Ја сам раније нешто покушавао да повежем везано за Јованове Цвијиће:
"Радићи, дошли пре 150 година у Горње Кошље уз тамошње Тадиће из Пиве, па тек после дошли у ово село. Овде су дошла четири брата: Паун, Мирко, Бранко и Станко Радићи, чије се презиме и данас, као и Тадића, очувало у Пиви. Сва су се четворица поделила и засновала четири породице на четири брда око садашње школе, управо старе црквине, која је некад била у близини школе. Мирко није имао мушке деце, још за живота је лосинио једног Пауновог сина. Браћа су овде помрла, а деца Паунова се одселе у Табановиће и од њих су Максићи и Радићи тога села, Бранкова оду у мачвански Причиновић и оставе потомства, а Марков посинак и Станкова деца остану у селу и од њих су породице: Васићи, Ћирићи, Цвијићи, Станковићи и Лазићи, сви између себе и изван села Радићи (27 к.; Св, Јован).“
Родови села Радаљ.
Извор:
"Соколска нахија", Љуба Павловић
Јованови Цвијићи славе Ђурђевдан. Они су од Цвија Спасаојевића из села Врела, из Језера. По мјесту гдје је живио, Цвија су звали Цвијо Врело. Цвијо се из Врела одселио у село Шивоље код Фоче, а одатле, почетком 19. вијека, у Лозницу. Његови потомци се по њему прозваше Цвијићи.
Извор:
„Дробњак, породице у Дробњаку и њуово пореијекло“, Стојан Караџић и Вук Шибалић
Поклапа се порекло из Пиве, али изгледа да ови Цвијићи немају везе једни с другима.