Bespredmetno, besmisleno i neravnopravno je raspravljati se sa Vama šta bi Vi mogli a niste..a pogotovo o tome šta Vi nazivate pseudonaučnim...Daleko su ispred Vas Branislava i Olga....
U želji da nadjete vremena i pročitate i čitate Branislavu želim Vam svako dobro do neke sledeće teme...
Нисам хтео да улазим на ову тему, јер је сматрам бесмисленом. Али када неко спомене ове људе као неке ауторитете, некако спонтано одреагујем. Само бих да наведем методологију коју су користили ови "ауторитети". Па тако Олга каже:
"Допустићу себи, да предњим примерима додам на овоме месту сасвим у почетку овога дела наведено сведочанство моје Мајке, по коме су наши преци - с њене стране - били житељи Балкана сасвим сигурно још у другој половини четвртог века пре Христа, тј. у доба Александра Великог, када су истребљени последњи лавови на Балканском Полуострву". То сведочанство њене мајке се односи на хајку на лавове, коју су организовали њени преци. И то је један од најјачих доказа у књизи.
Олга, као и Бранислава, оно што су писали, урадили су толико траљаво и површно, и на брзину очито, да се запитамо да ли је то рађено по задатку. И данас је позната лепеза шарлатана, који, чим треба да се загреје маса, добију медијски простор.
Како сте ви предложили Николи, тако и ја вама предлажем књигу "Клио се стиди" од Р. Радића, мада мислим да је тешко пробити онај "зид" који најбоље описују речи Симе Лукина, управо спомените у књизи, а на чији се "ауторитет" Олга у свом писању бајки и позива:
"Сима Лукин Лазић је у немоћи да се супростави научно образложеној аргументацији усредсредио се на родољубље и славодобитно грмео: „Да ми је само знати, да ћу тим усрећити род и народ свој, вјеруј ми, ја бих слатко поднио и ону највишу жртву, вишу и од живота, вишу и од части: лагао бих дан и ноћ – лагао бих као пас“. Овај став, изречен са непримереном опорошћу, на жалост, постао је нека врста креда, завета или својеврсне „Хипократове“ заклетве свих потоњих нараштаја псеудоисторичара, а све до нашег времена"