Ђурђевићи/Јовичићи, Брвник, Општина Шамац

[jdjurdje]

Dobar dan! Oprostite moju losu gramatiku ali ja nissan skolovan na Srpskom jeziku i nije moj glavni jezik.

I trazim proeklo u Brvniku BIH.  Znam nesta dosta ali informatica se precida pocetkom 19 veka.

Moja familja su Djurdjevici u Brvniku kod Bosanskog Samca.  Mi poticemo od Djuradj Jovicic sto je bio sin Obor Knez Stojan Jovicica.  Obor Knez Stojan je ozenio Vidosavu iz Bijeline i ima price da je nekako bio povezan sa Knez Ivanom iz Bijeline.  Stojan je imao cetir sina, Djuradj, Risto (zvan Cika Risto Jovicic), Petar (koga su zvali Pero Stojanac), i Ilija.  Znam sigurno da je Risto rodjen u Brvniku u Decembru 1814 god i da je sahranjen u Sl. Samcu sa jednom od njegovih sinova.  O njemu je puno pisano ali ne o bracima i o Otcu.  Znam da so ti Jovicici pravili problema Turskoj vlasti i da su bili aktivni u Buni 1858 u Posavini.  Pop Teodor je zapisao census 5 Februara 1851 godine i zapisao je porodicu kao Jovicic.  Ali vidi se u drugom zapisu od 1860 god da je ime Djuradj Jovicica promjenito na Jovan Djurdjevic i da je slava prominjita od Arhandjelovdan na Jovandan.  Znam da je Pero Stojanac zapalio carinu u Samcu tog jesena 1858 god i da je jedan Turcin poginao.  Ali da ika ima ikakve informacije vise o ovaj familiji?  Stari su pracila da Jovicici su dosli iz Banata ali to je moralo biti prije 1800 god.  Dali iko zna ista o Brvniku u to vremi prije i posle te bune.  Zasto bi Djuradj promenijo ime?  Dali iko ima Zapisa ikakvog o Obor Knez Stojanu?  Ja znam da ima Jovicic do danaskog dana sto su zadrzali imi Jovicic sto podricu od Riste zato sto je on ziveo u Austria.  Ikakva pomoc bi bio punp zahvalan.

Jos jednoc, oprostite me za moje lose Srpski

[Тимар]

Dobar dan! Oprostite moju losu gramatiku ali ja nissan skolovan na Srpskom jeziku i nije moj glavni jezik.

I trazim proeklo u Brvniku BIH.  Znam nesta dosta ali informatica se precida pocetkom 19 veka.

Moja familja su Djurdjevici u Brvniku kod Bosanskog Samca.  Mi poticemo od Djuradj Jovicic sto je bio sin Obor Knez Stojan Jovicica.  Obor Knez Stojan je ozenio Vidosavu iz Bijeline i ima price da je nekako bio povezan sa Knez Ivanom iz Bijeline.  Stojan je imao cetir sina, Djuradj, Risto (zvan Cika Risto Jovicic), Petar (koga su zvali Pero Stojanac), i Ilija.  Znam sigurno da je Risto rodjen u Brvniku u Decembru 1814 god i da je sahranjen u Sl. Samcu sa jednom od njegovih sinova.  O njemu je puno pisano ali ne o bracima i o Otcu.  Znam da so ti Jovicici pravili problema Turskoj vlasti i da su bili aktivni u Buni 1858 u Posavini.  Pop Teodor je zapisao census 5 Februara 1851 godine i zapisao je porodicu kao Jovicic.  Ali vidi se u drugom zapisu od 1860 god da je ime Djuradj Jovicica promjenito na Jovan Djurdjevic i da je slava prominjita od Arhandjelovdan na Jovandan.  Znam da je Pero Stojanac zapalio carinu u Samcu tog jesena 1858 god i da je jedan Turcin poginao.  Ali da ika ima ikakve informacije vise o ovaj familiji?  Stari su pracila da Jovicici su dosli iz Banata ali to je moralo biti prije 1800 god.  Dali iko zna ista o Brvniku u to vremi prije i posle te bune.  Zasto bi Djuradj promenijo ime?  Dali iko ima Zapisa ikakvog o Obor Knez Stojanu?  Ja znam da ima Jovicic do danaskog dana sto su zadrzali imi Jovicic sto podricu od Riste zato sto je on ziveo u Austria.  Ikakva pomoc bi bio punp zahvalan.

Jos jednoc, oprostite me za moje lose Srpski

Моја је препорука да постанеш члан и уплатиш чланарину нашег Друштва, како би могао приступити нашој електронској библиотеци, гдје има велики број књига и часописа, у којима су описани разни догађаји, презимена и њихова кретања.

Иначе, презиме и Јовичић и Ђурђевић јако је учестало, настало од имена носиоца другог презимена, тако да је врло тешко доћи до тачних сазнања о промјенама и кретањима.

Али у овоме времену, времену модерне технике и брзине, врло лако се може и то ријешити.
Изврши тестирање, сазнај која си хаплогрупа и добићеш одговор на многа овдје постављена питања.

[vojislav.ananic]

https://zoranjovicic.wordpress.com/2013/11/25/obor-knez-stojan-cika-risto-mihailo-milan-i-petar-jovicic/

[vojislav.ananic]

                                                                   O POREKLU ĐURĐEVIĆA

Đurđević (Balšić), Zetska vlastela 1396. god.; u području Drobnjaka 1445. god.; Paštrović; Nikšić 1546. god.; Maine (1434. god.), Budva; Budva u 15. v.; Rudine (1309. god.) na Banjskoj visoravni; Miruše na lijevoj obali Trebišnjice; u Crmnici (Dabiživ i Đurađ 1454. god.); i Drobnjaci (kasnije i naziv Banjani) kao: Đurđević =Heraković, a jedni i kao: Bob(al)ević 1655. god.; Kovačine (Pljevlja); Đurđević Tara, pa u Pljevlja; Kričak (Pljevlja) jesu iz područja Kolašina; Vrbovo (Pljevlja) iz Drobnjaka; u Paštrovićima 1516. god.; Ubli, sa katunima Stari Katun i Bljuštzra (Kuči). Od njih u Podgorici i jedni u Podgrad i Liještu (Kuči). Od njih su područni Milić, od kojih su Ganić kod Gusinja, u Plavu, Rožaju, Kolašinu, kod Bijelog Polja, grana Vujoševića, od kojih su Radonjčiću Gusinju i Kosovskoj Mitrovici, zatim Micanović u Kolašinu i Raškoj oblasti, pa Klikovac u Zeti i Pajović, od kojih su u Vladanji i Balabanima (Zeta). Od Milačića i Vujoševića su (Đurđević) i istoprezimenjaci u Vasiljevcu (Šumadija) i Prelević u Kolašinu, preci Đurđevića, doselili se iz okoline Skadra (Albanija); Podgorica, iz Kuča; Kosovi Lug (Bjelopavlići), potomci Malonšića. Od njih su u Piperima; u Mircu (Cetinje); Pješivci; Maine (Budva); Tuzi; Berane; Kolašin; Zeoke (Šumadijska Kolubara), porijeklom iz Morače (Kolašin); Moštanica u Kaluđerici (Beograd) iz Đurđevića Tare (Pljevlja); Paštrovići, ogranak Ređevića; Prčanj (Boka Kotorska); na području Risna i Herceg-Novog potiču iz Popova (Hercegovina); jedno vrijeme su boravili u Zupcima (Trebinje) 17. v. Dosta ih se iselilo u druga mjesta; U Mirušama (Nikšić); U Đurđevu (Bačka), iz Crne Gore; Đurđenović, Herceg-Novi i područne Brgule

IZVOR: MONTENEGRIN Ethnic Association of Australia

П.С. Прилог о пореклу Ђурђевића сам поставио латиничним писмом, пошто ЈЂурђе вероватно не зна ћирилицу.

[Amicus]

Поштовани Ђурђе,

Врло је лепо што сте се јавили, јер је ваша прича врло занимљива. Гледајући у нашој дигиталној библиотеци, о Ристу Јовичићу има више трагова, а колико сам успео да закључим, он заиста није био пореклом са ових простора, већ је изгледа дошао негде са простора Хабзбуршке монархије, можда управо из Баната?

Наравно, Ристо је историјска личност, па се о њему више и писало, док су о његовој браћи и његовом оцу, подаци сигурно оскуднији, иако се ето и они помињу у реченом попису.

Како рече Тимар, било би добро тестирати Јовичиће, управо због тог сачуваног предања да су пореклом из крајева, који нису на миграционом правцу Босне, па би самим тим и резултати могли бити занимљиви, јер Банат је простор који су Срби насељавали од још средњег века. Није случајно покренута ни ова тема о Србима у Банату.

[jdjurdje]

Поштовани Ђурђе,

Врло је лепо што сте се јавили, јер је ваша прича врло занимљива. Гледајући у нашој дигиталној библиотеци, о Ристу Јовичићу има више трагова, а колико сам успео да закључим, он заиста није био пореклом са ових простора, већ је изгледа дошао негде са простора Хабзбуршке монархије, можда управо из Баната?

 о Србима у Банату.

Hvala puno na odgovoru. Ima vise zapisa u knigama sto sam narucio is Serbije dje pise da je Risto Rodjen Decembra 24, 1814 god u selu Brvnik. Glavna knjiga ta je bila pisana mislim 1906 god, moracu pogledati.  I po informaciom drugih ljudi u Opstini Samac kaze se da ima tragova Jovicica u Brvniku od makar od pocetka 1700 a da su dosli prije is Banata.  Risto je sa 20 god otisao u Slavonio i bio trgovac po ciloj Austiji zato si mozda nasao o njemu pisanog u tim mjestama.

[Amicus]

Hvala puno na odgovoru. Ima vise zapisa u knigama sto sam narucio is Serbije dje pise da je Risto Rodjen Decembra 24, 1814 god u selu Brvnik. Glavna knjiga ta je bila pisana mislim 1906 god, moracu pogledati.  I po informaciom drugih ljudi u Opstini Samac kaze se da ima tragova Jovicica u Brvniku od makar od pocetka 1700 a da su dosli prije is Banata.  Risto je sa 20 god otisao u Slavonio i bio trgovac po ciloj Austiji zato si mozda nasao o njemu pisanog u tim mjestama.

Ево шта бележи Ибрахим Тепић у својој књизи Босна и Херцеговина у руским изворима (1856 - 1878.):

О одласку сељачке депутације у Беч Биљфердинг је сазнао прилично касно. Он се 5. 11 1858. године обратио руском посланику у Бечу А. Ф. Будбергу с информацијом да је сазнао како није тачна информација аустријског генералног конзулата у (Барајеву о томе да су аустријске власти вратиле тридесетак лица која су настојала да се упуте у Беч и да тамо изложе своје жалбе. Из других извора он је сазнао да је 8 лица добило визу да може ићи у Беч. На челу депутације био је Ристо Јовичић из Посавине, који је прије неколико година пребјегао у Аустрију и тамо прихватио аустријско држављанство. Руски конзул је цијелој депутацији негирао легалност. Наводно су они у вријеме панике народа искористили тај моменат и отишли у Аустрију. Народ им, наводно, није давао никакве задатке. Гиљфердинг није био задовољан ни тиме што су се ти депу тати представљали као народни представници, представљајући на тај начин више од 100.000 житеља, и то у вријеме када је Порта предузимала озбиљне кораке да удовољи захтјевима сељака. Иступ депутације он је сматрао својеврсном кочницом за проналажење излаза за сељачка питања. Захтјеве депутата сматрао је претјераним и нереалним прије свега због тражења укидања трећине...

(Наведено дело, Сарајево, 1988, стр. 325-326)

[jdjurdje]

Vrlo interesantno! Znao sam da je risto bio na celu te delegacija i da je Vuk Karadzic bio tu ali nisam znao da je Risto imao Drzavljanstvo iz Austria u to vreme. Sada razumijem zašto je sahranjen u Sl Samcu umjesto rodnom mjestu.

Šta bi mogao možda naći o Obor Knez Stojan Jovičiću? Znam da u to vreme malo je pisan ali ako je on pravo bio Obor Knez neko je moro nesta zapisao. Nedje maraji biti tragovi.

[jdjurdje]

Ја сам послао поруку да платим и постанем ђлан да морем да видим архиве. 

 У међувремену дали ико море да види у архивама ценсус иѕ Брвника од Фебруара 1851 год?

[Amicus]

Ја сам послао поруку да платим и постанем ђлан да морем да видим архиве. 

У међувремену дали ико море да види у архивама ценсус иѕ Брвника од Фебруара 1851 год?

Нису то архиве, то је литература, а она садржи објављену архивску грађу.

Елем, што се тиче пописа из 1851. године, ево шта стоји за Брвник и Јовичиће:



p. s.
Драго ми је ако сте нам се придружили.

[jdjurdje]

Нису то архиве, то је литература, а она садржи објављену архивску грађу.

Елем, што се тиче пописа из 1851. године, ево шта стоји за Брвник и Јовичиће:



p. s.
Драго ми је ако сте нам се придружили.

Ово је ново, ја нисам ѕнао ѕа овог другог брата Јово. Дали има икаквих других ценсуса иѕ Брвника от тог вијека? Од Јовичић или Ђурђевић? Ја мислим да је једна урадјена макар 1860 год.

[Amicus]

Ово је ново, ја нисам ѕнао ѕа овог другог брата Јово. Дали има икаквих других ценсуса иѕ Брвника от тог вијека? Од Јовичић или Ђурђевић? Ја мислим да је једна урадјена макар 1860 год.

Колико је мени познато, доцнији пописи нису објављени. Нешто се сада објављује, али такође мислим да Брника ту нема, тј. није још стигао на ред. А у питању су неки пописи с краја 19. века.

[jdjurdje]

Нај жалостније је да је ЂураЂ имо сина Марка и он је био Поп. Он је све ѕаписао о насом стаблу и о историји Брвника.  То све сто је писано је биоло ставито у Муѕеум у школи у Брвнику.  И та школа је ѕапалјена у овом глупом рату 1990 година. Све је иѕгубито што ми ѕнамо ѕа.

[Amicus]

Нај жалостнје је да је ЂураЂ имо сина Марка и он је био Поп. Он је све ѕаписао о насом стаблу и о историји Брвника.  То све сто је писано је биоло ставито у Муѕеум у школи у Брвнику.  И та школа је ѕапалјена у овом глупом рату 1990 година. Све је иѕгубито што ми ѕнамо ѕа.

Јесте ли гледали књигу Илија Павловић - Баткуша, Брвник и Обудовац, од Илије Павловића (Шамац, 2013)?

Видех сад тамо да у овом попису из 1851. године има још Јовичића?

[jdjurdje]

Ја никада нисам ђцуо ѕа нјих. То је пуно информације. Гдје морем наћи ту Кнјигу?

И хвала ти пуно ѕа све ову информацију. Ја годинама иѕтраѕујем проекло. Ѕивим у Америци и хоцу да све ово спасим да небуде иѕгубито мојој лоѕи.

[Amicus]

Ја никада нисам ђцуо ѕа нјих. То је пуно информације. Гдје морем наћи ту Кнјигу?

И хвала ти пуно ѕа све ову информацију. Ја годинама иѕтраѕујем проекло. Ѕивим у Америци и хоцу да све ово спасим да небуде иѕгубито мојој лоѕи.

Неће бити изгубљено док је свесних потомака!

Послаћу ти на мејл књигу.

[vojislav.ananic]

Ево и песама и игара из Посавине и околине Шамца:

<a href="https://www.youtube.com/v/lloB09i7GXc" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/lloB09i7GXc</a>
<a href="https://www.youtube.com/v/tcMvR2FRRno" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/tcMvR2FRRno</a>
<a href="https://www.youtube.com/v/Zasr-WedIYg" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/Zasr-WedIYg</a>
<a href="https://www.youtube.com/v/6ErDG1Smojg" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/6ErDG1Smojg</a>