Кораћ је веома раширено српско презиме. Носиоце овог презимена налазимо на разним местима по Херцеговини, Шумадији, Лици, Босанској Крајини, итд.
Одакле су Кораћи који Вас занимају? Очигледно је да нису сви у сродству.
Ево шта каже Др Велимир Михајловић (Српски презименик):
Реч кораћ у нашем језику има два основна значења: чекић за поткивање коња и колац. Први пут се јавља у речнику Белина у XVIII веку и долази од новогрчке речи κοράιον. Kao мотивациони импулс за презимена послужило je свакако прво значење (уп. презиме Чекић). Изгледа да je ова реч новија позајмица, што je доста чудно за грчке речи, jep нема ниједног презимена пре XVIII века, а топоним Кораћица у Шумадији je исто тако без старих хронолошких потврда. (Легенда коју наводи Риста Николић везује постанак овог места за убрзано корачање деспота Стефана Високог.)
Презиме је представаљо надимак, што унеколико тврди и Томо Маретић пре више од сто година. Мотив? Можда метафора за снажног човека (уп. „удара као чекићем"), или нешто друго у вези са поткивачким занатом? Из несловенске семан тике уп. често немачко презиме Hammer.
- Kopaћ: српска породица у Медаку у Лици 1712; презиме једног од српских граничара на реци Сави (Korac/i) 1725; у Бешки (Срем) 1784; у Лици приликом пописа становника 1915. године у следећим местима: у Могорићу, Орловцу, Павловцу, Радучу, Шаламунићу, Широкој Кули, Удбини и Висућу; у селу Завала у Поповом пољу у Херцеговини; албански род у селу Ковачевцу на Косову; у племену Васојевића и Братоножића у Црној Гори; у Малој Иванчи (из Кораћица) код Београда; у Биограду у Херцеговини; у Хрватској 1948: околина Коренице, Војнића, Дубровника, Глине и Подравске Слатине.
- Кораћев: у Алибунару у Банату почетком XX века.
- Кораћевић: у Чачку 1819. године и у селу Буковићу у Јасеници (Србија).
