвљивици више Унца и по њему се прозове Грубишина Долина. Потомци му пређу на Попину у Лику. Од Рађена су Рађеновићи.
Данас на основу днк резултата знамо да су Рађеновићи вероватно R1a-M458>A11460, док су Грубишићи I1-P109>FGC220458. Заједничко им је то што славе исту славу (Ђурђевдан), воде порекло са Змијања и што их Милан Карановић сврстава у староседеоце.
У Средњем Поуњу Бурсаћа је 1925. године било 23 куће, Рађеновића 9 кућа, Зељковића 26 кућа, Танкосића 9 кућа и Радујке 2 куће.
Свако је могао да добије презиме по зеленим очима, нису сви Зељковићи истог порекла.
Презвиште Зељковић се добива по предку Зељку. Зељка неће прозвати тако цјећа* зеленијех очију, но за то што је волио јести зеље или је био неки Жељко, али кано дијете тепао Зељко, па му тако остало и за зрелијех дана.
* ко не зна, што је цјећа, то му дојде исто што и "због"; Далматинци веле цића, а црквенословенски цѣща.
У нашем народу се за белог коња каже зеленко, за пса сивозелене длаке, каже се зељов. Сви аутори који су писали о овом роду слажу се да су Зељковићи добили презиме по претку који је био зелених очију. То притом није њихова конструкција, већ предање које се негује у оквиру овог рода. Дакле пре ће бити да су Зељковићи добили презиме по претку који је имао светлу косу, или зелене очи, него по томе што је тај исти волео јести зеље. :)
Тај слој српског становништва у Саници, насељаван је херцеговачком струјом, преко Купреса, то се бар може закључити на основу пописа Клишког санџака из 1550. године. Међутим, у Херцеговини нисмо наишли на ову хаплогрупу.
Са друге стране, постоји генетичка веза са родом Алимпијевштака из Старог Влаха. Очигледно су се на простору Босанске Крајине, судећи по још неким резултатима, сусретале обе струје и херцеговачка и старовлашка.
Zahvaljujem na ulozenom trudu u sistematizaciji rasprostranjenosti.
Kao doprinos tome dajem i prostorni raspored koji sam krenuo da pravim, sa komentarima o izvoru, link https://www.google.com/maps/d/edit?hl=en&mid=1RQeu6ZheDpwfehjbEv_d0PzxWEAnezuJ&ll=44.72964711252661%2C15.920396362822501&z=8
Свака част на труду, Аксићу. Добар материјал да се из њега уради мапа присутва овог рода у Крајини. Јеси ли провјеравао Шематизам пакрачке епархије из 19. вијека и Лексик презимена Хрватске? Вјерујем да ових презимена има и на Кордуну и Банији, али нису обухваћени етнографском литературом.
Можеш да ми одобриш приступ? Шта ти мислиш када су се издвојили Зељковићи од Бурсаћа и прозвали тим презименом?Мислим да сада може да се види јавно преко линка :
о Врањешима и да наведем изворе..
Велико, Очијево, Дрвар: Танкосићи (15 к. Ђурђевдан). Доселили из Дугопоља (Лика) пре 130 г. Дошао овамо Петар Танкосић са своја четири сина: Исом, Марком, Гавром и Јандријом. Кад је „Вранцуз” владао Далмацијом, Јандрија утече из Задра испод пушке, па не смедне остати у Плавну него с браћом и с оцем побегне у Ваган, после две године у Дугопоље, а ускоро потом овамо у Очијево. Пре њих биле овде Шипке па прешле на Стјењанин. Било тада врло мало искрчене земље, свуда около велика планина. Пре 90 г. Марко пређе одавде на Мало ОчијевоИако је из исте књиге, има нешта различит цитат :"Давидац Танкосић био превећ непокоран и загрижљив, није дао на се и барабчио се с Турцима и задавао им јада, и често загризао у њих, па доста их богме и смакао. Стога његов отац Петар не могао остати у Вагану него пресели у Дугопоље, под "Вранцуза". С њим досели и једна кућа Зељковића, Давидац ни овамо није мировао него се и даље носио с Турцима и задавао им јада, кад год би ударали на ове стране. Повраћао и одбијао Асанагу Пећког и друге зулумћаре и пљачкаше, кад су се овамо залијетали, те робили и палили. Дочекивао их код Осмина Камена и није их пуштао да пређу у Калдрму и Тишковац. "
Мало Очијево, Дрвар: Танкосићи (18 к. Ђурђевдан). Сви су под Ивовцем. Доселили из Дугопоља пре 130 г. у В. Очијево, а пре 90 г. прешли овамо били овде пре њих Родићи. Дигао их спахија па отселили у „Босну“. Марко Танкосић дадне спахији краву и овај га насели овде. Било тада врло мало крчевине, а све остало шума. Пре 65 г. отселио одавде Исо Танкосић у Брезичане (Приједор). Однио у врећи мачку и она се четврти дан вратила овамо.
Трубар, Дрвар: Танкосић (1 к. Ђурђевдан). Прешао овамо из Дугопоља.
Дугопоље, Доњи Лапац: Танкосићи (12 к. Ђурђевдан), пописани 1915.
ТАНКОСИЋИ: 55 кућа
Тестирани је Танкосић из Великог Очијева, дели исти хаплотип са Бурсаћима, Зељковићима и Момчиловићима.
Трубар, Дрвар: Зељковићи (27 к. Ђурђевдан). Сви су у Вагану. Ту где су им сада њиве, у Пољицу, био онда све сами трњак, па они тек по доласку искрчили и очистили земљу. Био тада у Вагану и неки Лаздрк Танкосић. Он опсује волу ухо. Бег га због тога протера са земље и он отсели у Пишталине (срез крупски). Пре буне један огранак Зељковића отсели под Гомилу (срез крупски).
Бастаси, Дрвар: Зељковић (1 к. Ђурђевдан). Дошао из Трубара после рата као уљез код Каменка.
Шиповљани, Дрвар: Зељковић (1 к. Ђурђевдан). Прешао нз Прекаје пре 80 г.
Палучци, Дрвар: Зељковић (кућа? Ђурђевдан).
Пишталине, Б. Крупа: Зељковићи (20 к. Ђурђевдан) је стариначка породица. Населили су се пре 100 г. из Трубара.
Босанска Крупа: Зељковићи (4 к. Ђурђевдан) из Перне, где су дошли из Трубара.
Перна, Б. Крупа: Зељковићи (2 к. Ђурђевдан) из Трубара.
Дугопоље, Доњи Лапац: Зељковићи (7 к. Ђурђевдан), пописани 1915.
Штрпци Мали, Б. Грахово: Зељковић (1 к. Ђурђевдан). Приведен после окупације са Шајиновца у кућу Агића.
Штрпци Велики, Б. Грахово: Зељковић (1 к. Ђурђевдан), доста одавно овде.
Доњи Барићи, Мркоњић Град: Зељковић (кућа? Ђурђевдан).
Глушци, Богатић: Зељковић ( 1 к.), из Лике; досељени 1921. године.
Зељковић, Ђурђевдан, кућа? - парохија Гомионица (Бањалука), пописани 1882.
Зељковић, Ђурђевдан, кућа? - парохија Рекавица (Бањалука), пописани 1882.
ЗЕЉКОВИЋИ: 65 куће
Тестиран је Зељковић из Палучца код Дрвара, има исти хаплотип као и Бурсаћи.
Боривоје Милојевић је приликом истраживања Купрешког и Гламочког поља 1921. године, забележио муслимане Зељковиће у три насеља са око десетaк кућа:
Бегзићи, Гламоч: Зељковићи су у Гламоч дошли из Далмације.
варош Гламоч: Зељковићи (5 кућа) јесу староседеоци.
варош Гламоч: Солаци (3 куће) јесу староседеоци. Један од породице Зељковића (такође староседелаца) ушао је у кућу Солака и лримио име те породице; од њега су данашњи Солаци.
Хасићи, Гламоч: Зељковић из Гламоча.
Имају два предања да су старинци у Гламочу, а друго је да су у Гламоч доселили из Далмације. Можда је неко од Зељковића прешао на ислам, пошто неко од ових помињу досељавање у Гламоч из Далмације. Свако је могао да добије презиме по зеленим очима, нису сви Зељковићи истог порекла.
Честитам Милане :D
Поздрав,
Тестирани сам Зељковић на Српском ДНК месецу, пореклом сам из Доњих Бараћа, општина Мркоњић град, претходних 4-5 генерација је одатле. Славимо Ђурђевдан. Хаплогрупа I1 - Z63, подгрупа је наведена PH220 (Y-13946).
"Припада хаплогрупи I1-Z63, односно њеној грани PH220. Блиски су му тестирани који такође славе Ђурђевдан: Миличић из Подосоја (Шипово) и Ђукић из Ђукића (Шипово), од којих се разликује на 2 од 23 упоредива маркера и Лекић из Шеховаца (Мркоњић Град), од кога се разликује на 3 од 23 упоредива маркера."
Као тотални лаик, не знам како се ово уклапа у предање да смо од Бурсаћа и занима ме да ли би неко могао да прокоментарише пре колико генерација сам имао заједничког претка са наведеним Миличићима, Ђукићима и Лекићима.
Срдачан поздрав,
Милан
Po predanju starih, koje je dosta šturo i fali dosta informacija i ne znam koliko je pouzdano kažu da smo došli iz Like/Dalmacije. Ne znam da li ta teorija pije vodu, ali vidim da je I1 Z63 zastupljenija haplogrupa u Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Albaniji i okolini primorja, tako da bih zamolio nekoga ko se bolje razume u ove migracije da prokomentariše. Napravio sam i mapu u kojim se sve mestima pojavljuju Zeljkovići koji su od Bursaća i sve je to poprilično blizu Donjih Baraća. Moji su tu prethodnih 5 generacija, po rodoslovu koji sam uzeo od babe i dida, prvi predak kojeg se oni sećaju je Simo Zeljković, koji je verovatno rođen negde oko 1860-1870.
Za ranije podatke nemam informacije, nisam uspeo da nadjem ništa o svom selu.
Ja sam poprilično iznenadjen rezultatom, jer sam pre testiranja bio ubedjen da ću dobiti rezultat R1a, kao i ostali Zeljkovići-Bursaći.
Pozdrav
Трубар, Дрвар: Зељковићи (27 к. Ђурђевдан). Сви су у Вагану. Ту где су им сада њиве, у Пољицу, био онда све сами трњак, па они тек по доласку искрчили и очистили земљу. Био тада у Вагану и неки Лаздрк Танкосић. Он опсује волу ухо. Бег га због тога протера са земље и он отсели у Пишталине (срез крупски). Пре буне један огранак Зељковића отсели под Гомилу (срез крупски).
Бастаси, Дрвар: Зељковић (1 к. Ђурђевдан). Дошао из Трубара после рата као уљез код Каменка.
Шиповљани, Дрвар: Зељковић (1 к. Ђурђевдан). Прешао нз Прекаје пре 80 г.
Палучци, Дрвар: Зељковић (кућа? Ђурђевдан).
Пишталине, Б. Крупа: Зељковићи (20 к. Ђурђевдан) је стариначка породица. Населили су се пре 100 г. из Трубара.
Босанска Крупа: Зељковићи (4 к. Ђурђевдан) из Перне, где су дошли из Трубара.
Перна, Б. Крупа: Зељковићи (2 к. Ђурђевдан) из Трубара.
Дугопоље, Доњи Лапац: Зељковићи (7 к. Ђурђевдан), пописани 1915.
Штрпци Мали, Б. Грахово: Зељковић (1 к. Ђурђевдан). Приведен после окупације са Шајиновца у кућу Агића.
Штрпци Велики, Б. Грахово: Зељковић (1 к. Ђурђевдан), доста одавно овде.
Глушци, Богатић: Зељковић ( 1 к.), из Лике; досељени 1921. године.
Зељковић, Ђурђевдан, кућа? - парохија Гомионица (Бањалука), пописани 1882.
Зељковић, Ђурђевдан, кућа? - парохија Рекавица (Бањалука), пописани 1882.
ЗЕЉКОВИЋИ: 65 куће
Тестиран је Зељковић из Палучца код Дрвара, има исти хаплотип као и Бурсаћи.
Боривоје Милојевић је приликом истраживања Купрешког и Гламочког поља 1921. године, забележио муслимане Зељковиће у три насеља са око десетaк кућа:
Бегзићи, Гламоч: Зељковићи су у Гламоч дошли из Далмације.
варош Гламоч: Зељковићи (5 кућа) јесу староседеоци.
варош Гламоч: Солаци (3 куће) јесу староседеоци. Један од породице Зељковића (такође староседелаца) ушао је у кућу Солака и лримио име те породице; од њега су данашњи Солаци.
Хасићи, Гламоч: Зељковић из Гламоча.
Имају два предања да су старинци у Гламочу, а друго је да су у Гламоч доселили из Далмације. Можда је неко од Зељковића прешао на ислам, пошто неко од ових помињу досељавање у Гламоч из Далмације. Свако је могао да добије презиме по зеленим очима, нису сви Зељковићи истог порекла.
Боривоје Милојевић је приликом истраживања Купрешког и Гламочког поља 1921. године, забележио муслимане Зељковиће у три насеља са око десетaк кућа:
Бегзићи, Гламоч: Зељковићи су у Гламоч дошли из Далмације.
варош Гламоч: Зељковићи (5 кућа) јесу староседеоци.
варош Гламоч: Солаци (3 куће) јесу староседеоци. Један од породице Зељковића (такође староседелаца) ушао је у кућу Солака и лримио име те породице; од њега су данашњи Солаци.
Хасићи, Гламоч: Зељковић из Гламоча.
Имају два предања да су старинци у Гламочу, а друго је да су у Гламоч доселили из Далмације. Можда је неко од Зељковића прешао на ислам, пошто неко од ових помињу досељавање у Гламоч из Далмације. Свако је могао да добије презиме по зеленим очима, нису сви Зељковићи истог порекла.
Презвиште Зељковић се добива по предку Зељку. Зељка неће прозвати тако цјећа* зеленијех очију, но за то што је волио јести зеље или је био неки Жељко, али кано дијете тепао Зељко, па му тако остало и за зрелијех дана.
* ко не зна, што је цјећа, то му дојде исто што и "због"; Далматинци веле цића, а црквенословенски цѣща.
Познајем Зељковиће који су поријеклом из Мелине код Бронзаног Мајдана, они су се негдје 70/80 година преселили у Петрињу и њихова дјеца данас живе у Аустрији.Да, у Мелини их нема у шематизму из 1882, први помен је у листама губитака 1. св. рат, помени су следећи:
Сунце, замолио бих Вас, с обзиром да имате јако велико искуство у лингвистици...
Чуј, искуство!? Ваљда сте мислили на знање? Искуство и знање нису синоними. :) Искуство може да буде делимични извор знања, али не целокупног. Има нечег и у уму.
Сунце, замолио бих Вас, с обзиром да имате јако велико искуство у лингвистици, да дате мишљење на превод документ-а који сам пронашао, реч је о запису црквених католичких књига, где Муслиман Зељковић од оца Мустафе, 3. децембра 1699 се прекрштава и прелази у католике. https://www.geni.com/people/Ivan-Zeljkovi%C4%87/6000000150673090848 (https://www.geni.com/people/Ivan-Zeljkovi%C4%87/6000000150673090848) Текст је написан на италијанском или латинском "Italian: Giovanni Zeglcovich, Latin: Ioannes Zeglcovich", доста је непрегледан, оргинал је на линку https://www.familysearch.org/ark:/61903/3:1:3QS7-899X-F2DP?i=34&wc=9R24-DPG%3A391644801%2C392240201%2C392241301&cc=2040054 (https://www.familysearch.org/ark:/61903/3:1:3QS7-899X-F2DP?i=34&wc=9R24-DPG%3A391644801%2C392240201%2C392241301&cc=2040054) , подаци о овом крштењу се налазе десно на средини странице, ово је доста значајан помен, и ако је превод исправан представља родоначелника Зељковића католика који се и данас налазе у околини Сплита (Солин, Доњи Долац, Трнбуси, вероватно и Сливно), и делује могуће да је неко од њих у следећих 50 година мигрирао ка Ливну, одакле постоји податак да су крајем 18. века отишли на север у Ускопље (Горњи Вакуф).
Такође ово представља најстарији писани помен Зељковића који сам до сада нашао.
Велико хвала !
Почтовани, уз сав мој труд не успијевам у датом запису прочитати Zeglcovich но само Ziglcich, што би гласило Зиљкић. У Крајини су присутни муслимсни Зиљкићи и до данас.
Births (Rođeni) " Страница "матице" Страница "Казала" Година IX (1715-1725) 96 100 1720 IX (1715-1725) 158 162 1723 X (1725-1741) 39 27 1726 X (1725-1741) 88 75 1728 X (1725-1741) 212 192 1736 |
Сунце, замолио бих Вас, с обзиром да имате јако велико искуство у лингвистици, да дате мишљење на превод документ-а који сам пронашао, реч је о запису црквених католичких књига, где Муслиман Зељковић од оца Мустафе, 3. децембра 1699 се прекрштава и прелази у католике. https://www.geni.com/people/Ivan-Zeljkovi%C4%87/6000000150673090848 (https://www.geni.com/people/Ivan-Zeljkovi%C4%87/6000000150673090848) Текст је написан на италијанском или латинском "Italian: Giovanni Zeglcovich, Latin: Ioannes Zeglcovich", доста је непрегледан, оргинал је на линку https://www.familysearch.org/ark:/61903/3:1:3QS7-899X-F2DP?i=34&wc=9R24-DPG%3A391644801%2C392240201%2C392241301&cc=2040054 (https://www.familysearch.org/ark:/61903/3:1:3QS7-899X-F2DP?i=34&wc=9R24-DPG%3A391644801%2C392240201%2C392241301&cc=2040054) , подаци о овом крштењу се налазе десно на средини странице, ово је доста значајан помен, и ако је превод исправан представља родоначелника Зељковића католика који се и данас налазе у околини Сплита (Солин, Доњи Долац, Трнбуси, вероватно и Сливно), и делује могуће да је неко од њих у следећих 50 година мигрирао ка Ливну, одакле постоји податак да су крајем 18. века отишли на север у Ускопље (Горњи Вакуф).
Такође ово представља најстарији писани помен Зељковића који сам до сада нашао.
Велико хвала !
Вребачки Павловац, Госпић: Бурсаћи (3 к. Ђурђевдан), пописани 1915.
Ново Чикатово, Глоговац: Бурсаћ (1 к. Ђурђевдан). Пореклом су из Могорића — Госпић.
Iselјavanja iz Pavlovca u Lici:
- 1781. godine su pojedinci kao vojni obveznici-graničari Vojne krajine upućeni u Žabalј (Šajkaški batalјon). Evidentirani su pod prezimenima Bursać i Bursaćev. Zbog potreba vojne službe, prekomandovani su i u Gospođince 1784. godine i Šajkaš 1788.godine,
- Rastovac kod Grubišnog polјa u Slavoniji, doselili posle 1795. godine iz Pavlovca.