У реду, ово су извори за пиротски крај, да ли има нешто слично за лесковачки, врањски, нишки крај, или за простор Косова и Метохије?
Да расправа не би ишла у недоглед и прешла на навођење животних путева и упитних националних осећаја појединаца, поставићу пар чланака из
“Новина Србских” који извештавају о
Нишкој буни из 1841. Овај устанак, о коме се код нас слабо пише, обухватао је управо поменуте области данашње југоисточне Србије.
Сви бројеви листа из којих сам наводио чланке, могу се наћи у дигиталној библиотеци Народне Библиотеке Србије, уз одговарајућу промену датума на линку:
http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/srpske_novine/1841/04/12#page/0/mode/1upНОВИНЕ СРБСКЕ
№ 15, 8. година, 1841
У Суботу 12. Априлія.
Бѣoградъ, 11. Априлія. Поводомъ тымъ, што су се Христіяни у
Нахіяма Нишевачкой, Пиротской, Лесковачкой и Прокупачкой противну Турака, као што они веле, Зулумћара подигли, рѣшено є, да се Правительство Србско неутралитета држи, т. е. да се недопушта людма нашимъ у то мѣшатисе, и Нѣгова Свѣтлость, милостивѣйшій Князъ и Господаръ нашъ благоволіо у томе смотренію слѣдуюћегъ содржанія Прокламацію издати:
ПРОКЛАМАЦІЯ.
Христіяни живећи у Нахіяма Нишевачкой, Пиротскоі, Лесковачкой и Прокупачкой,
предѣлима Сербіи сосѣднымъ, 6. овогъ мѣсеца противу ондашньи Турака, по ньіовомъ изясненію Зулумћара, подигли су се.
НОВИНЕ СРБСКЕ
№ 21, 8. година, 1841
У Суботу 24. Маія.
Бѣоградъ, 22. Маія. Вѣсти съ Турске границе одъ 19. пр. мѣс. являю, да се Турцы у Нишу нѣкой войсцы, да имъ изъ Скопля, Софіє и Брезника дође, надаю, па да съ истомъ войскомъ намѣраваю пребѣгше роблѣ, на нашой страни налазеће се, натрагъ претерати: далѣ, да се одъ Топонице до Ниша нѣке Арнаутске чете, а одъ Топонице овамо къ нашой границы до Дражевачкогъ хана чете разбієны
Бугара налазе, и да су се юче т. є. 18. пр. мѣс. три човека, кои су у винограды свои радили, око Ниша убієна нашли. Чуєсе и то, да Арнаути єднако у Нишевачку Наію долазе и плячке чине, а тако исто да и ону стоку людма наново одтерую, коя є већъ єдаредъ Пашиномъ наредбомъ
Бугарима предана.
НОВИНЕ СРБСКЕ
№ 24, 8. година, 1841
У Суботу 14. Юнія,
Бѣoградъ. 13. Юнія. Вѣсти съ Турске границе одъ 10. Юнія являю, да су Приштинскій Паша съ Аянима Вучитрнскимъ и Гилянскимъ, съ коима є 800 одабраны людій, све сами Арнаутски Коџабаша 4. тек. мѣс. и Авзи Паша съ 3000 Низама и 1000 други нерегуларны войника 8. т. м. у Нишъ дошли, кои долазакъ пуцнявомъ є градски топова поздравлѣнъ, они су, крозъ Нишъ прошавши, у полю зовомомъ Чамуръ съ ове стране Ниша улогорили се; тако исто очекуєсе у Нишу и Якупъ-Паша, кои са собомъ до 5000 войника води, и нѣколико топова има, и єдно отдѣленіє Арнаутске войске подъ нѣговомъ коммандомъ стоєће, већъ є у Баню 1 1/2 саата одъ Ниша, приспѣло; гласасе, да ова войска на Србію ударити намѣрава, — и пребѣгши у ову страну
Бугари побояваю се, да приликокъ томъ небуду одъ Турака поватани и изсѣчени. Срби се на границы, а и у внутреньости овогъ разнешеногъ гласаня нимало нестраше, но мирно своє домаће послове отправляю; єрбо то ніє могуће ни помыслити, да ће Якупъ-Паша съ войскомъ на Србію ударити, по томе што Блистателна Отоманска Порта са свимъ друго нѣшто съ овомъ войскомъ у внутренности
Бугарске предузети намѣрава.
НОВИНЕ СРБСКЕ
№ 25, 8. година, 1841
У Суботу 21. Юнія.
Бѣоградъ, 21. Юнія. Прекюче у вече дошао є овамо Ферхатъ-Ефендія, Мухурдаръ Ч. Якупъ-Паше, кои є већъ у Нишу, као што є явлѣно, въ Свѣтломе Князу нашемъ, и то тымъ посломъ, да се они
Бугари, кои су сада при немиру овоме
у Бугарской на нашу страну прешли, натрагъ врате.
--------------------------------
Дакле, устаници се помињу искључиво као Бугари и место устанка је Бугарска. Не као Шопи, не као Торлаци, не као Срби. У самом прогласу књаза наводе се као ”хришћани”. Исте одреднице (Бугари/Бугарска) се о устанку и устаницима налазе и у страним извештајима.