Можда ова песма и не спада у групу завичајних песама, али ми се свидела због провејавања љубави у њој, неког оптимизма и поруке у ПОСТ СКРИПТУМУ.
ИСТИНИТА ПЕСМА (Ратко Петровић)
Тако себи увртимо у главу,
да смо нешто бољи од других...
И чекамо, да нас задеси судба нека већа,
а, на крају, свима по два метра земље преко,
и по која свећа.
И све звезде једнако сјаје,
кад их гледа неко трећи...
Гледај да за неког ти сјајнија будеш,
и проведи живот цео, у љубави и срећи!
Не губи време на зле људе,
јер, биће како ти кажеш да буде!
Узми ствари чврсто у своје руке,
судбину ти шијеш, с нитима и среће и муке!
Јер то клупко, увек заједно је,
лево, без десног, нигде нема...
Где год је Сунце жарко сјало,
сутра се већ олуја љута – спрема!
Пробај љубави,
и пробај осмехе...
Пробај ноћи и дане!
Док год си жив,
видаће се, и све ране!
Е... када одеш, ту је крај!
Неће свет стати...
Али и да стане!
Нећеш то ни знати...
Бићеш с друге стране!
С друге стране,
где се можда снева?
Можда воли?
Можда, не постоји?
Али верујем, како било...
бићеш са онима бољим!
Е, тамо већ негде, бољих има!
Бољих, али опет једнаких међ’ собом.
Чија су дела и реч остала жива,
а, не утихнула с гробом!
Нисмо сви рођени,
да у крви, и јунаштву,
све своје најбоље дамо!
Нити да бреме целога света носимо!
Већ душу и реч своју само...
Ако је среће, да и живот неки посејемо,
па да тек онда, све има смисао...
А, ако нам то, Бог, због нечега и одузме?!
Не плетимо, црну, тешку мисао...
Живот јесте, ради живота ту само.
Зато волимо, волимо и волимо...
Како год?! Јер је то,
оно, што најбоље знамо.
И негде ће... можда?!
све доћи на своје.
Али немој да се живот, у самоћи спозна,
јер, много је... много! Лепши у двоје!
P.S.
Не буди бољи од других!
Прво, буди бољи од самога себе!
Да би био добар отац сутра,
прво буди најбољи син...